Када дође до тог одлучујућег тренутка и буду испуњени сви законски услови за употребу ватреног оружја, међу полицијским службеницима настаје страх и конфузија. У делићу секунде је потребно донети тешку одлуку, одлуку од које зависе многи животи. Често се дешава да тај тренутак и реакцију помуте нека ранија дешавања, али и она будућа – шта ће бити после тога у судском поступку? Чињеница је да важећим одредбама Закона о полицији, није дата предност у поступању полицијском службенику, а након употребе ватреног оружја, он остаје незаштићен, сам, на милост и немилост (не)зависном правосуђу.

Два овонедељна случаја поткрепљују ову тезу. Први је, неправноснажна пресуда полицијском службенику Милошу Грандићу, који је осуђен на 3 године затвора, а други је напад аутоматском пушком у кафићу у Нишу, где је полицијски службеник, голорук, покушао да разоружа нападача и притом био рањен.

Полицајац Милош Грандић је 15.06.2018. године пред Вишим судом у Новом Саду осуђен на 3 године затвора, због кривичног дела убиство у покушају. Као што је јавности познато Милош се оптужницом Вишег јавног тужилаштва терети да је покушао да у јануару 2018. године у центру Новог Сада убије Дејана Макањића. Судија Раде Калајџија, председавајући судског већа, није прихватио тезу одбране да је Милош, када је употребио пиштољ, као хладно а не као ватрено оружје, а до чијег је опаљења случајно дошло, у свему поступао у нужној обрани. Неспорно је доказано увидом у видео снимке да га је Дејан Макањић, после вербалне свађе у вези права првенства возилима, којима су њих двојица управљали, два пута телескопском палицом ударио у пределу рамена. У том тренутку Милош је извадио пиштољ, одгурнуо Дејана до зида гимназије, када је под неразјашњеним околностима дошло до опаљења метка, што је за последицу имало стварање окрзотине на његовој глави у дужини од 4 цм. Судско веће сматра, да моменат који је претходио опаљењу метка, а који подразумева вађење и репетирање пиштоља, представља нужну одбрану, а да се сам чин опаљења сматра прекорачењем нужне одбране. Незадовољни таквом одлуком Милош Грандић и његов бранилац адвокат Драган Пашић изјавиће жалбу Апелационом суду у Новом Саду. Они сматрају да свако има право да се брани, а чињеница је да је Милош нападнут, да је то природно и право чији су извор кривични законик наше земље и међународно кривично законодавство, па су због тога дубоко уверени да је првостепени суд погрешио када је нашао да у понашању Милоша Грандића нема нужне одбране.

Синдикат српске полиције апелује на Министарство правде и Министарство унутрашњих послова, да спроведу мере и радње, како би, а што је пре могуће, заштитили колегу Милоша Грандића. Чињеница је да овакве пресуде само дају самопоуздање криминалцима, а велико разочарење и бригу полицајцима. Ако буде настављено са праксом доношења оваквих пресуда, у будућности, слободно можемо очекивати повећање броја напада на полицијске службенике.

„Полиција је синоћ у Нишу ухапсила мушкарца који је после свађе у кафићу пуцао на обезбеђење локала из аутоматске пушке, ранивши две особе, а затим и на полицијску патролу која је интервенисала, када је рањен један полицајац, а лакше повређена још двојица. Припадници полиције који су били у редовној патроли недалеко од кафића на Тргу краља Милана, одмах су интервенисали. Међутим, доласком на лице места осумњичени И.П. је пуцао и на полицијске службенике и тада је ранио полицијског службеника М.М. (1987), који је покушао да га разоружа без употребе ватреног оружја, тако што је скочио на осумњиченог. Приликом интервенције лакше су повређана још двојица полицајаца“, додаје се. Полицијски службеници су потом одговорили на напад И. П. и ранили га у пределу десне ноге, након чега су га разоружали и спречили трагичније последице.

Похваљујемо и изузетно смо поносни на исказану храброст и јунаштво колеге М.М, јер је голорук скочио на криминалца који је пуцао аутоматском пушком и тако спасио многе животе. Користећи ову прилику, Лазар Ранитовић, председник Синдиката српске полиције поручује свим колегама и колегеницама: „ Овакве интервенције су по полицијске службенике веома ризичне, подижу адреналин и утичу на раздражљивост, а самим ти и на доношење одлуке. Молим вас, немојте реаговати срцем , већ главом. Ако дође до крајње нужде, одбијања противправног напада и ради заштите живота људи, искористите то ватрено оружје које имате, у складу са Законом о полицији и у том тренутку, не размишљајте о неефикасном правосуђу, које нас кочи у свему. Нека нас ону осуђују по њиховом. Јер и тада, у најгорем случају, оно што нам се може догодити је затвор, а из затвора ћемо кад – тад изаћи.“

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

Comments

  1. Ma za ovog prvog Grandica i jeste robija, jer da neko obicnog gradjanina napadne bilo kojim hladnim oruzjem, a on se odbrani vatrenim, isao bi na robiju i vise od 3 godine, plus koliko sam skapirao da nije bio na duznosti, tako da se ne moze racunati kao sluzbeno lice, vec kao i svaki drug gradjanin, a sto se tice ovog M.M. decku treba dati odlikovanje i njemu i kolegama, jer iako je covek bio naoruzan automatskom puskom oni su se junacki potrudili da ga uhapse, a ne likvidiraju, a u ovom slucaju imali bi i razloga, ej covek sa automatom puca po ljudima……

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.