Skip to main content

ОРАО РАНО ПОЛЕТЕО


Полицијска професија је једна од најтежих на свету док полицијски позив за већину људи који желе да постану полицијски службеници значи могућност да своја знања и вештине примењују у циљу спашавања и заштите људи и имовине од разних типова угрожавања која се догађају свакодневно. Да би неко могао успешно обављати све послове и задатке који се пред њега поставе и са којима се у каријери сусреће пре свега мора да воли професију и да обавља посао из љубави. Уједно мора да воли земљу у којој живи али и све грађане који пребивају или бораве у њој. Једном речју мора бити хуманиста! Због тога неретко кажемо да служба бира човека, а не човек службу.

О каквом позиву је реч излишно је говорити. Свакодневно малтене на свакоме ћошку свакога града, државе, континента сведоче приче о херојским делима полицајаца који штите и налазе се у служби грађана у својој средини уз реални ризик да дају оно што је највредније – живот, за безбедност заједнице и појединаца који живе у њој.

Иста та заједница зна бити веома немилосрдна према својим полицајцима. Постоје бројне чињенице које говоре о томе. Народ је најбољи судија, некада има право некада погреши али сигурно да је огроман терет на свакоме појединцу да нас народ не осуђује већ хвали, цени и поштује! 

Данас када живимо у мултикултуралном друштву демократски уређеном, где су зајамчена права свим грађанкама и грађанима, морамо бити свесни и подвући јасну црту између људског права с једне и угрожавања људског права с друге стране. Наиме, сасвим је нормално и природно имати у једном таквом шареноликом друштву припаднике полиције разних вероисповести, националности и тсл. Такву шареноликост сматрамо богатством земље у којој живимо, која треба и мора да симболизује једниство и слогу, али никако било шта супротно од наведеног.

Неки људи не знају за морал. Аморалност није кажњива, њу осуђује заједница али није инкриминисана позитивноправним прописима.  Потпуно лицемерно и несхватљивно је одабрати полицијски позив у Републици Србији, а онда ниподаштавати исту ту државу и све њене грађане уносећи при томе немир и неслогу међу људе. То никако није одлика будућег полицијског службеника. Тренутно имамо једну такву особу на обуци за полицијског службеника у Центру за основну полицијску обуку (ЦОПО) у Сремској Каменици, која се налази на пракси у Полицијског управи за Град Београд. Извесна, Јована Н. М. (1996.) дрзнула се да најпре начини фотографију на којој малолетном детету обученом у народну ношњу Албаније са албаснком капом на глави тзв. „кече“, показује како да уз помоћ шака и прстију обе руке начини симбол који симболизује „велику Албанију“, те затим објави фотографију на друштвеној мрежи Фејсбук. Иначе фотографија датира од септембра прошле године.

Апсолутно је неспојиво штитити грађане и уставни поредак земље Србије док се носи униформа и налази се на службеном задатку, а ван службе смејати се и изругивати се држави и њеним грађанима величајући симболе и заговарајући идеју о тзв. великој Албанији. Уједно, сматрајући да та фикција у свом саставу треба имати, између осталих територија других суверених држава, Косово и Метохију са делом Пчињског округа (Прешево и Бујановац). Дакле, територије које припадају Републици Србији, односно држави у којој дотична треба да служи и штити њеним грађанкама и грађанима!

„Ми из Синдиката српске полиције сматрамо да овакав став пре свега понижава све запослене у Министарству унутрашњих послова, затим грађане Републике Србије и саму државу! Оваква особа није достојна да носи униформу полицијског службеника и од надлежних у МУП-у ћемо тражити да предузму све непоходне мере како би заштитили част полицијске професије“ истакао је Лазар Ранитовић председник ССП-а у разговору са новинаром листа „Информер“.

Служба за информисање ССП
Бобан Ђорђић