Skip to main content

Дан: 10. децембар 2016.

Поверенику за равноправност – Притужба због посебне накнаде

Изменама и допунама Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државаних службеника и намештеника, углавном у делу који се односи на службена путовања, захваћени су и запослени у Министарству унутрашњих послова. Смањивање службене дневнице на мизерних и срамотних 150 динара највише је погодило управо полицијске службенике који обављају најтеже и најризичније послове (Копнена зона безбедности, обезбеђења високоризичних јавних скупова, рад са мигрантима, пратње и слично). Министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић је, увидевши  ову неправду, урадио оно што смо у неколико наврата од њега тражили. Иако није имао овлашћења, законске услове, а вероватно и политичку снагу да повећа износ службене дневнице на пређашњи период и разграничи класична службена путовања од упућивања на извршавање службеног задатка,  урадио оно што је једино било и могуће – у складу са чланом 13. Став 3. Правилника о платама запослених у Министарству унутрашњих послова дана 09.11.2015. године  донео је Одлуку о утврђивању специфичних подручја на којима запослени у Министарству унутрашњих послова раде под отежаним теренским условима и дефинисао износ накнаде од 1.500, односно 1.800 динара почев од 20.07.2016. године.  На тај начин је бар делимично успео да помогне и ублажи штету коју трпе запослени на терену  услед смањивања службених дневница.

Међутим, као што је свима познато у Министарству унутрашњих послова постоји мноштво правника, економиста и осталих стручњака који су нашли за сходно да ефекте ове Одлуке минимизирају. Урадили су то у неколико наврата, слањем на терен контрадикторних и неразумних депеша, својевољно тумачећи и додајући још „неопходних“ услова који морају бити испуњени да би се стекло право исплату посебне накнаде. На тај начин су ставили у други план основни и главни циљ Одлуке министра – да се исплати накнада полицијским службеницима који раде са мигрантима у специфичним подручјима, и они који своје послове обављају у најризичнијем делу –  Копненој зони безбедности.

Као што је познато Синдикат српске полиције је у више наврате тешком и мукотрпном борбом  представнике послодавца из неколико Управа успео да „натера“  да поштује Одлуку министра. И то ипак само делимично. Тада смо дошли до закључка да су се појединци осилили и, из чисте обести и љубоморе, дали себи за право да обезвреде намеру министра, јер су једноставно одбили да појединим категоријама полицијских службеника потпишу налоге за исплату посебну накнаду и то полицијским службеницима који своје послове обављају :

–   у Копненој зони безбедности (КЗБ);
–  на подручју општине Прешево (рад са мигрантима);
–  границе са Републиком Македонијом општина Прешево (рад са мигрантима);

Њихово оправдање, али и званично тумачење  је било то да сви они који обављају своје редовне послове на овим специфичним и ризичним подручјима не испуњавају услове за исплату посебне накнаде, иако прве две Одлуке министра које су важиле до 20.07.2016. године не разликују термин редован посао од упућивања из других организационих јединица.  На то смо указали и Министру унутрашњих послова, али дошли смо до закључка да су га они који га тапшу по рамену разуверили, вероватно правдајући се уштедама, чувајући при том добра радна места са дупло већом платом од просечне плате полицијског службеника.

На крају, остале су нам две солуције, прву смо већ искористили и Поверенику за заштиту равноправности послали Притужбу. Позивајући се на одредбе из Закона о забрани дискриминације, очекујемо од Повереника да у складу са својим овлашћењима МУП-у да препоруку за исплату посебне накнаде горе поменутим категоријама полицијских службеника, почевши од 14.10.2015. године,  уколико до исплате не дође, Повереник одговорнима треба да поднесе прекршајне пријаве и упозна јавност са овим случајем дискриминације.

Сачекаћемо одговор Повереника и у зависности од тога иницираћемо покретање судских спорова ради ретроактивне исплате посебне накнаде полицијским службеницима почев од 14.10.2015. године и наравно тражићемо дисциплинску, али и кривичну одговорност оних који нису поступали у складу са Одлукама министра. Текст притужбе Поверенику можете прочитати испод:

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

 

СОЛИДАРНА ПОМОЋ – УПУТСТВО: ШТА, КАКО, КОМЕ?

Иако је од законом прописане обавезе да донесе правилник којим ће прописати „ближе услове и критеријуме за доделу, као и висину солидарне помоћи“ (члан 176. став 4. Закона о полицији) прошло више од десет месеци, министар ту своју обавезу још увек није испунио. То има за последицу општу неинформисаност, не само запослених који би право на солидарну помоћ хтели да остваре, већ и неинформисаност служби МУП-а које би требало да решавају по тим захтевима запослених. Да све буде још горе, до пре само месец-два МУП је оспоравао право запослених на солидарну помоћ! Када се то има у виду илузорно је говорити да ли постоји неки општи МУП-ов образац захтева за остваривање права на солидарну помоћ, а камо ли неко упутство у вези са овим.

Године синдикалне борбе нису нас изненадиле оваквим поступцима МУП-а, па смо, уз помоћ наших правних заступника, предузели све како би запосленима у МУП-у, најпре указали на могућност остваривања овог права, а потом и одговорили на многа ваша питања: Како поднети захтев? Коме поднети захтев? Коју документацију доставити? Шта чинити уколико није достављена потребна документација?

Право на солидарну помоћ прописано је већ Законом о полицији (члан 176). Ово право, међутим, није предвиђено Посебним колективним уговором за полицијске службенике (ПКУзаПС), што је само још један у низу показатеља колико је ПКУзаПС неповољнији у односу на друге ПКУ, а за шта одговорност сноси синдикат који је на њега ставио свој потпис. Штета по полицијске службенике је отклоњена потписивањем Анекса ПКУзаПС, којом приликом је члан 47. допуњен ставом 2. који гласи: „На сва права и обавезе полицијских службеника када је то за њих повољније, примењиваће се одредбе ПКУ за државне органе (ПКУзаДО).“

Ко има право на солидарну помоћ?

Чланом 43. ПКУзаДО предвиђено је право на солидарну помоћ у случајевима:

1) дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице;
2) набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице;
3) здравствене рехабилитације запосленог;
4) настанка теже инвалидности запосленог;
5) набавке лекова за запосленог или члана уже породице;
6) помоћ члановима уже породице, односно малолетној деци запосленог за случај смрти запосленог и запосленом са случај смрти члана уже породице;
7) месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог који погине у току обављања послова радног места на које је распоређен и
8) рођења детета запосленог.

Члановима уже породице сматрају се брачни друг, ванбрачни друг, деца, рођене браћа и сестре, браћа и сестре по оцу и мајци, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ.

 

Да ли постоје додатни услови за остваривање овог права?

Постоје. У погледу остваривања права на солидарну помоћ за случај рођења детета, уколико су оба родитеља запослена у државним органима, право остварује само мајка детета. У том смислу, приликом подношења захтева од стране запосленог чија супруга није запослена у државном органу потребно је приложити и доказ (потврду) да је супруга незапослена (од Националне службе за запошљавање), односно да није запослена у државном органу (од послодавца супруге), односно да супруга није остварила ово право (од послодавца супруге).

Такође, право на ортопедска помагала и апарате, на здравствену рехабилитацију и др. може се остварити под условом да запослени то право није остварио у складу са другим прописима из области обавезног социјалног осигурања, борачко-инвалидске заштите и другим прописима.

 

Колики је износ солидарне помоћи?

Прецизан износ солидарне помоћи предвиђен је само за случај рођења детета запосленог – у висини просечне зараде. Износ солидарне помоћи по другим основима није прецизиран, већ је утврђен само највиши износ солидарне помоћи који запослени може остварити, и то:

  • за основе од 1 до 5 – највише до висине три просечне зараде, а на основу уредне документације и у складу са средствима обезбеђеним у буџету;
  • за основ 6 – највише до висине две просечне зараде и
  • за основ 7 – највише до висине просечне зараде.

Под просечном зарадом подразумева се просечна зарада без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

У прилогу је табеларни преглед висине солидарне помоћи у 2016. години.

visina-solidarne-pomoci-2016

Да ли постоји прописан образац захтева? Како и коме поднети и предати захтев?

Не постоји општи образац за подношење захтева. Као што смо навели, МУП је и овом приликом заказао не утврдивши образац захтева, већ је препустио запослене саме себи. Но, у принципу, нема препреке да се захтев поднесе без неке посебне форме и у рукопису. Оно што је битно и што захтев мора да садржи су: подаци о подносиоцу (име и презиме, ЈМБГ, организациона јединица у којој је запослен), позивање на одговарајући правни основ (члан 43. ПКУзаДО и одговарајућа тачка), опис чињеница које оправдавају одобравање солидарне помоћи и одговарајућу документацију у прилогу захтева.

Међутим, како бисмо својим члановима, али и свим другим запосленим у МУП-у олакшали подношење захтева, правни заступник ССП је израдио образац захтева за добијање солидарне помоћи (који можете преузети овде: zahtev-za-solidarnu-pomoc-obrazac-ssp).

Захтев се подноси Сектору за људске ресурсе МУП-а – Одељењу за зараде и бенефиције и можете га предати било којој писарници било које организационе јединице у МУП-у или јавном поштанском услугом. Пошто, нажалост, још увек постоје руководиоци организационих јединица у МУП-у и запослени у писарницама који тврде да не могу примати поднеске који нису адресирани на ту организациону јединицу, таквим „познаваоцима права“ скрените пажњу на одредбу из члана 56. става 1. Закона о општем управном поступку којом је прописано да је орган надлежан за пријем поднесака (писарнице и сл.) дужан да прими поднесак који му се предаје.

Важно: обавезно чувајте свој примерак захтева са пријемним печатом, односно потврду о слању пошиљке.

Коју документацију приложити уз захтев?

Најкраће речено, уз захтев је потребно приложити сву документацију којом се доказује постојање одлучних чињеница које оправдавају одобравање солидарне помоћи. Тако је, нпр. за рођење детета потребно приложити извод из матичне књиге рођених за дете и потврду о томе да је супруга незапослена или запослена у приватном сектору или да није остварила право на солидарну помоћ по овом основу (ако је запослена у државном органу). За случај смрти члана уже породице, осим извода из матичне књиге умрлих за преминулог, потребно је доставити и доказ о сродству запосленог са преминулим (као доказ о сродству са преминулим родитељем најподеснији је извод из матичне књиге рођених за запосленог, јер се у њему налазе и подаци о родитељима). За остале случајеве (дужа или тежа болест, набавка ортопедских помагала и апарата, здравствена рехабилитација, тежа инвалидност, набавка лекова) потребно је доставити сву документацију којом се доказују одлучне чињенице, као и потврду (од Републичког завода за здравствено осигурање или Завода за социјално осигурање или Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање) да то право није остварено у складу са другим прописима из области обавезног социјалног осигурања, борачко-инвалидске заштите и другим прописима.

Шта ако уз захтев није поднета сва неопходна документација?

Уколико приликом подношења захтева није поднета сва неопходна документација, постоји могућност, у складу са чланом 133. ставом 2. Закона о општем управном поступку, да се захтев допуни тако што ће се доставити допуна захтева (образац можете преузети овде: dopuna-zahteva-za-dobijanje-solidarne-pomoci).

Шта ако захтев не поднесем до 31.12.2016?

Иако је најављено да ће комисија МУП заседати само до 31.12.2016. и да ће, самим тим, разматрати само захтеве пристигле до тог датума, односно да запослени чији захтеви буду пристигли након 31.12.2016. године неће остварити правно на солидарну помоћ, остваривање права на солидарну помоћ не може бити ускраћено у случајевима када захтев није поднет до 31.12.2016. године из оправданих разлога (нпр. немогућност прибављања документације у кратком року).

Управо на овом примеру се још једном показује незнање свих оних из МУП-а и репрезентативних синдиката који тврде да захтеви који не буду пристигли до 31.12.2016. неће бити разматрани. Најпре, не постоји императивна одредба којом је прописан преклузивни рок за достављање предметних захтева. Дакле, не може се као основ узимати рок који није прописан. С друге стране, у случају када би постојао рок за достављање захтева, рокови се не рачунају на тај начин што се релевантним сматра датум када је захтев пристигао (у овом случају комисији), већ датум када је поднесак (захтев) предат органу надлежном за пријем поднесака (писарницама у МУП-у), односно даном предаје пошти, уколико се поднесак упућује поштом препоручено, а што је прописано чланом 92. Закона о општем управном поступку. Треба додати и то да рок за предају захтева свакако не може бити 31.12.2016. године, јер један део запослених не би био у могућности да благовремено достави захтеве због немогућности прибављања релевантне документације, па би такав рок био непримеран. Примера ради, запослени којем се роди дете 31.12.2016. године, не би био у могућности да поднесе захтев за остваривање права на солидарну помоћ због рођења детета, чиме би му ово право било фактички ускраћено.

У случају да мандат рада комисије не буде продужен, односно комисија не прихвати да разматра захтеве пристигле након 31.12.2016. године, ССП ће свим својим члановима омогућити бесплатну правну помоћ и заштиту у циљу остваривања права на солидарну помоћ.

Генерални секретар ССП
Виктор Ратковић