Skip to main content

Месец: јануар 2017.

ССП излази на улицу уз поруку: NO PASARAN!!!

Подигнимо глас док не буде касно – заштитимо и себе и друштво:

СТОП ДАЉОЈ КРИМИНАЛИЗАЦИЈИ ДРУШТВА!!!

Главни одбор Синдиката српске полиције донео је одлуку о одржавању протеста у Новом Саду, у улици Сутјеској 3, испред зграде судова и тужилаштава, у понедељак 6. фебруара 2017. године у 11.55 часова!

Поштоване колегинице и колеге, време је свима нама да се пробудимо из овог ружног сна који траје већ дуго и у којем нас:

  • Нападају и повређују за време вршења службе;
  • Брутално пребијају наочиглед чланова породице;
  • Омаловажавају у јавности и газе наше достојанство све више и све безочније;
  • Гурају нам прст у око благом казненом политиком, ослобађањем нападача, окорелих криминалаца;

Годинама већ радимо у катастрофално лошим условима, безнађе је све веће, млади и стручни нас све више напустају и одлазе! Али све има своје границе! Нећемо и не смемо даље да ћутимо! Време ја за акцију, време је да свима покажемо незадовољство и неслагање са тренутним стањем у судовима и тужилаштвима и њиховом односу према полицијским службеницима!

Нека батињање колеге у Новом Саду буде прво пред којим нисмо ћутали!!!

Синдикати у полицији не сносе одговорност за ово стање у ком се налазимо, одговорност је на државним  органима који толеришу таква поступања судова и тужилаштава. Али смо итекако обавезни да преузмемо све што је у нашој моћи да то неправедно и неиздрживо стање променимо!

Позивамо све чланове ССП и свих других синдиката да нам се придруже. Позивамо друге синдикате и старешински кадар МУП да дођу и заједно са нама изразе неслагање са некажњеним пребијањем полицајаца и грађана. Позивамо јавност, државне институције, грађане Новог Сада и све људе добре воље да дођу и пруже подршку својој полицији!

Од правосуђа не тражимо ништа мимо закона, напротив – само примену закона у пуној мери! Тражимо да покажу храброст и заштите и нас и себе, а тиме и читаво друшво!

Нека буде закон! Нека буде суров! И нека буде за све!!!

Председник ССП
Лазар Ранитовић

prijava skupa

Распад инфо система – реална претња?

Нови докази несврсисходности трошења новца и недостатку дугорочних планова и стратегија у Министарству унутрашњих послова свакодневно пристижу на адресу Синдиката српске полиције. Запослени су овај синдикат препознали као једину организацију која се искрено бори за корените квалитативне промене у МУП. У своје руководиоце и њихове добре намере одавно су изгубили поверење, а свима је јасно да се већина других синдиката овим темама не бави већ члановима подилази ситним демагошких причама.

Након нашег писања о прављењу беспотребних судских трошкова без последица по одговрне, те након писања о лошој опремљености криминалистичке технике, јавили су нам се колеге из Сектора за аналитику, телекомуникационе и информационе технологије. Колеге се жале на неправедно мале плате, коефицијенте одређене некада давно док су опслуживали по пар компјутера, док је данас посао знатно обимнији и сложенији. Кажу и да нема основних резервних делова, опрема се шаље на поправку у централни магацин где по неколико месеци стоји непоправљена. Неки системи, попут „станичних евиденција“ су у реалном проблему да прате савремена дешавања, програми застарели, неприлагођени савременијим рачунарима и оперативним системима.

Дешава се и да, као пре неколико дана, због нестручно изведене канализационе мреже, приликом изливања у у просторије у којим се налазе сервери, руководиоци траже од инжењера да узму рукавице и чисте нечистоћу, а да им након одбијања тог посла (јер би то требало да ураде они који су за овакву ситуацију и одговорни) прете отказима!

У примедбама се осврћу и на споре сервере, недостатак батерија за радио-станице, о куповини ролни за телефакс, о сумњама у намештене тендере, о непотизму и рођачким везама. А врх сектора оптужују да се, уместо одржавањем опреме, бави, пре свега самоодржањев на том врху. Спомињу и то да су стручни људи у подрумима а нечије швалерке на руководећим местима.

Заиста тешке и директне оптужбе, писане нервозном руком, уз горчину која извире из сваке речи, те је најбоље да их пренесемо у целости. На приложеној фотографији налази се допис колега из једног од Одељења САТИТ-а:

sektor veza

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

РЦ Зајечар: обилазак колега на граници са Бугарском

Представници Синдиката српске полиције регионалног центра у Зајечару Андрија Јеринг и Игор Стојадиновић, 17.01.2017 године у поподневним сатима извршили су обилазак поседнутих објеката дуж границе са Репубчиком Бугарском на подручју града Зајечара и општине Књажевац, на којима су радно ангажовани у оквиру заједничких снага припадници Интервентне јединице Полицијске управе у Зајечару.

Оно што је16122355_1189829424447781_2048938061_o највише на синдикалне представнике оставило утисак, то је велики морал и високи степен професионалног и савесног обављања постављених безбедонсоних задатака у изузето отежаним временским условима.

Припадници ИЈП ПУ Зајечар који су били радно ангажовани у овом периоду, спадају у групу припадника која се свакако сусрела можда са најгорим атмосферским условима и великом хладноћом од почетка радног ангажовања по питању “мигрантске кризе“. И ако изложени16122024_1189829407781116_1248585680_o лошим временским условима, скромним смештајним капацитетима, неадекватном и некомплетном униформом за овакав вид радног ангажовања, ипак нас је дочекао осмех на лицима наших колега и нада за “боље сутра“.

Датом приликом колегама достављени су скромни артикли и то: чајеви, кафа, витамински и безалкохолани напици.

Председник СГ Зајечар
Игор Стојадиновић

Подела пакетића малишанима у Сокобањској!

Београд, 27.01.2016. године, – Синдикат српске полиције даровао је децу штићенике болнице у Сокобањској 13. Наиме, јуче је свој дан прославила школа која ради у Клиници за рехабилитацију „Др Милисав Зотовић“ и при томе угостила и деци уиз суседне Специјалне болнице за церебралну парализу и развојну неурологију.

На предлог16195531_10211492458488570_707807428978982952_n нашег активисте Дејана Величковића, председника СГ Полицијска бригада, који је службено често присутан на овом терену и добро је упознат са великом животном борбом коју та деца воде, са великим пожртвовањем и љубави којом их воде наставници и лекари, синдикат је обезбедио 50 пакетића и јуче их даровао малишанима.

За дан школе деца су припремила рецитације и певање песама о Светом Сави, а у квизу знања на ту тему учествовале су „мушка“ и „женска“ екипа. Треба ли уопште наглашавати да су знали одговоре на сва питања и да је резултат био нерешен?

Акцији обезбеђивања и поделе пакетића, поред СГ Полицијска бригада, одазвале су се и централа синдиката као и СГ Раковица, СГ СИВ2 и СГ Нови Београд. Наравно, велику захвалност дугујемо и донатору који је желео да остане анониман.

Председник синдиката 16387941_10211492446808278_70436070725572288_nЛазар Ранитовић је имао част да се обрати окупљеној деци, настваницима, лекарима и родитељима деце. Он се захвалио на прилици и добијеној могућности да деци улепшамо дан и дарујемо им пакетиће са слаткишима и играчкама. Захвалио се и малишанима на одговорима којима су и нас маторе подсетили на оно што смо давно учили и можда заборавили.

Поред пакетића подељених деци, Синдикат српске полиције поклонио је и неколико већих играчака које ће остати на клиници и служити свој деци.

Професорка српског језика Наташа Војиновић, која предаје овој деци, била је ганута нашим гестом и изразила је велику захвалност, али и пренела нам утиске о поверењу и љубави коју деца гаје према полицији и полицајцима. Стога и не чуди да је главна атракција био наш Величко који се једини појавио у униформи.

Након представе, пакетиће су поделили Лазар Ранитовић, Дејан Величковић, Срећко Зимоњић, Блажо Лучић и Предраг Плазинић.

Ову акцију су медијски пропратили и новинари дневног листа „Ало“ којима се искрено захваљујемо, а њихову репортажу можете погледати на следећем линку: ИЗНЕНАЂЕЊЕ НА КЛИНИЦИ „Мислили смо да нема пакетића, па су се појавили полицајци!“

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

ДРЖАВА НА КОЛЕНИМА!

Претпрошле ноћи у Новом Саду се догодио још један у низу напада на полицијске службенике. Овога пута нападачи су показали висок ниво бруталности и безобзирности – за седам минута жандарму Борису Јевросимову задали су више од 100 бруталних удараца наневши му тешке телесне повреде у виду прелома руке, повреде стопала, бројне модрице и подливе, као и прострелну рану шаке насталу приликом покушаја отимања службеног пиштоља! И све то у присуству његове супруге, не либећи се да и њој повремено задају понеки ударац.

Након исказане безобзирности у току напада, криминалци се приликом доласка интервентне патроле полиције на место догађаја нису дали у бег, већ су – напротив, сасвим мирно и без страха сачекали хапшење!

Управо је тај недостатак страха од казне показатељ да смо, услед благе казнене политике и толерантношћу према криминалу, дошли до критичног тренутка – да код криминалаца настаје одсуство страха од казне и државе. Схватили су да суђења могу отезати у недоглед, да по потреби могу без већих проблема побећи из државе, јер им суд претходно неће одредити притвор; да ће евентуална казна бити веома блага, а да ће у међувремену њихов углед у криминалном миљеу само вртоглаво расти. Овој појави свакако доприносе и медији који зарад јефтине популарности и раста гледаности организују разне ријалитије у којима су осведочени криминалци пожељни учесници и у којима се они јавно хвале својим злоделима, разарајући тако систем нормалних друштвених вредности, односно стварајући други, нови – криминални. И уместо да стану у заштиту друштва и друштвених вредности, судови неретко иду криминалцима на руку. Како другачије објаснити да суд криминалцима више година одлаже издржавање затворске казне зарад учешћа у таквим ријалитијима? И како објаснити да криминалци годинама избегавају издржавање затворске казне под изговорима тешке оболелости, а да при томе исторемено сваког дана обарају личне рекорде у дизању из бенџа? Или – како смо дошли у ситуацију да се вечерас неко мирно шета преко травњака фудбалског стадиона прекидајући утакмицу квалификација за Светско првенство у фудбалу, а да сутра суд расписује потерницу?! Траженог, наравно, нема!

Modus operandi правосуђа и у овом случају је остао исти. Јер, према непровереним и нама заиста несхватљивим информацијама, нападачима на жандарма Јевросимова најпре је одређен притвор, али је убрзо био укинут.

Синдикат српске полиције апелује на Владу Републике Србије, правосуђе и све друге државне органе и установе да хитно предузму мере ради пооштравања казнене политике за нападаче на полицијске службенике. Нису полицијски службеници изнад осталих грађана, али се у односу државе према полицијским службеницима и према криминалцима најбоље огледа колико је држава (не)спремна и (не)способна да се избори са криминалом. Толико пута поновљено „напад на полицајца је напад на државу“ је у потпуности обесмишљено и излизано, а морало би бити један од постулата безбедности државе.

Позивамо и све медије да буду одговорни, да престану са величањем криминала и криминалаца, да се издигну из трке за већим рејтингом и стану у одбрану својих грађана и друштвених вредности.

Јер, све док нам криминалци буду излазили из затвора пре него жртве из болница и све док буду сачекивали патроле на месту злочина са осмехом на лицу – Србија нема будућности!

Крајње је време да држава покаже ко је газда! Уколико то не покаже данас – можда ће сутра бити касно! Ваљда је један 12. март био довољна опомена!

Генерални секретар ССП
Виктор Ратковић

Текст у Блицу: Борба на живот и смрт

 

Хоћемо ли трчати до пензије?

На порталу Министарства унутрашњих послова, у уводном делу текста којим је представљен Сектор за људске ресурсе пише следеће:

Сектор за људске ресурсе обавља послове којима се обезбеђују услови за несметано функционисање Дирекције полиције и осталих организационих јединица Министарства унутрашњих послова, у вези са функцијом управљања људским ресурсима.

Сектор у координацији са осталим организационим јединицама Министарства, креира и спроводи стратегију развоја људских ресурса, креира и имплементира политику управљања људским ресурсима, усклађује процесе, системе и праксу управљања људским ресурсима са стратешким циљевима и потребама Министарства и са најбољом праксом, оцењује и унапређује квалитет управљања људским ресурсима у целом Министарству.

Заиста лепо замишљено и још лепше написано. Но да ли је заиста тако и у пракси? Нажалост није! Свима нама добро је познат хаос настао увођењем новина у вези са каријерним напредовањем, интерним конкурсима… Треба ли нам бољи показатељ од тога да нико живи више не зна како изгледа Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места, ни да ли уопште постоји важећи. Чини се да живимо и радимо у вакууму. Нема премештаја, нема напредовања… Описи радних места не постоје, а незаобилазан су услов за расписивање конкурса. Акт о процени ризика више нико ни не спомиње.

Последњих дана приметно је да се у ту неславну трку укључило и Одељење за стручно образовање и обуку, које је део наведеног Сектора за људске ресурсе. Запослени стичу утисак да колеге из тог Одељења сваке године доносе све гори план и програм обуке. Пуно је нелогичности у новинама које нам дају а ми ћемо овде навести само неке од њих.

Да ли је сврсисходно оцењивање запослених у гађању из службеног наоружања у случају када не постоји редован тренинг? Наравно, при томе јединице се деле и шаком и капом. У којој то још држави полицајац за годину дана испали свега 25 метака и то само приликом оцењивања? На дај Боже да на терену морамо да употребимо ватрено оружје кад по годину дана не тренирамо. Господа која осмишљавају тај план и програм очигледно не знају ста значи реалан рад на терену. Заборавили су уживајући у својим канцеларијама, ако су икада и знали. Као да желе додатно да нам отежају и огаде рад у полицији.

Још једна новина, уведена ове године, јесте повећање старосне границе и за жене и за мушкарце, на 45 и 50 година, када је у питању провера физичке спремности. Наравно, поред старосне границе, пооштрили су норме које треба испунити, а које су и онако већ биле поприлично захтевне. При томе су термини за полагање ове године пребачени за месец мај а тиме је и скраћен рок за припрему запослених.

Да ли неко може да објасни колегама ауторима плана, да полицијски службеници већ имају исувише стресан посао да би им још и они претили јединицама. Као и да им објасни да полицијски службеници који оперативно раде не могу по цео дан да тренирају и уче теорију јер морају да раде, да терен не може да сачека да се заврши наша теоријска настава или часови физичког. Уместо да олакшају колегама они нам само стварају додатни стрес са тим њиховим проверама и оцењивањима.

Нажалост, код нас мало ко има разумевања и уместо да надлежни брину да будемо спремни због рада на терену, наметнутим обавезама само нам стварају додатне проблеме.

А оцена нам итекако утиче на напредовање у служби али и доводи до евентуалног отказа радног односа. За било какво напредовање потребан је висок трогодишњи просек, који је заиста тешко изборити. А негативне оцене у две узастопне календарске године дају нам излазну карту из МУП.

Стога нам ти системи провера стварају додатни стрес. По новим нормама, требао би човек да тренира сваког дана, да би успео да добије петицу, а ако сви одемо да тренирамо, неће преостати нико ко ће да ради. Откуда уопште идеја за повећавање норми и старосне границе кад су људи и до сада масовно падали на физичким проверама. Наравно, потежу аргумент и њиме се оправдавају тиме како су нам омогућили часове физичког, не схватајући да велика већина запослених на те часове ретко кад успе да оде јер посао не може да чека. Преостаје нам само да своје слободно време и новац трошимо на плаћање тренинга, теретане и стрељане, што уопште нису мали издаци.

Синдикат српске полиције свакако подржава тежњу да нам полицајци буду обучени, физички оспособљени за све задатке, али систем се мора изменити. Уместо система кажњавања и демотивације, треба увести ситем награде, систем који ће да мотивише људе. Објекти за тренинге нам морају бити доступни у сваком тренутку, да нам свима буду ужитак и издувни вентил, начин да се ослободимо стреса а не, као што је сада случај, извор додатног стреса и малтретирања.

Служба за инфрмисање ССП
Миле Лазаревић

Магацини празни, опреме нема, крим. техничари се сналазе!

Радити помоћу штапа и канапа, при томе испуњавати све обавезе и постизати изванредне резултате, могуће је само у Србији. Само у МУП Р Србији је могуће и то да послодавац такво нешто очекује, прима здраво за готово као нешто најнормалније, а да не обезбеди ни основне услове за рад.

Службених возила нема, униформе једва и то оне најлошијег квалитета. Панцирима давно рок истекао, бојево гађање укидали због штедње, награђивање запослених такође… Нема новца ни за редовну регистрацију свих возила, штеди се на хефталицама и муницији за исту. Папир купују запослени а тонере пуне синдикати. Гранични прелази нам личе на талибанске пунктове у Авганистану. Дневнице су нам 150 динара, ланч-пакети једнолични или црвљиви. У ресторанима меса не беше месецима ни за лек. Само наши адвокати задовољно трљају руке јер су постпуци против МУП-а одавно сигурица „из кеца“, лака парница и још слађа парица!

Па и у таквим неусловима служба ипак функционише, како-тако. Искључиво захваљујући људима!

Насловна фотографија представља требовање криминалистичке технике једне београдске полицијске станице и одговор из Одељења. Нема, нема, има мало, добио си један… Па ти онда ради, снађи се мајсторе. Од контаминације и заразе заштити се навлачењем рукава, зимско је време, рукави су дугачки. Уз помоћ фора и трикова изазови трагове, фиксирај их погледом, упакуј у кесу из оближње пекаре. Зли језици, или добро обавештени извори, говоре да се то скоро десило чак и са траговима увиђаја једног убиства у Београду!

Али руководство тог Одељења криминалистичке технике у ПУ за град Београд не сноси ни најмању одговорност за недостатак основних средстава. Кривци су негде другде, тамо горе изнад, ал тешко им је ући у траг, на делу је својеврсна игра жмурке. У Националном криминалистичко-техничком центру кажу да одговорни седе у Управи криминалистичке полиције. У УКП пак кажу кривци су у Сектору за материјално-финансијске послове, не одобравају планиране набавке у потпуности, умањују наручене количине опреме и репроматеријала, штеди се… А у том сектору кажу – УКП није добро испланирао своје потребе, нису знали и умели.

Рад криминалистичке технике, као најважније карике у доказивању извршења кривичних дела у време тужилачких истрага, и даље је потцењен. Рад техничара скоро да нико не цени или цени врло мало. Најчешће се користе флоскуле као што су „то су они што сликају“, „зовни их да сликају“, „мазала“ и слично. То пре свега долази од непознавања тог посла, стручности и прецизности који он захтева јер шефови не знају како изгледа бранити прикупљене трагове на суду.

Али још већи проблем, од тог људског фактора, представља неопремљеност криминалистичке технике. Већ деценијама та струка је задња рупа на свирали сваког министра, сваког начелника криминалистичке полиције… А зашто је то тако, најбоље је објаснио наш пензионер, дугогодишњи предавач на курсевима за крим. технику, свима добро познат Миле Вукашиновић, који је оставио неизбрисив траг у служби и значајно унапредио рад технике:

„Биће овако док год се успех полиције мери по 50 година старом методу. Док се у развијеном свету гледа однос између броја пријављених кривичних дела и оних ПРАВОСНАЖНО судски решених (значи квалитетно доказаних), код нас су битни „ПОЛИЦИЈСКИ“ решени предмети. Отишла је тужилаштву кривична пројава „против познатог извршиоца“, најчешће без валидних материјалних доказа. Па се после кука како „ми криминалце хапсимо, а суд их пушта“. Када томе додамо и магични паралелни „П“ уписник за штеловање статистике, ето државе где се министар хвали резултатима, а криминал реално цвета. Још ми је мука од ситуација када оперативци и шефови ОКП НИСУ ЗАИНТЕРЕСОВАНИ за готове форензичке идентификације, јер их сматрају сувишним када је извршилац познат. Тужиоци, поуздано знам, о овоме знају веома мало и не постоји фактор који би овакву праксу најзад уподобио са неким развијеним светом у који се, безуспешно, покушавамо угурати.“

Ко је дозволио да криминалистичка техника нема основна средства за рад није баш најјасније али је поразно да за рукавице молимо по медицинским установама или сами купујемо, да купујемо кесе за паковање трагова… Фолије за фиксирање трагова и средства за изазивање латентних отисака срећом није могуће наћи у слободној продаји иначе би техничари и на ту куповину били принуђени. О набавци савременије опреме је илузорно и размишљати, увек је ту онај чувено одговор „Нема новца!“. А новца има итекако…

Као што је о томе ССП већ писао у последње време, новца има али се расипа на беспотребне ствари. Само прошле године је из буџета МУП по тужбама, извршним судским пресудама, исплаћено преко 1,6 милијарди динара, мада је планирано свега 600 милиона. У 2017. је за те намене испланирано 1,2 милијарде динара. Да ли да очекујемо да ће то бити довољно, или ће износ бити вишеструко премашен???

Како год било, свакако би тај новац, тих 1,2 милијарде динара беспотребних трошкова, направљених заслугом бахатих и нестручних руководилаца, било мудрије искористити за опремање, на пример, криминалистичке технике.

До када ће у МУП бити толерисано недомаћинско пословање а последице бахатости пребациване на обичне извршиоце. До када ће врхунском способношћу бити сматрано сналажење, жицкање папира и спајалица у другим државним органима или приватним привредним субјектима?

Време је да свако почне да ради свој посао. Господо у врху министарства, људима обезбедите средства за рад па онда очекујте и захтевајте резултате!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Од „анализе ризика“ до најбољег техничара ПУ Београд

Прошлогодишњи покушај обрачуна са непослушним и самосвесним полицијским службеником, званично назван рационализацијом, неспретно спровођен путем измишљеног сектора за послове анализе ризика, у сећању велике већине запослених још увек је свеж. Упркос или уинат традиционалном кратком памћењу у Срба.

Ипак, памћење на тај, можда и најружнији, период у историји Министарства унутрашњих послова, најсвежије али најболније јесте код људи који се нађоше у том чудноватом сектору. Код људи, којима ни дан данас није ништа јасно, ни откуд су били ту, нити зашто баш они.

Истине ради, било је на тим списковима и појединаца који не заслужују да буду полицајци, да носе униформу и представљају службу. Било их је, да. Али је много већи број оних који на ту „листу за одстрел“, како је неко назва, доспеше ни криви ни дужни, без мрље у каријери.

Један од тих недужних људи је криминалистички техничар из Полицијске станице Земун, Бојан Миливојевић. Пре само годину дана он је, као четврти у рангу међу стотину криминалистичких техничара у Полицијској управи за град Београд, био распоређен у измишљени сектор – смешио му се отказ. Срећом, тај сулуди пројекат је прошао како је прошао а Бојан и многи други су остали на послу, да хране своје породице служећи народу и држави на најбољи могући начин.

Данас је Бојан Миливојевић и званично најуспешнији техничар у ПУ за град Београд, као и цела група његових колега у ПС Земун. Техничари из те станице имали су укупно 56 идентификација непознатих извршилаца путем трагова прикупљених на увиђајима, а од тога Бојан је сам имао чак 24, скоро половину. Успех је тим већи када знамо да је Бојан имао више идентификација него десетак полицијских станица. Заиста заслужује све честитке!

Али, заслужује и награду. Свакао, логично би било да такав резултат прати и адекватна награда, но то овде није случај.

Овде можете да прочитате писмо које смо добили од колеге:


Дана 18.12.2015. године уручено ми је решење за сектор анализе ризика иако нисам никада у свом животу био осуђиван нити за било шта кажњаван. У полицијској станици Земун радим од 2001. године. Завршио сам СШУП у Сремској Каменици и 2004. године завршио сам крималистичко-технички курс.

Крајем 2014. године стигли су резултати свих крим. техничара за град Београд где сам ја у 2014. заузео 8. место од 153 техничара. У 2015. години имао сам 14 идентификација и заузео сам 4. место од 100 техничара који раде у ПУ за град Београд. Те године моја станица имала је укупно 33 идентификације и заузела 4. место од 17 станица у ПУ за град Београд а ја добио решење за будући отказ.

Захваљујући Синдикату српске полиције, коме сам бескрајно захвалан и чији сам поносан члан ја сам у 2016. години добио ново решење и враћен сам по решењу на старо радно место, нисам добио отказ. У 2016. години сам имао 24 идентификације и заузео сам прво место од 93 техничара у ПУ за град Београд а моја станица ПС Земун заузела је прво место у ПУ за град Београд са 56 идентификација.


У задњих пар година колега је у самом врху криминалистичке технике у Београду али нажалост дочекао је да буде стављен на стуб срама и да његова породица остане без једине плате коју има. А због кога и због чега? Сам издржава сам двоје деце и супругу, приватно станује као подстанар у Београду, скромно живи, вредно ради и опет својим надређенима неваља.

Да ли је колега Бојан, за ових шеснаест година свог преданог рада и доприноса полицији, након голготе кроз коју је прошао прошле, и након вансеријских резултата ове године, заслужио једну вредну општинску награду?

Сигурно да јесте, али је још сигурније и да је неће добити. Десет или евентуално двадесет посто увећања на плату је највише што може добити, и то на рате, јер нажалост, скоро да нико не цени рад криминалистичке технике.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Контрола боловања – још једна победа правног тима ССП

Ослобађајућа пресуда полицијском службенику, који је за време боловања био на свадбеном весељу колеге, имплицира да запослени за време боловања није у кућном притвору и може нормално да живи, колико му то природа болести дозвољава. Старешине немају право да врше контролу на начин на који су то навикли, нити да забадају нос у приватне ствари полицајаца.

О кршењу права запослених на приватност током привремене спречености за рад говорили смо и писали много пута у последњих неколико година, али као да то појединцима међу старешинама није довољно. И даље се врши незаконита контрола боловања у складу са неком депешом која је у супротности са:

  • Законом о раду који превиђа мере у случају сумње у оправданост боловања;
  • Законом о здравственој заштити који регулише чување лекарске тајне;
  • Законом о заштити података о личности који регулише материју заштите, прикупљања и обраде личних података грађана.

О могућностима које закони пружају послодавцу прилажемо и Мишљење Министарства рада и социјалне политике бр. 133-00-1/2010-02 од 08.02.2010. године:

„Законом о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005 и 54/2009), у члану 103. став 1. прописана је обавеза запосленог да у року од три дана од дана наступања привремене спречености за рад, у смислу прописа о здравственом осигурању, о томе достави послодавцу потврду лекара која садржи и време очекиване спречености за рад.

У ставу 5. истог члана је прописано да послодавац, који посумња у оправданост разлога за одсуствовање са рада, може да поднесе захтев надлежном здравственом органу ради утврђивања здравствене способности запосленог, у складу са законом. Према члану 179. тачка 6) Закона о раду, ако се утврди да је запослени неоправдано користио боловање или га злоупотребио, послодавац може да му откаже уговор о раду.“

Један од новијих примера безумних поступака старешина који слепо поштујући наведену депешу испадају смешни, десио се у Полицијској управи Чачак. Како је у Ивањици дошло до тога да дисциплински поступак буде покренут против полицајца због свадбеног весеља рођака и колегинице, као и шта се све ту дешавало погледајте на приложеним фотографијама. ССП пратити ситуацију на терену и, ако устреба, према старешинама али и према докторима ћемо иницирати судске поступке уколико дође до компромитовања осетљивих заштићених података будући да имамо ситуације где старешине зову лекаре и интересују се о болести запосленог.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Полицајац убоден ножем у Барајеву

Поводом најновијег напада на полицијског службеника на дужности, у Барајеву, којом приликом је телесне повреде задобио колега М.Николић, Синдикат српске полиције дао је следеће саопштење за медије:

Руководство Синдиката српске полиције снажно осуђује још један у низу напад на колегу на извршењу службених задатака.  М.Николић је убоден ножем у раме и у леђа, приликом рутинске интервенције, но пуком срећом повреде нису теже природе, те је он захваљујући присебности и обучености, мада повређен, савладао нападача и задржао га до доласка помоћи. Посебну ноту целом случају даје прва изјава нападача, који је као разлог напада навео то да га је полицајац, приликом проласка кроз локал, „мрко погледао“!

ССП апелује на министра Небојшу Стефановић да искористи свој положај и алармира јавност, да целокупном друштву предочи опасности по заједницу у којој се ни полицајци не осећају сигурно и заштићено. Желимо да верујемо да ће држава коначно кренути у обрачун са изгредницима, да ће на делу, а не само на речима, показати одлучност у борби против свих видова насиља.

Доста нам је празних обећања и толерисања напада на полицијске службенике. Надамо се да и овај нападач неће изаћи на слободу брже неголи повређени колега из болнице!

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић