Skip to main content

Месец: фебруар 2017.

Министре, јесте ли још увек ту?

Данас је једном од нападача на колегу Бориса Јевросимова укинута мера притвора и одређено му кућно задржавање уз наногицу! А од саме мере кућног притвора, смешније је само образложење поступајућег суда:
„Мера је замењена из разлога што је овом осумњиченом притвор раније био одређен само због постојања разлога узнемирења јавности, а утврђено је да је у међувремену опао интезитет узнемирења јавности због наведеног догађаја, те не постоји потреба за мером притвора, већ се сврха може остварити мером забране напуштања стана – куће. Указујемо и да, уколико осумњичени прекрши одређену забрану, против њега може бити одређена тежа мера.“

Што би наш народ рекао „свако чудо за три дана прође“, слегла се прашина, настављају по старом! Још једном шаљу поруку – сезона лова на полицајце и даље траје! Нема ловостаја! Стога смо били дужни да министру унутрашњих послова др Небојши Стефановић јавно поставимо неколико питања:

Министре Стефановићу, треба ли вас подсећати на громогласна обећања уз свечано фотографисање са вашим омиљеним синдикалцем?
Шта сте урадили од тог дана да се нешто промени у односу судова и државе према полицајцима?
Јесте ли поднели неку иницијативу за измене закона?
Организовали неки округли сто на ту тему?
Позвали стручњаке и људе из струке, предложили заузимање става и усаглашавање судске праксе?

Питања су хипотетичка, а одговор не очекујемо, свима је јасно – НИШТА СЕ НИЈЕ ПРОМЕНИЛО, ОПЕТ СТЕ ОСТАЛИ САМО НА ОБЕЋАЊУ!!!

Имате и лепе фотографије за успомену, а ССП има образ и част! Ми смо били на улици, испред суда! Изразили смо негодовање и алармирали јавност! Накот тога, позвали смо вас на састанак, тражили разговор о начину изналажења решења за проблем, нисте нас удостојили било каквог одговора. Да ли немате времена за своје полицајце ил нас сматрате небитнима?

Ово данас је директна последица вашег одбијања да се прихватите решавања проблема.

Нема везе, били смо испред суда, доћи ћемо и испред Владе РС!

 Председник ССП
Лазар Ранитовић

У СИНДИКАТ ПО ПРАВА, У БАНКУ ПО ПОЗАЈМИЦУ!

Синдикат српске полиције основан је 2007. године са примарним циљем заштите права запослeних у Министарству унутрашњих послова Републике Србије. Како смо основани, тако и данас радимо – искрено, директно и бескомпромисно. Пре свега поштеним односом према запосленима свакодневно добијамо нове чланове, без подилажења и коришћења тешког материјалног положаја колега.

Морамо приметити да је на синдикалној сцени данас јако мало синдиката који заслужују име „синдикат“ у пуном смислу те речи, јер тешко да се може рећи да испуњавају основну сврху свог оснивања. Улога појединих синдиката данас, нажалост, свела се на то да изигравају некакву „тампон зону“ између послодавца и оправданих захтева запослених да се њихова радна права поштују у пуној мери, као и то да руководиоцима обезбеде неке личне бенефите.

Међутим, у последње време поједини синдикати су почели да се баве још перфиднијим стварима, као што су давање некаквих бескаматних позајмица. Када мало дубље уђемо и позабавимо се овим проблемом и узмемо у обзир поједине чињенице долазимо до низа нелогичности, па и малверзација. Данас када су камате на кредите, слободно можемо рећи, никада ниже, узимати позајмицу и само због тога бити члан синдиката се не исплати, ево и зашто:

Пример кредита код Комерцијалне банке АД Београд:

PRIMER PONUDE ZA KREDITE ZAPOSLENIH U MUP-u

Akciјska ponuda

Kamata 4,9% fiksna period otplate 12 meseci
naknada za obradu kreditnog zahteva 0,5%
Primer:   Iznos kredita   50.000,00 rsd Visina rate      4,277.98
                   Iznos kredita 100.000,00 rsd Visina rate       8,555.97

 

Kamata 6,9%                         period otplate od 13-36 meseci
Naknada za obradu kreditnog zahteva 0,5%
Iznos kredita 100.000,00 rsd
Visina rate    3,083.04  na 36 mesci

 

Из приложеног видимо да уколико узмете кредит у износу од 50.000 динара на 12 месеци укупно враћате 51,335,76 динара. Трошкови обраде су: 0,5% и извештај из кредитног бироа, све заједно 500 динара. Јасно видимо да су укупни трошкови кредита мањи од 2.000 динара заједно са каматом. Пти томе, заиста не рекламирамо банке нити задужења колега, само указујемо на неке дилеме које се саме намећу. Да ли то поједини синдикати постају профитабилна удружења?! Обзиром да чланарина на годишњем нивоу износи око 6.000 динара долазимо до чињенице да уколико би се синдикат задужио под истим условима код банака а затим дао позајмицу запосленом био би у плусу!

Данас, када постоји брдо нерешених проблема, пре свега око поштовања већ постигнутих права, која су то само на папиру, изигравати „банку“ је све само не озбиљно! Данас, док се ватрогасцима-спасиоцима из Сектора за ванредне ситуације не издају налози за прековремени рад, а самим тиме се избегава и плаћање тог рада, данас, када је донешен Правилник о солидарној помоћи у МУП-у којим се не само ближе уређују (што и јесте сврха правилника) него се и укидају поједини основи остваривања права на солидарну помоћ који већ постоје у ПКУ за државне службенике, поједини синдикати глуме банке!

Није згорег да се сви подсетимо који је од синдиката потписом дао сагласност за овакав Правилник, а све на штету запослених?! Да ли је случајно то што се ради баш о синдикату-банци?

Имамо ситуацију да за запослене у МУП-у важи Закон о буџету, и све забране који он носи, док за поједине категорије запослених у јавном сектору тај исти закон не важи, те они остварују право на новогодишњу честитку детету до 15 година старости иако су директни корисници буџета!  Данас нам судови пресуђују како је топли оброк и регрес урачунат у коефицијент наше плате, а на једноставно питање нико не зна одговор – колико је то у његовом величанству новцу!?

Катастрофални услови на терену, боравак у шаторима, неправилно вођење временика рада припадницима ИЈП, приказивањем недељног одмора кроз распоред за време боравка на терену, проблеми око спискова са посебном накнадом, лоша опремљеност, преко 30% возила је у сервисима константно! Крим техника немајући основна средства за рад у 21. веку ради помоћу „штапа и канапа“. Нажалост, овде су побројани  само неки од проблема са којима се срећу запослени у МУП-у.

Хајде да им помогнемо да остваре своја права па им позајмица, узгред речено скупља него у банци, неће бити потребна.

Колегинице и колеге у банку се иде по кредит у синдикат по радничка права!

Служба за информисање ССП
Никола Петровић

Чигота не жели Нарцис – али наређење је наређење!

Као што смо већ објавили у суботњем тексту, ССП је дошао у посед документа који је министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић послао Републичкој дирекцији за имовину као понуду за „враћање“ наших одмаралишта. У том документу наведено је и то да су стручне службе МУП извршиле анализу пословања угоститељских објеката Одељења за исхрану и смештај и утврдиле да наше министарство више нема потребу за коришћењем хотела „Нарцис“ и „Променада“.

Нажалост, на питања која смо овим поводом упутили највишим руководиоцима министарства добили смо слегање раменима и одбијање разговора уз образложење да не знају о чему се ради! Таквим одговором нити смо задовољни, нити смо им поверовали.

У међувремену, алтернативним каналима, пристигли су нам још неки дописи званичника МУП, између осталих и тај који говори о нерентабилном пословању одмаралишта, немогућности новчаних улагања у адаптацију и у којем се даје предлог да МУП обавести републичку агенцију како више нема интерес за коришћењем хотела „Нарцис“ и „Променада“. Да ли случајно или од срамоте, углавном у потпису нема имена начелника већ само слабо читљивог потписа:

Odmaralista 012cut900
Предходна начелница овог Одељења смењена је пре више месеци, можда баш због противљења овим плановима!? Како год било, овај јунак остаде неименован!

Стигао нам је и допис од радника одмаралишта „Нарцис“, наших колегиница и колега, наших чланова! У њему они постављају сијасет јако озбиљних питања, од тога зашто руководиоци тих одмаралишта нису упознати са целом процедуром и намером МУП да их се реши, преко тога зашто у понуди  коју потписује министар стоји да се ради о хотелима, кад су објекти категоризовани као одмаралиштима, па до тога зашто су објекти понуђени рехабилитационим центрима који су и сами у хаотичном стању и не зна им се судбина.

И заиста, све ово добија примесе политичких дилова и „намештања“ послова, како колеге тврде! У допису они износе и сазнање да је предлог отуђења објеката потекао управо од начелнице Сектора за материјално-финансијско пословање Наташе Путник, која је, такорећи, јуче дошла у МУП. Такође, они постављају јако занимљиво питање у вези са судбином госпође Путник – „Зашто се тако кратко задржала?“. Да ли они знају нешто што шира јавност не зна? Да ли је госпођа, у складу са својим презименом, већ отпутовала из МУП или се спрема? Свакако је већ нанела велику штету овом иницијативом!

У приложеним фотографијама можете видети сва питања и тврдње које износе запослени у одмаралиштима:

Odmaralista 001cut900 Odmaralista 002cut900

У приложеној галерији фотографија можете видети оснивачки акт одмаралишта „Нарцис“ који доказује да је оснивач истог наше министарство, па никако не може бити речи о „враћању“ већ само о ПРЕ(О)ДАЈИ. Такође, у прилогу је и допис Републичке дирекције која РХ Чигота обавештава о томе да је потребно да искажу заинтересованост за Нарцис и да ће исти бити предат њима на управљање.

Према незваничним информацијама којима тренутно располажемо РХ Чигота није заинтересован за преузимање Нарциса, али упркос томе – ПРЕУЗИМАЊЕ ЋЕ БИТИ РЕАЛИЗОВАНО У НАРЕДНИХ ДВАДЕСЕТАК ДАНА! 

Служба за информисање ССП

Пети меморијални турнир „Јужнобанатски хероји“

Панчево, 25. 2.16991684_823358947804652_2659563506785384020_o 2017. године, – Синдиката српске полиције Регионални центар Панчево организовао је пети меморијални турнир „Јужнобанатски хероји“, у знак сећања на полицајце са територије Полицијске управе Панчево, који су животе изгубили током рата 1999. године на територији Косову и Метохији.

Свечаном отварању турнира поред чланова породица настрадалих колега присуствовали су и градоначелник Панчева господин Саша Павлоц, начелник Полицијске управе Панчево господин Никола Поповац и председник ССП господин Лазар Ранитовић. На турниру је наступило 14 екипа које су биле распоређене у две групе, које су се такмичиле у Панчеву и Банатском Новом Селу. Турнир је свечано отворио начелник ПУ Панчево, Никола Поповац. Након што је турнир отворен представници синдиката и полицијске управе  са члановима породица настрадалих полицајаца, положили су венце на Новом гробљу у Панчеву.

Председник РЦ Панчево Небојша Ристић, домаћин и организатор меморијалног турнира у обраћању присутним учесницима, гостима и медјима изјавио је:

„Прошло је већ 19 година од када је на Косову и Метохији, погинуло пет полицајаца са територије полицијске управе Панчево. Синдикат српске полиције, у знак сећања на страдале колеге, већ пети пут одржава меморијани турнир у малом фудбалу под именом “Јужнобанатски хероји”. Колеге не треба заборавити, не требамо да их оставимо по страни, већ свакодневно да нам буде у сећању њихов лик и рад. Оставили су иза себе породице које живе, и свакодневно нам се обраћају за помоћ.“

Председник ССП16832258_823359154471298_3726889234026514879_n Лазар Ранитовић је поручио да „Овај турнир, иако је посвећен полицајцима који су радили у Полицијској управи Панчево, био је прилика да се сви подсете и осталих настрадалих колега, који су заједно са нама били у рововима на косову, или су животе изгубили обављајући редовне послове на територији градова, они су животе дали ради безбедности грађана Србије!“

„Држава није држава, ако нема историју и сећање на њу.“, казао је градоначеник Саша Павлов, који је присуствовао отварању меморијалног турнира. Како је казао из тог сећања треба извући праве закључке како би знали да се понашамо у будућности: „То је опште начело које треба да прохватимо. Ово је један од разлога зашто Градска управа подржава одржавање овог турнира у знак сећања на погинуле. Јако је битно да се сећамо тих жртава.“

Служба за информисање ССП

У ЛОЗНИЦИ ТРИ ГОДИНЕ БЕЗ ПРИТВОРА – Скупља дара него мера

Синдикат српске полиције већ дуже време указује на расипање новца из буџета, новца који су порески обвезници издвојили за унапређење своје личне и имовинске безбедности. Али чини нам се да надлежни остају глуви на наше указивање, наставља се ускраћивање права радника које неминовно доводи до каснијих утужења и судских трошкова, новчане казне по правноснажним пресудама не исплаћују правовремено већ чекају извршитеље и плаћају пенале.

Безброј је примера расипања новца а ми данас, као само још један у низу тих примера недомаћинског пословања МУП и државе Србије, преносимо изврстан текст листа „Лозничке новости“, објављен 24. фебруара на истоименом порталу у потпису Т.М.С.

ВИШЕ ОД ТРИ ГОДИНЕ  ПС У ЛОЗНИЦИ БЕЗ ПРИТВОРСКЕ ЈЕДИНИЦЕ – Скупља дара него мера

Због тога што просторија за задржавање осумњичених особа не испуњава потребне услове, лознички полицајци већ дуже од три године таква лица одвозе до суседних полицијских станица. За осумњиченог коме је одређено задржавање до 48 сати, најмање четири пута морају да оду до колега код којих га привремено “смештају”. Надлежни знају за овај проблем који ће бити решен када буде новца.

Лозничка полиција дуже од три године осумњичена лица не задржава у својој згради јер просторија која је за то коришћена не испуњава потребне услове. Уместо да буду у Лозници, осумњичена лица полиција превози до суседних Малог Зворника, Богатића или Шапца. О том проблему надлежни су благовремено обавештени, али ситуација још увек није промењена.

Лозничке новости су о овоме својевремено писале, а на недавни покушај да од ПУ у Шапцу званично сазнамо да ли се нешто у међувремену променило добили смо писани одговор – “Поштовани, нисмо у могућности да Вам доставимо тражене податке”, док нам је од Бироа МУП из Београда у телефонском разговору речено да ће “проблем бити решен, али за то тренутно нема новца”.

У лозничкој ПС  на ову тему нису могли да говоре, али неки од полицајаца су потврдили да је ситуација непромењена и да осумњичене возе до суседних полицијских станица које имају услове да их задрже у својим објектима. Ако осумњиченог коме је одређено задржавање треба да одвезу до Шапца, онда га прво пребаце до тог града, па се врате празни, када треба да се појави пред надлежним правосудним органима, поново иду по њега. Тако најмање четири пута пређу релацију Лозница-Шабац, односно четири пута по 56 километара, при чему осим трошкова за гориво станица, која иначе, кубури са возним парком, остаје у том периоду и без два полицајца који возе осумњиченог.

У одговору ПУ Шабац који смо добили пре тачно четири године наведено је да се према препоруци Заштитника грађана просторија за задржавање у ПС у Лозници од првог септембра 2013. године не користи за задржавање осумњичених лица. О стању просторија у више наврата је обавештена Дирекција полиције и Управа полиције у Београду, достављен је и допис Министарству унутрашњих послова, Сектору финансија, људских ресурса и заједничких послова, Управи за заједничке послове. Тражен је новац за реновирање и уређење просторија, не само у Лозници, него и у осталим полицијским станицама у саставу ПУ у Шапцу, али до данашњег дана у Лозници нису почели радови. Тада је саопштено да се просторија за задржавање налази у приземљу зграде полиције. Просторија за задржавање је мала, има нешто мање од пет квадратних метара, руинирана, зидови нису окречени, хигијена је лоша. Није омогућен доток свежег ваздуха у довољној мери као ни природне светлости. Лежај чини бетонска клупа која је опремљена душецима и ћебадима. Грејно тело постоји у просторији, али не и мокри чвор и аларм. У функцији је инсталирани видео- надзор, али је лоше резолуције и не покрива углове целе просторије. У лозничкој полицији нису могли да коментаришу овај проблем који им евидентно отежава рад јер се некада деси да у истом дану по два пута морају да “таксирају” осумњичене до суседних полицијских станица,

Иначе, зграда ПС у Лозници је најстарија у граду. Сазидана је у последњој деценији 19. века и коришћена је као зграда општине, суда, и немачког затвора током Другог светског рата. После је овде усељена полиција, иако зграда није наменски рађена за њене потребе и ту је већ деценијама. Зграда је, иначе, под заштитом Завода за заштиту споменика културе из Ваљева. – Т.М.С


Служба за информисање ССП

Одмаралишта на добош, па радници на улицу!?

Када смо пре око годину дана водили битку са послодавцем око одобравања коришћења наших објеката на рате путем административне забране, веровали смо у успех, али не и у то да ће он тако кратко трајати! Видели смо одсуство добре воље и незаинтересованост, али нисмо знали да  моћници МУП имају друге планове и друге интересе!

Њих интереси запослених апсолутно не занимају!!!

Ни интереси корисника тих одмаралишта, а камоли запослених у њима. Не занима њих судбина радника у Нарцису и Променади, њих интересује профит! Па да ли је то величанство профит једино мерило у овој нашој Србији? Прокламоване уштеде постају матрица око које се све врти и због које се све заборавља. И поштовање закона и колективних уговора остају по страни, радна и људска права се безочно газе!  Докле???

Зашто МУП продаје породичну сребрнину? Распродају оно што су генерације пре њих градиле и чувале! Ко се олако одриче и објеката и људи? И то оних атрактивних. Како то да објекат на Гочу, који је сигурно мање посећен, није на продају? Можда зато што плац и објекат нису атрактивни за купца? Можда, унапред одређеног, изабраног!?

Тврдња како ти објекти не послују рентабилно, можда и стоји, али намена радничких одмаралишта свакако и није стварање профита за послодавца већ омогућавање пристојног одмора обичном смртнику!

Уосталом, наше министарство није познато као штедљиво, напротив. МУП је само прошле године потрошио више од милијарду динара за плаћање извршних пресуда. Које, узгред буди речено, нису плаћане добровољно већ уз извршне налоге и додатне трошкове од по 100.000 динара по свакој пресуди! Треба ли подсећати да МУП баца паре школујући академце за биро за незапослене? Уместо у службу након дипломирања, ти момци и девојке иду на биро и у приватне фирме! Новац расипају на сваком кораку и онда ми треба да поверујемо како им је прорадио инстикт штедње и рационалности, и то баш код наших одмаралишта!?

Господо, дошли сте у МУП вољом народа, народ вам је својим гласовима дао право да управљате министарством и то право вам нико не спори, али вам ми запослени нисмо дали право да отуђујете нашу имовину. Ви ћете, колико већ сутра можда отићи из МУП-а, а ми смо ти који остајемо деценијама! Нама та одмаралишта требају! Ионако бедну плату сте нам самњили и великој већини запослених, регресиране цене у нашим одмаралиштима су једине прихватљиве. А немали је број нас којима су чак и те цене превисоке! Мислите о томе мало, не само о томе коме наместити посао! Будите мало добри и својим подређенима не само тајкунима!

ССП је дошао у посед документа којим министар др Небојша Стефановић нуди „враћање“ наших одмаралишта Републичкој дирекцији за имовину и у којем се наводи да су стручне службе МУП извршиле анализу пословања угоститељских објеката Одељења за исхрану и смештај и утврдиле да наше министарство више нема потребу за коришћењем хотела „Нарцис“ и „Променада“.

На питања која смо овим поводом упутили највишим руководиоцима министарства добили смо слегање раменима и одбијање разговора уз образложење да не знају о чему се ради! Таквим одговором нити смо задовољни, нити смо им поверовали. Настављамо да истражујемо ову тему и наставак, са пикантнијим детаљима, тек следи!

Odmaralista 003cut900

Служба за информисање ССП

„Командире, које је возило најбоље?“ – „Службено, извршиоче, службено!“

Дугогодишњи, свима нама добро познати, проблем са недостатком патролних возила, не дотиче све запослене подједнако. Начелнике и командире баш нимало не погађа неисправност возила или недостатак горива. Навикнути су на удобна возила и тешко их се одричу. Међусобно се чак и шале на рачун тога, па на питање о томе која марка и модел возила су најбољи, они хорски углас одговарају „службено је возило је најбоље возило“. Па да, нема регистрације, сервиса, куповине пнеуматика нити било каквог одржавања! Службено возило може и у четвртој преко шина и у трећој на тротоар!

Некад је и "101" био недосањани сан командирима!
Некад је и „101“ био недосањани сан командирима!

Сви министри супокушавали, барем званично, да сузбију злоупотребе коришћења возила, ограничавали су категорије запослених са правом на возило на „лично задужење“, али се то некако увек показало недовољним. Миц по миц, све би се, као по неком правилу, кроз само пар месеци враћало на старо!

Навикли смо ми да гледамо и то како свако ново возило у полицијској станици најпре прође кроз руке начелника и командира, па тек након пар година, кад стигне неко новије и луксузније, оно прво одлази полицајцима. Тек као половно, у полуисправном стању, возила стижу у редовне или секторске патроле! Кажем, навикли смо, ал некад господа пређу границу… Некад баш не знају за меру!

Командир једне полицијске станице у ПУ за град Београд ових дана је отишао на терен. На 21 дан. Четрнаест дана ће провести у наставном центру у Кули, и још једну седмицу на Митровом Пољу. И повезао је ауто, наравно! Али да је повезао оно које иначе користи, ни по јада. Не, тај господин командир није се одвезао до Куле службеним возилом „пежо 307“ са цивилним регистарским таблицама, које користи већ дужи временски период. Пежо је оставио свом заменику да се овај не пати градским аутобусом док га мења, а он је за ову прилику себи специјално обезбедио плаво-белог голфа 6.

Министре, за поједине командире ове машине да спремиш!
Министре, за поједине командире ове машине да спремиш!

Да ли је у питању некакав осећај престижа или нешто друго, није нам познато, нити нам превише смета. Оно што све запослене у тој станици иритира јесте чињеница да је то возило практично одузето патролама које су га до сада користиле! А сада патроле, уместо голфа, возе стари, полураспаднути „фиат пунто“. На том пунту је ретко шта исправно па тако није ни систем вентилације и грејања. Због увлачења издувних гасова, несносног смрада, али и опасности од тровања гасовима, људи су принуђени да се смрзавају.

Заиста, шта рећи на то? Ново и исправно возило, безбедно за коришћење и по здравље запослених, стоји данима на паркингу у Кули, а полицијски службеници могу да бирају: да цвокоћу док раде или ризикују тровање издувним гасовима!

Намерно нисмо именовали полицијску станицу чији командир показује оволики степен безосећајности и одсуства стида! Намерно, јер очекујемо реакцију руководства Полицијске управе за град Београд, начелника Веселина Милића и његових помоћника, који ће сасвим лако утврдитио ком командиру је реч. Али верујемо да ће провером открити барем још неколико сличних случајева бахаћења старешинског кадра и злопаћења обичних полицајаца! Оних, који својим радом на терену зарађују и плату и возило том истом командиру!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Штетне набавке: претња по безбедност Србије

Београд, 21.2.2017. године, – У конгресној сали хотела Зира, у организацији Београдског центра за безбедносну политику, одржана је међународна конференција под називом „Финансирање безбедности за 21. век“, која се састојала из три панела. На конференцији су се окупили релевантни саговорници из институција сектора безбедности, независних регулаторних тела, међународни стручњаци и представници цивилног друштва.  Између осталих, учествовали су министар одбране Зоран Ђорђевић, шеф одсека за унутрашње послове Делегације ЕУ у Србији Nicolas Bizel, представница Женевског центра за демократску контролу оружаних снага госпођица Burdsy Anna Marie и шефица за регулативу Управе за јавну набавку Далиборка Срећков.

Скуп је реализованBAN_8747-696x464 као завршна конференција пројекта „Про кјур: јачање циливлног надзора над јавним набавкама у сектору безбедности“. На другој панел дискусији „Штетне набавке: претња по безбедност Србије“ један од излагача био је и представник Синдиката српске полиције, заменик председника Миле Лазаревић. У делегацији нашег синдиката, као јединог званично позваног синдиката из Министарства унутрашњих послова, били су и наши млади активисти, председник СГ Лозница  др Горан Николић и председник СГ Чукарица Никола Павловић.

На овом изузетно посећеном догађају, посебну пажњу привукли су одговори које је Лазаревић изнео на постављена питања у вези са спровођењем јавних набавки у МУП и начином контроле тих поступака са аспекта синдиката. Он је, између осталог дао и следеће одговоре:

  • Са којим16934027_10211730554240815_1835177380_n се проблемима у раду суочава полиција када је реч о набавкама у Министарству унутрашњих послова?

У постављеном питању крију се у ствари два потпитања. Ако мислите на то са чиме се руководство МУП суочава приликом јавних набавки, ја нећу бити адекватан саговорник јер заиста немам увид у саме токове планирања, покретања и спровођења поступака јавних набавки али мислим да су све те фазе критичне. Заиста превише често „падају“ тендери, читави поступци се понављају изнова, предуго трају а набавке касне… Стиче се утисак да запослени који раде на тим пословима трпе велике притиске са више страна. Врло је могуће да они нису ни довољно обучени и стручни а код постављања самих услова набавки највероватније нису потпуно самостални већ подлежу диктатима заинтересованих моћника, било из самог министарства, било великих добављача. Некада, због лоше испланираног буџета, они уведу забрану награђивања запослених, касне иплате принадлежности запосленима, али, у принципу, руководство МУП или полиције, како ви кажете, не трпи било какву одговорност па би се могло рећи да ни немају никаквих проблема, можда се евентуално неко застиди и поцрвени.

Оно што ја могуBAN_8510-e1487758854708 директно да посведочим јесте друга страна медаље – односно оно са чиме се полицијски службеници и други запослени суочавају као последицом траљаво спроведених јавних набавки. Запослени се свакодневно суочавају са недостатком основне опреме, возила, поцепаном униформом коју не могу да замене јер су магацини празни а у слободној продаји је нема (за разлику од војних униформи), поцепаном обућом, заштитним прслуцима са истеклим гарантним роковима. Суочавамо се са неисправним возилима, без зимских пнеуматика, са неисправном сигнализацијом… Добијамо чарапе најмањег броја 46, набављене од фирме регистроване за трговину воћем!

Недостаје основни потрошни материјал као што је папир за штампање, тонери за штампаче, спајалице, маказе, лепак… То купују запослени лично или преко појединих синдиката и онда запослени у ствари финансирају послодавца, што је ван памети. О старости рачунарских конфигурација и њиховој немогућности да подрже новије програме излишно је говорити. У нашем министарству, веровали или не, и даље је у употреби Windows 2000, и Office пакет из 2003. године.

Да ли је потребно наглашавати сву апсурдност чињенице да МУП Србије улаже велики новац у хајтек лабораторије Националног криминалистичко-техничког центра, чија потреба никако није спорна, али при томе у потпуности заборавља да опреми армију форензичара увиђајаца који на терену треба да прикупе трагове и напуне те исте лабораторије!? Тим људима месецима недостаје и најосновнији материјал за изазивање и фиксирање трагова. Њима недостају и рукавице којим би заштитили трагове од контаминације али пре свега да заштите своје здравље!

Навео сам вам16933737_10211730547120637_1286050427_n само неке од примера, тешко је у овом моменту свега се сетити и побројати таксативно све последице лоше спроведених јавних набавки са којима се сусрећемо у свакодневном раду, јер их је заиста много. То би захтевало један посебан скуп посвећен само тој теми и на њега позвати представнике свих линија рада у МУП. Имали бисте свега да се наслушате.

  • На који начин синдикати запослених могу утицати на јавне набавке у МУП?

То је јако интересантно али и логично питање, али да би вам на њега одговорио морам вам најпре приказати тренутно стање. Најкраће речено, одговор би данас гласио: система нема, како се који синдикат снађе и избори. Јер послодавац, из њему познатих разлога, избегава да у цели поступак јавних набавки, од иницијалних планирања, преко реализације па све до евалуације урађеног, укључи синдикате. При томе представници послодавца користе законске одредбе које им иду на руку, они наиме немају законску обавезу укључивања чак ни репрезентативних синдиката у процес јавних набавки и то наравно користе. А и зашто не би ако знамо да од стране репрезентативних синдиката у полицији нисмо ни видели било какву иницијативу у том смислу, нису показали заинтересованост нити вољу да послодавца на тако нешто приволе.

Синдикат српске полиције у више наврата тражио је укључивање наших представника у те поступке али наравно одбијени смо под изговором да нисмо репрезентативни, мада закон ту не прави разлику према статусима синдиката, а ми свакако испуњавамо услове репрезентативности. А одговор на питање зашто и званично немамо тај статус можда баш лежи у томе што ми стално пливамо против струје, постављамо незгодна питања. Између осталих и питања у вези са јавним набавкама.

Наши активисти су први открили и у потпуности документовали аферу у вези са набавком униформе и обуће за полицијске службенике, коју су колеге из ДРПКО систематизовали у студију „Борбене патике без борбе“. Та афера је резултирала кривичним процесуирањем неколико непосредних извршилаца у Сектору за материјално-финансијско пословање МУП, руководиоци су се том приликом, да тако кажем „извукли“, али слободно можемо да тврдимо како је тај наш рад добрим делом допринео и смени начелнице тог сектора, мада она није била директан потписник тих спорних уговора.

То је пластичан пример да синдикат, мада званично изопштен из процеса, ипак може да има известан утицај, и то значајан, и да врши притисак на руководиоце државног органа задужене за спровођење поступака јавне набавке. У прилог томе говори и то што је ССП и прошле године, указујући на недопустиво лош квалитет хране коју је МУП набављао од извесног добављача из Срема и делио колегама на терену, утврдио да МУП ни нема уговор са том фирмом. Послодавац је био „принуђен“ да формира комисију која је на терену утврдила да храна не испуњава ни минимум квалитета, те је убрзо уклоњена, а добављач замењен другим. Пуком срећом, није дошло до било чијег тровања, можда баш захваљујући брзој реакцији послодавца након што смо их алармирали. Након тога уследио је вишемесечни недостатак меса у ресторанима МУП,  што опет може бити класичан показатељ неспособности да се спроведе јавна набавка, за разлику од набавке обуће где се јасно радило о злоупотребама.

Оно што у знатнојBAN_8686-e1487758963837 мери отежава рад синдиката по питању јавних набавки јесте то да због обима кршења права радника у МУП-у, синдикати имају пуне руке посла, па просто не могу физички да постигну да пропрате јавне набавке, поготово ако су у старту искључени из поступка.

Тако да би, неки закључак могао гласити: послодавац избегава сарадњу, законских обавеза нема, али ипак на крају све зависи од заинтересованости и упорности конкретног синдиката и стручности његових активиста. Увек се нешто може урадити и ствари померити са мртве тачке. Мада, је свакако потребно радити на регулативи којом би послодавац био приморан на сарадњу са релеватним синдикатима!

  • Шта је већа претња у систему јавних набавки – злоупотребе или незнање?

Обоје могу бити подједнако штетни у датом моменту, нанети огромне штете по послодавцаи донети несагледиве последице по запослене али и по грађане Србије. С тим, што се незнање увек може отклонити, учењем, усавршавањем, дообуком… и то много лакше него зла намера. Тешко ћемо неког злонамерно одвратити од причињавања штете. За злоупотребе је лек успостављање система одговорности – изопштавање из процеса и санкционисање тих људи.

  • Који је најбољи пут до постизања „вредности за новац“ у јавним набавкама у сектору безбедности?

Да би за уложени новац добили праву вредност јавна набавка мора да буде пре свега сврсисходна, односно оправда и у правом моменту. Потребно је стратешко дугорочно планирање и поштовање усвојених стандарда.

Да бисмо, на пример, добили набољи квалитет униформе и обуће за полицијске службенике за најмање новца, потребно је да већ данас, јавност и сви потенцијални добављачи, знају стандарде униформе и обуће, оквирни термин набавке и количину која ће бити потраживана. То би дало довољно времена да се више произвођача припреми па и прилагоди потребама МУП што би неминовно довело до већеконкуренције и уштеда при набакама.

Нажалост, због одсуства дугорочног планирања, али и новца, нико са сигурношћу не може да тврди када ће бити поновна набавка униформе и припадајућих делова, али нико не зна ни тачну количину. И даље се од јавности скрива број полицијских службеника по линијама рада и врстама униформи и опреме коју дуже.

Служба за информисање ССП

Докле бре више, Попадићу?

За једну државу која се макар географски налази усред Европе у 21. веку невероватна је количина кршења загарантованих радничких па и основних људских права у Одељењу материјално-финансијских послова за ПУ за град Београд. Још невероватнија је толеранција страховладе коју је завео један човек у том Одељењу, крајње дискутабилних моралних и стручних квалитета.

Наиме против неколико радника, тадашње логистике ПУ за град Београд, покретано је више дисциплинских па чак је покренут и кривични поступак уз спектакуларно хапшење. Наравно, у свим поступцима они су ослобођени апсолутно свих оптужби. Упркост томе, или можда захваљујући томе, није их заобишла ни фамозна „анализа ризика“. Међутим, као правни, али и морални победници у овом случају они и даље трпе последице јер су се усудили да се бране. А онај ко им је подносио неосноване иницијативе, како се испоставило, за дисциплинске поступке и кривичне пријаве, не сноси никакву одговорност.

Том човеку, начелнику Одељења, господину Зорану Попадић, дозвољено је да несметано настави своје непрофесионално и нељудско опхођење према запосленима. Он и даље спроводи неки вид злостављања над њима, иако су добили правоснажна решења о повратку на стара радна места, након што им је истекла мера привременог удаљења. Мада то треба да подразумева и плату у пуном износу, они и дан данас примају само део плате као да је привремено удаљене и даље на снази, иако им решење  о враћању на радно место гласи од 01.12.2016 године.  Да апсурд буде још већи, једном од колега у решењу о привременом удаљењу, с обзиром да је једини члан који издржава породицу, стоји да му се зарада исплаћује у износу од 2/3, док он месецима уназад па и дан данас прима само  ½!

Уколико се и даље настави са оваквом праксом, која ће неминовно на крају имати судски епилог, оних милијарду и двеста милиона динара, планираних буџету МУП за исплате по тужбама, неће бити ни приближно довољно! И опет ће они који су те трошкове изазвали проћи некажњено!

Приликом привременог удаљења истима су наравно одузете и службене легитимације, ИД картице, службени телефони… Та средства им још увек нису враћена а враћени су на посао, па постављамо питање како они улазе у зграде министарства? Како неко контролише кретање лица кроз објекте МУП-а која немају одговарајуће легитимације, на основу  чега!?

Да ли господин Попадић сматра да је изнад суда па не уважава одлуке истог? Или га неко изнад њега штити и подржава у оваквом опхођењу према запосленима? Стиче се утисак да он има неку јаку подршку, јер ово нису његови први „испади“. Његову „професионалност и правичност“ у раду најбоље познају раднице запослене на одржавању објекта Полицијске управе за град Београд, писали смо о томе у више наврата:
Веселину Милићу: решити проблеме радница на одржавању хигијене
Настављен рад на решавању проблема у у прави за логистику ПУ за град Београд
Одржан састанак са Иваном Јовановић помоћником начелника ПУ за геад Београд

Измишљао је Попадић топлу воду и током прошле године када је увео правило да приликом овере докумената у обрачунској служби, запослени морају да достављају и потврду да су запослени у МУП. Дакле, оном ко ти је обрачунао плату и извршио исплату новца, било је потребно доказивати да радиш управо код њега! Нелогично? Ма неее… Генијално, како само то он зна! (Начелниче, што просто, кад може компликовано? )

А на тему професионалности и колегијалности имале би пуно тога да кажу и неке од Попадићевих колегиница по функцији (начелнице), које су и саме доживеле велике непријатности од њега. О томе ћемо тек да пишемо!

Може се поставити и питање шта је позадина свега овога? Да ли и коме сметају поштени и савесни радници, јер они свакако то јесу о томе потврђују ослобађајућим пресудама?  У сваком случају  Синдикат српске полиције као организација која је основана пре свега са циљем заштите права чланова и запослених неће немо стајати по страни. Предузећемо све потребне мере како  би се оваквим стварима, нестручношћу и јавашлуку у Министарству стало на пут! Први корак ће бити разговор са Попадићевим претпостављенима, да видимо шта они имају да кажу на ову тему!

Служба за информисање ССП
Никола Петровић

Укидање накнаде за путне трошкове?

Очигледна је намера Министарства унутрашњих послова да по било коју цену спроведе мере штедње преко леђа запослених.  Ми, обични извршиоци све то разумемо, јер смо временом навикли и ништа нас више не може изненадити. Како би се појединци из МУП-а  додворили својим руководиоцима, а  вероватно на основу њиховог генијалног плана већ сутрадан напредовали, сетили су се још једног начина да се уштеди новац. Ови „стручњаци“ су буџетом за 2017. годину предвидели драстично смањење износа ставке раздео 422 – трошкови путовања.

Ако мало боље размислимо и склопимо коцкице,  у овој години можемо очекивати усвајање и примену чувене Уредбе о начину и условима остваривања права на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада. Овом Уредбом практично се укида право на рефундирање реалних трошкова путовања запослених од стране послодавца, што ће сигурно изазвати велико незадовољство, гнев и бес свих оних који свакодневно путују више стотина километара да би дошли на посао. Кривица није њихова, људи су принуђени да путују услед нестручне и катастрофалне организације и планирања рада, што је сасвим нека друга тема. Када спомињемо кривце, не можемо заборавити и подршку једног репрезентативног синдиката као учесника (не)радне групе формиране управо из тог разлога. Њихова подршка у доношењу штетних аката нас и не чуди, кад су помогли послодавцу у спровођење анализи ризика, ово ће за њих бити „мачји кашаљ“. А други репрезентативни синдикат у овој (не)радној групи није ни учествовао, ваљда су имали битнијих ствари, можда организацију новогодишњих пакетића.

Настави са читањем