Skip to main content

Дан: 21. фебруар 2017.

Докле бре више, Попадићу?

За једну државу која се макар географски налази усред Европе у 21. веку невероватна је количина кршења загарантованих радничких па и основних људских права у Одељењу материјално-финансијских послова за ПУ за град Београд. Још невероватнија је толеранција страховладе коју је завео један човек у том Одељењу, крајње дискутабилних моралних и стручних квалитета.

Наиме против неколико радника, тадашње логистике ПУ за град Београд, покретано је више дисциплинских па чак је покренут и кривични поступак уз спектакуларно хапшење. Наравно, у свим поступцима они су ослобођени апсолутно свих оптужби. Упркост томе, или можда захваљујући томе, није их заобишла ни фамозна „анализа ризика“. Међутим, као правни, али и морални победници у овом случају они и даље трпе последице јер су се усудили да се бране. А онај ко им је подносио неосноване иницијативе, како се испоставило, за дисциплинске поступке и кривичне пријаве, не сноси никакву одговорност.

Том човеку, начелнику Одељења, господину Зорану Попадић, дозвољено је да несметано настави своје непрофесионално и нељудско опхођење према запосленима. Он и даље спроводи неки вид злостављања над њима, иако су добили правоснажна решења о повратку на стара радна места, након што им је истекла мера привременог удаљења. Мада то треба да подразумева и плату у пуном износу, они и дан данас примају само део плате као да је привремено удаљене и даље на снази, иако им решење  о враћању на радно место гласи од 01.12.2016 године.  Да апсурд буде још већи, једном од колега у решењу о привременом удаљењу, с обзиром да је једини члан који издржава породицу, стоји да му се зарада исплаћује у износу од 2/3, док он месецима уназад па и дан данас прима само  ½!

Уколико се и даље настави са оваквом праксом, која ће неминовно на крају имати судски епилог, оних милијарду и двеста милиона динара, планираних буџету МУП за исплате по тужбама, неће бити ни приближно довољно! И опет ће они који су те трошкове изазвали проћи некажњено!

Приликом привременог удаљења истима су наравно одузете и службене легитимације, ИД картице, службени телефони… Та средства им још увек нису враћена а враћени су на посао, па постављамо питање како они улазе у зграде министарства? Како неко контролише кретање лица кроз објекте МУП-а која немају одговарајуће легитимације, на основу  чега!?

Да ли господин Попадић сматра да је изнад суда па не уважава одлуке истог? Или га неко изнад њега штити и подржава у оваквом опхођењу према запосленима? Стиче се утисак да он има неку јаку подршку, јер ово нису његови први „испади“. Његову „професионалност и правичност“ у раду најбоље познају раднице запослене на одржавању објекта Полицијске управе за град Београд, писали смо о томе у више наврата:
Веселину Милићу: решити проблеме радница на одржавању хигијене
Настављен рад на решавању проблема у у прави за логистику ПУ за град Београд
Одржан састанак са Иваном Јовановић помоћником начелника ПУ за геад Београд

Измишљао је Попадић топлу воду и током прошле године када је увео правило да приликом овере докумената у обрачунској служби, запослени морају да достављају и потврду да су запослени у МУП. Дакле, оном ко ти је обрачунао плату и извршио исплату новца, било је потребно доказивати да радиш управо код њега! Нелогично? Ма неее… Генијално, како само то он зна! (Начелниче, што просто, кад може компликовано? )

А на тему професионалности и колегијалности имале би пуно тога да кажу и неке од Попадићевих колегиница по функцији (начелнице), које су и саме доживеле велике непријатности од њега. О томе ћемо тек да пишемо!

Може се поставити и питање шта је позадина свега овога? Да ли и коме сметају поштени и савесни радници, јер они свакако то јесу о томе потврђују ослобађајућим пресудама?  У сваком случају  Синдикат српске полиције као организација која је основана пре свега са циљем заштите права чланова и запослених неће немо стајати по страни. Предузећемо све потребне мере како  би се оваквим стварима, нестручношћу и јавашлуку у Министарству стало на пут! Први корак ће бити разговор са Попадићевим претпостављенима, да видимо шта они имају да кажу на ову тему!

Служба за информисање ССП
Никола Петровић

Укидање накнаде за путне трошкове?

Очигледна је намера Министарства унутрашњих послова да по било коју цену спроведе мере штедње преко леђа запослених.  Ми, обични извршиоци све то разумемо, јер смо временом навикли и ништа нас више не може изненадити. Како би се појединци из МУП-а  додворили својим руководиоцима, а  вероватно на основу њиховог генијалног плана већ сутрадан напредовали, сетили су се још једног начина да се уштеди новац. Ови „стручњаци“ су буџетом за 2017. годину предвидели драстично смањење износа ставке раздео 422 – трошкови путовања.

Ако мало боље размислимо и склопимо коцкице,  у овој години можемо очекивати усвајање и примену чувене Уредбе о начину и условима остваривања права на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада. Овом Уредбом практично се укида право на рефундирање реалних трошкова путовања запослених од стране послодавца, што ће сигурно изазвати велико незадовољство, гнев и бес свих оних који свакодневно путују више стотина километара да би дошли на посао. Кривица није њихова, људи су принуђени да путују услед нестручне и катастрофалне организације и планирања рада, што је сасвим нека друга тема. Када спомињемо кривце, не можемо заборавити и подршку једног репрезентативног синдиката као учесника (не)радне групе формиране управо из тог разлога. Њихова подршка у доношењу штетних аката нас и не чуди, кад су помогли послодавцу у спровођење анализи ризика, ово ће за њих бити „мачји кашаљ“. А други репрезентативни синдикат у овој (не)радној групи није ни учествовао, ваљда су имали битнијих ствари, можда организацију новогодишњих пакетића.

Настави са читањем