Skip to main content

Дан: 22. март 2017.

Пуцњава у Малом Зворнику

За само 24 сата исти човек (Антонић Стефан, 23), локални вишеструки изгредник, напао најмање седам полицијских службеника у четири различита инцидента у Лозници и Малом Зворнику и том приликом некима од њих нанео лаке и тешке телесне повреде. У полицијској станици у Малом Зворнику је дошло и до пуцњаве, нападач се самоповредио приликом покушаја отимања службеног оружја једном од полицијских службеника. Тим поводом Синдикат српске полиције издао је следеће саопштење:

Данашњи инцидент је логична последица свих недостатака основних услова за рад полицијски службеници и небриге државе о њима. Стална изложеност опасности и рад под притиском нешто је на шта су сви полицијски службеници спремни и за шта су припремани током школовања. Нажалост, професија је таква и проблема ће увек бити. Али оно на шта полицијски службеници нису припремљени током свог школовања јесте рад у очајним условима, немаштини, лошој или никаквој опремљености.

Председник Синдиката српске полиције Лазар Ранитовић каже да му је јасно да живот не може да стане и сачека боља времена, да се мора радити у условима које имамо, и да се све полицијски службеници труде да дају свој максимални допринос у борби за бездебност грађана и стабилност јавног реда и мира. Али ми не видимо да је таква пракса и у врху Министарства унутрашњих послова и државе. Напротив, послодавац као да се труди да, додатним компликовањем процедура и наложеним мерама, полицајцима приликом свакодневног поступања што више отежа посао и искомпликује живот. О бесмислености многих наложених мера али и измишљених послова и обавеза могла би се читава једна књига написати. И то би било мало.

Држава нам свакодневним немаром, олаким оптуживањем полицијских службеника, суспендовањем и лишавањем слободе, благом казненом политиком према нападачима на полицајце, њиховим пуштањем на слободу у најкраћем могућем року, даје додатни притисак и практично нас онемогућава да трезвено и смирено размишљамо приликом поступања.

Сетимо се само олаког криминализовања свију нас и то из уста министра лично, када је почетком прошле године говорио о хиљадама криминалаца у нашим редовима и потреби некаквог великог прочишћења наших редова. И шта се десило? Је ли ко изгубио посао због тога? Да ли смо и даље сви криминалци? Или смо великом већином само обични полицајци, професионалци, посвећени послу и својој породици у вечитој трци за преживљавањем. Завршила се та чувена „анализа ризика“ онако како је једино било праведно, али је остала велика брука МУП у јавности, велика мрља над свима нама!

У таквим нељудским условима, када полицајци више нису сигурни у себе и у овлашћења која могу и требају да примене, дешавају се и грешке и инциденти. Онда долази до пропуста, долази до напада, до повређивања и полицајаца и грађана.

Можемо поставити питање шта су надлежни предузели након нашег писања о проблемима изазваних недостатком одговарајућих просторија за задржавање у великом броју полицисјких станица широм Србије? Да ли су и колико просторија надлежни оспособили у ових месец дана? Званичан одговор немамо али смо сигруни да је одговор поражавајући – нису ништа учинили, а оправдање је као и увек „недостатак средстава“, упркос наводном буџетском суфициту и никад бољем стању у државној каси!

depesa zadrzavanje

Уместо улагања у адаптирање просторија прибегло се старој доброј депеши – директор полиције дао је обавезујуће упутство да задржана лица чувамо у службеним просторијама које никако нису томе намењене. Наравно да тако нешто не само да беспотребно троши људске ресурсе (а само код нас у МУП су људи најјефтинији уместо најскупљи ресурс, но то је друга тема) већ и запослене доводи у потенцијалну, сасвим непотребну опасност, коју је уз мало добре воље могуће елиминисати!

Поводом овог догађаја у међувремену се огласио и министар унутрашњих послова, вест је под насловом „Стефановић: Оштре казне за напад на полицију“објавио портал Мондо, а ми вам је преносимо:

Министар унутрашњих послова Небојша стефановић изјавио је поводом напада на полицијске службенике у Малом Зворнику да ће инсистирати да сви они који се дрзну да нападну полицајце буду оштро кажњавани. Он је објаснио да су полицајци нападнути приликом обављања своје редовне дужности и да је то урадио човек који је помислио да је сасвим нормално да нападна полицијске службенике.

Након овакве вести не можемо а да министру не поставимо следећа питања:
– Шта сте предузели поводом нашег јавног обраћања, уличног протеста и тражења заштите полицијских службеника?
– Да ли сте прочитали наш допис у ком смо тражили састанак на којем би вам предложили идеје за конкретне акције како бисмо нешто променили по том питању?
– Осим фотографисања и јавног заклињања како нећете толерисати нападе на полицајце, шта сте још конкретно предузели?
– Да ли ово залагање за „оштро кажњавање“ важи за све нападаче, без обзира на њихов статус у друштву или чланство у некој политичкој организацији?
– Кад ћете наћи времена за састанак са синдикалном организацијом која окупља преко седам хиљада запослених у МУП?

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Погледајте у чему се возе панчевачки полицајци

Катастрофално финансијско стање у МУП-у као последица одређених пропуста надлежних при планирању и расподели новчаних средстава из буџета, довело је до тога да данас не постоји ниједна организациона јединица која нема проблема са возним парком. У више наврата смо писали о овом проблему,  упознали јавност и надлежне институције, међутим осим изјаве руководицала из МУП-а типа „добићемо возила, стрпите се“, до дана данашњег ништа се није променило на боље. А вероватно и неће. Возни паркови по организационим јединицама МУП-а широм Србије више изгледају као ауто-отпади, где обичном грађанину мука припадне када их погледа, не дај Боже да уђе унутра и види оне силне упаљене лампице које трепћу, тада би се уплашио. Полицијски службеници су временом навикли на све то, и поред тих мука и ризика по живот они поступају као прави професионалци и користе та возила како би на време извршили службени задатак. Наравно, сви знамо да се ова возила приликом посета и провера не приказују министру, директору и осталим руководиоцима, како се начелници ОЈ не би „обрукали“ због тога.

План је да се у овој години, по хитном поступку, расподели око 1200 службених возила. Наравно, ово је краткорочно решење, јер чињеница је да ће као по обичају велику већину тих возила „разграбити“ руководиоци организационих јединица, а на терену ће се користити и даље стара возила, која се не ремонтују и не одржавају.

Свесни озбиљне ситуације где МУП, због злоупотреба и неспособности, није у стању да одржава ни сопствени возни парк, запослени широм Србије од своје ионако мале плате, одвајају средства за поправку и одржавање возила. Шта ће, морају људи, јер за разлику од „оних горе“, они раде на терену, свесни су и знају колико свака секунда у поступању може утицати на спашавање нечијег живота. То знају и активисти СГ ССП Панчево који су новац од добијених донација уложили у поправку једног службеног возила које користи ПИ Север. Урађена је комплетна лимарија и фарбање, убачен нови ентеријер и залепљене су нове налепнице за ознакама полиције.  Похвала за њих, а још једна велика срамота за нашег послодавца.

Овако је службено возило изгледало пре и за време поправке:

Овако службено возило изгледа сада:

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић