Месец: април 2017.

Чисто да се зна!

Napisao/la babayaro na 29/04/2017. Objavljeno u Саопштења. Нема коментара на Чисто да се зна!

Јуче се председник владе РС Александар Вучић похвалио оствареним суфицитом у буџету Србије у износу од чак 9,8 милијарди динара. На први поглед би се рекло да је министар Вујовић заслужио смену због тако велике омашке у планирању буџета, али је то ипак игра бројки. Дуг, наиме, редовно изражавамо у еврима а тај некакав суфицит у динарима. Игра бројки, варка за мозак преко ушију за оног ко га нема, а дизање тензије онима који га имају.

Не спорећи успехе власти у достизању историјских рекорда, желимо да ипак истакнемо како тај суфицит није резултат повећања производње већ остварених „мера штедње“! Мера које нису осетили министри и директори већ радничка класа! Терет тог суфицита су поднели, између осталих, полицијски службеници који сами купују тонере, папир, штампаче, обућу, цивилна одела (која већина није добила ниједном у свом радном веку). Терет суфицита поднели су полицајци који немају дневнице (јер се оних бедних 150 динара не могу тако звати), што им касне посебне накнаде, не исплаћује им се солидарна помоћ, опрема нам је дотрајала, возила одавно за расод…. И тако можемо до сутра!

Терет су запослени поднели тако што им не недостаје храна само на терену, већ им и код куће дува промаја у фрижидерима, егзистенција нам је срозана до дна. Већина од нас поред основног ради још неки додатни посао да бисмо уопште преживели.

Ми тај суфицит осећамо на својој кожи а и историјске успехе не видимо таквима!

Текст објављен на сајту Б92:

Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je da na kraju aprila Srbija umesto deficita ima suficit od 9,8 milijardi dinara, uz sve plaćene kamate i kredite.
On je rekao je da je u zakonu u budžetu računato da će deficit biti 53,5 milijardi.
„Što znači da je za 63,5 milijardi bolji rezultat, što znači da je negde od 520-530 miliona evra bolji rezultat od očekivanog. Verujem da ćemo tako nastaviti u mesecima pred nama, jer su prihodi viši a rashodi niži“, kazao je Vučić za RTS.
On je rekao da će vojnici, policajci i prosvetni radnici imati bolja primanja.
„Sada će to značiti značajno bolja primanja nego što su ikada imali u javnom sektoru. Uvećaćemo i minimalne zarade“, kazao je srpski premijer.

Текст чланка можете погледати и у оригиналу на следећем линку:

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2017&mm=04&dd=28&nav_id=1255176

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

ЗАШТО НЕ ТРЕБА ПРЕСПАВАТИ 1. МАЈ?

Napisao/la na 28/04/2017. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на ЗАШТО НЕ ТРЕБА ПРЕСПАВАТИ 1. МАЈ?

Главни одбор Синдиката српске полиције донео је одлуку да 1.5.2017. године, на међународни Празник рада, на дан када су се пре много година наши преци борили за своја радничка права, изађе на организовани протест који ће бити одржан у Београду у организацији Уједињених гранских синдиката „Независност“ и Савеза самосталних синдиката Србије.

ССП позива све своје чланове и све запослене у МУП да се прикључе овом скупу за промоцију радничких права. Пожељно је да тог дана у Београду, у што већем броју и са што више наших застава подржимо НЕПОЛИТИЧКИ скуп.

Скуп је заказан за 12,00 часова, а ми, чланови ССП, скупићемо се сат пре тога, око 11,00 на месту које ћемо накнадно одредити. Сви ви који сматрате да вам је место на овом протесту договорите се са председницима својих Синдикалних група око организованог доласка.

Сви ви који сматрате да нам је лоше и да нам је тог дана место нам улици јавите се и придружити нам се, а ако не сматрате, ако вам је добро – онда ништа.

Ево прилике незадовољнима, да учине и нешто конкретно, осим исказивања незадовољства на Фејсбуку, по ходницима, канцеларијама, у патролним возилима…

Једини који се бори за ваша права, ваш ССП!

Председник Уједињених гранских синдиката „Независност“, господин Зоран Стоиљковић, објавио је пригодан текст поводом међународног Празника рада, који ми у целости овде преносимо:

ЗАШТО НЕ ТРЕБА ПРЕСПАВАТИ 1. МАЈ?

Отужно и готово бљутаво подгрева се стереотип да 1. Мај, уместо борбе за достојанствен рад и пристојан живот у слободи, симболишу само роштиљски уранци. Шири се неверица да се ишта да променити, уз цинично и оркестрирано питање : шта ту могу и чему још уопште служе синдикати?

Кад размишљате да ли ће те се придружити нашем првомајском протесту прво себи одговорите на питање да ли ви и ваши живите добро и имате ли извесну и пожељну перспективу? Да ли грађани Србије, ако уопште раде и за свој рад примају зараду заслужују више од 48 000 или 386 евра колико износи просечна плата ? Да ли је упола мања пензија пристојна накнада за крај вишедеценијске радне каријере ?

Је ли пристојно да помињем задовољство послом, осећај оствареноси и слободе да се каже шта се заиста мисли и држи логиком и аргументом струке?

Покушаћу да дам само неколико аргумената у прилог опредељењу да се подигнемо и изборимо за веће зараде и мање неједнакости што је наш основни разлог окупљања.

Прво се упитајмо докле ћемо ми грађани плаћати цену свих промашаја гарнитура на власти? Како економисти, трбухозборци међународних финансијских институција, могу порицати могућност да зараде расту бар до нивоа који омогућују раст производње и продуктивности на који се дода пројектована инфлација? Или мисле да су већ успели да нас, медијским испирањем мозга уконпонованим са сиромашењем огромне већине која не може себи да приушти одлазак у позориште или једнонедељни плаћени одмор, претворе у зомбије?

Повратак у (периферијски) капитализам се очито показао дужим и скупљим него што су грађани могли и да претпоставе. На том већ четврт века дугом путу већина је свела свој живот на умеће преживљавања да би се шачица докопала богаства и власти. Србијом и земљама региона, уз повремене међусобне чарке, владају политички лидери , тајкуни у њиховој милости и репрезенти страног капитала. Учествујемо у „трци ка дну“ – нудимо све повољније субвенције и све јефтинију и обесправљенију радну снагу. Уместо да се као сви паметни тога стиде, наше вође на сав глас истичу да имамо образоване а јефтине и страхом од губитка посла дисциплиноване запослене.

Социјално стање у земљи има три своје темељне карактеристике.
1.Србија је данас земља у којој преко партијског запошљавања и напредовања партијски картел поседује државу. Зашто нас онда чуди што нам се корумпирана држава, уместо да буде нека врста Робина Худа понаша као Супер Хик, лик из стрипова који узима од сиромаха да би још додао богатима.
2. Србија је данас са нивоом неједнакости готово дупло већим од европског просека школски пример лоше неједнакости. Франсиско Фереира тврди да неједнакост, као и холестерол, може бити добра и лоша. Присуство „добре“ неједнакости значи да се у друштву награђују залагање и предан рад, да се вреднује улагање у образовање. У условима „лоше“ неједнакости немају сви једнаке шансе да инвестирају у сопствени развој што умањује и потенцијал друштва за развој.
3. Последично, политичке и економске елите -цементирањем разлика успешно постају владајућа класа. Социјални лифт заглављен на горњем спрату виших средњих слојева – сви остали су у слободном паду. Или се могу пети пожарним степеницама партијског запошљавања, естраде или корупције….

Правци преокрета

Први услов да живимо боље је да партије истерамо са простора који им не припада – привреда, правосуђе, образовање, медији и строго контролишемо тамо где је једино логично да буду – избори и политичке институције. Протести против неравноправних изборних услова показују растући демократски капацитет – младих пре свих.

Време је и да подсетимо да европске интеграције значе ход ка паметном, одрживом и инклузивном развоју. Инклузија значи да смо солидарни и да се држављанство Србије свакоме исплати у солидној количини економских, политичких и културних права. То је простор у коме је рад достојанствен – уговорен, безбедан и редовно и пристојно плаћен.

Шта је у томе субверзивно и неприхватљиво ?

Основни циљ Независности, као и свих синдиката који се нису претворили у експозитуру политике и послодаваца је пристојан рад у пристојном друштву. Жалосно али наш први циљ је да се у 21 веку, из формуле 24/7 у којој смо потенцијалном послодавцу на располагању 24 сата свих седам дана недељно, вратимо захтеву из 19 века за три осмице – 8 сати рада, 8 сати одмора и 8 сати за породицу, пријатеље, рекреацију и културу. Култура, образовање и умеће самоорганизовања су једини социјални капитал којим располажемо као запослени и грађани.

Како смањити неједнакост у расподели дохотка?

Висока неједнакост је лоша и за економски раст што показују чак и истраживања Међународног монетарног фонда . Како се може смањити неједнакост у расподели дохотка ?

Кључне су три мере од којих је тек једна, она која заговара прогресивније опорезивање условно речено „радикална“:

1.Кроз активне политике квалитетног запошљавања…
У ову групу спадају саветовање и посредовање, обуке, јавни радови, субвенције за отварање одрживих а не тек политички креираних нових радних места. Потрошња на активне мере запошљавања би требало да се повећа с обзиром да сада износи игнорантских 0.1% БДП.
Наравно, важан је и квалитет посла. Повремени послови, рад у сивој економији или самозапосленост доприносе смањењу неједнакости али не представља трајно решење јер воде обарању стандарда рада.
2. Кроз стипендирано квалитетно образовање за све
Образовање би требало да спречи репродуковање неједнакости односно да омогући да деца родитеља лошијег економског статуса имају једнаке шансе да сутра нађу добар посао и пристојно зарађују.
3. Кроз прогресивније опорезивање дохотка
Поред спречавања утаје и избегавања плаћања пореза коначно треба увести прогресивно опорезивање које у систем уводи и елементе социјалне правичности. Досадашњи систем мешовитог и линеарног система опорезивањна који надпросечно оптерећује најниже зараде треба заменити системом који обједињује порезе од рада и капитала и прогресивно се увећава од 15% до 40%. Примера ради, у Словенији иде се на 40 % пореза на приходе већ изнад 50 000 евра

Спремност да се ове мере спроведу прави је демократски тест за све социјалне и политичке актере у земљи. Све изван тога је тек демагогија и популизам.

Молимо вас, представите се…

Napisao/la na 27/04/2017. Objavljeno u Дописи. Нема коментара на Молимо вас, представите се…

Ужице, 26.04.2017. године, – Председник Синдиката српске полиције, господин Лазар Ранитовић упутио је данас допис начелнику Сектора за аналититку, телекомуникационе и информационе технологије, господину Слободану Недељковић, у којем му указује на пропусте у том Сектору и тражи хитну реакцију којом ће бити отклоњене сметње за нормалан рад запослених.

Верујемо да ће господин Недељковић одмах реаговати и отклонити овај, заиста баналан, проблем. Садржај дописа погледајте на приложеној фотографији:

ССП изборио историјску исплату накнаде за вишак радних сати

Napisao/la Зоран Стојчић na 25/04/2017. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на ССП изборио историјску исплату накнаде за вишак радних сати

Како време одмиче, све је више разочарења односом послодавца према својим запосленима. Синдикат српске полиције троши огромне ресурсе, капацитете, време и средства, борећи се да послодавцу покаже и докаже како није у праву, да се правних аката, чак и донетих инструкција и депеша и сам не придржава доследно Због тога је веома тешко, скоро па немогуће, изборити се да нам се на пример повећа плата, добијемо боља возила и томе слично.

Због самовоље, нестручности и неодговорности појединаца у врху МУП-у, те старешина који углавном подлежу њиховим притисцима и непоступања по иницијативама и предлозима синдиката у погледу уштеде, запослени се одлучују да своја права потражују путем суда. Стално пишемо о томе, упозоравамо, међутим и даље се наставља тренд да је МУП скоро па увек губитник у тим споровима, где због тога, из свог буџета, а о трошку грађана Србије, издваја велики новац ради подмиривања повериоца и тужиоца и плаћања судских трошкова у милионским износима. И за то, као по обичају, нема материјалне, кривичне и дисциплинске одговорности. А кривци су више него познати.

Синдикат српске полиције као озбиљна организација тежи, а и свој рад прилагођава том циљу, да са једне стране запослени остваре своја права, а са друге, да тај поступак прође без наношења штете буџету МУП-а. Пример за то, који може ући чак и у новију историју, где је МУП први пут своме запосленом, без тужби, камата и других трошкова, исплатио стваран број оствареног вишка радних часова, долази нам из Полицијске управе Врање. Да, добро сте прочитали, ССП је притисцима буквално натерао послодавца да испоштује своју законску, инструктивну и договорену обавезу.

Пут за то је био дуг и трновит, са много саплитања, кривина, лажних обећања, уцена, притисака, суочавања. Све су то доживели наши активисти у Регионалном центру Врање од стране претходног руководства ПУ Врање. Након наше храбрости и неодустајања од постављеног циља, МУП је морао подлећи притиску. Упркос појединцима којима није било мило и драго да нам понуде Споразум о накнади штете и исплати вишка радних сати, већ су нас усмеравали на тужбе, морали су да прихвате реалност. Велики утицај и разумевање имали су у, Богом даном, постављеном новом руководству ПУ Врање, на челу са в.д. начелника ПУ Врање господином Игором Живковићем, за кога очекујемо да ће од три преостала кандидата победити на конкурсу и коначно завести ред и дисциплину међу појединцима који су се понашали као да им је ПУ Врање отац оставио у наслеђу. Господин Живковић је од свог претходника наследио брдо тужбених захтева за исплату вишка сати, прековременог рада, приправности, и осталих дуговања по основу радничких права и схватио је да их је боље решити социјалним дијалогом и сарадњом како буџет МУП-а не би био касније додатно оштећен.

Најбитнија ствар код ових Споразума о вансудском поравнању и исплату вишка сати није сам новац, већ суочавање са реалним проблемима у стварном времену. Склапајући ове Споразуме у читавој Србији, чију иницијативу је покренуо ССП, представници послодавца имаће јаснију и чистију слику о „заслугама“ оних због чијег срамног понашања, самовоље и бахатости настаје последица у виду масовних покретања судских спорова, где МУП увек губи и плаћа велике трошкове, а исти ти руководиоци не сносе никакву одговорност. Сада ће тачно знати, деловаће превентивно и моћи ће да спрече ударце по буџет МУП-а, захваљујући мукотрпном раду ССП. Очекујемо да ће и они схватити озбиљност наше намере, свидело се то њима или не и на овај начин спровести мере штедње. А овако изгледа ПРВИ Споразум, где ће МУП, ПРВИ пут исплатити стваран број вишак радних сати:

НАПОМЕНА: За више информација о процедури приликом подношења Захтева, самих Захтева чија се форма и услови мењају у зависности од много фактора, обратите се представницима ССП у вашим организационим јединицима.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

Буџет у суфициту, полиција у дефициту!

Napisao/la Миле Лазаревић na 24/04/2017. Objavljeno u Саопштења. Нема коментара на Буџет у суфициту, полиција у дефициту!

Дуго најављивање реформе полиције, иновације у људским ресурсима, систем вредновања рада, интерни конкурси и каријерно напредовање, та целокупна материја, остаће и ове године само мртво слово на папиру у појединим Полицијским управама. Ма колико лепо замишљено и испланирано у теорији, неће бити и реализовано у пракси.

Наиме, оцењивање радника за рад и оспособљеност, у првом планираном циклусу, до 30. јуна, неће бити могуће јер једноставно неће ни бити извршена обука и провера полицијских службеника у сегменту руковања ватреним оружјем.

Пре само пар година имали смо сличну ситуацију када, због недостатка пиштољске муниције није извршено редовно гађање бојевом муницијом. Оправдање је било, оно увек популарно – недостатак новчаних средстава. Ал добро, тада је то било „оправдано“ а кривац, наравно, она штеточинска предходна власт, која је разорила државу и довела је до банкрота.

Данас је већ друга прича. Држава је штедела и штедњом се спасла од банкрота, нема више те опасности. Али нема ни било чега другог. Нема дневница какве су некада биле, нема опреме, нема возила, заштитних прслука и антифона, нема меса у ресторанима, често нема хране и воде на терену, семинаре и лиценце плаћају сами запослени, одмаралишта поклањамо… Толико се штеди да се понекад заборавимо ко смо, шта радимо и коме служимо.

Овде године није бојева муниција проблем, ње има довољно. Али, ваљда смо се превише истрошили купујући муницију па нема за друге ствари. О цени коју плаћамо за ту муницију, неком другом приликом, та тема заслужује посебан текст. Узгред буди речено, неки зли језици тврде да смо и конзервиране хране купили у количини довољној за три године, да је за то крива сада већ бивша начелница Сектора за материјално-финансијско пословање. Прва или друга? Је л и та друга већ бивша? Као да је то и битно, начелница купила, сменили је, ал конзерве су ту, па како нам буде! Одговарао није нико.

Данас Министарство унутрашњих послова, једно од највећих и најбитнијих у држави, са вероватно и највећим буџетом, нема новца да обезбеди ни ствари попут рамова-држача мета, а можда ни саме папирне мете. Заиста звучи невероватно али МУП је организаторима обуке у појединим Полицијским управама дао незваничан, али поуздан одговор, да у буџету нема опредељених средстава за ту намену. Па наравно да нема новца и да није планиран, а и зашто би када се у великој већини Полицијских управа већ годинама инструктори сналазе како знају и умеју. Инструктори обезбеђују донације, користе лична познанства и пријатељства те обезбеђују рамове и мете!

Јесмо ли државни орган или нечија приватна прћија која оставља радницима да се сналазе и брукају.

А годишња оцена и базичне компентенције нек сачекају нека боља времена! Или да се неко од начелника снађе, ако већ не смеју саопштити истину директору и министру!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Чланови ССП на 30. Београдском маратону

Napisao/la Бобан Ђорђић na 24/04/2017. Objavljeno u Спорт. Нема коментара на Чланови ССП на 30. Београдском маратону

БЕОГРАД – 22. април 2017. године одржан је јубиларни 30. београдски маратон. Тачно у 10,00 часова кренуле су полумаратонска и маратонска трка, у 10,15 часова стартовала је и Трка задовољства. Учешће у јубиларном и добро познатом Београдском маратону узело је неколико десетина хиљада такмичара укључујући и такмичере из неколико десетина земаља света са свих континената.

Међу такмичарима традиционално учешће узима немали број припадника Министарства унутрашњих послова Републике Србије из свих организационих јединица, како у седишту, тако и ван седишта Министарства, који су уједно чланови Синдиката српске полиције и ред је да их поменемо и похвалимо. Министар унутрашњих послова и потпредседник Владе РС др Небојша Стефановић пожелео је успех свим припадницима МУП-а у маратону свестан чињенице да велик број припадника узима учешће у овој спортској манифестацији чиме се подиже углед професије и њених припадника на један од најлепших начина, а то је афирмација спорта међу младиима кроз учешће у спортским манифестацијама.

На 30. јубиларном маратону учешће су узели чланови Синдиката српске полиције, Регионалног центра Панчево Владимир Ристић, који је учествовао у полумаратону представљајући синдикат и свој регионални центар. Ристић је трку завршио одличним временом 2.20,47. Из поменутог регионалног центра учествовао је и Александар Адамов из Вршца који је такође забележио одличан резултат као и правни заступник РЦ Панчево, адвокат Ђорђе Бокшан. Ненад Јовановић из Полицијске станице Вождовац, члан Регионалног центра Београд такође је узео учешће у маратону.

Ове године забележено је учешће великог броја јавних личности из културног и политичког живота поред активних спортиста. Победник у мушкој конкурнецији 30. јубиларног маратона је кенијац Стивен Катам са временом 2.21,11. Друго место заузео је наш атлетичар Дарко Живановић са временом 2.29,40. Победница у женској конкуренцији је наша искусна атлетичарка Оливера Јевтић са временом 2.37,59, док је другопласирана била Тијана Симовић са временом 2.41,45.

Верујемо да је међу хиљадама такмичара било још чланова ССП али нама нису достављени подаци о томе, те им се унапред извињавамо.

Служба за информисање
Бобан Ђорђић

РАЈ НА ЗЕМЉИ – РАЈ НА ПОКЛОН!

Napisao/la na 24/04/2017. Objavljeno u Апели. Нема коментара на РАЈ НА ЗЕМЉИ – РАЈ НА ПОКЛОН!

Одмаралишта радника Министарства унутрашњих послова, „Нарцис“ на Златибору и „Променада“ у Врњачкој Бањи, након вишедецинијског успешног рада одједном постају нерентабилна и неодржива. Барем тако стоји у налазу који презентују надлежни у Сектору за материјално финансијско пословање и одлуци коју потом потписује министар. Одлуци којом нашу имовину поклања другоме!

А имовину поклањамо као нефункционалну, јер наводно сви приходи, сва наплата у нашим објектима одлази у буџет државе Србије, док плате запослених и све материјалне набавке плаћа наше Министарство унутрашњих послова. Разумно, рекло би се, јер заиста се никоме не исплати да финансира нешто за буџет другога! Али… Ко је то тако устројио и од кад то траје? Који геније је пристао на тако нешто? Садашњи министар и начелник Сектора? Или неки од њихових предходника? Сасвим свеједно, небитно је за целу причу.

Да ли је исти систем пословања у свим осталим ресторанима у МУП? Да ли да ускоро очекујемо и њихова гашења и пребацимо се сви у пекаре, хамбургеџинице и остале тровачнице нездравом храном? Можда је недостатак меса у ресторанима, који називају „тренутним“, мада траје већ скоро годину дана, у ствари увод у такву судбину и ресторана и запослених у њима?

Зашто начелници у Сектору за материјално-финасијске послове не предложе, а министар, који је и подпредседник Владе, подржи и изгура измену система пословања??? То је врло лако реализовати и тако спасити два наша одмаралишта и неколико десетина запослених у њима! Наравно, уколико је систем пословања прави разлог за предлог овог великодушног поклона!

Подсећамо и министра и јавност – одмаралиште Нарцис на Златибору налази се у најлепшем делу планине, у самом центру на скоро 90 ари плаца. Незваничне процене говоре да само вредност тог земљишта износи више од 5 милиона евра!

Министре, у МУП-у сте три године. Наведите нам један објекат изграђен у вашем мандату! Ако га случајно и има, ма колико мало био вредан, ни њега немате право да некоме поклоните. А поготово немате право да поклоните имовину која је наша већ деценијама! Немате право да радницима одузмете једину шансу за јефтин одмор, за бег од свакодневног посла и стреса. За барем краткотрајни бег из безнађа у којем смо захваљујући баш држави!

Ви сте дошли скоро, можда већ сутра одете на неку бољу позицију у државној власти, а ми остајемо овде! Деценијама! Не одлучујте о нашој имовини без нас!

Служба за информисање ССП

Министре, помешали сте бабе и жабе

Napisao/la Зоран Стојчић na 23/04/2017. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Министре, помешали сте бабе и жабе

Од почетка мигрантске кризе полицијски службеници МУП-а који раде на терену суочавају се са огромним проблемима. На страну то што се баш они, у непосредном контакту са њима, дирекно излажу опасности од свега и свачега што једног човека може снаћи. Шта ће, мора тако, навикли су, а и то је све у опису посла. Међутим, оно што највише боли је чињеница да представници послодавца, који бораве у топлим канцеларијама, а мигранта уживо вероватни нису ни видели, на све начине покушавају да ускрате права онима који управо са тим мигрантима и раде. То што брукају себе својим незнањем нас не чуди, навикли смо, боримо се против таквих, али чуди нас одсутност реакције министра унутрашњих послова др Небојше Стефановића.

Министре, отворите очи, окрените се око себе и видећете како Вас Ваши сарадници на све стране „минирају“, непоштују, подцењују, а пред Вама се улизују, паметују и сакупљају поене предлажући Вам некакве мере штедње које касније МУП-у „изађу на нос“, након изгубљених судских спорова. Ми, Синдикат српске полиције не можемо све постићи, то увек пропратити и променити, али дајемо свој максимум, покушавамо овакве ствари на време спречити како буџет МУП-а не би био касније оштећен.

Овог пута, препаметни, набеђени, нестручни, некомпетентни, смешни, а уједно и жалосни појединци су одлучили и Вама предложили и потурили на потпис нову промењену Одлуку о утврђивању специфичних подручја на којима запослени у МУП-у раде под отежаним теренским условима. Пети пут, министре, руководиоци мењају ову Вашу Одлуку и обесмислилу су Вашу намеру да МУП награди, у виду посебне накнаде, све оне запослене који раде у специфичним подручјима и директно у контакту са мигрантима, као и полицијске службенике ангажоване у КЗБ као најризичнијој зони. Мењајући Одлуку на сваких пар месеци, толико су се уплели да више не знају шта да раде. Саплићу све око себе, али не и себе.

Новом Одлуком 01. Број 4122/17 коју сте потписали дана 13.04.2017. године тотално су обесмишљени појмови „посебна накнада“, „отежани теренски услови“, „специфична подручја“. Тако су полицијски службеници у појединим организационим јединицама које мигрантску кризу носе на леђима већ годинама, и свакодневно су ангажовани на раду у специфичним подручјима и под отежаним условима са мигрантима потцењени и дискриминисани, пљунуто им је директно у лице. Ради се о полицијским службеницима ПУ Врање и ПУ Сремска Митровица. Као по обичају нису Вам све информације достављене када сте потписали ову Одлуку, али њихова 12-часовна ангажовања у Прихватним центрима, на пословима обезбеђења, прегледа, превоза, интервенција и осталих полицијских послова у ДИРЕКТНОМ И НЕПОСРЕДНОМ раду са мигрантима су сада ИСКЉУЧЕНА из ове Одлуке. Сетили се „стручњаци“ да као право за добијање посебне накнаде уведу некакво временско ограничење од „боравка на терену више од 24 часова“, које је у супротности са насловом и циљем ове одлуке да се награде сви запослени у МУП-у који раде са мигрантима под отежаним условима. Укратко, полицијски службеник из Смедерева упућен на раду са мигрантима у Прихватном центру у Прешеву ради исти посао, под истим условима, на истом месту, заједно у патроли са полицијским службеником из Врања. Овај први ће добити посебну накнаду, овај други не. Да ли у Шиду има миграната и проблема са њима? Зашто је и полицијским службеницима ПУ Сремска Митровица ускраћено право на посебну накнаду иако су свакодневно ангажовани на раду са мигрантима у Прихватним центрима на подручју општине Шид?

Министре, питамо Вас и ово: какви су то отежани услови полицијским службеницима (читајте старешинама из МУП-а) који раде у Команди заједничких снага у Нишу, а за све време мигранта и не виде, а на специфичним подручјима се не појављују уопште или ретко када? Питамо Вас, шта уопште ради онај који седи у Штабу у Куршумлији? Је л му у канцеларији није напуњена клима, можда га жуља столица, или се уплашио оних силних папира на којима стоје фотографије миграната па су му због тога услови рада отежани и због тога су такви, на кварно, убачени у нову Одлуку?

О лошој намери врха Дирекције полиције говори и то да прошлу Одлуку министра, ону из јануара месеца, никада нису ни послали на терен. Задржали су је код себе, упркос што је та олдука добила зелено светло Секретаријата и потпис министра! Дакле, неко се у Дирекцији осетио моћнијим од министра и то одмах и доказао!

Ово је само почетак. Обавестили смо министра и јавност и нећемо стати док правду не истерамо на чистац. Докле год на овакве начине по леђима ударају оне које највише раде, а тапшу и награђују оне своје који из канцеларија не излазе и ништа конкретно не ураде, нећемо стати. Тражићемо одговорност свих оних који су Одлуку обесмислили и обрукали намеру министра.

Страховали смо да ће се нешто слично овоме десити, припремали смо се за тај тренутак, имамо кеца у рукаву. Избацићемо га ускоро.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

Зашто ћутимо док нас систематски уништавају идиоти?

Napisao/la na 22/04/2017. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Зашто ћутимо док нас систематски уништавају идиоти?

Наслов овог чланка је парафраза познатог домаћег филма где јунака приче сналазе све нелогичне и немогуће животне ситуације које га, ни кривог, ни дужног, лагано али сасвим сигурно доводи до безнађа и на праг лудила!

Скоро у истој ситуацији налазимо се и ми данас суочени са немилосрдном машинеријом Министарства унутрашњих послова и логиком некаквог „ланца команде“! Јер, заиста, како другачије схватити и прихватити ситуацију где у једној малој полицијској станици командир злоставља и понижава полицајце, његови најближи сарадници неометано физички насрћу на колегинице, удружено примењују све замисливе и незамисливе притиске. Због таквог поступања командир бива лоше оцењен и дисциплински гоњен од стране свог начелника, као првог претпостављеног. Потом и синдикат открива и врху МУП пријављује озбиљне сумње у неколико извршених кривичних дела у тој полицијској станици, због којих и грађани туже државу, али све то бива узалудно!

Упркос уверавања главног начелника, да је упознат са проблемима и схвата озбиљност ситуације, да ће уследити разрешење комадира и његова селидба у „топлије крајеве“, до тога ипак не долази под смешним изговором – тог командира нико не жели да прими, нико га не жели у својој средини!

А онда, као гром из ведра неба, први претпостављени тог командира, начелник који га је дисциплински гонио због пропуста и злоупотреба, дакле тај начелник бива разрешен, пребачен у другу јединицу. Након 20 година беспрекорне службе, више пута награђиван сада бива понижен и осрамоћен! Премда у образложењу одлуке стоје све сами хвалоспеви и бивају истакнути квалитети, као да се ради о великом унапређењу а не о понижавајућем премештају! Судбина тог начелника још увек је неизвесна али зато командиру око којег се све врти ни длака са главе није фалила!

Схвативши да од послодавца помоћи нема, да је од злог командира, још гора заштита „зле маћехе“, коју игра главни начелник и врх МУП, оштећени полицајци прелазе у другу организациону јединицу. Практично и буквално се настоје склонити од зла. Али опет узалуд! Пипци командира стижу далеко, он их опет, мада више није њихов старешина, прогања и злоставља. Оцењује их јединицама, позива на некакве разговоре, пријављује их, а на опште запрепаштење свих нас – главни начелник то прихвата и придружује се игранци!

Епилог се тек очекује, игра мачке и миша још траје!

Поштовани читаоче, је ли вам сад наслов јаснији? Јесте ли сигурни ко су идиоти? Не, нисте у праву! Нису они идиоти, ми смо идиоти, ми који их трпимо и већином ћутимо!

Слажете ли се да је догорело до ноката и да је време за излазак на улицу?

Служба за информисање ССП

Командире, не хвалите се туђим радом!

Napisao/la Миле Лазаревић na 19/04/2017. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Командире, не хвалите се туђим радом!

Након скоро три месеца борбе, коју је водио Синдикат српске полиције, за исплату посебне накнаде полицијским службеницима Полицијске управе у Врању, ангажованим на раду са имигрантима у месецу децембру прошле године, коначно ће исплата зарађеног новца бити извршена до краја ове седмице. То нас, међутим, није спречило да поставимо питање одговорности оних који су нерадом или неодговорношћу допринели том маратонском поступку.

Нисмо планирали ни да објављујемо овакву вест јер се ту заиста немамо чиме дичити и поносити – једва се изборисмо за исплату зарађеног! Јака ствар! Али, с обзиром да се један репрезентативан синдикат, Независни синдикат полиције или, како то они воле за себе да кажу, „највећи синдикат“, хвали том исплатом као својим великим успехом, не можемо да останемо неми. И то из више разлога.

Најпре, морамо да кажемо да је тужно по синдикализам и све запослене у МУП, када се репрезентативан синдикат хвали таквим „резултатима“! Још тужније је када се тај синдикат, у недостатку свог рада, хвали туђим трудом, туђим потрошеним временом.

Историју наше борбе за исплату те накнаде немамо уопште потребу да доказујемо, остала је забележена и може се видети на нашем сајту у текстовима извештаја са месечних састанака у Кабинету, где је то питање у континуитету било на дневном реду. Али смо дужни истину нашим члановима и свим запосленима.

Независни синдикат полиције ни на који начин није учествовао у решавању овог проблема, напротив њихов представник у Врању је човек који се пре може назвати делом тог проблема. Наиме, члан ИО НСП из Врања, који се данас хвали некаквим резултатом, командир је Полицијске станице у Прешеву, Марјан Петровић. Командир са израженим начелничким амбицијама, по добром старом обичају тог синдиката.

Подсетимо, реч је о једном од дугогодишњих руководилаца ПУ Врање, ПУ у којој годинама нису издавани налози за прековремени рад. Тако да су приче о синдикалним успесима руководиоца који не поштује основна права запослених – у најмању руку лицемерне. Јер, док у ПУ Врање није заживео ССП, запослени, а богами и руководиоци нису знали како изгледају налози за прековремени рад. А хвалити се исплатом посебне накнаде једнако је хвалити се исплатом путних трошкова – и у једном и у другом случају реч је о неотуђивом праву запослених.

Командир полицијске станице Прешево, господин Марјан Петровић, никако не може бити заслужан за решавање овог проблема кашњења у исплати зарађеног, већ напротив, као руководилац он је један од одговорних за то. Он је део МУП-ове администрације, оличења спорости и склоности ка компликовању и најједноставнијих процедура. Господин Петровић је морао да по службеној дужности, као старешина људи који су оштећени, покрене то питање и ургира решавање, а не да, како су цинично навели „чека да му се обрате запослени“, и то исти они којима је старешина!!!

О поверењу запослених у ПС Прешево најбоље говори податак да су преко 90% њих чланови управо нашег синдиката. Синдиката српске полиције чији активисти стоје уз људе у строју, на пункту или у рову, деле храну и воду са њима. Не седе у топлим командирским канцеларијама, не командују и дисциплински не гоне своје колеге! Наши активисти дисциплинске пријаве пишу против старешина, по заслузи.

Синдикат српске полиције наставља искрену борбу, а запослени нека и надаље цене и добро промисле којем синдикату ће дати поверење. Да ли ће бити чланови синдиката који се бори за њихов интерес или ће ићи у синдикате који су, њиховим новцем, спонзори послодавца.

Служба заинформисање ССП
Миле Лазаревић