Skip to main content

Месец: мај 2017.

Командири, прави сте мађионичари

Према систематизацији у Министарству унутрашњих послова он је руководилац организационе јединице, а у реалном свету сасвим обичан извршилац. По функцији је овлашћено лице испред станице, испоставе или јединице којом руководи, а његова моћ одлучивања је сведена на минимум, скоро па никаква. Његове могућности да нешто промени у тренутно парадоксалном систему је равна нули. Углавном се налази у троструком сендвичу између реалних могућности на терену, инструкције и наредби његових надређених и оправданих притисака синдиката. Данас је веома тешко бити ОН или обављати његове послове. Не дао Бог неком да буде – командир.

Иако се још увек верује да у нашој служби најбоље пролазе они који напредују, ситуације са терена нам показују сасвим супротно. Пењући се лествицом нагоре, сваким кораком повећавају се обавезе и одговорности, а смањује простор за маневрисање ради одржавања правца. Бити руководилац једне организационе јединице – командир, у данашње време, када се криминалци представљају као жртве, а полицајци насилници, где се сви крију иза људска права, а запослени у МУП-у су принуђени да своја права остварују судским путем је веома незахвалан посао. На страну то што извршиоци – полицијски службеници, рачунајући ноћни рад и рад за време државних празника који је нерадан дан у финансијском смислу пролазе боље него његов претпостављени који „вуче“ за све њих, ипак је овде реч о битнијим стварима везаних за безбедност и поштовање права запослених.

Настави са читањем

УПОЗОРЕЊЕ НАЧЕЛНИЦИМА И КОМАНДАНТИМА

Ужице, 24.05.2017. године, – Председник Синдиката српске полиције, господин Лазар Ранитовић, упутио је данас допис директору полиције Владимиру Ребићу и начелницима и командантима организационих јединица у Дирекцији полиције, у којем их обавештава да нећемо толерисати никаква незаконита деловања према члановима и активистима нашег синдиката.

Раскидом споразума о сарадњи и социјалном дијалогу између МУП и ССП нису дерогирани, нити то могу бити, национални и наднационални прописи којима се уређује и јамчи слобода синдикалног удруживања и организовања, те забрањује и санкционише сваки вид дискриминације због синдикалног деловања и по основу синдикалне припадности.

Међутим, руководиоци појединих организационих јединица МУП-а су, што погрешно тумачивши раскид споразума, што из жеље да поберу симпатије једног репрезентативног синдиката, почеле да спроводе најгрубље облике дискриминације ССП-а, а који су се огледали у „добрнонамерним“ саветима подређеним руководиоцима и запосленима да се „ману ССП“ и учлане у један други синдикат, те уклањању средстава за рад ССП и са обележјима ССП-а, попут огласних табли, хемијских оловака, календара и слично, а да се при томе исти такав материјал других синдикалних организација које делују у МУП-у и даље несметано користи.

Оваквим поступањем таквих руководилаца директно се дискриминише ССП а посредно и запослени који су се определили за чланство у ССП-у, у смислу да има се онемогућава или знатно отежава приступ информацијама о раду синдиката, а који је у непосредној вези са остваривањем права запослених из радног односа.

ССП је због против таквих руководилаца иницирао покретање дисциплинских поступака, а против оних који наведене радње врше на најгрубљи начин и кривичних поступака због кривичних дела Повреда равноправности из члана 128. Кривичног законика и Спречавање политичког, синдикалног и другог удруживања и деловања из члана 152. Кривичног законика.

Због претходно наведеног, а у циљу наставка сарадње, захтевано је да, у складу са надлежностима, предузму потребне мере ради спречавања даљег незаконитог поступања појединаца и отклањања негативних последица досадашњег оваквог поступања, уколико га је било у оквиру конкретне организационе јединице, те о овоме обавесте све подређене им руководиоце.

Закон за полицијске службенике не и за командира

Закон о полицији у делу који се односи на услове за привремено удаљење из службе је јасан и недвосмислен. Још једном у низу се показало како на папиру имамо одлична решења али је примена проблем. Тако у Полицијског управи Лесковац, тачније Полицијској испостави Медвеђа имамо ситуацију где је од стране Сектора унутрашње контроле (СУК) утврђено да постоји основана сумња да је командир  починио кривично дело Злоупотреба службеног положаја и предмет се налази у надлежном тужилаштву али командир и даље обавља своју функцију и да зло буде веће прогања запослене који су доследно, часно и морално обављали и обављају своје задатке те су указали на одређене пропусте и злоупотребе. О свему је од стране Синдиката српске полиције упознат диреткор полиције.

Синдикат српске полиције прати даљи развој ситуације и предузеће све законом прописане мере како би заштитио полицијске службенике.

У прилогу се налази допис упућен директору полиције, господину Владимиру Ребићу.

МУП плаћа цех и кад нико није одговоран

Синдикална борба Синдиката српске полиције између осталог подразумева обавештавање и алармирање јавности ради стварања притиска на систем који очигледно слабо функционише. Сматрамо да је наша дужност и обавеза да упознајемо грађане Србије – пореске обвезнике у ком правцу иде новац који одвајају од уста њихове деце, како би били заштићени, створили сигурност и осећали се безбедно. Више пута смо упозоравали и показивали примере ненаменског, нестручног и бахатог разбацивања новца из буџета МУП-а., а уз то смо увек нудили конструктивна решења, са уштедама, уз обезбеђивање бољих услова рада и испитивања одговорности.  Да будемо искрени, ретко ко од високих руководиоца у МУП-у то све дочека са одушевљењем. Они имају испланиране активности и тих планова се држе као пијан плота, сматрајући, при томе, да су најстручнији и најкомпетентнији за одређене ствари. Смоувереност црпе из тога што је лако трошити туђи тешко зарађен новац, без икакве ордговорности.

Један од системских проблема на чијем решавању константно инсистирамо и где је очигледно да има простора за велике уштеде јесу дисциплински поступци. Управо они поступци које поједини руководиоци организационих јединица са осмехом користе ради освете неистомишљеницима, не марећи за евентуалне последице у виду деморалисања, мањка запослених, финансија и организације. Трудимо се да послодавцу покажемо и докажемо неопходност ревизија и испитивања одговорности руководиоца због чијих грешака МУП увек губи, међутим осим изговора типа „независности дисциплинског старешине“ и „самосталност у вођењу дисциплинског поступка“ ништа се конкретно не предузима. И даље се наставља тренд подношења недовољно образложених Предлога за покретање дисциплинских поступака и доношење Закључака о покретању дисциплинских поступака без ваљаних доказа, сведока и конкретних чињеница, а  које имају за циљ само једно – одуговлачење поступка до застарелости, надајући се да ће се у међувремену нешто десити па да неистомишљеник буде кажњен. Оно што је сигурно, јесте то да када прође одређени рок за покретање и вођење дисциплинског поступка, где се ништа не може доказати, овај мученик увек буде ослобођен јер наступа застарелост. Још једно је сигурно – МУП и у овом случају издваја велики новац, мерен у стотинама хиљада динара ради плаћања трошкова заступања правног заступника и овакве (не)намерне грешке. А најсигурније је то да правни заступници ССП широм Србије овакав систем највише воле јер фактички добијају дисциплинске поступке и наплаћују поменуте трошкове од МУП-а.

Типичан пример нам долази из ПС Прешево где је двоје чланова ССП на овај начин, уз помоћ правног заступника ССП Горана Стошића истерало правду на чистац.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

Стриктно поштовање радног времена доноси нове главобоље

Дугогодишњем системском кршењу радних права запослених у МУП, путем нереализације оствареног вишка радних сати на месечном нивоу, коначно је дошао крај. Или би то барем тако требало да буде, након препоруке Сектора за људске ресурсе, коју је министар преточио у обавезујућу инструкцију.

Свесни смо да ће то тешко ићи у пракси, опет ће се наћи неки Пера Богдановић. За неупућене то је чувени заменик начелника у управи за обезбеђење (сада ЈЗО) којем нико никада није успео да објасни колико који месец има радних дана. Направио је Пера својом тврдоглавошћу велику штету Министарству унутрашњих послова, запосленима ускраћивао зарађено а буџету натоварио судске и адвокатске трошкове по многобројним тужбама. Натоварио и отишао, нема нервозе, срећно је пензионисан, а штету ће платити грађани, порески обвезници из својих џепова.

Сада, након што је депешом министра одаслатом диљем министарства, одговорнима наређено поштовање закона (што је само по себи апсурдно, јер закон мора бити поштовани без депеше, зар не?) у погледу броја радних сати, планирања и поштовања прерасподеле радног времена, те ликвидацију тог вишка остварених сати кроз слободне дане или у складу са правилима о прековременом раду, долазимо до нових проблема.

Наиме, уз оволики број полицијских службеника – извршилаца, поред оволиког обима посла и преузимања све нових и нових обавеза, план ће бити јако тешко спроводив у пракси!

Немогуће је вишак сати реализовати кроз слободне дане полицајаца јер једноставно неће имати ко да ради редован посао, доказаће се наше тврдње – вишка запослених нема на улици, међу полицајцима! Вишкови су евентуално у администрацији, ако их уопште и има, јер се и њима посао усложњава свакодневно!

Немогуће ће бити и све те вишкове радних сати обрачунати као прековремени рад, јер буџет МУП није планиран у складу са тим, тешко ће бити без озбиљног ребаланса. Још озбиљнијом се чини ситуацијаако се подсетимо да је тај буџет већ пренапрегнут бројним извршним пресудама, као и чињенице да су накнаде за путне трошкове планиране по донетој, никада усвојеној Уредби, која је у тоталном нескладу са важећим Законом о раду.

Пред нама је неколико могућих путева:

  • запошљавање потпуно нове радне снаге;
  • реорганизација и реално упошљавање полицијсих службеника тренутно ангажованих на администратино-техничким пословима;
  • ребаланс буџета МУП;
  • или растерећење службе од пратећих, придодатих послова, као што су бројна обезбеђења свакаквих јавних скупова, објеката и личности без реалне потребе или на пример „изигравање судских позивара и поштара“;
  • реалније безбедносне процене код обезбеђења јавних скупова и анагажовање минималног броја полицијских службеника;

Можда и грешимо, ипак је ово једна анализа нас синдикалаца аматера, можда ће све то лако бити решиво. Остаје нам да видимо, време ће показати и бити најбољи судија. Али заиста не очекујемо решење преко ноћи. Ови проблеми су гајени годинама, нарасли су до неиздрживости, па ни решење не може бити једноставно и брзо.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

 

НЕЗАКОНИТОСТ НАКНАДЕ ЗА ОБРАДУ КРЕДИТА

Правоснажном пресудом сомборског Вишег суда наплата провизије за обраду кредита проглашена незаконитом. Уколико би грађани масовно почели са тужбама против банака за накнаду овако наплаћених провизија, банкарски сектор би се могао наћи у озбиљним проблемима, јер скоро сви кредити, било у динарима или девизама, готовински или стамбени носе са собом неку провизију.

„Накнада за пуштање кредита у течај“, „обрада кредитног захтева“ или „месечна накнада за праћење кредита“ су само неки од назива за нелегално наплаћивање новца од грађана.

До пре неколико дана никоме није падало на памет да би ове провизије могле бити незаконите, али их је Виши суд у Сомбору у другостепеној, дакле правоснажној пресуди, таквим прогласио и наложио банци да клијенту врати новац наплаћен за провизију, увећан за затезну камату.

Уколико би грађани масовно почели са тужбама против банака за накнаду овако наплаћених провизија, банкарски сектор би се могао наћи у озбиљним проблемима, јер скоро сви кредити, било у динарима или девизама, готовински или стамбени носе са собом неку провизију.

Прегледом понуда кредита банака провизије за обраду кредита се крећу на нивоу од 0,5 до чак три одсто вредности кредита. Углавном се та накнада наплаћује тако што банка за тај износ одбије главницу кредита, а касније наплаћује камату на цео износ. Има и оних банака које наводно не наплаћују обраду кредита, али зато наплаћују месечно одржавање. На крају, има банака које наплаћују и једно и друго.

Код краткорочних готовинских кредита мањег износа мањи је и износ провизије, мада је њено учешће у ефективној каматној стопи значајно. С друге стране, код дугорочних стамбених кредита провизија од два одсто је чак 1.000 евра, ако се ради о кредиту од рецимо 50.000 евра.

Ово је према објашњењу Дениса Перинчића, председника Републичке уније потрошача, неосновано богаћење за које би свако коме је то уз кредит наплаћено у последњих десет година, колико је рок застаревања, могао да тужи банку.

„Накнада за обраду кредита је типична злоупотреба јаче стране у уговору. То је банкарски посао који би банка свакако морала да уради. Доказ за то је да се и онима којима није одобрен кредит такође уради обрада, али им се то не наплати, док су они којима је кредит одобрен кажњени провизијом“, објашњава Перинчић, додајући да је ово последица толерисања таквог понашања од стране Народне банке Србије.

Председник удружења за заштиту корисника финансијских услуга „Ефектива“ Дејан Гавриловић истиче да ће позвати своје клијенте да поднесу тужбе против банака.

„Банка према Закону о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ“, бр. 29/78, 39/85, 45/89 – одлука УСЈ и 57/89, „Сл. лист СРЈ“, бр. 31/93 и „Сл. лист СЦГ“, бр. 1/2003 – Уставна повеља) не сме да наплаћује ништа осим камате. Ни то што су банке навеле ефективну каматну стопу у којој је садржана накнада не значи ништа, јер је то вештачка величина, направљена само да информише, док је оно што банка стварно наплаћује номинална каматна стопа“, каже Гавриловић уз напомену да не очекује од НБС да нешто уради пошто она „већ годинама штити банке“.

Како оцењује Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, уколико би судови прихватили овакво становиште банке би биле пре банкротом јер накнаде чине велики део прихода. На пример, у 2016. години нето приходи од накнада и провизија, свих, а не само оних на обраду кредита, били су други по величини приходи банака иза прихода од камата. И док се приходи од камата из године у годину смањују, рецимо у 2016. години су износили милијарду евра и били за 70 милиона евра мањи него у 2015. години, приходи од накнада су нето износили 286,5 милиона евра и били тек око три милиона евра мањи него у 2015. години.

Ако узмемо да је према подацима Удружења банака Србије на крају марта 2017. године становништву пласирано 819,8 милијарди динара кредита и оптимистички претпоставимо да је провизија за обраду кредита у просеку свега један одсто, то значи да би грађани од банака могли да потражују више од 66 милиона евра и то без затезних камата и евентуалних судских трошкова, који судећи бар према примеру из Сомбора превазилазе наплаћене провизије. Дејан Гавриловић из Ефективе не очекује да банке добровољно врате новац, јер ће као и у случају незаконитог повећања камата ићи на карту да ће се мали број клијената јавити са захтевом за одштету, њих ће исплатити, док ће већина остати незаинтересована.

Банке су већ смањиле за око пет милијарди динара (нешто мање од 50 милиона евра) потраживања од становништва пре две године након Одлуке о мерама за очување стабилности финансијског система у вези с кредитима индексираним у страној валути („Сл. гласник РС“, бр. 21/2015 и 51/2015), што се у ствари односило на раније незаконито повећавање каматних стопа.

Извор: Вебсајт Данас, М. Обрадовић, 09.05.2017.

Одржана седница Скупштине ССП

Београд, 18.05.2017. године, – У хотелу „Н“ у Београду одржана је редовна годишња седница Скупштине Синдиката српске полиције, којој је присуствовало 42 делегата из целе Србије уз још десетак гостију.

Раније већ најављена централна тачка седнице, усвајање измена и допуна Статута ССП, ради усклађивања са реалним потребама изазваним сталним растом и ширењем организације, успешно је реализована. Статут, са усвојеним изменама и допунама, ступа на снагу у року од петнаест дана и верујемо да ће нам олакшати рад и допринети одржавању контуинираног раста органиазције и у погледу броја чланова и броја Синдикалних група, али и у погледу јачања органа и тела синдиката, којима ће рад свакако бити олакшан.

Друга, неочекивана и изненадна али итекако реална, централна тема седнице, постао је једнострани раскид споразума о сарадњи и социјалном дијалогу од стране Министарства унутрашњих послова. Образложење о недостатку техничко-просторних услова у МУП је вероватно свима познато, ал сумњамо да је ико у њега поверовао. Кључ лежи у једној другој реченици образложења која гласи отприлике да „нисмо испунили очекивања послодавца“ и која нас чини јако поносним јер може само да значи да смо испунили очекивања наших чланова и свих запослених у министарству за које се искрено и упорно боримо!

Председник ССП Лазар Ранитовић

Делегати Скупштине су једногласно дали подршку и поверење Главном одбору синдиката и председнику Лазару Ранитовићу, да наставе борбу за чланове и услове рада, свим дозвољеним правним и другим средствима.

Закон о раду, конвенције Међународне организације рада, прописи Европске уније којој наша држава тежи, јасно су на нашој страни и искористићемо сваки правни лек који нам је на располагању. Ми никада нисмо били непријатељи ни послодавцу ни држави Србији, већина чланова нашег руководства и чланства учествовала је у одбрани земље. Ми смо супарници и ривали, што је и разумљиво, послодавцу, али нажалост и неким другим водећим синдикалним организацијама који су преговарајући о одредбама ПКУ за полицијске службенике више мислили на своје него на интересе радника.

Непријатељи можемо бити, као и до сада, корумпираним појединцима и криминализованим струјама, на било ком нивоу у министарству. Али ту смо, верујемо, на истој линији са руководством МУП и министром Стефановићем.

Руководство ССП поручује члановима да се овим раскидом Споразума ништа ново не дешава када су они и њихова права  у питању. ССП је и даље ту за вас, са својим 16-чланим правним тимом и армијом од стотину активиста! Ви ове новонастале прилике нећете ни осетити! Нашим активистима ће бити отежани услови рада, користиће своје слободно време да дођу до вас и изборе се за вас. Чланови породица наших активиста ће осетити на својој кожи наше појачане активности, недостајаћемо им мало више, ал то је цена на коју смо сви пристали оног момента када смо се у ово упустили!

Петиција је, јасно је свима, већ дала неколико резултата, осетиће то неки од вас кроз повећање плате до којег ће доћи урачунавањем времена пута на ангажовању у радно време, као и доследнијом применом института прерасподеле радног времена и каснијим обрачуном оствареног вишка радних сати. Наставићемо са притиском на послодавца до испуњења свих захтева из петиције, а поуздано знамо да се већ ради на решавању њих неколико. До повећана бедних плата и још беднијих дневница мора доћи!

Пред Синдикатом српске полиције је ускоро неколико битних задатака којима се окрећемо у наредном периоду:

  • Одбрана права на коришћење просторија у МУП;
  • Полицијада „Златибор 2017“, 16. и 17. јуна;
  • Фактичко констатовање реалности – ССП је репрезентативан синдикат, по броју чланова, по Закону о раду. Још само МУП да то призна!

МОЖЕ БИТИ САМО ЈЕДАН – СИНДИКАТ СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ!!!

Неки од многобројних излагача:

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

МУП почео да поштује прописе: Једна ласта или коперникански заокрет?

Шта се то заиста догодило да Министарство унутрашњих послова почне са поштовањем прописа и радничких права запослених? Док се репрезентативни синдикати хвале неким, одавно послатим дописима, Синдикат српске полиције с пуним право може сматрати те промене резултатом петиције за коју управо прикупља потписе. И заиста, већ на први поглед је лако видети да управо ових дана, један по један, од захтева из петиције МУП већ испуњава или ради на том плану.  Као разуман разлог промени става послодавца спомињу се и бројне тужбе које запослени подносе ради накнаде ускраћених принадлежности.

Но, ми у ССП нећемо се превише уобразити нити уљуљкати постигнутим успехом, не би требало да то раде ни други синдикати, јер, ипак, било је тих дописа безброј, па до резултата никако није долазило. Потребно је бити реалан и јавности изнети кључну промену у систему министарства која је довела до измене става према праву и неопходности поштовања запослених.

Ми у ССП сматрамо да је тај „кључни човек“ промена у ставовима МУП-а заправо једна жена – начелница Сектора за људске ресурсе, госпођа Катарина Томашевић.

Дочекана је са неверицом у успех, чуђењем и благим подсмехом уз коментаре типа „Шта ће нам она у МУП, поред толико правника који дуги низ година воде људске ресурсе?“ Ту су биле и неизбежне упадице о непознавању структуре Министарства унутрашњих послова и очекивања о несналажењу и брзом и неславном одласку (ваљда постакнути сличном судбином две начелнице Сектора за материјално-финансијске послове). Брзо се показало да су сумњивци погрешили. Госпођа Томашевић је донела неопходну свежину и промене за којима је поменути сектор вапио већ дуго. Неке људе који су ту фигурирали годинама померила је у страну, довела је нове вредне и младе снаге!

У раду службе људских ресурса извела је прави „коперникански обрат“ девизом  „Ми у сектору, ми смо ти који треба да бринемо о људима, не смемо дозволити нити чекати да нам синдикати указују на кршење права запослених, ми смо ти који треба да на то пазе и спрече такве појаве!“ Тиме је сектор, који је дуго важио за главну кочницу и сметњу у остваривању права запослених, постао разумнији и напреднији део министарства. Наравно, има ту још много посла, многе још ствари треба довести у ред, потребно је скратити неке поступке, убрзати процедуре, настојати да запослени на нека од основних права, као што су издавања решења, не чекају месецима. Али кључни кораци су већ направљени и не видимо разлог да се у том ритму не настави.

Верујемо и да је госпођа Томашевић досадашњим радом оправдала поверење које је од старта имала код министра Стефановића, без чије подршке свакако не би могла да своје замисли спроведе у пракси. Надамо се да начелница током времена неће потонути у сивило системског гажења љуских права запослених, да се неће прилагодити окружењу, већ наставити да мења то окружење. Набоље, разуме се.

На том путу ће госпођа Томашевић имати искрену подршку и помоћ ССП, која ће се пре свега огледати кроз указивање на старе бољке и неправилности, уз конструктивне предлоге за њихово превазилажење.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Отпочет поступак пред Агенцијом за мирно решавање радних спорова: МУП почиње да уважава ставове ССП

У петак, 12. маја 2017. године, одржан је први, припремни састанак представника послодавца и Синдиката срспке полиције, у организацији и под вођством госпође Дејане Спасојевић Иванчић, миритељке Републичке агенције за мирно решавање радних спорова (РАМРРС), а поводом поступка који је покренула РАМРРС по предлогу Синдиката српске полиције.

Овлашћено лице испред Министарства унутрашњих послова била је госпођа Андријана Шљивић, заменица начелнице Одељења за односе са запосленима, Сектора за људске ресурсе. Током већег дела састанка учествовала је и госпођа Наташа Ђукановић, заменица начелника Одељења за зараде и бенефиције, истог сектора.

Делегацију ССП преводио је председник Лазар Ранитовић, а учествовали су и генерални секретар Виктор Ратковић и заменик председника Миле Лазаревић.

Разлог због чега смо иницирали овај поступак јесте непримењивање или непотупно примењивање појединих одредби ПКУ за полицијске службенике (ПКУзаПС) и ПКУ за државне органе (ПКУзаДО), као и неједнака примена ПКУ у свим организационим јединицама МУП-а.

Министарство је у првом моменту одбило одржавање састанка под изговором да ССП није репрезентативан, те да су изнете примедбе неосноване. Наравно, Закон о мирном решавању радних спорова (ЗМРРС) у члану 18. је јасан и обавезујући за послодавца у ком је обавезно поштовање минимума процеса рада, а такође ни не прави разлику код статуса синдиката, те је одржан овај први припремни састанак. Миритељка је посебно апострофирала чињеницу да је ССП у моменту преговора о ПКУзаПС имао далеко изнад 10% запослених у свом чланству, а да ни на који начин нисмо укључени у преговарање, нити нам је касније дато право да делегирамо свог представника у Комисију за праћење и примену потписаног ПКУ. Госпођи Дејани Спасојевић Иванчић је деловала невероватно чињеница да нам процес утврђивања репрезентативности отпочет априла 2015. године још увек није окончан.

Након сучељавања ставова обе стране, који су се углавном слагали, миритељка Агенције дала је смернице и обавезу синдикату и послодавцу за допуну документације, као и позивање овлашћених представника потписника ПКУ (послодавца, НСП и ПСС). Наредни састанак је заказан за 26. мај, када ће бити формиран Одбор за преговарање.

Непосредан повод нашег обраћања Агенцији били су званичан став Радне групе за сарадњу са синдикатима и грубо непоштовање одредби члана 47. ПКУзаДО, који су игнорисали наведену одредбу тврдећи да су захтеви за солидарну помоћ по основу рођења детета и смрти члана уже породице неосновани, јер нису предвиђени Законом о полицији. Такође, 3. јануара ове године усвојен је Правилник о солидарној помоћи запосленима у МУП који се базирао на актуелном Закону о полицији и којим су ускраћена нека права гарантована поменутим чланом ПКУзаДО. Заступали смо становиште да такво поступање Министарства нема правно утемељење, јер се ПКУ као аутономан правни акт примењује непосредно и, самим тим, не могу се правилником мењати и дерогирати одредбе ПКУ.

Након нашег дописа, и позива добијеног од РАМРРС, Министарство је схватило да је њихов став правно неутемељен, где је министар јавно, циркуланом депешом, потврдио и јавно обећао поштовање права из ПКУ у погледу солидарне помоћи. То је свакако позитивна промена, али Синдикат српске полиције неће дозволити да поштовање ПКУ буде базирано на доброј вољи руководства Министарства.

Поступак пред Агенцијом смо повели и због још неколико проблематичних одредби које дозвољавају недоумице и различита тумачења, те смо тражили усаглашавање и прецизирање ради уједначавања праксе у свим јединицима: начин коришћења плаћеног одсуства у случају добровољног давања крви, коришћења плаћеног одсуства у случају обављања личних послова, питање спорења у вези са прекидањем плаћеног одсуства… Јер је незаконито и неодрживо да поједине организационе јединице дане недељног одмора (најчешће викенда) рачунају у дане плаћеног одсуства у случају добровољног давања крви, а друге не, да поједине организационе јединице током године одобравају плаћено одсуство у случају обављања личних послова у више наврата, а друге само једанпут годишње, да се плаћено одсуство прекида без доношења било каквог решења, те да се унапред морају предвидети услови под којима се то може учинити, а да се у одређеним случајевима, због природе и сврхе одсуства (опоравак организма) плаћено одсуство у случају доброовљног давања крви не може прекидати.

Пошто је до истека важећег ПКУ остало мање од годину дана, депласирана је његова свеобухватнија измена, те ћемо се базирати на усаглашавање и договор свих страна, без преговарања за његове измене или доношење анекса.

Служба за информисање ССП

НИЧИЈА НИЈЕ ДО ЗОРЕ, ПА НЕЋЕ НИ СТАРЕШИНСКА, А СИНДИКАТ НИЈЕ ТУ ДА ИМ ОПРАШТА

С обзиром на активно учешће у хајци против чланова Синдиката српске полиције, начелницима и командирима који прикривено или отворено врше притисак на колеге ради исчлањења из ССП, поручујемо да им то нећемо опростити, нити ће их ико моћи да заштити од права и правде.

Напротив, послодавац ће их искористити и пустити низ воду. Већ смо припремили кривичне пријаве против неколико руководилаца, људи су нам дали изјаве, послали су нам, кришом направљене, аудио записе претњи, спремни су да сведоче на суду, доста им је тих једних те истих силеџија!

Управо они који су прошле године стављали људе на „анализу ризика“ само зато јер имају кичму и мисле својом главом, сада ће и сами доћи под удар члана 172. Закона о полицији којем су се радовали, претили њиме непослушнима а и данас га јавно штите!

Батина има два краја, показало се још једном! Ко може да гарантује да појединци са снимака неће постати и звезде Јутјуба?

Као и увек кроз историју и данас се показују оне старе особине српског народа – осећај за правду и инат! Радује нас чињеница да савремени живот и недаће које доноси време либералног капитализма нису иступили ту оштрицу!

Колеге се углавном понашају управо супротно свим очекивањима послодавца – на притисак реагују масовним учлањењима у ССП и исчлањењем из наметнутог им Некадашњег Синдиката Полиције! Џаба сва њихова прича како се ССП гаси, како ће послодавац да нас угаси, све те лажи су излизане, не помажу… Колегинице и колеге су свесне тога ко те вести шири – јајаре, преваранти и хохштаплери који су их раније већ варали и лагали, па се тако и односе према тим вестима!

Нико им не верује, људи ћуте док тирада траје, али им се смеју иза леђа!

Све оне који ових дана полицајце лажу, обмањују и прете, начелнике који командирима дају приступнице НСП са задатком да их врате попуњене у догледно време, све оне који запослене „добронамерно“ саветују да се исчлане из ССП, дакле, све њих подсећамо подсећамо на члан 152. Кривичног законика, који ћемо радо искористити:

Спречавање политичког, синдикалног и другог удруживања и деловања

Члан 152

(1) Ко свесним кршењем закона или на други противправан начин спречи или омета политичко, синдикално или друго удруживање или деловање грађана или деловање њихових политичких, синдикалних или других удружења, казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе, казниће се затвором од три месеца до три године.

Начелници и командири треба да знају и  да се гоњење за дело из става 1. овог члана предузима се по предлогу а из става 2. по службеној дужности. Такође, подсећамо их на то да ССП на платном списку има 16 правних заступника, а да МУП на суду није добио само онај ко није ни тужио!

И да, уколико су, они који се у тексту препознају, овај текст схватили као претњу – погрешили су! Ово није претња већ обећање да ћемо радо спровести закон, као што то иначе свакодневно радимо на својим радним местима, према криминалцима разних фела!

Чланове и активисте ССП позивамо да нам и даље слободно, без икаквог устручавања, јављају за евентуалне проблеме, достављају доказе, податке о догађајима и сведоцима, уколико се над њима врши било какав притисак по питању слободе избора или опструкција синдикалног деловања.

Служба за информисање ССП