Skip to main content

Месец: август 2017.

Конкурс за пријем ватрогасаца

Министарство унутрашњих послова расписало је данас конкурс за пријем укупно 100 полазника за основну обуку припадника ватрогасно-спасилачких јединица.

Синдикат српске полиције поздравља овај потез послодавца, сматрајући да је пријем нових младих ватрогасаца-спасилаца више него неопходан, а ово лето је на најбољи начин показало потребу унапређења ефикасности те службе. Ово јесте релативно мали број полазника курса у односу на онај број запослених који недостаје и који је реално потребан али је свакако велики помак у том смеру.

Надамо се да ће се са овим трендом наставити и да ће ускоро бити још курсева и за ватрогасце-спасиоце и за униформисана овлашћена службена лица. Чињеница је да се број запослених природним одливом јако брзо смањује, старосна структура полицијских службеника није баш идеална али ни број запослених по глави становника у односу на неки европски просек.

У наставку текста можете погледати садржај конкурса:

Месечни састанак у Кабинету: Нов састав Радне групе доноси и нов приступ у раду

Београд, 10.8.2017. године, – Одржан је осми месечни састанак са Радном групом МУП-а за сарадњу са синдикатима са почетком у 10.00 часова. Синдикат српске полиције представљали су председник синдиката Лазар Ранитовић, заменик председника Миле Лазаревић, генерални секретар Виктор Ратковић и Синиша Ћук члан Главног одбора синдиката. Радна група је овог пута наступила у измењеном саставу а састанак је водила новоименована координаторка Радне групе, државни секретар Министарства, госпођица Дијана Хркаловић.

Након уводних речи, упознавања и жеље за добром и успешном сарадњом госпођица Хркаловић нас је упознала са намером Министарства да званично предложи измене појединих одредби Закона о полицији, изложила је неколико главних циљева који се желе постићи планираним изменама и позвала нас да јој доставимо предлоге нашег синдиката, оцене појединих, нама спорних одредби у закону, а све у циљу израде што ефикаснијег закона који ће задовољити очекивања и потребе и запослених и грађана. Председник Ранитовић се захвалио на добијеним информацијама и предочио чињенице да смо ми неке наше примедбе на закон већ упућивали надлежнима, што кроз иницијативе пред Уставним судом, што достављањем одређених предлога Народној скупштини РС, али и да ћемо са великим задовољством учествовати у припреми новог предлога Министарства јер нам је стало да добијемо стабилан закон који ће на дужи временски период омогућити ефикасну службу, али и права запослених.

Након тога прешло се на рад по следећим темама:

  1. Приправност припадника ватрогасно-спасилачких јединица

Већ дуже од годину дана у СВС се не врши реално одређивање приправности ватрогасцима-спасиоцима. Таква мера је уследила након појаве неумереног одређивања таквог статуса „свуда и свакоме“, односно без реалне потребе. Уместо утврђивања појединости и оправданости, те кажњавања одговорних, примењена је својеврсна казна према скоро свим запосленима. Тако да тренутно имамо ситуацију да се у већини организационих јединица врши злоупотреба појма „стална доступност“ на тај начин што се усменим наредбама запослени принудно стављају у статус приправности и обавезе одазивања на интервенцију, а да то не остаје нигде забележено нити им се такав статус плаћа у складу са одредбама Закона о полицији.

Тражимо поштовање закона у том домену и предлажемо исправљање неправде и надокнаду материјалне штете запосленима коју су претрпели у последњих годину и нешто више дана. Односно, предлажемо да МУП понуди склапање споразума о вансудском поравњању свим ватрогасцима, као меру којом ће бити избегнути беспотребни судски трошкови, који би неминовно уследили након подношења многобројних тужби о којима ти људи озбиљно размишљају већ дуже време.

Госпођица Дијана Хркаловић је дала реч Горану Николићу из Сектора за ванредне ситуације који је од нас затражио конкретне примере јединица у којима се не поштују прописи у вези са статусом приправности и прековременог рада. То смо и учинили и већ данас послали примере колега у Новој Вароши, Лазаревцу, Шиду, Старој Пазови, Пећинцима, Руми и Сремској Митровици. Позивамо чланове да нам се јаве и доставе информације у својим организационим јединицама ради решавања пропуста.

  1. Срамотна дисциплинска пријава у Управи граничне полиције

Тражили смо испитивање целог случаја у Управи граничне полиције, Регионалном центру према Македонији, где је спроведен, према нашем мишљењу срамотан, дисциплински поступак против полицијског службеника. Сматрамо да се оваквим поступцима омаловажавају полицијски службеници и да ти поступци служе пре свега њиховом „дисциплиновању“. Срећом, дисциплински старешина је донео разумну пресуду и ослободио колегу Милана Илића, а с друге стране, будући да је он одбрану изнео лично, без ангажовања правног заступника, направљена је уштеда МУП-у у износу од најмање стотинак хиљада динара. Очекујемо да након утврђивања свих релевантних чињеница уследи санкционисање виновника ове бруке за службу.

Госпођица Хркаловић се сложила да се понекад покрећу поступци који не служе на част ни полицијским службеницима ни старешинама а поготово угледу Министарства и да треба радити на спречавању таквих појава које нам свима наносе штету, али да свака прича има две стране медаље те је реч дала представнику Дирекције полиције који нам је предочио све детаље овог немилог догађаја. Сматрамо да ће депеша у вези са овим и сличним догађајима која је послата на терен у РЦ према Македонији бити довољна превентива али ћемо пажљиво пратити њено поштовање и реаговати у складу са тим.

  1. Проблем вишка радних сати у ПС Босилеград

Као што је познато, у ПС Босилеград, због специфичних околности, постоји проблем са сталним стварањем вишка радних сати који није могуће отклонити. Због тога запослени на сваких 6 месеци подносе захтеве за склапање споразума ради исплате тих остварених вишкова. У ранијем периоду то је реализовано редовно и несметано, међутим, сада се неоправдано дуго чека сагласност Сектора за људске ресурсе што успорава процес и ствара незадовољство код запослених. Тражили смо убрзавање тих поступак колико је то могућно јер су незапослени незадовољни и нестрпљиви и постоји реална могућност утужења а самим тиме и стварања додатних трошкова за министарство што никоме није у интересу.

Господин Драган Цветковић из Сектора људских ресурса саопштио је да је остварио контакт са начелником Полицијске управе Врање и договорили су да се изврше провере о постојању вишкова радних сати, те да се у складу са утврђеним донесе одлука о даљим корацима. Госпођица Хркаловић је додала да је сигурна да ти вишкови постоје јер је лично упозната са условима рада у Босилеграду, као и са недовољном попуњеношћу људством, да је стога неминовно да до вишкова радних сати долази како би служба неометано функционисала и наложила је Цветковићу да то одради што хитније те да се људима понуди споразум о вансудском поравњању и исплати зарађени новац.  

  1. Урачунавање пута у радно време

У ПС Босилеград не поштује се депеша министра којом је одређено урачунавање времена проведеног на путу до извршења задатка у редовно радно време. Упркос више упозорења командиру Стојнев Новици, упућених од стране наших активиста, упркос томе што је са тиме упознат и начелник Одељења полиције у ПУ Врање, који је депешу проследио свим јединица, поменути командир и даље не поштује наређење министра. Потребно је отклонити проблем и санкционисати командира који из само њему познатих разлога не жели да поштује депешу.

Аналогно претходном питању, госпођица Хркаловић је наложила колегама из Сектора људских ресурса и Дирекције полиције да се под хитно наложи спровођење прописа и депеше министра.

  1. Статус приправности старешина у Дирекцији полиције

Према нашим незваничним сазнањима, на последњем састанку директора полиције, господина Ребића, са руководствима полицијских управа, наређено је да „старешине не могу писати приправност“. Искрено, сумњамо да је то баш тако речено, верујемо да је скренута пажња на појаву злоупотребе код одређивања статуса приправности и превеликог броја сати на месечним нивоима у појединим организационим јединицама. Ипак, на терен се проширила другачија верзија, односно барем у већини полицијских управа је пренесено, како смо горе навели, да је „директор забранио писање налога за приправност за старешине“.

Став ССП јесте да старешине нису изузете од примене било ког закона ове државе (мада се појединци међу њима често тако понашају) и да се и одредбе Закона о полицији које запосленима дају право надокнаде у статусу приправности односе и на старешине. Наравно, свака контрола и санкционисање злоупотребе имаће нашу подршку.

Државни секретар Дијана Хркаловић је саопштила да је разговарала са директором Ребићем на ову тему и да је јасно да се ради или о несхватању и погрешном тумачењу или о свесном извртању његових речи. Став руководства МУП јесте да се закони морају поштовати једнако за све и да нико нити жели, нити може да забрани статус приправности за старешине било ког нивоа. Једноставно, ради се о томе да су, након утврђених нелогичности у појединим подручним полицијским управама, наложене мере стриктне контроле и реорганизације система рада тамо где је то оправдано, сврсисходно и могуће. Због специфичности сваке управе појединачно, није могуће униформно решење за све, те ће бити праћена примена наложених мера и пружена потребна помоћ свакој јединици. Дакле, старешине полиције, баш као и сви други полицијски службеници, могу бити у статусу приправности када је то неопходно за функционисање службе.

  1. Запослење супруге покојног колеге ватрогасца

Синдикату се молбом за помоћ обратила госпођа Горица Милошевић из Ниша, супруга изненада преминулог 42-годишњег ватрогасца-спасиоца Милана Милошевића. Она моли за посао у МУП, али знајући да ми нисмо права адреса за тако нешто она се обратила и надлежнима у СВС и ПУ у Нишу.

Замолили смо да, уколико је икако могуће, Министарство изнађе могућност и запосли супругу покојног колеге.

Дијана Хркаловић је изјавила да се сви у руководству МУП-а слажу да је потребно помоћи госпођи Милошевић и дала је налог Драгану Цветковић да оствари контакт и реализује наведено, било преко уговора о делу, било на неки други адекватан начин.

  1. Електронско оцењивање полицијских службеника

Уредбом о оцењивању полицијских службеника и других запослених у МУП-у прописано је да је ПОСТУПАК ОЦЕЊИВАЊА ЈАВАН (члан 3. став. 1), те да (члан 15) оцењивач на крају сваког циклуса оцењивања (полугодишта) обавља разговор са запосленима чији рад оцењује и да у току разговора упознаје запосленог са оценом и унетим коментарима и заједнички утврђују, уколико је потребно, активности и временске рокове за унапређење компентенција и резултата рада запосленог. Такође је прописано (члан 16) да несугласице између оцењивача и запосленог решава контролор. Одговорно тврдимо да руководиоци у МУП-у нису испунили напред наведене, а прописане им обавезе, тј. поступак оцењивања не да није био јаван, већ су оцене, без претходног разговора и консултација са запосленима једноставно унете у систем, а у највећем броју организационих јединица нису ни саопштене запосленима.

Овакво поступање руководилаца је недопустиво и представља повреде службене дужности – поступање противно налогу или упутству за обављање послова које је изазвало или могло да изазове штетне последице мањег значаја (лака повреда службене дужности) и повреда права запослених и незаконит, несавестан, немаран рад или пропуштање радње за коју је запослени овлашћен, а које су проузроковале или су могле да проузрокују штету или незаконитост у раду (тешке повреде службене дужности).

Чланови радне групе из Сектора људских ресурса и Дирекције полиције су става да до кашњења углавном долази због преобимности посла и чињенице да се ради о новини са којом се не сналазе подједнако добро сви руководиоци. На питање које им је госпођица Хркаловић поставила, да ли је синдикат у праву да су старешине, које су донеле одлуке о оценама и унеле их у систем, биле дужне да са запосленима обаве разговор и упознају их са оценама, добијен је недвосмислено јасан потврдан одговор. Наложено је хитно исправљање пропуста и обављање разговора са свим запосленима ради њиховог упознавања са добијеном оценом и дефинисања начина за унапређење појединих елемената рада који сачињавају оцену.

  1. Питања која смо постављали на предходним састанцима:

  • Управа граничне полиције

Који је начин изабран за решавања проблема обрачуна радн их сати пре и после смене до и са граничног прелаза, са посебним акцентом на полицијске службенике који возе смену?

Државни секретар Дијана Хркаловић је става да се мора изнаћи решење које ће омогућити да људе на положаје возе возачи а не један од њих из екипе, да се померањем радног времена дежурне службе може нешто тако постићи и да је то ефикасније и свакако безбедније по саме запослене. Тражила је да Радној групи доставимо списак конкретних јединица у којима се људи сусрећу са тим проблемом.

  • Драгачевски сабор трубача у Гучи

Да ли је, сходно обећању, донета одлука да износ дневница за полицијске службенике ангажоване на обезбеђењу сабора трубача, аналогно фестивалу Егзит, буду обрачунате у износима од 500 динара дневно?

Министар је, уважавајући специфичности обезбеђења сабора трубача у Гучи, већ донео Одлуку и дневнице за ангажоване полицијске службенике износиће 500 уместо стандардних 150 динара.

Састанак је завршен у 10.50 часова, протекао је у позитивној радној атмосфери и представља благо освежење у односу на неколико претходних састанака одржаних последњих месеци. Задовољни смо изреченом на овом првом састанком са Радном групом у новом саставу, очекујемо брзу реализацију договореног и надамо се да ће ова Радна група показати више енергије и спремности за решавање проблема запослених него што је то био случај са предходном.

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић

СИНДИКАЛНИ РИЈАЛИТИ ПРОГРАМ У ПОЛИЦИЈИ

Ово лето заиста је врело у сваком смислу, врео ваздух, клима подивљала, народ нервозан и свадљив. А у полицији „подивљали“ синдикални посленици.

Једни другују са министром, хвалећи њега и његове „успехе“, стандард, опрему, возила, ма све је супер… Са позиције власти деле пацке свима редом, осећају се недодирљивима, што у овом тренутку заиста и јесу. Уживају заштиту и то и не крију, напротив, злоупотребљавају је на сваком кораку. Заштиту скупо плаћену радничким интересима.

Други пак са улице, из свег гласа, ударају по министру и његовим сарадницима, сваког дана по опозиционим медијима „разоткривају“ по неку велику тајну, аферу, лоповлук… Негирају чак и оно што је заиста промењено на боље. Истине ради, нема тога много али није ни баш све црно.

Трећи опет након неопрезних, двосмислених изјава бивају увучени у каљугу од стране новинара, па се онда помало комично правдају и дистанцирају.

А ССП? Где смо ми у свему томе?

Синдикат српске полиције поручује пре свега својим члановима а онда свим запосленима, али и другим синдикатима и јавности – МИ НЕЋЕМО УЧЕСТВОВАТИ У СИНДИКАЛНОМ РИЈАЛИТИ ПРОГРАМУ! Нећете нас увући у то блато. Ни они који нас проглашавају државним непријатељима, али ни они који нас својатају! Исувише добро их познајемо. И једне и друге!

Ово захуктало препуцавање синдиката можда неком делује и занимљиво али је то обично продавање магле, дизање прашине без потребе и користи за било кога осим послодавца! Из блата нико не може изаћи неукаљан!

А највећу штету трпе запослени. Уместо бављења правим синдикалним питањима и развијања искрене међусиндикалне сарадње енергија се троши на међусобне ратове!

Пред свима нама је још једна тешка јесен. Плате су нам и даље јако далеко од нивоа на ком су биле у лето 2014. године! Дневнице су и даље безобразно мале! А треба децу опремити за школу, треба им купити јесењу гардеробу, треба спремити огрев за зиму која ће доћи врло брзо.

Треба ушити или купити делове похабане униформе и слабоквалитетне обуће. Ваља нам дочекати и те нове аутомобиле, које ће ваљда овог пута регистровати и на време опремити зимским гумама.

Треба се ваљано припремити за преговоре о новом Колективном уговору за полицијске службенике. А ко ће преговарати? Они којима је лепо и који се послодавцу ни у чему не смеју супроставити? Или они са којима тешко да ће министар желети да преговара? Постоји реална опасност да послодавац практично сам са собом преговара и потпише нови ПКУ, ма колико теоријски то било немогуће. А још реалније је и да новог колективног уговора уопште ни не буде!

Заиста је пуно посла пред свима нама а Синдикат српске полиције остаје све усамљенији, једина преостала нада за запослене, баш као светионик са једног од наших календара!

Време је и да се све колегинице и колеге уозбиље и још једном добро размисле коме поклањају поверење. Да схвате колико скупо ће их на крају коштати приступница коју су потписали зарад куповине климе или штампача! Да схвате како синдикат, ког начелници препоручују као избор и протежирају у раду, никако не може бити добар за њих и њихове интересе! Што касније схвате, скупље ће платити своју неразборитост или неозбиљност!

Служба за информисање ССП

ЈОШ ЈЕДАН НЕКАЖЊЕНИ НАПАД НА ПОЛИЦАЈЦЕ???

Скоро да смо онемели и досадили свима вама апелима на надлежне да се уозбиље, почну да личе на државу и крену са оштрим санкционисањем нападача на полицијске службенике. Али то нема неког већег ефекта, огуглала јавност, властодршци глуви и неми, а и сами полицајци скоро као да су се помирили са судбином. Сетимо се само не баш славног одзива колега на протест на улици, баш тим поводом, након зверског пребијања колеге Јевросимова у Новом Саду.

Повређени колега у возилу хитне помоћи

Док су нас нападали као појединце, а они обично бивали у групи, то смо некако и разумели, психологија масе и повишена храброст у групи је чинила своје. Но, дошло је ново време – јуче, у Суботици, након фудбалске утакмице, појединац  је провоцирао и вређао читав вод Интервентне јединице полиције из Новог Сада, да би на крају физички насрнуо на једног од полицајца. Напао је колегу, одгурнуо га на улицу, колегу ударио аутомобил и нанео му телесне повреде, срећом лакше.

Дакле, отворена је нова страницу лудости и безочности. Охрабрени благом судском праксом, казненом политиком која је у ствари све друго само не казнена, о превенцији и одвраћању потенцијалних изгредника и да не говоримо, нападачи су све храбрији. Уверени су да, или неће уопште бити процесуирани, или ће се извући са опоменама и смешним казнама. Наћи ће доброг адвоката, „доброг“ са тужиоцима и судијама, купиће слободу новцем или познанством са неким утицајним политичарима, тајкунима, моћницима било које врсте…

Нама полицајцима остаје да се запитамо: „Докле, бре, више? И да ли ће брже колега из болнице или нападач из притвора?“

Да је у овој нашој служби било памети, да је било руководилаца са интегритетом, утакмица јуче не би ни била одиграна. У условима тропских врућина, нездраво високих температура, руководиоци МУП су били дужни да заштите здравље својих запослених, одбију обезбеђивање утакмице и тако одложе њено одигравање за неки други дан. Ко зна, мождаје баш висока температура допринела таквом понашању изгредника?

Како год било, можда под дејством алкохола, можда под утицајем наркотика а можда и додатно раздражен високом температуром, све је то дискутабилно осим једне ствари – његове убеђености у некажњавање и заштиту моћника.

Јер, полицајац је ипак само број!

Служба за инфомисање ССП
Миле Лазаревић

Пропусти су озбиљни, последице трагичне – време је за оставке и смене!

Сведоци смо да је последњих неколико година у порасту број повређених ватрогасаца спасилаца приликом интервенција, а нажалост и појава интервенција са смртним исходом ватрогасаца спасилаца.

Синдикат српске полиције дужан је да јавно постави питање: У чему је проблем господо руководиоци Сектора за ванредне ситуације?

Да ли је разлог несрећа неадекватна радна и заштитна опрема којом су опремљени ватрогасци спасиоци? Да ли је разлог то што нико од оних који се баве набавком опреме, не чује захтеве професионалаца, који годинама траже адекватну радну и заштитну опрему, већ се воде одређеним сумњивим комбинацијама приликом набавки?

Да ли разлог лежи у катастрофално лошем стању возног парка, великом броју нерегистрованих а исправних возила и неадекватној ватрогасној опреми?

Да ли је можда један од разлога и недовољна ватрогасно спасилачка обука и непостојање било каквог тренинг центра за обуку?

Руководство Сектора за ванредне ситуације годинама уназад се бави подизањем капацитета одређених хуманитарних центара и организација а оно, за шта су именовани и задужени, да ли случајно, да ли намерно, не организују и не развијају.

Да ли је разлог лоша селекција и недовољна попуњеност ватрогасно спасилачких јединица а све боља попуњеност канцеларијских радних места?

Да ли је разлог и тај што ватрогасци спасиоци бивају експлоатисани супротно радно-правним прописима, а све са циљем да би „неко„ доказао како је све у реду и да систем функционише беспрекорно?

Да ли је разлог то што систем инспекцијског надзора функционише на принципу братско-кумовских комбинација, па грађани а и ватрогасци спасиоци страдају приликом интервенисања на објектима, коју нису ни смели да раде јер нису испуњавали основне услове за рад?

На свим овим питањима Синдикат српске полиције годинама је инсистирао код надлежних, али друга страна је увек имала оправдања и изговоре да то није баш тако те да синдикат има лошу слику и неоправдане захтеве. Сада господо одговорите да ли ћете Ви да храните породицу и децу погинулог ватрогасца спасиоца Милана Рмуша и како мислите даље да адекватно водите систем ванредних ситуација када сте изгубили поверење свих ватрогасаца спасилаца?

ССП захтева да се што хитније приступи побољшању услова рада и обуке Ватрогасно спасилачких јединица а све са циљем повећања безбедности грађана и имовине, али и самих ватрогасаца спасилаца. Сматрамо да то не могу спровести кадрови који су нерадом или лошим радом годинама уназад доказивали и коначно и доказали да нису у стању да адекватно воде систем, али су се адекватно изборили за своја места и своје интересе.

Стога од комплетног руководства Сектора за ванредне ситуације, начелника Предрага Марића и његових најближих сарадника захтевамо моменталне оставке као минимум моралности и исказивања осећаја одговорности.

Будући да, искрено речено, сумњамо у то да ће ико повући тај потез и оставку заиста поднети, следећи корак нам је захтев министру и Влади РС за смену надлежних, свеобухватну истрагу и процесуирање одговорних за стање у ком се СВС налази и губитак људских живота.

Председник синдиката
Лазар Ранитовић

Од  моћних синдиката до синдикалних икебана за само 30 година

Једна од фејсбук страница на српском језику, „Дневник просечног Србенде“ или некако слично, која често и на неукусан начин, али углавном болно директно и више него свима јасно показује оне лоше особине просечног човека у Србији. Наравно, не бисмо се сложили да смо само ми такви, далеко од тога, у сваком народу постоје лењи, бахати, осиони, сујетни, хвалисавци итд. Но, о томе неком другом приликом.

1987: „НЕ БУДЕ ЛИ РЕГРЕС И 13., ПЛАТА, ГЛАВЕ ИМА ДА ЛЕТУ!!!“

2017:“РАДИ ЗА 200 ЕВРА НА ЦРНО – ЋУТИ, БАЈО, БОЉЕ ИШТА НЕГО НИШТА“

Заиста тужно али и више него истинито. Од радника који су имали скоро све, добре плате и принадлежности, углед у друштву, питали се за већину ствари у предузећу, данас смо постали сиромашни најамници без права гласа, задовољни што уопште било шта и било где радимо, у великом страху да изгубимо и то мало што имамо. А имамо, углавном, ништа. Само се заваравамо и лажемо да нам је добро и да ће бити боље.

Судећи по већини „медија“ (који то више нису) нама тече мед и млеко, а европски стандард само што није. А ми стојимо заглављени негде у запећку те исте Европе, на раскршћу 19. и 20. века. Пролазимо болести које су савремена друштва прележала пре скоро 200 година.

Поред државе саме, поред народа који је незадовољан социјализмом пожелео демократију и тржишну капиталистичку привреду (верујемо не баш овакву, нити би је пожелео да је знао шта га заиста чека) ОГРОМНУ ОДГОВОРНОСТ за све што нам се дешава сносе синдикати. Највећу, они најстарији и најбројнији међу њима, као што је, скоро па државни, Савез слободних синдиката Србије (част изузецима у том савезу), али ни већина осталих се нису показали достојни имена која носе: синдикати, самостални, независни, уједињени, сложни…

Растрзани унутрашњим али и међусиндикалним борбама за место под сунцем, за бројност чланства, за прилику дружења и фоткања са властодршцима, синдикати су већином заборавили своју историјску улогу, поготово у транзицији.

Уместо да синдикати своје ресурсе троше у борби за побољшање социјално-екононског статуса запослених и услова рада, како године одмичу, принуђени су да врше притиске на послодавца само да поштује законске акте које је сам донео, да се стидљиво противе раду на црно, да новчано помажу угроженима и да буду само гледаоци у разним Саветима, Комисијама, Форумима …

За тридесетак година круг је затворен, прешли смо пут ОД СИНДИКАТА ДО СИНДИКАЛНИХ ИКЕБАНА.

Нажалост, данас руководствима у добром броју постојећих синдиката, функција и синдикални рад служе за напредовање у служби или лично богаћење. А ко су и како функционишу СИНДИКАЛНЕ ИКЕБАНЕ у МУП-у сазнаћете у једном од наредних текстова.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

  • 1
  • 2