Skip to main content

Дан: 25. фебруар 2018.

Синдикалне икебане

Свест грађана Србије о суштини синдикализма је на изузетно ниском нивоу. За велики број људи синдикат је синоним за интересну организацију појединаца, за друге је тек пуко средство за куповину на рате (мада и то изумире у капитализму), а за треће, којих нажалост има и најмање, синдикат је независна организација која представља ноћну мору послодавцу и бранитеља запослених, организација која, користећи све правно дозвољене механизме, врши константан притисак на послодавца како би запосленима обезбедила несметане услове за рад и побољшао њихов животни стандард.

Наравно, овакво размишљање и подела не заобилази ни нас, запослене у Министарству унутрашњих послова. Један од главних разлога зашто нам „оволико добро иде“ лежи баш у тој чињеници – несхватање начина борбе од стране већине запослених, непрепознавање оних трећих, правих синдиката, којих је веома јако мало.

Други, итекако важан, разлог лошег положаја запослених, јесте ослабљено деловање „оних старих“ синдиката, који су се углавном приклонили послодавцу или пак заморили сталним поразима и минирањима од стране ових првих, али и свакодневно ницање нових синдиката са свих страна. Појаве све већег броја синдикалних организација тешко да могу имати оправдање у борби за радничка права, част ретким изузецима који оправдавају име синдиката, али углавном циљ и намера њихових оснивача нису искрени, ту се ради најчешће о налажењу начина за лично приближавање послодавцу, ради остваривања неких личних интереса.  У овом тексту такве синдикате ћемо назвати синдикалним икебанама.

Настави са читањем