Skip to main content

Аутор: babayaro

ПЕТИЦИЈА – ЗА ДОСТОЈАНСТВЕН И ПРИСТОЈАН ЖИВОТ!

Београд, 01.05.2017. године, – Поштоване колегинице и колеге, уважене чланице и чланови Синдиката српске полиције, запослени у Министарству унутрашњих послова, последњих неколико година сведоци смо убрзаног урушавања нашег достојанства и положаја у оквиру МУП и шире друштвене заједнице.

Лоше ствари нам се ређају једна за другом: умањења плата, спуштања висине дневница на срамних 150 динара, јавно блаћење и криминализација запослених путем „анализе ризика“, практично онемогућавање премештаја и напредовања, укидање правичне накнаде путних трошкова, губитак основне сигурности радног места, додатно умањење овлашћења уз све чешће некажњене нападе на полицијске службенике на дужности, никада већа централизација и све дубља политизација службе…

Постоје два кључна разлога за такво стање. Један је новоусвојени Закон о полицији, препун погрешних решења која остављају несагледиве последице на запослене! Синдикат српске полиције поднео је иницијативу Уставном суду за покретање поступка оцене уставности и законитости члана 172. тачке 2. Закона о полицији и јоше неких кључних. Верујемо да ће Уставни суд, ма колико и сам политизован, донети правилну одлуку – да је ова одредба неуставна. Међутим, поступак пред Уставним судом ни након годину дана није ни почео. Одговора још увек нема а ми времена немамо!

Други, још битнији разлог зашто нам је тако лоше – јесте наше ћутање. Пасивност већине синдиката и безвољност запослених! Ми то можемо и морамо да променимо! Потребно је само да се покренемо!

Из тог разлога смо, а на Вашу иницијативу, донели одлуку да организујемо прикупљање потписа за подношење петиције за измене појединих одредби Закона о полицији, Закона о раду и сличних и поставимо још неке конкретне захтеве у циљу очувања интегритета полицијских службеника и МУП-а у целини.

Позивамо и све синдикате у МУП да позову своје чланове и све запослене да потписивањем петиције подрже ову акцију од заједничког интереса! Нека ово буде победа синдикализма и први показатељ да можемо сви заједно!

Садржај петиције можете видети у наставку текста, а образац скинути на следећем линку:ОБРАЗАЦ ПЕТИЦИЈЕ

Петицију је први потписао председник ССП са најближим сарадницима.
Петицију су први потписали председник ССП Лазар Ранитовић и његови најближи сарадници.

На основу члана 56. Устава Републике Србије, доле потписани грађани,
подносе и захтевају одговор на

П Е Т И Ц И Ј У

За измену и допуну следећих одредби Закона о полицији:
– Члан 172, чијим одредбама се крши претпоставка невиности полицијских службеника, на тај начин што ће у оквиру тачке 2. овог члана уместо „тач. 1), 2), 4), 5) и 7)” писати „тач. 4) и 5)“;
– Члан 167, којим су прописани услови за напредовање у служби;
– Члан 189, којим се ограничава надкнада трошкова доласка на посао и одласка са посла, и који је у супротности са са чланом 118. ставом 1. тачком 1. Закона о раду, са чланом 51. Закона о радним односима у државним органима, а самим тим и са члановима 4, 21. и 194. Устава; на тај начин што ће се у ставу 1. предметног члана након речи „рада“ ставити тачка, а преостале речи у реченици се бришу.
– Члан 176, којим су предвиђени основи за остваривање права на солидарну помоћ запослених; на тај начин што се садашња тачка 6. брише и додају три тачке:
„6) помоћ члановима уже породице, односно малолетној деци запосленог за случај смрти запосленог и запосленом са случај смрти члана уже породице.
7) месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог који погине у току обављања послова радног места на које је распоређен – до висине просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике;
8) рођења детета запосленог – у висини просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.“
У ставу 3. предметног члана након иза „2)“ ставља зарез и брише реч „и“, а иза „5“ додаје „и 6)“.
– Члан 170, чије измене су неопходне, јер чијим је ограничујућим одредбама обесмишљено и практично укинуто право на штрајк полицијских службеника. Уз то ставови 4. и 5. предметног члана нису у сагласности са чланом 61. Устава и члановима 10. и 11. Закона о штрајку, чланом 61. ставом 2. Устава, као и чланом 21. Устава (забрана дискриминације) и са члановима 4. и 194. Устава (начело јединства правног поретка).
– Члан 154, којим је одређен временски рок за обавештавање о распореду рада сведен на свега 24 сата, на тај начин што ће уместо садашњих, ставови 1. и 2. гласити:
Руководилац је дужан да обавести запослене о распореду и промени распореда радног времена најмање пет дана унапред, осим у случају увођења прековременог рада.
Изузетно руководилац може да обавести запослене о распореду и промени распореда радног времена у краћем року од пет дана, али не краћем од 48 часова унапред у случају потребе посла услед наступања непредвиђених околности.
– Чланови 124-128, који регулишу основе и начине употребе ватреног оружја од стране полицијских службеника, а којима су овлашћења полицијских службеника на употребу ватреног оружја сведена на овлашћења која имају грађани, тј. у случајевима нужне одбране и крајње нужде, што је бесмислено и противно разлозима безбедности. Ова материја је сасвим добро била регулисана претходним Законом о полицији, па је постојеће предметне одредбе довољно само заменити одредбама из претходног Закона о полицији.

За измену и допуну Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника.
– Члан 9, којим се висина дневнице на службеном путовању у земљи одређује на 150 динара; на тај начин што се број „150“ мења бројем „2.500“.
– Члан 20, којим се одређује висина дневнице на службеном путовању у иностранству; на тај начин што се број „15“ мења бројем „50“.

За доношење посебног Закона о платама полицијских службеника, уважавајући све специфичности позива и како је случај у већини држава у окружењу.
За измену члана 118. става 2. Закона о раду, којим није предвиђена обавеза послодавца да износ регреса искаже у новцу, на тај начин што у ставу 2. предметног члана уместо „5)“ пише „6)“.

За поништење акта министра унутрашњих послова, Предлога о преузимњу бр.1-9398/19-2 од 01.12.2016. године, којим се радничка одмаралишта „Нарцис“ и „Променада“ предају на управљање Дирекцији за имовину РС, чиме се практично отуђује власништво МУП.

За обавезне одредбе Закона о буџетском систему Србије којим се планирају средства за набавак униформе и грађанског одела за поједине категорије полицијских службеника, на сваких пет календарских година.

За једнократно повећање зарада у складу са повећањем датим просвети, плус редовно шестомесечно усклађивање зарада са растом цена на мало (март и септембар).

За измене прописа ради урачунавања „времена проведеног у путу“ у редовно радно време приликом ангажовања полицијских службеника.

 

 

Чисто да се зна!

Јуче се председник владе РС Александар Вучић похвалио оствареним суфицитом у буџету Србије у износу од чак 9,8 милијарди динара. На први поглед би се рекло да је министар Вујовић заслужио смену због тако велике омашке у планирању буџета, али је то ипак игра бројки. Дуг, наиме, редовно изражавамо у еврима а тај некакав суфицит у динарима. Игра бројки, варка за мозак преко ушију за оног ко га нема, а дизање тензије онима који га имају.

Не спорећи успехе власти у достизању историјских рекорда, желимо да ипак истакнемо како тај суфицит није резултат повећања производње већ остварених „мера штедње“! Мера које нису осетили министри и директори већ радничка класа! Терет тог суфицита су поднели, између осталих, полицијски службеници који сами купују тонере, папир, штампаче, обућу, цивилна одела (која већина није добила ниједном у свом радном веку). Терет суфицита поднели су полицајци који немају дневнице (јер се оних бедних 150 динара не могу тако звати), што им касне посебне накнаде, не исплаћује им се солидарна помоћ, опрема нам је дотрајала, возила одавно за расод…. И тако можемо до сутра!

Терет су запослени поднели тако што им не недостаје храна само на терену, већ им и код куће дува промаја у фрижидерима, егзистенција нам је срозана до дна. Већина од нас поред основног ради још неки додатни посао да бисмо уопште преживели.

Ми тај суфицит осећамо на својој кожи а и историјске успехе не видимо таквима!

Текст објављен на сајту Б92:

Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je da na kraju aprila Srbija umesto deficita ima suficit od 9,8 milijardi dinara, uz sve plaćene kamate i kredite.
On je rekao je da je u zakonu u budžetu računato da će deficit biti 53,5 milijardi.
„Što znači da je za 63,5 milijardi bolji rezultat, što znači da je negde od 520-530 miliona evra bolji rezultat od očekivanog. Verujem da ćemo tako nastaviti u mesecima pred nama, jer su prihodi viši a rashodi niži“, kazao je Vučić za RTS.
On je rekao da će vojnici, policajci i prosvetni radnici imati bolja primanja.
„Sada će to značiti značajno bolja primanja nego što su ikada imali u javnom sektoru. Uvećaćemo i minimalne zarade“, kazao je srpski premijer.

Текст чланка можете погледати и у оригиналу на следећем линку:

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2017&mm=04&dd=28&nav_id=1255176

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

СОЛИДАРНА ПОМОЋ: ИСТЕРАЋЕМО МУП НА ЧИСТАЦ!

Председник Синдиката српске полиције, господин Лазар Ранитовић, упутио је данас допис  Републичкој агенцији за мирно решавање радних спорова са предлогом за покретање поступка мирног решавања спора са Министарством унутрашњих послова насталог око примене појединих чланова Посебног колективног уговора за полицијске службенике и ПКУ за државне органе.

Током примене ПКУ за полицијске службенике, а након доношења и почетка примене Правилника о солидарној помоћи у Министарству унутрашњих послова, постала је спорна примена одредбе чл.47 ст.2 Посебног колективног уговора за полицијске службенике (Анекс) у вези чл.43 Посебног колективног уговора за државне органе. Та одредба ПКУ за државне органе уређује материју солидарне помоћи запосленима.

ramrrs-03
Неки од помиритељи Агенције МРРС

Наиме, Министарство унутрашњих послова је становишта да се солидарна помоћ може одобрити запосленима искључиво сагласно одредби 176 ст.1 Закона о полицији а сагласно условима прописаним реченим Правилником. Међутим, овакво схватање незаконито и таквим поступањем се дерогирају одредбе Посебног колективног уговора за полицијске службенике.

ССП је становишта да се одредбе Правилника искључиво могу односити на случајеве у којима се може одобрити солидарна помоћ који су прописани у чл. 176 Закона о полицији а никако се њима не могу дерогорати одредбе или искључити примена одредбе чл.47 ст.2 ПКУ за полицијске службенике у вези чл.43 ПКУ за државне органе. Ово посебно имајући у виду чињеницу да се Правилником разрађују поједине одредбе Закона или прописа Владе а да се аутномни правни акти, попут Посебног колективног уговора за полицијске службенике, примењују непосредно.

Овакво рестриктивно поступање Министарства  нема правно утемељење, њиме се запослени ограничавају у остваривању својих права а одредбе Посебног колективног уговора се оваквим поступањем суштински дерогирају.

Синдикат српске полиције очекује да Републичка агенција за мирно решавање радних спорова по хитном поступку покрене спор. У том спору ће МУП морати да учествује, сходно законској обавези, а верујемо и да ће се одговорни уразумити и пристати на једино могуће решење – променити заузети став и наставити са неометаном применом важећег ПКУ. У случају да послодавац тврдоглаво остане при својој незаконитој одлуци следећа инстанца је суд. Сви наши чланови ће добити бесплатно заступање на суду, а МУП ће добити нове, беспотребне судске трошкове. 

Такође, мада у овом моменту не у центру пажње ипак нимало мање битно, у примени ПКУ за полицијске службенике, као спорна јавила се одредба садржана у чл. 21 ст.1 тач.12 Посебног колективног уговора за полицијске службенике која прописује коришћење плаћеног одсуства за обављање личних послова а која не садржи нормативно ограничење које би прописивало да се плаћено одсуство по овом основу може користити само једном у току календарске године. Међутим, Министарство унутрашњих послова, односно руководиоци организационих јединица Министарства, доносили су решења којима су одбијали захтеве за коришћење плаћеног одсуства уколико је полицијски службеник у току исте календарске године већ користио плаћено одсуство по основу обављања личних послова.

ССП сматра да је овакво поступање, незаконито и да противи самој природи права на плаћено одсуство за обављање личних послова, те да се оваквим поступањем полицијски службеници незаконито ограничавају у својим правима услед чега у појединим случајевима трпе материјалну и нематеријалну штету. Ово посебно у случајевима наступања околности које полицијски службеници нису могли да предвиде нити да отклоне попут случаја и више силе.


У прилогу можете прочитати допис упућен РАМРРС:

ramrrs-02

Р е п у б л и к а   С р б и ј а
РЕПУБЛИЧКА АГЕНЦИЈА ЗА МИРНО РЕШАВАЊЕ РАДНИХ  СПОРОВА
Македонска бр.4, Београд

Предлагач: Синдикат српске полиције, са седиштем у Ужицу ул. Наде Матић бр.8, Страна у спору    чији језаконски заступник, председник Лазар Ранитовић.

Страна у спору: Министарство унутрашњих послова са седиштем у Београду, ул. Булевар Михајла Пупина бр.2, које заступа министар др Небојша Стефановић.

Ради: Мирног решавања колективног радног спора.

Предмет спора: Примена Посебног колективног уговора за полицијске службенике („Сл. гласник РС“, бр. 22/2015 и 70/2015 – Анекс) 

Сагласно одредби чл. 10 и чл. 18 Закона о мирном решавању радних спорова („Сл. гласник РС“, бр. 125/2004 и 104/2009) предлагач Синдикат српске полиције, предаје

П Р Е Д Л О Г
за покретање поступка мирног решавања колективног радног спора

Предлагач, Синдикат српске полиције обраћа се Агенцији овим предлогом ради покретања поступка мирног решавања колективног радног спора поводом

примене одредбе чл.47 ст.2 Посебног колективног уговора за полицијске службенике („Сл. гласник РС“, бр. 22/2015 и 70/2015 – Анекс) у вези чл.43 Посебног колективног уговора за државне органе („Сл. гласник РС“, бр. 25/2015 и 50/2015) и

примене одредбе чл. 21 ст.1 тач.12 Посебног колективног уговора за полицијске службенике („Сл. гласник РС“, бр. 22/2015 и 70/2015 – Анекс).

2. Током примене Посебног колективног уговора за полицијске службенике, а након доношења и почетка примене Правилника о солидарној помоћи у Министарству унутрашњих послова („Сл. гласник РС“, бр. 105/2016) (у даљем тексту: Правилник), постала је спорна примена одредбе чл.47 ст.2 Посебног колективног уговора за полицијске службенике („Сл. гласник РС“, бр. 22/2015 и 70/2015 – Анекс) у вези чл.43 Посебног колективног уговора за државне органе („Сл. гласник РС“, бр. 25/2015 и 50/2015), која одредба Посебног колективног уговора за државне органе уређује материју солидарне помоћи запосленима. Наиме, Министарство унутрашњих послова је становишта да се солидарна помоћ може одобрити запосленима искључиво сагласно одредби 176 ст.1 Закона о полицији („Сл. гласник РС“, бр. 6/2016) а сагласно условима прописаним реченим Правилником. Међутим, овакво схватање друге стране у спору је незаконито и таквим поступањем се дерогирају одредбе Посебног колективног уговора за полицијске службенике.

Предлагач је становишта да се одредбе Правилника искључиво односе на случајеве у којима се може одобрити солидарна помоћ који су прописани у чл. 176 Закона о полицији а никако се не могу дерогорати одредбе или искључити примена одредбе чл.47 ст.2 Посебног колективног уговора за полицијске службенике („Сл. гласник РС“, бр. 22/2015 и 70/2015 – Анекс)у вези чл.43 Посебног колективног уговора за државне органе. Ово посебно имајући у виду чињеницу да се Правилником разрађују поједине одредбе Закона или прописа Владе а да се аутномни правни акти, попут Посебног колективног уговора за полицијске службенике, примењују непосредно.

Овакво рестриктивно поступање Министарства  нема правно утемељење, њиме се запослени ограничавају у остваривању својих права а одредбе Посебног колективног уговора се оваквим поступањем суштински дерогирају.

3. Такође, у току примене Посебног колективног уговора за полицијске службенике као спорна јавила се одредба садржана у чл. 21 ст.1 тач.12 Посебног колективног уговора за полицијске службенике која прописује коришћење плаћеног одсуства за обављање личних послова а која не садржи нормативно ограничење које би прописивало да се плаћено одсуство по овом основу може користити само једном у току календарске године. Међутим, Министарство унутрашњих послова, односно руководиоци организационих јединица Министарства, доносили су решења којима су одбијали захтеве за коришћење плаћеног одсуства уколико је полицијски службеник у току исте календарске године већ користио плаћено одсуство по основу обављања личних послова.

Предлагач сматра да је овакво поступање друге стране у спору неправилно, незаконито и да противи самој природи права на плаћено одсуство за обављање личних послова, те да се оваквим поступањем полицијски службеници незаконито ограничавају у својим правима услед чега у појединим случајевима трпе материјалну и нематеријалну штету. Ово посебно у случајевима наступања околности које полицијски службеници нису могли да предвиде нити да отклоне попут случаја и више силе.

Због претходно наведеног, потребно је да Агенција након разматрања овог предлога, приложене документације и након обавештавања друге стране у спору, донесе

РЕШЕЊЕ

ПОКРЕЋЕ СЕ поступак за мирно решавање колективног спора поводом примене Посебног колективног уговора за полицијске службенике („Сл. гласник РС“, бр. 22/2015 и 70/2015 – Анекс)

ramrrs-04

 Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Не дамо право на солидарну помоћ!

Поводом новонастале правне ситуације у вези права на остваривање солидарне помоћи сагласно одредби чл. 176 Закона о полицији и чл.47 ст.2 Посебноог колективног уговора за полицијске службенике (Анекс) у вези чл. 43 Посебног колективног уговора за државне органе и става Министарства унутрашњих послова да ће се солидарна помоћ исплаћивати искључиво према одредбама Правилника о солидарној помоћи у Министарству унутрашњих послова, Синдикат српске полиције заузео је следећи правни став:

Правилником, као подзаконским правним актом, разрађују се поједине одредбе Закона или прописа Владе, њиме се не могу изворно установљавати или ускраћивати права и обавезе предвиђене Законом или прописом Владе већ је његова сврха одређивање ближих услова за установљавање права односно обавеза предвиђених искључиво законом, не и аутономним правним актима. Са друге стране, Посебан колективни уговор је аутономни правни акт који се непосредно примењује и којим се могу прописати већа права од оних која су прописана законом, у прилог овоме говори и одредба чл.8 Закона о раду.

„Колективни уговор и правилник о раду (у даљем тексту: општи акт) и уговор о раду не могу да садрже одредбе којима се запосленом дају мања права или утврђују неповољнији услови рада од права и услова који су утврђени законом.
Општим актом и уговором о раду могу да се утврде већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђених законом, као и друга права која нису утврђена законом, осим ако законом није друкчије одређено.“

Такође, из самог Правилника јасно произилази да се исти има примењивати искључиво на основе солидарне помоћи предвиђене Законом о полицији јер је исти донет на основу чл.176 ст.4 Закона о полицији.

Основи остваривања права на исплату солидарне помоћи који су предвиђени Посебним колективним уговором за државне органе, ПРИМЕЊУЈУ СЕ НЕПОСРЕДНО И СВОЈ ОСНОВ НАЛАЗЕ У АУТОНОМНОМ ИЗВОРУ, следом реченог, на основе по којима се остварује право на солидарну помоћ НЕ ПРИМЕЊУЈЕ СЕ правилник о солидарној помоћи у Министарству унутрашњих послова („Сл. гласник РС“, бр. 105/2016) нити се реченим Правилником могу дерогирати норме аутономних правних аката, ПКУ за полицијске службенике и ПКУ за државне органе.

Због претходно наведеног у овом тренутку постоје два самостална и независна извора права на солидарну помоћ од којих су основи предвиђени Законом о полицији ближе уређени Правилником а основи предвиђени Посебним колективним уговором за државне органе примењују се непосредно.

Позивамо чланове Синдиката српске полиције и друге запослене у Министарству унутрашњих послова, да се у случају остваривања неког од прописаних основа за исплату солидарне помоћи, обрате најближој Синдикалној групи ССП ради преузимања Захтева за остваривање права на солидарну помоћ, које захтеве ће службе ССП предавати органима надлежним за поступање и предузимати правне радње у циљу остваривања права.

Такође, Синдикат српске полиције ће у случају потребе покренути одговарајући поступак пред Агенцијом за мирно решавање радних спорова у вези примене ПКУ за полицијске службенике и покренути одговарајуће поступке пред судовима опште и посебне надлежности.

Још једном вас подсећамо на одредбе чл.47 ст.2 Посебноог колективног уговора за полицијске службенике (Анекс) у вези чл. 43 ст.1 Посебног колективног уговора за државне органе којим су прописани селедећи основи по којима је могуће остварити солидарну помоћ:
1) дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице;
2) набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице;
3) здравствене рехабилитације запосленог;
4) настанка теже инвалидности запосленог;
5) набавке лекова за запосленог или члана уже породице;
6) помоћ члановима уже породице, односно малолетној деци запосленог за случај смрти запосленог и запосленом са случај смрти члана уже породице;
7) месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог који погине у току обављања послова радног места на које је распоређен – до висине просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике;
8) рођења детета запосленог – у висини просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

Раније смо већ писали детаљније о поступку остваривања права на солидарну помоћ – СОЛИДАРНА ПОМОЋ УПУСТВО: ШТА, КАКО, КОМЕ?

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Неспојиви послови са полицијском професијом и службеним дужностима

Београд, 9.3.2017. године, – Већ дужи низ година међу полицајцима се говори о правилнику којим ће бити прописани послови којима полицијски службеници у Србији неће смети да се баве, као својом допунском делатношћу. Премда је и прошли а и садашњи Закон о полицији дао обавезу министрима да посебним актом пропишу који су то послови неспојиви са полицијским, ми тај правилник и даље немамо. Министар Небојше Стефановић је имао рок од годину дана, од дана усвајања новог закона, за израду правилника али он то није учинио, као ни његови предходници на месту министра. Шта је разлог није нам познато али знамо да су запослени итекако заинтересовани за доношење прецизног правилника. Велики број запослених је суочен са малом платом принуђен да остварује додатну зараду. У тражењу извора те додатне зараде препуштени су сами себима и својој савести.

Важећим законом о полицији у члану 168. уопштено се говори на ову тему што остваља пуно простора за недоумице и злоупотребе. Како бисмо колегама омогућили да легално раде и избегну могућност доласка под удар закона, а и како бисмо „натерали“ министра и стручне службе у МУП да раде свој посао, ми ћемо урадити предлог правилника у сарадњи са једном невладином организацијом – Београдским центром за безбедносну политику и са једним независним државним органом – Заштитником права грађана. Верујемо да ћемо до најбољег предлога доћи заједничким напором свих нас те вас стога позивамо да издвојите своје време и попуните анкету у прилогу. Анкета је, наравно, анонимна и служи нам да бисмо боље сагледали размишљања и потребе запослених у МУП.

Анкету можете попунити у прилогу испод овог текста или кликом на следећи линк:
НЕСПОЈИВИ ПОСЛОВИ СА ПОЛИЦИЈСКОМ ПРОФЕСИОЈОМ

                                                                                Служба за информисање ССП

Међународни дан жена – 8. март

Међународни дан жена који се обележава 8. марта сваке године представља празник којим се славе економска, политичка и друштвена достигнућа припадница женског пола. Разлог због кога се женска права истичу изван уобичајног концепта људских права је тај што су жене кроз историју, а делом и данас, биле или су (на неким местима) и даље лишене одређених права које уживају мушкарци. Као разлог за то се најчешће наводе биолошке разлике између полова, али их многе савремене друштвене теорије објашњавају вештачки наметнутим родним разликама.

Како је дошло до тога да се баш 8. март прогласи Даном жена и када је први пут обележен? Почетак 20. века представљао је период брзе индустријализације и економске експанзије. С друге стране, услови рада радника у фабрикама били су врло лоши, што је често доводило до избијања радничких протеста. Осмог марта 1857. године, жене запослене у текстилној индустрији у Њујорку изашле су јавно да демонстрирају. Оне су такође протестовале због лоших услова рада и ниских плата. Ове демонстрације је растерала полиција, али су исте ове жене два месеца касније основале синдикат, па су протести на исти датум, 8. март, настављени и наредних година, од којих је најпознатији био протест из 1908. године. Тог дана је 15.000 жена марширало кроз Њујорк тражечи краће радно време, боље плате и право гласа. Две године касније, 1910. у Копенхагену, у организацији Социјалистичке Интернационале, одржана је прва међународна женска конференција. Она је установила „Међународни дан жена“ на предлог Кларе Цеткин, утицајне немачке политичарке и борца за женска права.

klara zetkin

Већ наредне године, Међународни дан жена обележен је од преко милион људи у Аустрији, Данској, Немачкој и Швајцарској. У наредним годинама, овај празник су почели да прихватају и у другим државама, а данас се обележава у преко сто земаља широм света.

Међутим, у многим државама, претежно бившим комунистичким, Међународни дан жена, тзв. Осми март је изгубио своју идеолошку основу и постао прилика за мушкарце да исказују своју љубав и поштовање према женама, послуживши као пандан Дану мајки и дану Св. Валентина који постоје у западним државама, јер се углавном обележавао цвећем и поклонима. У неким комунистичким државама проглашен је и државним празником.

На Западу се са обележавањем Међународног дана жена готово престао 30-их година XX века, делом и због тога што су га повезивали с комунизмом, али је 60-их година поново обновљено. Године 1975. која је проглашена Међународном годином жене, Уједињене нације (УН) су службено почеле да га обележавају. Данас многе организације у свету обележавају Међународни дан жена, а неке од њих настоје да се изборе за то да се прошири и на земље у којима се још увек не обележава.

Нажалост, значење и смисао Међународног дана жена су данас прилично испражњени и измењени па га многе жене више и не доживљавају као „свој“ дан. Осми март је престао да буде позив женама да се боре за своја права, већ представља дан када мушкарци изражавају посебну „пажњу“ према њима, поклањају им цвеће, купују поклоне, изводе на вечеру и сл. Штавише, претворио се у своју супротност, јер се слави као дан када треба пружити пажњу жени која нас је родила, отхранила, васпитала, и више личи на неки пагански празник богињи-мајци плодности и заштитници породице, уместо на подсећање на дан када су жене одлучиле да се боре за своја права. Осми март, ипак, као што се из изложеног може видети, има много дубљи, револуционарнији и хуманији карактер од данашњег потпуно испразног значења.

(Овај текст је преузет са сајта „Свет науке“, објављен у потпису ауторке Јелене Костић, којој се овом приликом захваљујемо на дивном приказу историје и садашњости овог празника)


А ми бисмо додали још и то да је Дан жена, нажалост, управо прилика за доказивање чињенице да ипак и дан данас живимо у мушком свету! То да се празник претежно слави у слабије развијенијим државама говори у прилог теорији да су најразвијене државе достигле равноправност полова и ниво права жена толики да оне немају потребе да себи дају на важности тим једним даном у години.

Празник, потреба, вид борбе или прилика да некоме поклонимо пажњу, остаје да размислимо… Друштвени контекст, политичке околности, степен развијености државе, односи међу половима и односи моћи, дубоко су уплетене у обележавање Осмог марта. Осим букета цвећа и поклона овог дана, жени треба дати признање за храброст, борбу, допринос човечанству и сагледати је у свим њеним лепотама и величини: у њеној нежности и у њеној снази.

Можда се чак можемо сложити са неким мишљењима да 8. март у Србији подржава обрасце друштвене неједнакости, тачније подређеног положаја жена. Овај празник је једна од ретких прилика где се жени поклања пажња, али и то са подсмехом, женама се свесно или не, изругују куповином кувара, пегли и сличних потрепштина, тако јој стављајући до знања где јој је место – у кухињи, за шпоретом!

Синдикат српске полиције одлично зна сву погрешност таквог третмана жена у српском друштву! Сведоци смо великог срца и храбрих дела наших колегиница, наших активисткиња, које су често много успешније од нас самих!

Служба за информисање ССП

Саобраћајцу увиђајцу глава је у торби!

Шта још треба да се деси па да неко у Управи саобраћајне полиције и у Дирекцији полиције почне да ради свој посао? Да ли чекамо да неко погине па да одговорни у министарству предизму кораке у циљу занављања безбедносне и сваке друге опреме неопходне за нормално обаваљање свакодневних послова саобраћајних полицајаца?

Нико, иолеoprema s2 упућен у катастрофално лоше стање опремљености саобраћајне полиције ова постављена питања неће окарактерисати као малициозна или злонамерна! Напротив!

Синдикат српске полиције показао је знатно већу бригу по безбедност запослених него ли они којима је то обавеза и у опису радног места! У више наврата смо указивали послодавцу на запуштености опреме и возила, као и на ургентност набавки заштитних средстава. Али одговор је скоро увек исти – НЕМА НОВЦА!!! Евентуално нам кажу да се ради на томе, процедуре су у току, очекују ускоро… и слично! То никако није одговор који нас може и сме задовољити. Наши људи свакодневно излазе натерен стављајући главу у торбу!

Децембра месецаoprema s прошле године писали смо о томе како су наши активисти у Зајечару успели да пронађу донаторе и набаве нужну опрему за увиђајце (Тежак положај саобраћајаца увиђајаца) за шта је посебно заслужан председник наше синдикалне групе у том граду Игор Стојадиновић.

Хаотично стање са опремом у МУП је посвуда. Пре само десетак дана, представници нашег регионалног центра у Новом Саду пронашли су начин да то стање хаоса делимично и привремено ублаже. За полицијске службенике Полицијске испоставе за пут М-22, уз помоћ донатора, обезбеђено је 4 преносива ротациона светла, погодна за коришћење на свим службеним возилима приликом обезбеђења лица места саобраћајних незгода. Не треба ни подсећати да исправних возила, и то само делимично, нема ни за прсте једне руке у било којој организационој јединици а да је исправност ротација упитна на сваком возилу!

Донатор ССП-аoprema је платио и поправку 7 телеблицева, као и оспособљавање три рефлектора, који су саставни део опреме у власништву МУП а који су годинама неисправни стајали у магацинима. Наравно, изговор за непоправљање био је добро познат – нема новца!

Нажалост, средства донатора су ограничена и скопчана са добром вољом добронамерних људи! Али то није трајно решење нити је сврха постојања синдиката финансирање послодавца! Наш посао је да МУП натерамо да почне испуњавати законске обавезе према својим запосленима и њиховој безбедности на раду!

Да не драмимоoprema s3 без везе нити тек да бисмо нешто писали говори нам и несрећа која се догодила пре пар дана и у којој су повређена два полицијска службеника и озбиљно оштећено једно службено возило. И то баш на делу ауто-пута који покрива саобраћајна полиција Полицијске управе Нови сад. Приликом вршења увиђаја на лицу места предходне незгоде, упркос осветљеном службеном овзилу са упаљеним ротационим светлом, дошло је до налетања возила. Пуком срећом колеге су задобиле лаке телесне повреде и нису теже пострадали!

До када ћемо се уздати у срећу? Хоће ли послодавац урадити нешто да у 21. веку наша безбедност на раду не зависи од среће?

Синдикат српске полиције ће наставити да помаже у заштити колега, али и појачати активности усмерене ка приморавању послодавца да испуни своје законом прописане обавезе! Апелујемо да ХИТНО ПОЧНУ ДА СЕ БАВЕ СВОЈИМ ПОСЛОМ или ће се њима бавити Управа за безбедност и здравље на раду!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Предлози правилника као државна тајна!?

Када је пре годину дана усвојен Закон о полицији дошло је до изненађења и великог разочарења синдиката и запослених у МУП, појединим предвиђеним решењима у њему. Наравно, прави синдикати, а ту пре свега мислимо на наш Синдикат српске полиције, промптно су реаговали и упутили иницијативу Уставном суду ради оцене појединих чланова закона и њиховог стављања ван снаге.

Новоусвојеним Законом о полицији одређен је и прецизан рок за усвајање подзаконских аката којим би биле прецизиране одређене процедуре и поступци – у члану 251. стоји: „Подзаконски акти утврђени овим законом донеће се најкасније у року од годину дана од ступања на снагу овог закона.“

Тај постављени рок је истекао а да правилници нису заживели!!!

Крајем лета 2016. године, министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић формирао је седам радних група са задатком да у року од 90 дана донесу предлоге 7 правилника:

  • Организација и делокруг рада специјалних јединица (чл. 22 ст. 6 ЗОП);
  • Начин одузимања и враћања службеног оружја (чл.38 ст. 4 ЗОП);
  • Начин спровођења дисциплинског поступка (чл.211 ст. 5 ЗОП);
  • Начин обављања полицијских послова (чл. 30 ст. 4 ЗОП);
  • Правилник о приправности (чл. 156 ст. 3 и чл. 162. ст. 2 ЗОП);
  • Специфична здравствена заштита (чл. 180 ст. 3);
  • Правилник о психолошкој помоћи (чл. 182 ЗОП)

sekretarijatРокови су одавно прошли, радне групе су распуштене, али аката и даље нема. Или их вешто крију и од запослених и  од синдиката! Зашто? Који је ту скривени интерес? Да ли су усвојене предлоге послали господину свемоћном Амадеу Воткинсу на рецензију и дораду? Да предлоге уподоби, или боље рећи упорапасти, као што је то урадио са самим Законом о полицији?

Послодавац је вешто избегао да у радне групе укључи ССП (потпуно у супротности са Законом о раду) као синдикат који му не би климао главом већ активно учествовао у изради аката! Нису нам дозволили чак ни статус посматрача, без права гласа. Већ тада смо подозревали, показало се оправдано, да ту нису чиста посла!

На јануарском месечном састанку у Кабинету министра, од стране државног секретара Милосава Миличковића и секретара министарства Милорада Тодоровића добили смо обећање да ће усвојени предлози бити достављени ССП на увид и давање сугестија пре њиховог обелодањивања, што је и обавеза послодавца по ЗОР-у (чл. 209). Будући да ни после месец дана правилници нису достављени, исти захтев смо истакли и на фебруарском састанку на шта је госпођа Јасмина Станојевић из Секретаријата потврдила да ће нам акте предати у понедељак. Што се, наравно, није догодило. Госпођа Станојевић је напрасно сазнала да „то не сме да уради без сагласности секретара Тодоровића“. Кажемо напрасно јер је у петак на састанку „мислила“ да то ипак сме. Шта се догодило за викенд непознато нам је. Из ког разлога госпођа Станојевић није испунила обећање дато од господе Миличковића и Тодоровића, али и своје лично обећање, не желимо да одгонетавамо, већ овде јавно питамо:

Да ли су предлози правилника државна тајна или је ССП непожељан у МУП? Хоће ли неког заболети када укажемо на све нелогичности које садрже ти акти? Хоће ли вас болети када вас јавно исмејемо, јер поједине правилнике нисте знали чак ни да у потпуности правилно преведете са хрватског језика?

Како год било, ма који разлог да стоји иза скривања предлога правилника, то неће моћи још дуго да траје! Подсећамо вас, господо из Секретаријата, да већ касните, кршите закон који сте ви сами предложили Народној скупштини на усвајање. У ствари, ви сте тај закон видели тек много касније, на њега сте имали много мањи утицај него синдикати. Сви знамо ко вам је тај закон написао, као и ко даје зелено светло за правилнике, чијег сте се усвајања играли предходних месеци!

Службаза информисање ССП
Миле Лазаревић

Зашто пред судом нису једнаки сви полицајци?

Преносимо вам текст објављен на порталу „Вечерње НОВОСТИ“, од аутора В. Црњански Спасојевић, који можете погледати и  ОВДЕ.

Пред судом сви полицајци нису једнаки

Више од деценије запослени у МУП не могу да наплате остварени прековремени и ноћни рад. Исти суд једнима додељује накнаде а друге одбија. Одштета до 700.000 динара. Више од 20.000 њих 2006. тужило државу!

Ни после 11 година полицајци који су 2006. тужили државу због неисплаћеног новца за прековремени и ноћни рад нису добили задовољење. Многи су отишли у пензију а њихови судски спорови и даље трају. Немали број њих ипак је добио новац који им МУП дугује, уз велике камате, док други нису. Разлог – исти суд је у идентичним предметима пресудио дијаметрално супротно.

Због различитих судских одлука које судови доносе у истоврсним случајевима, припадници МУП спремни су да иду чак до Европског суда за људска права у Стразбуру. Тужиће државу не само за кршење Уставом загарантованог права на једнакост пред судом, већ и за кршење права на суђење у разумном року. (Неки су већ тужили и добили и надокнаду у висини од 500 евра – прим. Служба за инсформисање ССП)

Државу је 2006. тужило више од 20.000 чувара реда и мира, од којих је најмање половина већ наплатила одштете, и то између 150.000 и 700.000 динара, о чему су “Новости” претходних година писале. Тужбе су подношене за период од 2003. године до 1. јула 2006, до када је полиција посебно плаћала прековремене сате. После тога, промењен је правилник о исплати зарада у МУП, па је овај рад уврштен у додатни коефицијент. Крагујевачки Апелациони суд је, међутим, и после тога наставио да досуђује полицајцима из Новог Пазара прековремени рад.

У почетку су различити судови различито пресуђивали у истим предметима. “Најмекша” је била крагујевачка, а “најтврђа” новосадска и београдска апелација. Оне су масовно одбијале полицајце. Зато Уставни суд 2012, одговарајући на уставне жалбе незадовољних припадника МУП, одлучује у њихову корист и објављује у “Службеном гласнику” пресуде по којима имају право на надокнаде. После тога, изменио се и однос апелационих судова у престоници и Војводини.

Сада сви апелациони судови почињу да додељују накнаде са каматама, па полицајци који су пре тога правоснажно одбијени траже понављање поступка због постојања нових чињеница.

Како каже Синиша Адамовић, који је међу првима у име новосадских и суботичких полицајаца поднео захтеве за накнаду, сви чувари реда из Суботице које је заступао поднели су истог дана захтеве за понављање поступка Првом основном суду у Београду, пред којим су се водиле парнице. Овај је од београдске апелације тражио одлуке о дозволи понављања.

– У неким случајевима Апелациони суд је дозволио да се поступци понове и људи су добили оно што им држава дугује, међутим, онда је исти суд донео неколико одбијајућих пресуда! Образложење је било да се одлука Уставног и пракса Апелационог и Врховног суда не односе на те конкретне полицајце које одбијају, јер у њиховим предметима није одлучивао Уставни суд и нема нових чињеница – каже Адамовић.

                               ИЗВРШИТЕЉИМА ПО 100.000
Будући да држава не плаћа добровољно извршне пресуде полицајцима, они су принуђени да ангажују јавне извршитеље. Тако се трошак повећава по особи за додатних 100.000 динара, које на крају плаћају порески обвезници.

Он додаје да сваки судија има право да суди по сопственој савести, али је несхватљиво тумачење да одлука Уставног суда није општеобавезујући правни став који диктира правну праксу. Полицајци који су одбијени никако не могу да схвате зашто су неке њихове колеге добиле накнаду а они нису. То их, ипак, није поколебало, па су поднели уставне жалбе и тражили ванредну ревизију од Врховног касационог суда.

С обзиром на то да ови предмети не застаревају, с годинама се повећава камата, а држава све више губи. Одштете достижу и по 650.000-700.000 динара, док је иницијалан дуг био 1.500 динара додатка на плату по полицајцу.

Служба за информисање ССП

Хоћемо ли трчати до пензије?

На порталу Министарства унутрашњих послова, у уводном делу текста којим је представљен Сектор за људске ресурсе пише следеће:

Сектор за људске ресурсе обавља послове којима се обезбеђују услови за несметано функционисање Дирекције полиције и осталих организационих јединица Министарства унутрашњих послова, у вези са функцијом управљања људским ресурсима.

Сектор у координацији са осталим организационим јединицама Министарства, креира и спроводи стратегију развоја људских ресурса, креира и имплементира политику управљања људским ресурсима, усклађује процесе, системе и праксу управљања људским ресурсима са стратешким циљевима и потребама Министарства и са најбољом праксом, оцењује и унапређује квалитет управљања људским ресурсима у целом Министарству.

Заиста лепо замишљено и још лепше написано. Но да ли је заиста тако и у пракси? Нажалост није! Свима нама добро је познат хаос настао увођењем новина у вези са каријерним напредовањем, интерним конкурсима… Треба ли нам бољи показатељ од тога да нико живи више не зна како изгледа Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места, ни да ли уопште постоји важећи. Чини се да живимо и радимо у вакууму. Нема премештаја, нема напредовања… Описи радних места не постоје, а незаобилазан су услов за расписивање конкурса. Акт о процени ризика више нико ни не спомиње.

Последњих дана приметно је да се у ту неславну трку укључило и Одељење за стручно образовање и обуку, које је део наведеног Сектора за људске ресурсе. Запослени стичу утисак да колеге из тог Одељења сваке године доносе све гори план и програм обуке. Пуно је нелогичности у новинама које нам дају а ми ћемо овде навести само неке од њих.

Да ли је сврсисходно оцењивање запослених у гађању из службеног наоружања у случају када не постоји редован тренинг? Наравно, при томе јединице се деле и шаком и капом. У којој то још држави полицајац за годину дана испали свега 25 метака и то само приликом оцењивања? На дај Боже да на терену морамо да употребимо ватрено оружје кад по годину дана не тренирамо. Господа која осмишљавају тај план и програм очигледно не знају ста значи реалан рад на терену. Заборавили су уживајући у својим канцеларијама, ако су икада и знали. Као да желе додатно да нам отежају и огаде рад у полицији.

Још једна новина, уведена ове године, јесте повећање старосне границе и за жене и за мушкарце, на 45 и 50 година, када је у питању провера физичке спремности. Наравно, поред старосне границе, пооштрили су норме које треба испунити, а које су и онако већ биле поприлично захтевне. При томе су термини за полагање ове године пребачени за месец мај а тиме је и скраћен рок за припрему запослених.

Да ли неко може да објасни колегама ауторима плана, да полицијски службеници већ имају исувише стресан посао да би им још и они претили јединицама. Као и да им објасни да полицијски службеници који оперативно раде не могу по цео дан да тренирају и уче теорију јер морају да раде, да терен не може да сачека да се заврши наша теоријска настава или часови физичког. Уместо да олакшају колегама они нам само стварају додатни стрес са тим њиховим проверама и оцењивањима.

Нажалост, код нас мало ко има разумевања и уместо да надлежни брину да будемо спремни због рада на терену, наметнутим обавезама само нам стварају додатне проблеме.

А оцена нам итекако утиче на напредовање у служби али и доводи до евентуалног отказа радног односа. За било какво напредовање потребан је висок трогодишњи просек, који је заиста тешко изборити. А негативне оцене у две узастопне календарске године дају нам излазну карту из МУП.

Стога нам ти системи провера стварају додатни стрес. По новим нормама, требао би човек да тренира сваког дана, да би успео да добије петицу, а ако сви одемо да тренирамо, неће преостати нико ко ће да ради. Откуда уопште идеја за повећавање норми и старосне границе кад су људи и до сада масовно падали на физичким проверама. Наравно, потежу аргумент и њиме се оправдавају тиме како су нам омогућили часове физичког, не схватајући да велика већина запослених на те часове ретко кад успе да оде јер посао не може да чека. Преостаје нам само да своје слободно време и новац трошимо на плаћање тренинга, теретане и стрељане, што уопште нису мали издаци.

Синдикат српске полиције свакако подржава тежњу да нам полицајци буду обучени, физички оспособљени за све задатке, али систем се мора изменити. Уместо система кажњавања и демотивације, треба увести ситем награде, систем који ће да мотивише људе. Објекти за тренинге нам морају бити доступни у сваком тренутку, да нам свима буду ужитак и издувни вентил, начин да се ослободимо стреса а не, као што је сада случај, извор додатног стреса и малтретирања.

Служба за инфрмисање ССП
Миле Лазаревић