Skip to main content

Аутор: Диоген

Докле бре више, Попадићу?

За једну државу која се макар географски налази усред Европе у 21. веку невероватна је количина кршења загарантованих радничких па и основних људских права у Одељењу материјално-финансијских послова за ПУ за град Београд. Још невероватнија је толеранција страховладе коју је завео један човек у том Одељењу, крајње дискутабилних моралних и стручних квалитета.

Наиме против неколико радника, тадашње логистике ПУ за град Београд, покретано је више дисциплинских па чак је покренут и кривични поступак уз спектакуларно хапшење. Наравно, у свим поступцима они су ослобођени апсолутно свих оптужби. Упркост томе, или можда захваљујући томе, није их заобишла ни фамозна „анализа ризика“. Међутим, као правни, али и морални победници у овом случају они и даље трпе последице јер су се усудили да се бране. А онај ко им је подносио неосноване иницијативе, како се испоставило, за дисциплинске поступке и кривичне пријаве, не сноси никакву одговорност.

Том човеку, начелнику Одељења, господину Зорану Попадић, дозвољено је да несметано настави своје непрофесионално и нељудско опхођење према запосленима. Он и даље спроводи неки вид злостављања над њима, иако су добили правоснажна решења о повратку на стара радна места, након што им је истекла мера привременог удаљења. Мада то треба да подразумева и плату у пуном износу, они и дан данас примају само део плате као да је привремено удаљене и даље на снази, иако им решење  о враћању на радно место гласи од 01.12.2016 године.  Да апсурд буде још већи, једном од колега у решењу о привременом удаљењу, с обзиром да је једини члан који издржава породицу, стоји да му се зарада исплаћује у износу од 2/3, док он месецима уназад па и дан данас прима само  ½!

Уколико се и даље настави са оваквом праксом, која ће неминовно на крају имати судски епилог, оних милијарду и двеста милиона динара, планираних буџету МУП за исплате по тужбама, неће бити ни приближно довољно! И опет ће они који су те трошкове изазвали проћи некажњено!

Приликом привременог удаљења истима су наравно одузете и службене легитимације, ИД картице, службени телефони… Та средства им још увек нису враћена а враћени су на посао, па постављамо питање како они улазе у зграде министарства? Како неко контролише кретање лица кроз објекте МУП-а која немају одговарајуће легитимације, на основу  чега!?

Да ли господин Попадић сматра да је изнад суда па не уважава одлуке истог? Или га неко изнад њега штити и подржава у оваквом опхођењу према запосленима? Стиче се утисак да он има неку јаку подршку, јер ово нису његови први „испади“. Његову „професионалност и правичност“ у раду најбоље познају раднице запослене на одржавању објекта Полицијске управе за град Београд, писали смо о томе у више наврата:
Веселину Милићу: решити проблеме радница на одржавању хигијене
Настављен рад на решавању проблема у у прави за логистику ПУ за град Београд
Одржан састанак са Иваном Јовановић помоћником начелника ПУ за геад Београд

Измишљао је Попадић топлу воду и током прошле године када је увео правило да приликом овере докумената у обрачунској служби, запослени морају да достављају и потврду да су запослени у МУП. Дакле, оном ко ти је обрачунао плату и извршио исплату новца, било је потребно доказивати да радиш управо код њега! Нелогично? Ма неее… Генијално, како само то он зна! (Начелниче, што просто, кад може компликовано? )

А на тему професионалности и колегијалности имале би пуно тога да кажу и неке од Попадићевих колегиница по функцији (начелнице), које су и саме доживеле велике непријатности од њега. О томе ћемо тек да пишемо!

Може се поставити и питање шта је позадина свега овога? Да ли и коме сметају поштени и савесни радници, јер они свакако то јесу о томе потврђују ослобађајућим пресудама?  У сваком случају  Синдикат српске полиције као организација која је основана пре свега са циљем заштите права чланова и запослених неће немо стајати по страни. Предузећемо све потребне мере како  би се оваквим стварима, нестручношћу и јавашлуку у Министарству стало на пут! Први корак ће бити разговор са Попадићевим претпостављенима, да видимо шта они имају да кажу на ову тему!

Служба за информисање ССП
Никола Петровић

ТУЖБА СТАТУС ЧУВА

Синдикати који су изградили чланство и задобили репрезентативност на акцијама подношења тужби или олако даваних обећања решавања стамбених и свих других животних проблема запослених, враћају се старој опробаној пракси.

Олако задобијено поверење чланова, без основа у системском раду и трајном побољшању услова рада, још лакше је изгубљено. Пад броја чланова оба репрезентативна синдиката је разумљив и природан. Греси опструкције или продаје и издаје штрајкова у прошлости, шуровање са послодавцима, једних па других, разне акције типа „најави, крени па стани и одустани“ стигле су на наплату. Осипање чланства попримило је забрињавајуће мере… У тим синдикатима упалио се аларм, и одмах у акцију.

Акција продаја магле поново је на столу!

Једни се, под окриљем борбе за „обећану“ социјалну помоћ запосленима боре за ваздух, покушавају да преживе или барем одложе сасвим сигуран пад испод црте репрезентативности! У тој борби полако тону и у политизацију, на радост и послодавца и другог репрезентативног синдиката, који не видећи балван у свом оку, преноси писања појединих таблоида и свесрдно ради ротив синдикализма уопште!

Други се пак, nsp ugovorпокушавајући да успоре осипање чланства, настало као продукт проминистрове политике тог синдиката, враћају опробаном рецепту – запосленима нуде бланко обрасце за тужбе по разноразним основама. Обећавају гомиле новца лаковерним члановима и оним који то тек треба да постану. У оптицају су тужбе за топли оброк и регрес, висину дневница, исплату зараде у мањем износу, дневнице у КЗБ,  радно време ИЈП, дискриминацију, стимулацију и ко зна коју другу „цију“.

Е сад, што основа за тужбу нема, то што већ постоје изгубљени спорови и велики материјални трошкови запослених, по неким од наведених предлога, то што није могуће ни схватити на шта тачно мисле по неким датим предлозима, њих много не занима. У понуди је пакет аранжман: приступница, тужба и бланко овлашћење адвокатима.

А то овлашћење је посебна прича, бисер правних наука! И одсуства логике и разума код оног ко га потпише. Тешко га је описати па га прилажемо на горњој фотографији. Ту се побројаним адвокатима, али и „свим њиховим приправницима“, даје бланко овлашћење да запосленог заступају у свим могућим и немогућим споровима! Запослени, потписом тог овлашћења, унапред пристају на то да их адвокати синдиката, по свом нахођењу, рецимо, разведу од супружника. Можда се и несвесно одрекну наследства или пак постану подносиоци тужбе против министра, премијера… Добро, да баш не претерамо, свесни смо да се то неће лако десити, неће бити тужби против власти, ипак је реч о системском синдикату, ал није искључено да у њихово име синдикат одрекне дела плате, сложи са отпуштањем запослених, умањењем накнаде за путне трошкове… То им не би било први пут!

Шалу на страну, овде се ипак ради о озбиљној манипулацији запосленима. То што је неки тамо железничар добио своје предузеће на суду, никако не може значити да ће и полицајци добити своје евентуалне тужбе по истом или сличном питању. Железнице су јавно предузеће а МУП је државни орган, регулатива јесте слична али не и једнака и истоветна! Паралеле се не могу извлачити без дубље анализе.

Колегинице и колеге, отворите четворе очи и будите јако опрезни. Оне који су вас већ варали, на овај или онај начин, ништа и нико не спречава да то ураде поново! То можете само ви да спречите!

nsp tuzbe1

nsp tuzbe2
Упозорење које је колегама упутио наш Регионални центар у Врању.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

ТУЖБЕ за додатни коефицијент плате 30-50%

Чланом 146. претходног Закона о полицији било је утврђено да се основна плата запослених у МУП-у састоји од основице и од основног и додатног коефицијента, а да висину тог коефицијента утврђује министар, уз сагласност Владе.

Такође, чланом 147. претходног Закона о полицији било предвиђено да додатни коефицијент увећава плату за 30 до 50% у односу на плате других државних службеника.

У циљу правилног постављања тужбеног захтева, правни тим ССП обратио се надлежним органима од којих ће добити званичне податке о висини основних нето зарада запослених за период за који тужбени захтев може бити поднет (фебруар 2014 – јануар 2016), а који подаци ће служити као доказ у судским поступцима (ко се одлучи да поднесе тужбе).

Потом ће бити извршене консултације са судским вештацима економске струке, како би се на појединим примерима утврдило колика је разлика између основне нето зараде запослених у МУП-у и државних службеника (што са средњом, што са вишом, што са високом стручном спремом).

Након овога добићете ПОТПУНЕ, ПРЕЦИЗНЕ И ТАЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ о основаности оваквих тужби, као и износима разлика у заради за сваку од катергорија запослених у МУП-у, тј. колико би износио тужбени захтев.

На основу свега тога, свако од вас имаће могућност да расуђује да ли ће или неће подносити тужбу.

Адвокати ССП ће спремити обрасце тужби и чланови ССП неће сносити трошкове ангажовања тих адвоката.

Међутим, у погледу судских трошкова поступка, те трошкове сносе странке у поступку, тј. у случају да суд донесе пресуде којима буде усвојио наше тужбене захтеве, трошкове поступка ће сносити МУП, али у случају да суд одбије наше тужбене захтеве – трошкови поступка ће пасти на терет савког од нас ко буде тужио.

Због тога апелујемо на се запослене у МУП-у да се не „падате“ на лепе речи и лепа обећања, већ да се стрпите до добијања тачних, прецизних и подтупних података, па да тада одлучите шта вам је чинити.

Генерални секретар ССП
Виктор Ратковић

Распад инфо система – реална претња?

Нови докази несврсисходности трошења новца и недостатку дугорочних планова и стратегија у Министарству унутрашњих послова свакодневно пристижу на адресу Синдиката српске полиције. Запослени су овај синдикат препознали као једину организацију која се искрено бори за корените квалитативне промене у МУП. У своје руководиоце и њихове добре намере одавно су изгубили поверење, а свима је јасно да се већина других синдиката овим темама не бави већ члановима подилази ситним демагошких причама.

Након нашег писања о прављењу беспотребних судских трошкова без последица по одговрне, те након писања о лошој опремљености криминалистичке технике, јавили су нам се колеге из Сектора за аналитику, телекомуникационе и информационе технологије. Колеге се жале на неправедно мале плате, коефицијенте одређене некада давно док су опслуживали по пар компјутера, док је данас посао знатно обимнији и сложенији. Кажу и да нема основних резервних делова, опрема се шаље на поправку у централни магацин где по неколико месеци стоји непоправљена. Неки системи, попут „станичних евиденција“ су у реалном проблему да прате савремена дешавања, програми застарели, неприлагођени савременијим рачунарима и оперативним системима.

Дешава се и да, као пре неколико дана, због нестручно изведене канализационе мреже, приликом изливања у у просторије у којим се налазе сервери, руководиоци траже од инжењера да узму рукавице и чисте нечистоћу, а да им након одбијања тог посла (јер би то требало да ураде они који су за овакву ситуацију и одговорни) прете отказима!

У примедбама се осврћу и на споре сервере, недостатак батерија за радио-станице, о куповини ролни за телефакс, о сумњама у намештене тендере, о непотизму и рођачким везама. А врх сектора оптужују да се, уместо одржавањем опреме, бави, пре свега самоодржањев на том врху. Спомињу и то да су стручни људи у подрумима а нечије швалерке на руководећим местима.

Заиста тешке и директне оптужбе, писане нервозном руком, уз горчину која извире из сваке речи, те је најбоље да их пренесемо у целости. На приложеној фотографији налази се допис колега из једног од Одељења САТИТ-а:

sektor veza

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Контрола боловања – још једна победа правног тима ССП

Ослобађајућа пресуда полицијском службенику, који је за време боловања био на свадбеном весељу колеге, имплицира да запослени за време боловања није у кућном притвору и може нормално да живи, колико му то природа болести дозвољава. Старешине немају право да врше контролу на начин на који су то навикли, нити да забадају нос у приватне ствари полицајаца.

О кршењу права запослених на приватност током привремене спречености за рад говорили смо и писали много пута у последњих неколико година, али као да то појединцима међу старешинама није довољно. И даље се врши незаконита контрола боловања у складу са неком депешом која је у супротности са:

  • Законом о раду који превиђа мере у случају сумње у оправданост боловања;
  • Законом о здравственој заштити који регулише чување лекарске тајне;
  • Законом о заштити података о личности који регулише материју заштите, прикупљања и обраде личних података грађана.

О могућностима које закони пружају послодавцу прилажемо и Мишљење Министарства рада и социјалне политике бр. 133-00-1/2010-02 од 08.02.2010. године:

„Законом о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005 и 54/2009), у члану 103. став 1. прописана је обавеза запосленог да у року од три дана од дана наступања привремене спречености за рад, у смислу прописа о здравственом осигурању, о томе достави послодавцу потврду лекара која садржи и време очекиване спречености за рад.

У ставу 5. истог члана је прописано да послодавац, који посумња у оправданост разлога за одсуствовање са рада, може да поднесе захтев надлежном здравственом органу ради утврђивања здравствене способности запосленог, у складу са законом. Према члану 179. тачка 6) Закона о раду, ако се утврди да је запослени неоправдано користио боловање или га злоупотребио, послодавац може да му откаже уговор о раду.“

Један од новијих примера безумних поступака старешина који слепо поштујући наведену депешу испадају смешни, десио се у Полицијској управи Чачак. Како је у Ивањици дошло до тога да дисциплински поступак буде покренут против полицајца због свадбеног весеља рођака и колегинице, као и шта се све ту дешавало погледајте на приложеним фотографијама. ССП пратити ситуацију на терену и, ако устреба, према старешинама али и према докторима ћемо иницирати судске поступке уколико дође до компромитовања осетљивих заштићених података будући да имамо ситуације где старешине зову лекаре и интересују се о болести запосленог.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Коме треба помоћна полиција?

Београд, 06.01.2017. године – Уредбом Владе Србије, усвојеном непосредно пред Нову годину, уређени су услови за избор кандидата, права и обавезе, обука, начин ангажовања као и организација и рад припадника помоћне полиције. Према овом акту, помоћна полиција представља облик ангажовања лица која нису у радном односу у МУП-у ради обављања полицијских послова. Ангажовање у помоћној полицији заснива се на принципу добровољности, закључивањем уговора о служби у помоћној полицији.

Одлуку о ангажовању помоћне полиције доноси министар унутрашњих послова на предлог директора полиције. Укупан број припадника помоћне полиције не може прелазити 15 одсто укупног броја систематизованих радних места униформисаних овлашћених службених лица.

Према Уредби припадници помоћне полиције ангажују се на основу јавног конкурса који расписује Министарство унутрашњих послова, а у самом конкурсу мора бити наведен број припадника који се ангажује, услови, начин подношења пријаве и поступак избора кандидата. Министар може, у складу с потребама, и без јавног конкурса у помоћну полицију ангажовати лица која су завршила основну полицијску обуку, средњу или вишу школу унутрашњих послова, Полицијску академију, Криминалистичко-полицијску академију или друга лица која испуњавају услове.

Да би лице припадало помоћној полицији, поред општих услова за заснивање радног односа у државном органу, мора и да задовољи посебне услове за рад у полицији као што су да је незапослено, старије од 18, а млађе од 50 година и да има најмање средњу стручну спрему у четворогодишњем трајању.

Кандидате бира Комисија од пет чланова, а именује је министар унутрашњих послова. Чланови комисије именују се из састава Дирекције полиције и Сектора за људске ресурсе. По заршетку избора кандидати се упућују на обуку која се спроводи по програму полицијске обуке основног нивоа, а пре тога су дужни да закључе уговор о основној обуци.

Након завршене обуке кандидати закључују с МУП-ом уговор о служби у помоћној полицији, а када министар донесе акт о ангажовању стичу статус припадника помоћне полиције. Уговор се може закључити најдуже до године у којој припадник помоћне полиције навршава 50 година старости, Припадници помоћне полиције могу бити упућени на додатну обуку у складу с потребама МУП-а.

Припадници помоћне полиције се, по правилу, ангажују у организационим јединицама полицијске управе на чијој територији имају пребивалиште. Изузетно могу бити ангажовани и у другим организационим јединицама МУП-а ван подручја свог пребивалишта. Њима за време рада припада накнада у висине од 70 одсто просечне зараде без припадајућих пореза и доприноса по запосленом , а накнада се утврђује сразмерно броју остварених радних дана у односу на пун фонд радних сати у месецу у ком је ангажован.

Носе униформу, оружје, ознаке…

Припадници помоћне полиције приликом ангажовања носе униформу припадника полиције, с прописаним ознакама, као и службену легитимацију, која уместо натписа “полиција” садржи натпис “помоћна полиција”. Чин односно звање припадника помоћне полиције по називу и изгледу одговара почетном чину односно звању полицијског службеника са средњом стручном спремом. Помоћни полицајци за време ангажовања дужни су да униформу са ознакама, оружје, муницију и припадајућу опрему носе, користе и чувају у складу са законским прописима.

Преузето: Љ. Малешевић / Дневник

УРЕДБА О СЛУЖБИ У ПОМОЋНОЈ ПОЛИЦИЈИ 2016

Уредба о служби у помоћној полицији 2009

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић