Синдикат српске полиције добио је лепо признање од организације Чепом до осмеха. Као одговорна друштвена организација, а зашто не истаћи и једина у оквиру полиције, ССП је активно подржао организацију Чепом до осмеха.
Ова хуманитарно-еколошка акција сакупљања пластичних чепова спроводи се ради прикупљања помоћи деци са инвалидитетом. Прикупљена средства се користе за куповину разних помагала са циљем да им се омогући лакше функционисање у образовању.
ССП је, на позив активиста тог удружења, узео активно учешће у овој акцији и позвао своје активисте да широм Србије покрећу сакупљање чепова. Велико нам је задовољство да ћемо бити делић екипе која својим радом враћа осмехе на дечија лица и олакшава им њихову велику животну борбу.
Испред ССП захвалницу је примио наш председник Регионалног центра Бор, Мирослав Стојимировић. Захвалницу је уручила госпођа Вања Ђурђевић координатор организације „Чепом до осмеха“ у Неготину.
Синдикат српске полиције је у последњих месец дана одржао неколико састанака са највишим руководиоцима Сектора за ванредне ситуације (СВС) на тему неправилног евидентирања и обрачуна накнаде за запослене тог сектора за време које проведу у статусу приправности.
Последњи у низу састанака одржан је 27. октобра у Палати Србија. На састанку су испред послодавца учествовали заменик шефа Кабинета министра Светозар Радић, помоћник начелника СВС Горан Николић, помоћник начелника Сектора за материјално-финансијско пословање Драго Бјелица, помоћник начелника Сектора људских ресурса Драган Цветковић и шеф Одсека за сарадњу са синдикатима Драгиша Анђелковић. Испред синдиката учествовали су председник Лазар Ранитовић и члан Главног одбора Синиша Ћук.
Подсећамо да је проблем неевидентирања накнаде за статус приправности настао пре око годину и по дана, након што је, револтиран приказаним енормно великим износима, начелник СВС Предраг Марић наредио строгу контролу по том питању и крајње рестриктивну примену тог института. Наравно, то је преко ноћи отишло у другу крајност, начелници нижих организационих јединица нису поступали по Закону о полицији, нити су поштовали одредбе Посебног колективног уговора, те су злоупотребљавали појам „сталне доступности“ и осећај одговорности и колегијалности код ватрогасаца-спасилаца, које су ван радног времена позивали на интервенције.
Нажалост и поред више покушаја да послодавца приволимо на ретроактиван обрачун и исплату зарађеног у томе нисмо успели. Након сагледавања броја сати приправности и, из ње проистеклих, прековремених сати, дошло се до закључка да су у питању високи новчани износи. Представници министарства су одбили наш предлог правдајући се непрецизним евиденцијама и опасности од настанка неправде и дискриминације међу запосленима.
Оправдање су покушали да нађу и у разлогу да та средства нису предвиђена буџетом и да министарство тренутно нема начина да толико новац исплати јер би дошло до поремећаја функционисања и застоја у плаћању неких других обавеза.
ССП може и да разуме овакав став послодавца али никако не и да га оправда. Запослени су новац зарадили, нема њихове кривице за финансијске поремећаје министарства те би било праведно да им остварени рад буде плаћен. Оно што можемо да истакнемо као позитиван исход ових састанака јесте да до оваквих проблема неће долазити убудуће. Након наше интервенције у великој већини организационих јединица праве се планови приправности у складу са реалним потребама и законским одредбама.
Такође, сви наши чланови, који сматрају да могу обезбедити прецизне и потпуне податке из евиденција, односно доказе о свом раду, добиће бесплатну правну помоћ у сачињавању предлога за вансудска поравњања или евентуалне тужбе пред надлежним судовима.
На последњем састанку било је речи и о набавци нових возила за СВС која је планирана за наредну годину. У питању је набавак 30 нових возила, што свакако није довољно али ипак представља велики напредак. После ко зна колико времена ватрогасцима ће у новим возилима посао бити знатно олакшан. Такође, током наредне године извесно је опремање припадника овог сектора новом униформом и обућом.
Тимочка Крајина, 31.10.2017. године, – Делегација Синдиката српске полиције коју је предводио председник Лазар Ранитовић извршила је обилазак чланова и активиста у Тимочкој Крајини. Са Ранитовићем су колеге у Зајечару и Неготину посетили и заменик председника Миле Лазаревић и члан Главног одбора синдиката Дарко Оцокољић.
Непосредни повод овој целодневној посети био је сурет са председником уружења грађана „Дијаспора источне Србије“, господином Боривојем Крекуловићем. То удружење је, препознавши све материјално-техничке тешкоће са којим се сусрећу запослени у полицији, издвојило значајна средства и донирало вредну опрему која ће олакшати свакодневни рад и поспешити функционисање службе. Самим тиме и свеукупна безбедност грађана Неготина и околине биће на вишем нивоу. Иницијатор и главна карика у споју полиције и наведеног удружења јесте Игор Ђурђевић, председник Полицијског синдикалног покрета из Неготина, са којим ССП, односно наш председник РЦ Бор Мирослав Стојимировић, има одличну сарадњу. Заједничке акције наша два синдиката у том граду представљају прави пример и пут којим треба да крену и друге синдикалне организације широм Србије.
Боривоје Крекуловић и Мирослав Стојимировић
На радном састанку одржаном у великој сали Скупштине општине Неготин био је присутан велики број полицијских службеника из Неготина. Такође, дошле су и колеге из Мајданпека предвођене нашим активистом Игором Петровићем. Председник ССП Лазар Ранитовић је присутнима предочио тренутну ситуацију у нашем министарству, новости које ће нам донети најновије измене и допуне Закона о полицији, али и наша очекивања по питању преговора и потписивања новог Посебног колективног уговора.
Мирослав и Игор Ђурђевић
Ранитовић је посебно истакао чињеницу да ССП тренутно броји преко 18% запослених у МУП, или нешто преко 7300 запослених, што представља више од 1000 чланова преко оне магичне границе која дели репрезентастивне синдикате од оних других и која даје право колективног преговарања. Сматрамо да ћемо до склапања новог ПКУ добити статус репрезентативног синдиката упркос бројним нападима на наш синдикат и опструкцијама од стране већине других синдиката, међу којима предњачи, пре свих, један тренутно репрезентативан. Но, упркос свим нападима и „куповини“ неких наших активиста, који су поклекли пред неодољивим понудама слатког живота или пред претњама и уценама, ССП је свакодневно јачи и бројнији. Синдикат српске полиције је већ репрезентативан у очима својих чланова, али и у очима послодавца који је сведок наше искрене борбе за права запослених. На том путу ће ССП унети новине, неће се аутистично затворити у себе и љубоморно чувати екслузитивитет колективног преговарања, већ ће позвати све мање синдикате да идејама и предлозима дају свој допринос за опште добро. Са том идејом и обилазимо наше чланове, да саслушамо људе, прибележимо предлоге и упамтимо предлоге, пазећи да не поновимо грешке других синдиката. ССП ће изборити ПКУ који ће одсликавати очекивања већине запослених!
Као највећи проблем с којим се сусрећу запослени у Неготину и Мајданпеку намеће се питање неусловних радних просторија и слабог грејања, што без помоћи виших инстанци није могуће решити. Али оно што је проблем, лако решив, уз мало добре воље и разумевања старешина, јесте питање прековременог рада припадника ИЈП. То свакако није проблем који зависи од више силе и ССП ће га решити у разговору са руководством Полицијске управе или Дирекције полиције и Кабинета министра, уколико буде потребно. Једноставно, рад преко 12 сати дневно, урачунавајући ту и време проведено у путу до и са места ангажовања, јесте прековремени рад. Министар је послао јасну и прецизну депешу и заиста нема разлога да је старешине тумаче и крше – потребно је само да поступе по инструкцији.
Игор Петровић из Мајданпека добио је признање од председника РЦ Бор.
Посету Неготину смо искористили и за сусрет са представницима Удружења „Чепом до осмеха“ од којих смо добили признање за досадашњи допринос. Такође смо размотрили могућности даље сарадње и ширења те идеје међу запосленима у МУП. О томе ће уследити и посебан текст на нашем сајту.
Одлазак у Тимочку Крајину је искоришћен и за обилазак наших колега ангажованих на контроли и спречавању илегалних прелазака државне границе. У разговору са њима упознали смо се на лицу места са свим невољама које тај рад прате и предузели смо конкретне кораке како би им колико-толико помогли и олакшали рад.
У Зајечару је наша посета изазвала заиста велику медијску пажњу а изјава председника Ранитовића емитована је у свим ударним вестима локалних телевизијских кућа. У разговору са члановима, добили смо уверавања да је већина запослених згрожена поступком наших дојучерашњих активиста који су, баш попут правих политичара, преко ноћи променили дрес и приступили другом синдикату. Већина наших чланова није поверовала у приче да се синдикат распада и гаси, како им је иначе презентовано од људи којима су до јуче веровали. Мањи број људи је поверовао, кренуо за њима али већ има показатеља да се осећају изневерено и преварено. Наредне недеље ће руководство ССП одржати још један састанак са чланством у ПУ Зајечар, предочити планове за наредни период, изабрати ново руководство у том граду и наставити са даљим радом.
Како смо већ рекли, свако иде тамо где му је место и где мисли ће му бити боље. Онима који сада од нас одлазе, када је тешко и кад права борба тек предстоји, вероватно никада и није било место у нашим редовима! А када нам и званично буде признат статус репрезентативног синдиката, верујемо да ће бити покушаја прелетања у супротном смеру, но то неће бити могуће! Ко је са нама данас, тај ће нам требати и сутра, тог ценимо и поштујемо!
ССП никада неће дати свој потпис на план отпуштања радника, неће дати потпис на умањења стечених радних права!
Посета делегације Синдиката српске полиције Тимочкој Крајини била је прва ударна вест на Телевизији „Исток“ 31. октобра, а председник синдиката Лазар Ранитовић дао је изјаву за ту медијску кућу. Он је говорио о актуелностима у самом синдикату али и о ситуацији у Министарству унутрашњих послова, предстојећим изменама и допунама Закона о полицији, преговорима за нови ПКУ за полицијске службенике. Током посете извршен је обилазак здружених снага Полиције и Војске на обезбеђењу државне границе, наших чланова у Зајечару и Неготину а одржан је и радни састанак са председником удружења „Дијаспора Источне Србије“ и активстима Регионалног центра Бор.
Опширнији извештај о посети Полицијским управама Зајечар и Неготини биће објављен касније у току дана.
Синдикат српске полиције поздравља успешан завршетак акције фондације „Тијана Јурић“ којом су прикупљани потписи на иницијативу за увођење казне доживотног затвора.
Како је раније данас саопштено из те фондације, за само неколико дана скупљено је близу сто хиљада потписа грађана. Тачан број потписа знаће наредних дана, након административно-техничке обраде и предавања Народној Скупштини.
Наведена фондација је покренула иницијативу са идејом да убице деце, малолетника и трудница буду кажњавани осудама на доживотну робију и без права условног отпуста. Без обзира на примедбе и дилеме правника било је дивно видети праве реке људи, где су по киши и ветру читаве породице стрпљиво чекале на ред да својим потписом пруже допринос како убице деце не би слободно шетале улицама.
Без икакве сумње, народ је исказао јединствен став, сада је држава на потезу. Сви одговорни грађани наше земље, а нарочито родитељи, немају дилему да ли држава мора учинити тај важан корак у правцу безбедности деце. Небројени су примери убица повратника који након издржавања казне понављају најтежа кривична дела и то се мора спречити.
Што се тиче очекивања да ће бити примедби Савета Европе по овом питању, ми сматрамо да се продужењем саме казне не укида право осуђеника на ублажавања казне. Подсећамо јавност да је у Србији тренутно око 70 кажњеника осуђених на казну од 40 година затвора од којих је 35 осуђено због силовања и убистава малолетних лица. А посебно наглашавамо да је од њих чак 34 повратника. Само један убица је имао чист досије пре извршења злочина!
Верујемо да ће држава имати снаге да спроведе вољу народа чиме ћемо постати безбедније друштво за наше најмлађе!
Руководство Синдиката српске полиције поручује својим члановима али и свим осталим запосленим у МУП да се ништа епохално не догађа, нити се пак синдикат распада, како тврде они који су управо у тој фази. ССП је никада јачи и никада бројнији, са више од 1000 чланова преко границе потребне за признавање статуса репрезентативног синдиката. Управо та чињеница јесте оно што душебрижнике и плаши, јасно им је да ускоро следе преговори за потписивање новог ПКУ, а наше учешће у том процесу не одговара ни послодавцу ни тренутно репрезентативним синдикатима који нису оправдали поверење запослених и зато континуирано падају.
Док славодобитно приказују бројно стање ПСС ти исти из НСП своје цифре крију као змија ноге! Зашто? Зашто не прикажу наше бројно стање те тако докажу да се распадамо? Размислите! Није тешко закључити.
Супротно томе, супротно очекивањима наших супарника, ССП расте, бројнији смо неголи првог пре првог удара послодавца на нас, када су сви очекивали наше рушење попут куле од карата. Стога је на делу „Удар 2“ на ССП. Очајнички им је потребно да заиставе наш раст, али се историја не може зауставити, никоме то није пошло за руком. Диноауруси су прошлост!
Наводна „синдикална бомба“ и трансфер године, како именују прелазак двојице наших активиста нису ништа друго до ЧИШЋЕЊЕ РЕДОВА Синдиката српске полиције!
ССП СЕ НИКАДА НИЈЕ ЦЕПАО –
ОД ССП-а СУ ОТПАДАЛИ!!!
Не може нама НСП одузети ниједног члана. Јер ми се не боримо за исте чланове. Јер ми немамо исти пут и не вoдимо исту борбу. Наша је борба синдикална, борба за радничка права, за достојанство полицијске професије, а њихова „борба“ је „борба“ за усколичне интересе и живот без својег ја.
Идемо даље. Сваки дан је за свакога од нас прилика за један нови решен проблем, за један нови корак напред, за једног новог члана и саборца!
МИ ЧЛАНОВЕ НЕ КУПУЈЕМО, НЕ НУДИМО ШАКУ ПУНУ ЗЛАТА ВЕЋ ЧИСТЕ РУКЕ И ЗЛАТНО СРЦЕ!!!
“Добровољно, без икаквих притисака и на личну процену смо приступили Независном синдикату полиције. Независни синдикат полиције већ дуже време далеко боља опција што смо данашњим присутпањем и званично потврдили”
Овим речима, ничим изазван, обратио се јавности наш бивши активиста и тако покушао да оправда мотиве преласка у НСП. Психологија није наука од јуче, а она каже да је моћ подсвести веома јака. Када неко има потребу да се брани и то ради, при томе негира некакве притиске, заиста је све јасно и нема много потребе даље полемисати. Његове речи су најбоља потврда тачности информација које стижу до нас – њих двојица су уцењени и купљени. Уцењени нечим што ће пре или касније испливати на површину, купљени руководећим радним местима, плаћеним одсуствима и службеним возилима на личном задужењу.
Ова слављеничка изјава, како је „НСП боља опција“, тачна је донекле. За чланове не може бити тачна ама баш никако, али је у потпуности тачна за синдикалне активисте, које већ три дана нико не виђа на радним местима. Неће их више ни виђати, осим у службеном ауту. Да, за њих је то знатно боља опција – ослобађање радне обавезе и службено возило на располагању! Јасно је да су лажима и збуњивањем одређеног броја људи успели да их убеде у исчлањење из ССП-а, али ће све то бити кратког даха.
Синдикат српске полиције остаје једини истински борац за радна права запослених. Док су други напредовали у служби потписујући издају штрајка или више од 1500 запослених, ми смо радили све супротно од тога, борили се и изборили, срушили „Анализу ризика“, срушићемо и тај квази-синдикат и послати га на ђубриште историје. То је синдикат у којем члан није ни један од бројних бивших председника, то је синдикат ког се они стиде и презиру садашње руководство. И то пуно говори!
ЗАХТЕВ ЗА ДАВАЊЕ ИЗЈАВЕ НА ОКОЛНОСТИ ДОГАЂАЈА ПРЕ ПОКРЕТАЊА ДИСЦИПЛИНСКОГ ПОСТУПКА
Мада смо о овоме често говорили и даље се неретко сусрећемо са случајевима где су колеге давале изјаве на околности наводне повреде службене дужности пре покретања дисциплинског поступка. И, по правилу, саме себи (или свом колеги) „ставили омчу око врата“.
Запослени није дужан да по налогу-захтеву старешине пише или даје изјаву о околностима догађаја поводом кога ће против њега бити покренут дисциплински поступак, односно, поводом кога је дата иницијатива за покретање дисциплинског поступка.
Такав налог-захтев старешине је незаконит, и противан је начелима дисциплинског поступка, а у првом реду праву на одбрану.
Разлози:
1. Чланом 2. ставом 3. Уредбе о начину спровођења дисциплинског поступка у Министарству унутрашњих послова („Сл. гласник РС“, 26/2017, у наставку: Уредба) прописано је да „пре покретања дисциплинског поступка, запослени није дужан да се изјашњава на околности повреде службене дужности“.
2. Полицијски службеник не зна разлоге због којих треба да пише изјаву, а онда се таква његова изјава користи приликом покретања дисциплинског поступка (приликом подношења закључка), а такође и као доказ у самом дисциплинском поступку.
3. Чланом 5. Уредбе прописано је да се у дисциплинском поступку „одржава усмена расправа на којој запослени има право да изложи своју одбрану“.
4. Чланом 5. ставом 2. Уредбе је прописано да да запослени има право да се брани по сопственом опредељењу: давањем усмене или писане одбране, или ћутањем, односно, сам или у присуству браниоца. Налагањем да претходно даје писану изјаву – а нарочито без претходног предочавања њему основних процесних права на одбрану (у поменутом смислу) директно се налаже окривљеном да мора давати одбрану, и то кроз форму изјаве, чиме му се ускраћује право на одбрану као једно од основних начела дисциплинског поступка – прецизније, ускраћује му се право опредељивања да ли ће уопште да даје било какву одбрану, а ако хоће, да ли ће то радити самостално или уз присуство браниоца, односно да ли у усменој форми на расправи или као писану одбрану.
5. Чланом 106. Закона о општем управном поступку („Сл. гласник РС“, број 18/2016, у наставку: ЗУП) прописано је да орган поступка у испитном поступку (а што је по својој форми и садржини и дисциплински поступак) дужан да упозори странку и сведока да могу да ускрате давање изјаве, односно сведочење по за то прописаним условима.
6. Захтев за давањем изјаве пре покретања дисциплинског поступка је у супротности са чланом 9. ставом 1. ЗУП-а – којим је прописано да је „орган дужан да странкама омогући да успешно и целовито остваре и заштите своја права и правне интересе“.
7. Чак и кад се ради о узимању информације у форми прикупљања обавештења од грађанина (члан 226. Законика о кривичном поступку), и тада се грађанин мора позвати и упознати са разлогом позивања.
Дакле, захтевом да запослени даје изјаву чак и пре него што му је уручен закључак о покретању дисциплинског поступка представља грубо кршење изричите одредбе о томе да запослени своју изјаву излаже на усменој јавној расправи.
Ужице, 21.10.2017. године, – Поводом учесталих, све бруталнијих напада на полицијске службенике председник Синдиката српске полиције, господин Лазар Ранитовић, упутио је допис министру унутрашњих послова др Небојши Стефановићу.
Ма колико статистика показивала смањење броја напада на полицајце, сви смо ми сведоци свакодневних и све бестијалнијих напада. Само у последњих седам дана бележимо нападе на саобраћајце у Прокупљу и Ужицу, свима познат напад на колегиницу у Новом Саду, али и јавности непознат случај напада на колегиницу и на службене просторије на Новом Београду.
Наиме, два нападача су, јурећи за човеком који је стао заштиту недужној девојци, стигли до полицијског одељења у Блоку 45, у ком је несрећно човек покушао да нађе спас. Одгурнувши полицијску службеницу са врата упали су у службене просторије, пребили несрећног човека и побегли са лица места.
У оба случаја, наше колегинице су остале присебне и нису посегле за службеним оружјем, нажалост биле су повређене оне или недужни грађани, али су вероватно срећне што нису на месту колеге из Тутина. Нису употребиле оружје, нису заглавиле у затвор, на правди бога.
Али то није оно што треба да нас теши и да нас чини срећнима. Морамо најпре себе заштитити да бисмо могли грађанима обезбедити сигурност и безбрижан живот. За тако нешто нам је потребна помоћ државе и стога је председник ССП од министра тражио две ствари: пооштравање законских одредби и хитну забрану обављања послова на терену од стране једног самог полицијског службеника.
Допис упућен министру преносимо у целости:
Поштовани господине министре,
руководство Синдиката српске полиције веома цени Ваше изјаве дате представницима медија поводом учесталих напада на полицијске службенике. Верујемо и да сви наши чланови препознају Ваш труд који улажете у настојања да јавности приближите положај полицајаца у друштву, њихов напор и жртве које свакодневно дају у циљу одржавања безбедности грађана и њихове имовине.
По први пут је један министар унутрашњих послова проговорио речником Синдиката српске полиције, јасно и гласно рекао да су напади на полицијске службенике на њиховим радним местима недопустиви и да држава која тако нешто толерише није и не може бити безбедна ни за своје грађане. Обиласци повређених полицајаца, од Вас лично или од стране Ваших најближих сарадника, такође показују Вашу бригу и пуно значе тим колегиницама и колегама али и свим осталим полицијским службеницима.
Већ смо Вас раније похвалили што сте декларативно стали у одбрану полицијског посла и полицајаца, што сад опет чините, али сматрамо да то није довољно. Сматрамо да и ми сами можемо да учинимо нешто конкретно како бисмо смањили шансе да полицајци буду мете напада. Потребно је променити начин организације службе у циљу достизања вишег степена безбедности полицијских службеника.
Стога предлажемо да хитно распишете инструктивну депешу којом ћете забранити обављање било ког службеног задатка на терену од стране једног полицијског службеника, изузев обезбеђења објеката и обављања послова школског полицајца. ССП је мишљења да је неопходно упућивати најмање два полицијска службеника на обављање било ког позорничког и патролног задатка, све док клима у друштву не буде трајно промењена а потенцијални нападачи на полицајце обесхрабрени извешношћу кажњавања дугогодишном робијом
Од Вас, министре, као потпредседника Владе Републике Србије, као потпредседника владајуће странке, која има одлучујући утицај на креирање државне политике и усвајање закона у Скупштини, очекујемо да покренете иницијативу за измене прописа који регулишу процесуирање виновника кривичних дела у вези са овлашћеним службеним лицима. Такође, неопходне су и одређене законске измене у погледу либерализације услова за употребу ватреног оружја од стране полицијских службеника.
Верујемо да ћете разумети разлоге због којих тражимо наведено и да ћете предузете неопхоне мере на заштити Ваших запослених.
Како смо дошли до тога да нас напад на полицајца више не изненађује? Да нам то постане свакодневица и да се чудимо се кад смена прође без инцидената! Синдикат српске полиције сматра да је одговор крајње једноставан и лежи у не/поступању правосудних органа.
Тужиоци и судије веома благонаклоно гледају на нападаче. Изговоре за њихово пуштање на слободу бирају врло маштовито.
Тако смо у четвртак увече имали напад на полицајца у Прокупљу. Возач Д.А. (54) одбија да се подвргне алкотестирању и удара саобраћајца песницом у главу. Псује, прети осветом, прети везама „у врху“, али га повређени полицајац заједно са колегом из патроле успева да савлада и приведе.
Полицајац Ј.Д. (39) срећом пролази само са лаком телесном повредом а нападач и након привођења наставља своју малу представу. И даље одбија алкотестирање, па поступајући лекар констатује видно алкохолисано стање. Напад на полицајца добија и свој полицијски епилог – бива му одређено полицијско задржавање.
А онда ову малу представу настављају нападач и његов адвокат изговорима, али и тужилац саосећањем, шта ће човек, осетљиве је душе. Пуста нападача на слободу уз образложење да исти мора да се брине о старом и болесном оцу. Тако да тај нападач опет увелико ужива возећи улицама Прокупља а саобраћајци у шоку!
Да није трагично било би смешно. Али ништа чудно, па ми живимо у држави где је атентатор на премијера пуштен на слободу под сличним изговором – трговачки је путник, издржава породицу!
Председник ССП Лазар Ранитовић поручује: „Узалудне су изјаве министра о заштити полицијских службеника, џаба наши апели и протести на улицама – правосуђе једноставно вапи за променама. Тужиоце и судије неко мора да подсети са које стране закона треба да буду! То је основни услов постојања правне државе а самим тиме и правне заштите полицијских службеника.“
Напад на полицајца није нешто необично, има их у свакој држави, свака будала може да нас нападне. Али тај нападач мора да зна да му након тога обавезно предстоји дугогодишња робија! Другог лека нема.
У одбрану радничких права
РОДОЉУБ ШАБИЋ: Петљање Владе у боловање може да буде кривично дело
Контрола боловања је у прошлости често била тема којом се бавио Синдикат српске полиције. Указивали смо на недопустивост самовоље полицијских старешина којима је контрола боловања најчешће била средство за некакво дисциплиновање радника. Наши правни заступници годинама воде битке у одбрани чланова синдиката против којих су покретани дисциплински поступци због наводне злоупотребе боловања. А „злоупотребе“ су наводно бивале утврђене управо кршењем закона који регулишу ову област. Апеловали смо на министре и директоре полиције, али смо бивали принуђени и да подносимо одговарајуће дисциплинске и кривичне пријаве против појединих старешина. (Контроле боловања – још једна победа ССП, Допис министарству здравља)
Данас је поново то питање актуелизовано, контрола боловања заокупља пажњу шире јавности након последњих изјава власника неких приватних предузећа али и услед неспретних реакција челника министарства за рад и министарства здравља.
Наравно, као и небројено пута до сада, делује као да је у одбрани радничких права најгласнији Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. У ствари, господин Шабић указује на кршење закона које доноси контрола боловања уколико буде спроведена на предвиђени начин. Још једном се доказује да је одбрана закона уједно и одбрана радних права, да закони бивају кршени најчешће на штету радника, а врло често обратно.
Преносимо комплетан текст објаљен на сајту Повереника:
Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности покренуо је 5.10.2017. поступак надзора над применом Закона о заштити података о личности у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарству здравља, поводом вести објављеној на веб сајту Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, коју су пренели многи медији, а у којој се између осталог наводи: „Министри Владе договорили су са амбасадором Кине у Србији и директором смедеревске Железаре механизам контроле боловања… као и на који начин ће се он спроводити… ово ће бити једна врста пилот пројекта, који ће, уколико буде дао добре резултате, бити опште примењиван…“
Имајући у виду да било какав механизам контроле боловања подразумева обраду података о личности, и то података који су по закону нарочито осетљиви, Повереник је од оба министарства затражио да се у року од три дана изјасне о томе шта наведени „пилот пројекат“ као и „договорени механизам контроле боловања“ подразумевају, који је правни основ за наведену обраду података о личности, као и о низу других релевантих питања.
Министарство за рад, запошљавање борачка и социјална питања, иако креатор наведених вести, у остављеном року није дало никакво изјашњење.
Министарство здравља је у задатом року дало изјашњење. У свом изјашњењу Министарство је навело да оно не стоји иза вести о ванредној контроли боловања, те да министар здравља нити Министарство, нису давали никакве изјаве с тим у вези, нити достављали медијима саопштења у вези с тим питањем.
Министарство је у изјашњењу такође навело да је, како је то Повереник и нагласио отварајући поступак надзора, постојећи механизам контроле боловања предвиђен чланом 164. Закона о здравственом осигурању, те да у складу са садржином те законске одредбе здравствена инспекција Министарства не врши надзор над остваривањем боловања.
Независно од тога колико вести о „пилот пројекту“ и „договореном“ механизму контроле боловања имају реалан основ, Повереник ће Министарству за рад, запошљавање борачка и социјална питања, а и Влади Србије, (будући да је председница Владе и након отварања поступка надзора давала изјаве којима је најављивана „ванредна контрола боловања“), упутити одговарајућа упозорења.
Повереник још једном упозорава на чињеницу да здравствени подаци спадају у категорију нарочито осетљивих података, чија се заштита осим Законом о заштити података о личности додатно јемчи и Законом о правима пацијената. Органи власти су у обавези да се уздрже од било каквих активности које подразумевају обраду ових података на начин ван оног који је изричито предвиђен и уређен важећим законом. Што се контроле боловања тиче, у случају сумње у злоупотребу права на боловање, послодавци имају право да користе механизме утврђене Законом о раду и Законом о здравственом осигурању.
Међутим, тим механизми не предвиђају никаква овлашћења и активности Владе или министарстава. Идеја да би се те активности могле заснивати на некаквим „пилот пројектима“ и „механизмима контроле боловања“ договореним са било ким, била би израз погрешног дилетантског тумачења закона или нечег горег, али у сваком случају упуштање у такве активности довело би до кршења више закона, масовног кршења права грађана и самим тим извршења великог броја кажњивих прекршаја, чак и кривичних дела.
