Skip to main content

Аутор: Миле Лазаревић

Одржана седница Скупштине ССП

Београд, 18.05.2017. године, – У хотелу „Н“ у Београду одржана је редовна годишња седница Скупштине Синдиката српске полиције, којој је присуствовало 42 делегата из целе Србије уз још десетак гостију.

Раније већ најављена централна тачка седнице, усвајање измена и допуна Статута ССП, ради усклађивања са реалним потребама изазваним сталним растом и ширењем организације, успешно је реализована. Статут, са усвојеним изменама и допунама, ступа на снагу у року од петнаест дана и верујемо да ће нам олакшати рад и допринети одржавању контуинираног раста органиазције и у погледу броја чланова и броја Синдикалних група, али и у погледу јачања органа и тела синдиката, којима ће рад свакако бити олакшан.

Друга, неочекивана и изненадна али итекако реална, централна тема седнице, постао је једнострани раскид споразума о сарадњи и социјалном дијалогу од стране Министарства унутрашњих послова. Образложење о недостатку техничко-просторних услова у МУП је вероватно свима познато, ал сумњамо да је ико у њега поверовао. Кључ лежи у једној другој реченици образложења која гласи отприлике да „нисмо испунили очекивања послодавца“ и која нас чини јако поносним јер може само да значи да смо испунили очекивања наших чланова и свих запослених у министарству за које се искрено и упорно боримо!

Председник ССП Лазар Ранитовић

Делегати Скупштине су једногласно дали подршку и поверење Главном одбору синдиката и председнику Лазару Ранитовићу, да наставе борбу за чланове и услове рада, свим дозвољеним правним и другим средствима.

Закон о раду, конвенције Међународне организације рада, прописи Европске уније којој наша држава тежи, јасно су на нашој страни и искористићемо сваки правни лек који нам је на располагању. Ми никада нисмо били непријатељи ни послодавцу ни држави Србији, већина чланова нашег руководства и чланства учествовала је у одбрани земље. Ми смо супарници и ривали, што је и разумљиво, послодавцу, али нажалост и неким другим водећим синдикалним организацијама који су преговарајући о одредбама ПКУ за полицијске службенике више мислили на своје него на интересе радника.

Непријатељи можемо бити, као и до сада, корумпираним појединцима и криминализованим струјама, на било ком нивоу у министарству. Али ту смо, верујемо, на истој линији са руководством МУП и министром Стефановићем.

Руководство ССП поручује члановима да се овим раскидом Споразума ништа ново не дешава када су они и њихова права  у питању. ССП је и даље ту за вас, са својим 16-чланим правним тимом и армијом од стотину активиста! Ви ове новонастале прилике нећете ни осетити! Нашим активистима ће бити отежани услови рада, користиће своје слободно време да дођу до вас и изборе се за вас. Чланови породица наших активиста ће осетити на својој кожи наше појачане активности, недостајаћемо им мало више, ал то је цена на коју смо сви пристали оног момента када смо се у ово упустили!

Петиција је, јасно је свима, већ дала неколико резултата, осетиће то неки од вас кроз повећање плате до којег ће доћи урачунавањем времена пута на ангажовању у радно време, као и доследнијом применом института прерасподеле радног времена и каснијим обрачуном оствареног вишка радних сати. Наставићемо са притиском на послодавца до испуњења свих захтева из петиције, а поуздано знамо да се већ ради на решавању њих неколико. До повећана бедних плата и још беднијих дневница мора доћи!

Пред Синдикатом српске полиције је ускоро неколико битних задатака којима се окрећемо у наредном периоду:

  • Одбрана права на коришћење просторија у МУП;
  • Полицијада „Златибор 2017“, 16. и 17. јуна;
  • Фактичко констатовање реалности – ССП је репрезентативан синдикат, по броју чланова, по Закону о раду. Још само МУП да то призна!

МОЖЕ БИТИ САМО ЈЕДАН – СИНДИКАТ СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ!!!

Неки од многобројних излагача:

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

МУП почео да поштује прописе: Једна ласта или коперникански заокрет?

Шта се то заиста догодило да Министарство унутрашњих послова почне са поштовањем прописа и радничких права запослених? Док се репрезентативни синдикати хвале неким, одавно послатим дописима, Синдикат српске полиције с пуним право може сматрати те промене резултатом петиције за коју управо прикупља потписе. И заиста, већ на први поглед је лако видети да управо ових дана, један по један, од захтева из петиције МУП већ испуњава или ради на том плану.  Као разуман разлог промени става послодавца спомињу се и бројне тужбе које запослени подносе ради накнаде ускраћених принадлежности.

Но, ми у ССП нећемо се превише уобразити нити уљуљкати постигнутим успехом, не би требало да то раде ни други синдикати, јер, ипак, било је тих дописа безброј, па до резултата никако није долазило. Потребно је бити реалан и јавности изнети кључну промену у систему министарства која је довела до измене става према праву и неопходности поштовања запослених.

Ми у ССП сматрамо да је тај „кључни човек“ промена у ставовима МУП-а заправо једна жена – начелница Сектора за људске ресурсе, госпођа Катарина Томашевић.

Дочекана је са неверицом у успех, чуђењем и благим подсмехом уз коментаре типа „Шта ће нам она у МУП, поред толико правника који дуги низ година воде људске ресурсе?“ Ту су биле и неизбежне упадице о непознавању структуре Министарства унутрашњих послова и очекивања о несналажењу и брзом и неславном одласку (ваљда постакнути сличном судбином две начелнице Сектора за материјално-финансијске послове). Брзо се показало да су сумњивци погрешили. Госпођа Томашевић је донела неопходну свежину и промене за којима је поменути сектор вапио већ дуго. Неке људе који су ту фигурирали годинама померила је у страну, довела је нове вредне и младе снаге!

У раду службе људских ресурса извела је прави „коперникански обрат“ девизом  „Ми у сектору, ми смо ти који треба да бринемо о људима, не смемо дозволити нити чекати да нам синдикати указују на кршење права запослених, ми смо ти који треба да на то пазе и спрече такве појаве!“ Тиме је сектор, који је дуго важио за главну кочницу и сметњу у остваривању права запослених, постао разумнији и напреднији део министарства. Наравно, има ту још много посла, многе још ствари треба довести у ред, потребно је скратити неке поступке, убрзати процедуре, настојати да запослени на нека од основних права, као што су издавања решења, не чекају месецима. Али кључни кораци су већ направљени и не видимо разлог да се у том ритму не настави.

Верујемо и да је госпођа Томашевић досадашњим радом оправдала поверење које је од старта имала код министра Стефановића, без чије подршке свакако не би могла да своје замисли спроведе у пракси. Надамо се да начелница током времена неће потонути у сивило системског гажења љуских права запослених, да се неће прилагодити окружењу, већ наставити да мења то окружење. Набоље, разуме се.

На том путу ће госпођа Томашевић имати искрену подршку и помоћ ССП, која ће се пре свега огледати кроз указивање на старе бољке и неправилности, уз конструктивне предлоге за њихово превазилажење.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Пети месечни састанак у Кабинету

Београд, 10.5.2017. године, – Одржан је пети редовни месечни састанак у Кабинету министра. Радном групом је председавао државни секретар Милосав Миличковић а испред синдиката учешће су узели председник Лазар Ранитовић, заменик председника Миле Лазаревић, генерални секретар Виктор Ратковић и члан Главног одбора синдиката Дарко Оцокољић.

У уводном делу састанка размењено је неколико реченица у којима су секретар Миличковић и председник Ранитовић изнели два различита виђења једностраног раскидања Споразума о сарадњи исоцијалном дијалогу. Господин Миличковић је рекао да је споразум био израз добре воље послодавца, али да није испунио његова очекивања, т.ј. послодавац је на становишту да није било искрене сарадње од стране ССП. Председник Ранитовић се сложио да искрене сарадње заиста није било у последње време али одбацио кривицу ССП већ узрок несарадње види у одсуству добре воље послодавца да решава проблеме запослених, истакавши да у последње време постоји јасна опструкција нашег рада, а у корист једног репрезентативног синдиката који се, као добар партнер послодавца, суочава са незадовољством свог чланства и истовременим падом броја чланова који је незадржив.

Потом смо прешли на рад по предложеним тачкама:

  • Петиција Синдиката српске полиције

Господин Миличковић је одбио да на ову тему разговарамо јер Радна група нема мандат и јер се ми у њој обраћамо Народној Скупштини а не МУП. Овакав став је донекле разумљив јер се у петицији траже неке законске измене, што само потврђује наше мишљење да министраство није надлежно да одлучује о примени или непримени чл. 172 Закона о полицији и да је заиста потребно његова измена у Скупштини Србије и да слање било какве депеше по том питању није адекватна реакција већ замагљивање суштине.

С друге стране, петицијом су обухваћена и нека питања која јесу у надлежности ове Радне групе те овакво одбијање и самог разговора о њој говори у прилог нашој тези о одсуству правог социјалног дијалога, као и о томе ко га у ствари избегава.

Упркос оваквом ставу, из излагања чланова Радне групе, закључули смо да је петиција већ дала неке резултате јер ће се врло брзо у скупштинској процедури наћи Предлог измена закона о полицији којим ће бити обухваћени наши захтеви, међу којима најбитнији чл. 172 (претпоставка невиности) и члан у вези са накнадом путних трошкова. Такође, коначно ће време проведено у путу током посебног службеног задатка бити урачунавано у редовно радно време.

  • Посебна накнада за рад са мигрантима

Последњом од неколико измена у низу, Одлуке о посебној накнади за рад у посебно отежаним уловима дошло се до укидања такве накнаде за неке од категорија запослених који раде у тим условима. Са једног од услова којим је, до сада, испуњаван услов за добијање накнаде „да то није редован рад већ посебно ангажовање“, прешло се на услов „да се у тим условима проведе непрекидно најмање 24 сата“! Тиме је право на накнаду укинуто свим радницима са тих подручја и преостало само полицијским службеницима који бивају упућени на вишедневни рад на терену из других организационих јединица.

Таквом одлуком нисмо задовољни јер искључује наканду људима који заиста раде у отежаним условима како се у називу одлуке и каже, али схватамо интенцију послодавца да трошкове ангажовања максимално умањи.

Али никако не схватамо, у склопу умањења трошкова, опстанак посебне накнаде за старешински кадар смештен у базама у Нишу и Куршумлији, који осим спорадичног обиласка запослених немају било какав додир са илегалним мигрантима. Добија се утисак да министар није добио потпуне информације о томе ко шта ради и на ком терену, или пак, да сам назив одлуке више није одговарајући – јер посебна накнада не следи свима за рад у посебно отежаним условима са илегалним мигрантима, већ следи за вишедневни рад на терену!

  • Питање запошљавања бивших колега са територије КиМ

Представници ССП подсетили су на чињеницу да је на основу уредбе Владе РС колегама са пребивалиштем на подручју АП КиМ престао радни однос у МУП-у без могућности премештаја у неку од организационих јединица у унутрашњости Р. Србије, те да су још увек у току поступци пред надлежним судовима по тужбама тих колега. Оспореном уредбом су укинута и радна места на којима су те колеге биле распоређене.

Међутим, ССП је дошао до података да је А.Ђ. (1993) у марту текуће, 2017. године запослен у ПУ Гњилане на радном месту полицајца (ССС).

Имајући ово у виду намеће се логично питање: Како је могуће запослити било кога на радна места која су укинута, а посебно имајући у виду уредбу о забрани запошљавања?

Господин Миличковић је одговорио да је именовани запослен на слободно радно место и то из разлога што је реч о лицу које је студирало на КПА са којим је МУП имао закључен уговор о обавезном запошљавању по месту пребивалишта.

На питање зашто на слободно радно место није запослен неко од колега са подручја КиМ који су отпуштени, посебно имајући у виду њихово дугогодишње искуство у раду, нисмо добили одговарајући одговор, јер је господин Миличковић тврдио да Радна група нема мандата за решавање питања колега са подручја КиМ који отпуштени из МУП-а у складу са потписаним Бриселским споразумом.

    犀利士
    y;“>

  • Омогућавање откупа станова у јавној својини датих на коришћење

Генерални секретар ССП Виктор Ратковић подсетио је присутне да се ССП још крајем прошле године обраћао МУП-у, Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Влади РС и председнику државе захтевајући да се из Предлога закона о становању и одржавању зграда не уклањају чланови 153, 154. и део члана 152, а који се односе на питање права откупа станова у јавној својини и којима би се омогућило да велики број полицијских службеника коначно стекне свој кров на главом, тако што ће им се омогућити да откупе станове који су им дати на коришћење у складу са позитивноправним прописима, а након спроведених јавних конкурса.

Међутим, иако смо тада и од стране МУП-а и од стране Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре добили чак и писани одговор да се слажу са нашим захтевом, овај закон је усвојен без предметних одредби. Тада је речено да ће се откуп станова уредити уредбом. Међутим, због одлуке Уставног суда уређивање ове материје уредбом више није могућа опција.

Ратковић је стога представницима Радне групе поставио питање: када и на који начин ће се решити проблем ових колега и предложили да се крене у процедуру измене предметног закона?

Државни секретар Миличковић је још једном указао да разуме проблем које део колега има и да је МУП и Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у потпуности сагласно са предлогом ССП, те да ће у наредном периоду, без могућности прецизирања времена, започети процедура измене предметног закона у том смеру, за шта је већ формирана радна група која ће израдити предлог измене Закона о становању и одржавању зграда.

  • Јубиларне награде за колеге из бивших република СФР Југославије

Заменик председника ССП Миле Лазаревић је указао на проблем одређеног броја полицијских службеника који су током деведесетих година из бивших република СФРЈ дошли у Р. Србију и наставили радни однос у МУП-у РС и којима се приликом остваривања права на јубиларну награду не урачунава радни стаж остварен у тим републикама на претходним радним местима полицијских службеника.

Лазаревић је подсетио да је Р. Србија следбеница СРЈ, а СРЈ следбеница СФРЈ, те да је тим колегама послодавац увек био исти, те да колегинице и колеге не смеју трпети због некаквих компјутерских програма и апликација, захтевајући да се ова грешка најскорије исправи и да се запосленима омогући да на основу фактичког радног стажа уживају сва права загарантована законима и ПКУ, па и право на јубиларну награду.

Са овим захтевом се сагласио помоћник начелнице Сектора за људске ресурсе Драган Цветковић саопштивши да ће ове грешке бити отклоњене и да ће свим запосленима који испуњавају услове за исплате јубиланих награда оне бити исплаћене, независно од тога да ли су свој радни век полицијског службеника провели само у оквиру МУП-а Р. Србије или у оквиру држава претходница, уз услов да је тај стаж остварен пре датума званичног отцепљења тих република.

  • Дисциплинске пријаве против саобраћајних полицајаца у ППУ Нови Пазар

Приликом контроле радници СУК су у ППУ у Новом Пазару уочили неправилности у вези са алкометрима које су користили саобраћајни полицајци у Новом Пазару и Сјеници. Пропуст се састојао у томе што су коришћени алкометри којима је истекло решење о баждарењу, из ког разлога се подаци о алкохолисаности возача који су тестирани не могу користити у судским поступцима.

Председник ССП Лазар Ранитовић је тражио објашњење због чега су против полицијских службеника покренути дисциплински поступци уколико они нису располагали подацима о истеку важења решења о баждарењу алкометара?

Заменик начелника Управе полиције, господин Дејан Јоксимовић, је одговорио да је поступајућим полицијским службеницима тај податак био познат из разлога што се приликом укључивања алкометра на екрану очитава податак о томе колико још времена важи тзв. калибрација, те да су сви полицијски службеници који су их користили знали да им је калибрација истекла и да се они више не могу користити.

Ранитовић је указао да је податак о времену истека решења о баждарењу био познат и целокупном старешинском саставу СПИ, почев од заменика и помоћника командира, преко командира, па све до начелника, те да се против свих у ланцу (све до одговорних у самом врху УСП) покрену дисциплински поступци, а не само против обичних извршилаца, за шта смо добили уверавања да ће дисциплински поступци бити вођени против свих у ланцу одговорности без обзира на чин и функцију.

Ранитовић је напоменуо да ће ССП помно пратити ток свих ових дисциплинских поступака и по потреби реаговати.

Међутим, након састанка са Радном групом од наших чланова и активиста из Новог Пазара и Сјенице смо добили податак да је тачно да се приликом укључивања алкометра на екрану очитава податак о томе колико још времена важи тзв. калибрација, међутим да се подаци о истеку калибрације које је очитавао алкометар и подаци из решења о баждарењу нису поклапали, већ да су алкометри очитавали да је преостао још одређен број дана до истека калибрације, а да је, према решењима о баждарењу, калибрација истекла. Такође, полицијски службеници нису имали увид у решења о баждарењу, нити се на алкометрима налазила налепница са податом о датуму истека калибрације, већ само налепница са податком о броју решења о баждарењу и години истека калибрације.

Имајући у виду те нове податке, ССП ће захтевати од СУК-а да изврши додатне провере и правилно утврди чињенично стање, јер је очигледно да одговорност полицијских службеника који су користили алкометре није постојала. Уколико се СУК и МУП оглуше о овај захтев, ССП ће својим члановима пружити сву потребну правну помоћ и побити оптужбе на рачун наших колега.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Зашто потписати петицију? (део I)

Један од разлога за потписивање петиције јесте то што само запосленима у МУП држава укида накнаду реалних трошкова доласка на посао и одласка са посла, јер Законом о полицији и, према њему припремљеној Уредби, признају трошкове само на територији општине рада:

Члан 189 Закон о полицији
Запослени у Министарству има право на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада у
висини трошкова само на територији општине или града запослења.

Шта то у пракси значи? Значи управо то да ће запослени који путује из Краљева (на пример) добијати трошкове од момента уласка у Београд (негде на Петловом Брду) а за преостали део пута нек се сам снађе.

Тренутно, Уредба још није заживела али је то питање дана јер су буџетом МУП за 2017. годину средства за ову врсту накнаде планирана у знатно мањем износу него за прошлу годину. А ваљдаје свима јасно шта то значи?

Узгред, цитираћемо и члан Закона о раду који гарантује накнаду реалних трошкова свим другим запосленим у Србији:

Члан 118 Закона о раду
Запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим актом и уговором о раду, и то:
1) за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз;

Да ли смо ми шугави? Или смо грађани другог реда?

Потпиши петицију и спречи ову неправду!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

ПРВОМАЈСКИ ПРОГЛАС ССП

Синдикат српске полиције је поводом међународног Празника рада позвао своје чланове на симболичан излазак на улицу, ради демонстрације незадовољства постојећим стањем радничких и синдикалних права у Министарству унутрашњих послова.

– С тим у вези издали смо и следећи проглас упућен свим запосленим у МУП:

 

ПРОГЛАС СИНДИКАТА СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ

Поштоване колегинице и колеге, уважене чланице и чланови Синдиката српске полиције, запослени у Министарству унутрашњих послова, полицајци, саобраћајци, граничари, ватрогасци, административни радници, мајстори, спремачице, куварице, жандармеријо!

Последњих годину и нешто више дана налазимо се у сталној стрепњи и неизвесности. Шта ће бити сутра?! Да ли ћу и сутра имати посао?! Први „круг“ рационализације, други „круг“ рационализације, трећи „круг“ рационализације… У ком кругу сам ја?! Да ли ће старешина непристрасно и правично обавити безбедносне провере?! Да ли и ја могу потпасти под мач „анализе ризика“?! Да ли то што сам пре три године имао/-ла саобраћајну незгоду са лаким телесним повредама значи да ће ми сада бити раскинут уговор о раду?! Да ли само зато што је против мене покренут неки кривични поступак, иако знам да нисам крив/-а, значи да ћу остати без посла?!

Да ли ћуnovcanik икада изборити тај сулуди просек годишње оцене од најмање 4 и напредовати у служби, или ћу лакше добити јединицу и отказ?

Да ли ћу имати довољно новца да допутујем на посао? Да ли ћу деци од уста одвајати јер ми послодавац не надокнађује те трошкове у целости, сасвим у супротности са Законом о раду?

Хоћу ли икада знати колика ми је заиста плата, кад одузмемо топли оброк и регрес, који су наводно уграђени у ту бедну плату?

Зашто нам послодавац укида неке од елементарних основа за солидарну помоћ? Тако ли се држава бори против беле куге?

До када ћемо имати таква ограничења код употребе ватреног оружја да пољски лугари имају већа овлашћења? Руке су нам везали, ограничили права, а криминалце и нападаче на полицајце охрабрили и заштитили као беле медведе! Брже они из притвора но ми из болнице!

Да ли ће држава поклонити наша одмаралишта, Нарцис и Променаду, под изговором нерентабилног пословања? Аномалије у закону о буџетском систему је лако отклонити! Ми можемо и морамо да одбранимо радничка одмаралишта!

На већину постављених питања одговор је, нажалост поразан. Ваш посао „виси о концу“! Тешко да ћете икада напредовати! Нећете имати новца за пут до посла! Топли оброк и регрес можете само да сањате! Нападаће нас и Курта и Мурта, а држава неће штитити нас већ те нападаче!

Један од основних разлога зашто је то случај јесте нови Закон о полицији који је ступио на снагу 5. фебруара прошле године.

У том закону пише да ће свако од нас изгубити посао оног дана када против неког од нас буде покренут кривични поступак због ма ког кривичног дела које се гони по службеној дужности! У њему пише и да ће свако од нас ко је већ правноснажно осуђен за ма које кривично дело које се гони по службеној дужности – такође изгубити посао! У њему пише да ће свако од нас за ког се утврди да постоје безбедносне сметње – остати без посла! Све то пише у члану 172. тачки 2. Закона о полицији… Овај члан не познаје и не уважава претпоставку невиности, нити познаје и уважава разлику између тешких кривичних дела силовања, мита и убиства и кривичних дела која недовољном пажњом можемо извршити већ сутра – дела против јавног саобраћаја, дела настала као последица прекомерне употребе силе, дела у вези са повредама права по основу рада…

У ЗОП пише да ћете у пензију попут Димитрија Пантића, као млађи полицајац, само ако се случајно замерите командиру или се он осети угроженим!

ЗОП јепредвидеоruke надокнаду трошкова доласка на посао само на територији општине рада упркос (или баш због тога) што хиљаде полицајаца путују стотинама километара свакодневно!

Само запослени у МУП не знају висину плате, крију износе топлог оброка и регреса, упркос одредби ЗОР која на то обавезује сваког послодавца!

Зашто МУП планира уштеде на нашој још нерођеној деци? Зашто је укинуо доделу солидарне помоћи новородитељима?

Одмаралишта која сви запослени деценијама сматрају својима, у којима се осећамо као код куће, данас МУП нуди на поклон! Министар који је ту одскора и ко зна докле још, продаје оно што је наше више од пола века. Ко га је за то овластио? Ми запослени нисмо!

Синдикат српске полиције већ је поднео иницијативу Уставном суду за покретање поступка оцене уставности и законитости члана 172. тачке 2. Закона о полицији и јоше неких. Верујемо да ће Уставни суд донети правилну одлуку – да је ова одредба неуставна. Међутим, поступак пред Уставним судом трајаће извесно време, одговора још увек нема. А ми времена немамо!

Други, још битнији разлог зашто нам је тако лоше – јесте наше ћутање. Пасивност репрезентативних синдиката и безвољност запослених! Ми то можемо и морамо да променимо! Потребно је само да се покренемо!

Из тог разлога смо, а на Вашу иницијативу, донели одлуку да организујемо петицију за прикупљање потписа за измене појединих одредби Закона о полицији, и поставимо још неке конкретне захтеве у циљу очувања интегритета полицијских службеника и МУП-а у целини.

Свако ко се у МУП-у буде бавио истинском „декриминализацијом“, под унапред утврђеним, јасним и правичним критеријумима, тај ће у нама имати великог саборца. Али, исто тако, свако ко у МУП-у буде арбитретно одређивао ко ће остати без посла, а ко не, и ко буде примењивао неуставне и неправичне законе – тај ће у Синдикату српске полиције имати заклетог непријатеља!

Ми не желимо ништа више од других! Ми заправо желимо само онолико права колико их имају и други државни службеници! Не можемо дозволити да полицајац изгуби посао само из разлога што је против њега покренут кривични поступак! Не можемо дозволити да посао губимо само зато што неко сумња у нас да нисмо безбедносно подобни (нека то и докаже!), а да нпр. судија може обављати свој посао иако је због кривичног дела осуђен на казну затвора мању од шест месеци! Не можемо дозволити да ако неко од нас, иако правноснажно ослобођен у судском поступку, нема право да се врати на посао!

Још једном, ми не тражимо ништа више од других – ми само тражимо

 ПРАВДУ ЗА ПОЛИЦИЈУ!

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић

Буџет у суфициту, полиција у дефициту!

Дуго најављивање реформе полиције, иновације у људским ресурсима, систем вредновања рада, интерни конкурси и каријерно напредовање, та целокупна материја, остаће и ове године само мртво слово на папиру у појединим Полицијским управама. Ма колико лепо замишљено и испланирано у теорији, неће бити и реализовано у пракси.

Наиме, оцењивање радника за рад и оспособљеност, у првом планираном циклусу, до 30. јуна, неће бити могуће јер једноставно неће ни бити извршена обука и провера полицијских службеника у сегменту руковања ватреним оружјем.

Пре само пар година имали смо сличну ситуацију када, због недостатка пиштољске муниције није извршено редовно гађање бојевом муницијом. Оправдање је било, оно увек популарно – недостатак новчаних средстава. Ал добро, тада је то било „оправдано“ а кривац, наравно, она штеточинска предходна власт, која је разорила државу и довела је до банкрота.

Данас је већ друга прича. Држава је штедела и штедњом се спасла од банкрота, нема више те опасности. Али нема ни било чега другог. Нема дневница какве су некада биле, нема опреме, нема возила, заштитних прслука и антифона, нема меса у ресторанима, често нема хране и воде на терену, семинаре и лиценце плаћају сами запослени, одмаралишта поклањамо… Толико се штеди да се понекад заборавимо ко смо, шта радимо и коме служимо.

Овде године gadjanjeније бојева муниција проблем, ње има довољно. Али, ваљда смо се превише истрошили купујући муницију па нема за друге ствари. О цени коју плаћамо за ту муницију, неком другом приликом, та тема заслужује посебан текст. Узгред буди речено, неки зли језици тврде да смо и конзервиране хране купили у количини довољној за три године, да је за то крива сада већ бивша начелница Сектора за материјално-финансијско пословање. Прва или друга? Је л и та друга већ бивша? Као да је то и битно, начелница купила, сменили је, ал конзерве су ту, па како нам буде! Одговарао није нико.

Данас Министарство унутрашњих послова, једно од највећих и најбитнијих у држави, са вероватно и највећим буџетом, нема новца да обезбеди ни ствари попут рамова-држача мета, а можда ни саме папирне мете. Заиста звучи невероватно али МУП је организаторима обуке у појединим Полицијским управама дао незваничан, али поуздан одговор, да у буџету нема опредељених средстава за ту намену. Па наравно да нема новца и да није планиран, а и зашто би када се у великој већини Полицијских управа већ годинама инструктори сналазе како знају и умеју. Инструктори обезбеђују донације, користе лична познанства и пријатељства те обезбеђују рамове и мете!

Јесмо ли државни орган или нечија приватна прћија која оставља радницима да се сналазе и брукају.

А годишња оцена и базичне компентенције нек сачекају нека боља времена! Или да се неко од начелника снађе, ако већ не смеју саопштити истину директору и министру!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Командире, не хвалите се туђим радом!

Након скоро три месеца борбе, коју је водио Синдикат српске полиције, за исплату посебне накнаде полицијским службеницима Полицијске управе у Врању, ангажованим на раду са имигрантима у месецу децембру прошле године, коначно ће исплата зарађеног новца бити извршена до краја ове седмице. То нас, међутим, није спречило да поставимо питање одговорности оних који су нерадом или неодговорношћу допринели том маратонском поступку.

Нисмо планирали ни да објављујемо овакву вест јер се ту заиста немамо чиме дичити и поносити – једва се изборисмо за исплату зарађеног! Јака ствар! Али, с обзиром да се један репрезентативан синдикат, Независни синдикат полиције или, како то они воле за себе да кажу, „највећи синдикат“, хвали том исплатом као својим великим успехом, не можемо да останемо неми. И то из више разлога.

Најпре, морамо да кажемо да је тужно по синдикализам и све запослене у МУП, када се репрезентативан синдикат хвали таквим „резултатима“! Још тужније је када се тај синдикат, у недостатку свог рада, хвали туђим трудом, туђим потрошеним временом.

Историју наше борбе за исплату те накнаде немамо уопште потребу да доказујемо, остала је забележена и може се видети на нашем сајту у текстовима извештаја са месечних састанака у Кабинету, где је то питање у континуитету било на дневном реду. Али смо дужни истину нашим члановима и свим запосленима.

Независни синдикат полиције ни на који начин није учествовао у решавању овог проблема, напротив њихов представник у Врању је човек који се пре може назвати делом тог проблема. Наиме, члан ИО НСП из Врања, који се данас хвали некаквим резултатом, командир је Полицијске станице у Прешеву, Марјан Петровић. Командир са израженим начелничким амбицијама, по добром старом обичају тог синдиката.

Подсетимо, реч је о једном од дугогодишњих руководилаца ПУ Врање, ПУ у којој годинама нису издавани налози за прековремени рад. Тако да су приче о синдикалним успесима руководиоца који не поштује основна права запослених – у најмању руку лицемерне. Јер, док у ПУ Врање није заживео ССП, запослени, а богами и руководиоци нису знали како изгледају налози за прековремени рад. А хвалити се исплатом посебне накнаде једнако је хвалити се исплатом путних трошкова – и у једном и у другом случају реч је о неотуђивом праву запослених.

Командир полицијске станице Прешево, господин Марјан Петровић, никако не може бити заслужан за решавање овог проблема кашњења у исплати зарађеног, већ напротив, као руководилац он је један од одговорних за то. Он је део МУП-ове администрације, оличења спорости и склоности ка компликовању и најједноставнијих процедура. Господин Петровић је морао да по службеној дужности, као старешина људи који су оштећени, покрене то питање и ургира решавање, а не да, како су цинично навели „чека да му се обрате запослени“, и то исти они којима је старешина!!!

О поверењу запослених у ПС Прешево најбоље говори податак да су преко 90% њих чланови управо нашег синдиката. Синдиката српске полиције чији активисти стоје уз људе у строју, на пункту или у рову, деле храну и воду са њима. Не седе у топлим командирским канцеларијама, не командују и дисциплински не гоне своје колеге! Наши активисти дисциплинске пријаве пишу против старешина, по заслузи.

Синдикат српске полиције наставља искрену борбу, а запослени нека и надаље цене и добро промисле којем синдикату ће дати поверење. Да ли ће бити чланови синдиката који се бори за њихов интерес или ће ићи у синдикате који су, њиховим новцем, спонзори послодавца.

Служба заинформисање ССП
Миле Лазаревић

МИШЈА ГРОЗНИЦА МЕЂУ ПОЛИЦАЈЦИМА

Поводом информације о дијагностификовању хеморагијске грознице („мишје грознице“) код једног полицијског службеника анагажованог на спречавању илегалних прелазака државне границе према Македонији, у бази Цакановац, обавештавамо све колеге и јавност да нема места узбуни и ширењу панике.

Рад на терену у неподношљиво лошим и нехигијенским условима узима свој данак и оставља трајне последице на здравље полицијских службеника. Већ неколико година Србија је погођена неконтролисаним приливом илегалних миграната што је условило ангажовање великог броја полицијских службеника на терену. Њихов смештај је често апсолутно неуслован а и кад постоје какви-такви услови они су и тада далеко од стандарда који би гарантовали заштиту здравља наших колега. У хигијенски и санитарно неадекватним условима појава заразних болести је сасвим логична и очекивана тако да се нико није изненадио дијагнозом те болести код једног полицијског службеника у бази у Цакановцу. Срећна околност јесте то да је колега на терен и дошао са симптомима те болести те очигледно није заражен на терену.

misjagoznica

Хеморагијска грозница, познатија као мишја грозница, опака је болест, која се у посебно тешким случајевима завршава смрћу а свакако захтева дуготрајно лечење и оставља тешке и трајне последице на здравље оболелог. То је разлог због ког годинама упозоравамо послодавца на потребу обезбеђивања минимума санитарних услова за боравак већег броја људи на једном месту, у дужем временском периоду. Драмили смо, како то они воле да нас оптуже, на сваки пропуст и потенцијалну опасност, управо вођени лошим искуством по том питању. Још је свеже сећање на догађај када је неколико припадника жандармерије пре пар година заражено и оболело од ове болести.

Представнике послодавца, које врло често и оправдано критикујемо, овог пута са задовољством ћемо похвалити јер су заиста реаговали одмах и на прави начин. Колега је хитно пребачен кући, лекари МУП-а су у контакту са директором локалне болнице где је колега хоспитализован, већ у току данашњег дана припадници санитарне службе ће отићи у базу у Цакановцу, извршити увид, предузети и наложити све потребне мере како би предупредили евентуалну појаву болести.

Надамо се брзом опоравку оболелог колеге и верујемо да ће то остати усамљен случај. Користимо ову прилику да још једном апелујемо на колеге на терену на опрез и придржавање основних хигијенских и санитарних мера и да сваку појаву глодара у свом окружењу пријаве надлежнима без оклевања. У великој већини болести, поготово заразних – превентива и опрез су кључни!

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић

Агенција ће гарантовати солидарну помоћ!?

Београд, 17.4.2017. године, – Као што смо вас већ обавестили, Синдикат српске полиције је средином марта покренуо процес пред Републичком агенцијом за мирно решавање радних спорова поводом сужавања основа за добијање солидарне помоћи запосленима у МУП.

Наиме, Законом о полицији и, у складу са њим усвојеним, Правилником о солидарној помоћи, неки од основа за добијање исте, предвиђени Посебним колективним уговором за државне органе укинути су, а представници послодавца у Комисији за одлучивање о праву на солидарну помоћ пренели су став послодавца да новца нема довољно и да ПКУ неће бити поштован у том сегменту. Наравно да се ССП са тиме није помирио али се нисмо ни ослањали на прегања репрезентативних синдиката са поменутом Комисијом, већ смо прибегли правним лековима који су нам на располагању и обратили се државном органу надлежном за решавање колективних спорова.

У међувремену, од стране представника послодавца дошло је до обећања да ће те одредбе ПКУ ипак испоштовати али да тренутно нема расположивих средстава и да ће тек бити донет конкретан план. Свима су нам добро позната бројна обећања послодавце, олако дата и још лакше неиспуњена, тако да се њима нећемо задовољити нити на њих ослонити. Нећемо дозволити укидање солидарне помоћи за случај рођења детета и код смрти члана породице запослених у МУП.

ССП је становишта да се одредбе Правилника о солидарној помоћи искључиво могу односити на случајеве у којима се може одобрити солидарна помоћ који су прописани у чл. 176 Закона о полицији а никако се њима не могу дерогорати одредбе или искључити примена одредбе чл.47 ст.2 ПКУ за полицијске службенике у вези чл.43 ПКУ за државне органе. Ово посебно имајући у виду чињеницу да се Правилником разрађују поједине одредбе Закона или прописа Владе а да се аутномни правни акти, попут Посебног колективног уговора за полицијске службенике, примењују непосредно.

Такође, мада у овом моменту не у центру пажње ипак нимало мање битно, у примени ПКУ за полицијске службенике, као спорна јавила се одредба садржана у чл. 21 ст.1 тач.12 Посебног колективног уговора за полицијске службенике која прописује коришћење плаћеног одсуства за обављање личних послова а која не садржи нормативно ограничење које би прописивало да се плаћено одсуство по овом основу може користити само једном у току календарске године. Међутим, Министарство унутрашњих послова, односно руководиоци организационих јединица Министарства, доносили су решења којима су одбијали захтеве за коришћење плаћеног одсуства уколико је полицијски службеник у току исте календарске године већ користио плаћено одсуство по основу обављања личних послова.

Републичка агенција за решавање радних спорова покренула је поступак у којем ће МУП бити обавезан да учествује. Овим путем вас обавештавамо да је медијација пред агенцијом заказана за ову седмицу а благовремено ћемо вас обавестити и о исходу овог поступка!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

2 001
3 001

Начелниче, опери нам свима возила, за тебе је гратис!

Локална ауто-перионица у Панчеву, након дугогодишње сарадње обуставила је прање службених возила тамошње полицијске управе због нагомиланих и неплаћених дугова. Наводно су службе  Министарство унутрашњих послова перионици вратиле испостављену фактуру, неплаћену и уз одговор да иста неће ни бити плаћена због недостатка новца. Дискутабилан одговор са моралног аспекта, који ће свакако добити и свој судски епилог, јер нагомилани дуг од неколико стотина хиљада динара није мачји кашаљ, нити ће га неко тек тако опростити.

Ништа ново рекло би се, навикли смо већ на сличне ситуације где МУП ради сам против себе, неиспуњавањем преузетих обавеза ружи углед својих запослених, поготово полицијских службеника који су свакодневно у контакту са грађанима.

Оно штоautoperionica1 ову причу чини деликатном и нама занимљивом јесте то да се наводно појавио посебан списак регистарских ознака за шест возила полицијске управе, која перионица и даље опслужује и за која неко гарантује плаћање. Верујемо да је списак достављен од стране челника ПУ Панчево мада није искључена ни „самоиницијатива“ власника перионице или неких других актера целе ове приче. Како год било, на том списку су редом возила која користе челници управе. Дакле, за начелнке се гарантује плаћање, а полицајци нека се снађу.

Други, још занимљивији део приче јесте то да упркос новонасталој ситуацији, полицајци у патролном листу и даље добијају конкретан задатак „сипање горива и прање возила“. Није нам јасно којој то врсти полицијсих послова припадају сипање горива и прање возила па да се нађу у патролном листу међу другим конкретним полицијским задацима!? Поготово у овој новонасталој ситуацији, у Панчеву новој, а у већини мањих места у Србији сасвим уобичајеној – полицијски службени имају две могућности. Да у униформи узму крпу и кофу у руке и на некој јавној чесми оперу службено возило на очиглед грађања. Верујемо и да би тај поступак полицајаца проузроковао чуђење пролазника али и свеопшти подсмех. Друга могућност, коју ми никако не саветујемо, јесте та да злоупотребом службеног положаја или понижавањем и молбама изнуди бесплатно прање возила у некој од перионица.

Ма колико ово питање некоме изгледало банално, оно ипак додатно унижава полицијске службенике и доводи их у незгодне ситуације. Апелујемо на челнике Полицијске управе али и челнике МУП да овај проблем реше како знају и умеју – плаћени су да организују посао и обезбеде услове за несметан рад запослених, уз поштовање њихових радних права и људског достојанства!

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић