Skip to main content

Аутор: Миле Лазаревић

FREAKING NEWS: Хитна седница Владе Србије

Како информативна служба ССП сазнаје од својих извора блиских Влади Републике Србије, премијер и новоизабрани председник Александар Вучић заказао је за данас у 12, 00 часова хитну, проширену седницу Владе, на којој ће учествовати и чланови Савета за националну безбедност, са само једном тачком дневног реда: како решити проблем са платним листићимa за раднике МУП-а и спречити евентуално изливање тог проблема на улице већих градова у Србији. Обраћање премијера-председника јавности на ванредној конференцији за медије очекује се око 14 часова.

Целокупно замешатељство покренуо је наш извештај са састанка са Радном групом за сарадњу са синдикатима од 10. о.м. односно изјава помоћника директора полиције Богољуба Живковића који је на састанку изјавио да, због недостатка папира на којима се врши штампа обрачунских листа, радници МУП не могу редовно добијати обрачунске листиће, али да ће у духу добре сарадње са синдикатима, Министарство сваком запосленом који се појединачно обрати обрачунској служби омогућити добијање истог. На ову информацију први је реаговао је министар за рад Александар Вулин, који је у телефонском разговору са премијером-председником указао на неодрживост оваквог стања у Министарству, подсећајући га на своју изјаву од 2014. године да су сви послодавци, укључујући и државне органе дужни да поштују закон, да редовно издају платне листиће, у супротном за послодавца следе велике новчане казне, као и да је то решење било једно од круцијалних измена које је тада нови Закон о раду донео.

У веома жустром, директном разговору са министром Небојшом Стефановићем, премијер-председник је указао да је недопустиво да, и поред значајнаг смањивања свих примања запослених у МУП-у, сада имамо проблем и са обрачунским листићима. Министар се сложио са ставом премијера-председника, али је навео и да без додатних смањења дневница са 75 на 30 динара наведени проблем није могуће решити, јер, како је рекао, не ради се ту само о обрачунским листама, већ се, због недостатка средстава углавном не издају ни решења за годишњи одмор. „О тонерима, застарелој технолигији и осталом да не говорим“ – додао је министар.

Премијер-председник је од Савета за националну безбедност затражио хитну процену могућих импликација у вези са наведеним проблемом, са посебним освртом на евентуално изливање на улице већих градова у Србији, уз бојазан да би овај проблем могао постати један од захтева протеста студената који се ових дана дешавају широм Србије.

Информативна служба ССП је покушала да провери наведене информације, али је наишла на зид ћутања код свих којима се обратила. Изузетак је, наравно, први потпредседник Владе Ивица Дачић, који се љубазно одазвао нашем позиву и који је, када је чуо наше питање, кратко одговорио да није упознат са наведеним проблемом, али да ће, када буде изабран за председника Владе, све своје капацитете усмерити ка његовом решавању.


fake news

Ово је наравно само плод бујне маште нашег инсајдера из МУП којем ни после вишедеценијског рада у државним органима није јасно да се закони доносе рекламе ради, а њихова примена очекује од пуке сиротиње. У овом случају закон морају да поштују ситни играчи, предузетници и мала и средња предузећа, док тајкуне и државне органе не дотиче. Одговорни су доста високо, превисоко за домашај наших слабашних правосудних служби!

А наш послодавац, премијер и сви министри одреда, баш ни најмање се не узбуђују на тешкоће са којима се сусрећемо! То што је дневница полицајца на терену, у шуми, под шатором, једва 150 динара, док је дневница страначких активиста на бројању гласачких листића (пресавијаних ил попегланих, свеједно) чак 2-2.500 динара, јасно говори свакоме ко жели да чује!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Штампајмо за све паре!

Београд, 12.04.2017. године, – Београдски центар за безбедносну политику је данас на адресу Министарства унутрашњих послова послао отворео писмо обавештења о могућој штетној набавци. То удружење грађана у писму пише о реализацији тендера за набавку 9390 тонера и упозорава на могућу штету по буџет МУП у износу од чак 115 милиона динара.

БЦБП је писмо доставио Кабинету министра, Служби интерне ревизије и Одељењу за јавне набавке, а у њему се између осталог каже:

„Уколико МУП буде набавио искључиво оригиналне тонере платиће за 9.390 тонера укупно 135 милиона динара, док би за набавку исте количине квалитетних сертификованих компатибилних тонера, доступних на нашем тржишту, платио око 20 милиона динара. Будући да је МУП 2016. године склопио уговор о набавци 1.000 нових штампача за 52 милиона динара, а сада је због гарантног рока тих штампача спреман да плати за оригиналне тонере 115 милиона динара више него што мора, јасна је економска неисплативост ове набавке. Како није реално очекивати да ће коришћење сертификованих квалитетних заменских тонера довести до квара свих 1.000 нових штампача, за МУП би чак било сврсисходно одрећи се права на гарантни рок за новокупљене штампаче, а сервисирати штампаче од постигнуте уштеде од 115 милиона динара – своте за коју се може купити чак 2.000 нових штампача.

Набавка тонера је покренута у тренутку када је важан сваки динар који је МУП-у на располагању, нарочито када се узме у обзир лоше материјално стање припадника полиције и њихова слаба опремљеност. Сматрамо да је уштеду у случају набавке сертификованих компатибилних тонера могуће преусмерити на боље опремање запослених у МУП-у или за разрешавање других ургентних проблема.“

Руководствоtoner2 ССП није имало увид у комплетну домунетацију која прати процес ове јавне набавке, али сматрамо да су, овде изнете, чињенице знак за узбуну и очекујемо од надлежних да поступе одговорно и ову набавку учине сврсисходном и оправданом у сваком смислу. Оно што засигурно знамо јесте то да смо тренутно у ситуацији да полицајци сами пуне тонере, било личним средствима било преко појединих синдиката. И гле чуда – штампачи раде. У пракси су много чешћи класични механички кварови на склоповима штампача, ретко када долази до кварова услед употребе рециклираних тонера.

Сматрамо да МУП нема тај луксуз да „баци“ скоро милион евра буџетског новца и надамо се скором разјашњењу опречних ставова МУП и БЦБП по овом питању.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

bcbp pismo mup1

bcbp pismo mup2

НЕСТАШИЦА САОБРАЋАЈНИХ ПОЛИЦАЈАЦА

Град Београд, укључујући централне и приградске општине има скоро два милиона становника. На тој територији ради око 110 ауто-школа са дозволом за обуку и оспособљавање кандидата за полагање возачких испита. У школама обуку заврши на десетине хиљада кандидата годишње. Систем је тако постављен да је обука ефикасна а пролазност на тестовима јако велика.

Зашто онда постоји застој и проблем са добијањем возачке дозволе? Одговор је једноставан – полагање практичног дела возачког испита је уско грло!

Одсек за полагањеauto s2 возачких испита и превенцију у саобраћају Управе саобраћајне полиције у Полицијској управи за град Београд у свом саставу има свега 18 полицијских службеника распоређених на радно место испитивача возачких испита. Правилником о полагању испита број кандидата дневно, по једном испитивачу, ограничен је на седам. Ти људи раде по шест дана недељно током целе године али то једноставно није довољно за двомилионски град. По речима самих испитивача, потребно је најмање још 18 колега за редован систем рада, без тензија, без непотребног оптерећења испитивача и без незадовољства грађана. Данас кандидати између два термина за полагање морају чекати и по два-три месеца, што обесмишљава одредницу по којој смо сервис грађана.

У унутрашњости Србије, по великим градовима ситуација је слична а по мањим местима је стање са кадром још лошије. У Зајечару, Бору, Нишу или Чачку на пример, после завршене обуке прво практично полагање следи тек после пар месеци! Надлежни морају под хитно предузети одговарајуће мере и омогућити несметан рад нашим колегама на задовољство грађана.

Није згорег да подсетимо да овде укажемо на још један велики проблем. Наиме, наш послодавац не испуњава основне обавезе чак ни према овом минималном броју испитивача. Семинаре које похађају ради стручног усавршавања финансирају сами запослени а МУП им новац рефундира са закашњењем од најмање неколико месеци.

Звучи невероватно, али су таксе за добијање лиценце испитивача полицијски службеници плаћали из свог џепа, као да раде у својим приватним агенцијама а не у име и за рачун државе! Образложење надлежних је све само не пристојно – МУП не жели да их финансира и оспособљава па да онда оду у приватне воде и стечено знање комерцијализују! Невероватно!

На ову тему писале су дневне новине (НЕСТАШИЦА ПОЛИЦАЈАЦА У ауто-школама чекају на полагање и по три месеца), указано је јавности на проблем, одговорни из МУП су се вадили на недостатак кадра, проблеме са систематизацијом, захтеваном школском спремом, лиценцама и слично. Све то стоји, слажемо се, али и подсећамо да је одлуком ове државе само у прошлој години број запослених у министарству смањен за неколико хиљада.

Такође, морамо подсетити и послодавца и јавност на наше старе тврдње – у МУП има вишка запослених у администрацији не на улици! На улици нас има мало! Питајте, министре, командире полицијских станица са каквим се проблемима сусрећу док праве распоред службе! Питајте их да ли имају довољан број људи да комотно задовоље све потребе службе или распоред праве мађионичарским триковима те цеде ионако преоптерећене полицајце!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Ко полицајцима сме да брани слободну политичку вољу?

Београд, 23.03.2017. године, – Поводом непроверених гласнина да су поједине старешине (укључујући и оне ранга начелника ПУ) колегама забрањивале присуство скуповима кандидата за председника Републике Србије (посебно једног од њих), а наводно по изричитој наредби министра, имамо обавезу да колеге упознамо са њиховим Уставом и законима загарантованим правима, не улазећи у истинитост тих гласина.

С тим у вези подсећамо вас да је право на синдикално, професионално и друго деловање полицијских службеника јасно регулисано у члану 169. Закона о полицији који каже:

Полицијски службеници и остали запослени имају право на синдикално, професионално и друго организовање и деловање остварују на законом утврђен начин.
Полицијски службеници не могу бити чланови политичких странака, не могу се страначки организовати, нити политички деловати у Министарству.
Полицијски службеници не могу у униформи присуствовати страначким и другим политичким скуповима, изузев ако су радно ангажовани.
Поступање супротно одредбама из ст. 2. и 3. овог члана основ је за покретање поступка за утврђивање дисциплинске одговорности у смислу одредби овог закона којима се уређује дисциплинска одговорност запослених у Министарству.

Дакле, у ставу трећем више него јасно је истакнуто да полицајци „не могу у униформи присуствовати страначким и другим политичким скуповима, изузев ако су радно ангажовани“, што наравно имплицира апсолутну слободу присуства сваком скупу у цивилном оделу и њихово слободно време!

Полицијски службеници су пуноправни грађани ове државе и уживају сва уставом загарантована права међу којима је и слободна воља на изборима и нико им то не може ускратити нити забранити!

Свако друго тумачење је незаконито и повлачи консеквенце, те још једном позивамо све запослене да остану прибрани и достојанствени, и да нам се јаве за правну и сваку другу помоћ уколико трпе прикривене или отворене притиске и забране у том смислу!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Пуцњава у Малом Зворнику

За само 24 сата исти човек (Антонић Стефан, 23), локални вишеструки изгредник, напао најмање седам полицијских службеника у четири различита инцидента у Лозници и Малом Зворнику и том приликом некима од њих нанео лаке и тешке телесне повреде. У полицијској станици у Малом Зворнику је дошло и до пуцњаве, нападач се самоповредио приликом покушаја отимања службеног оружја једном од полицијских службеника. Тим поводом Синдикат српске полиције издао је следеће саопштење:

Данашњи инцидент је логична последица свих недостатака основних услова за рад полицијски службеници и небриге државе о њима. Стална изложеност опасности и рад под притиском нешто је на шта су сви полицијски службеници спремни и за шта су припремани током школовања. Нажалост, професија је таква и проблема ће увек бити. Али оно на шта полицијски службеници нису припремљени током свог школовања јесте рад у очајним условима, немаштини, лошој или никаквој опремљености.

Председник Синдиката српске полиције Лазар Ранитовић каже да му је јасно да живот не може да стане и сачека боља времена, да се мора радити у условима које имамо, и да се све полицијски службеници труде да дају свој максимални допринос у борби за бездебност грађана и стабилност јавног реда и мира. Али ми не видимо да је таква пракса и у врху Министарства унутрашњих послова и државе. Напротив, послодавац као да се труди да, додатним компликовањем процедура и наложеним мерама, полицајцима приликом свакодневног поступања што више отежа посао и искомпликује живот. О бесмислености многих наложених мера али и измишљених послова и обавеза могла би се читава једна књига написати. И то би било мало.

Држава нам свакодневним немаром, олаким оптуживањем полицијских службеника, суспендовањем и лишавањем слободе, благом казненом политиком према нападачима на полицајце, њиховим пуштањем на слободу у најкраћем могућем року, даје додатни притисак и практично нас онемогућава да трезвено и смирено размишљамо приликом поступања.

Сетимо се само олаког криминализовања свију нас и то из уста министра лично, када је почетком прошле године говорио о хиљадама криминалаца у нашим редовима и потреби некаквог великог прочишћења наших редова. И шта се десило? Је ли ко изгубио посао због тога? Да ли смо и даље сви криминалци? Или смо великом већином само обични полицајци, професионалци, посвећени послу и својој породици у вечитој трци за преживљавањем. Завршила се та чувена „анализа ризика“ онако како је једино било праведно, али је остала велика брука МУП у јавности, велика мрља над свима нама!

У таквим нељудским условима, када полицајци више нису сигурни у себе и у овлашћења која могу и требају да примене, дешавају се и грешке и инциденти. Онда долази до пропуста, долази до напада, до повређивања и полицајаца и грађана.

Можемо поставити питање шта су надлежни предузели након нашег писања о проблемима изазваних недостатком одговарајућих просторија за задржавање у великом броју полицисјких станица широм Србије? Да ли су и колико просторија надлежни оспособили у ових месец дана? Званичан одговор немамо али смо сигруни да је одговор поражавајући – нису ништа учинили, а оправдање је као и увек „недостатак средстава“, упркос наводном буџетском суфициту и никад бољем стању у државној каси!

depesa zadrzavanje

Уместо улагања у адаптирање просторија прибегло се старој доброј депеши – директор полиције дао је обавезујуће упутство да задржана лица чувамо у службеним просторијама које никако нису томе намењене. Наравно да тако нешто не само да беспотребно троши људске ресурсе (а само код нас у МУП су људи најјефтинији уместо најскупљи ресурс, но то је друга тема) већ и запослене доводи у потенцијалну, сасвим непотребну опасност, коју је уз мало добре воље могуће елиминисати!

Поводом овог догађаја у међувремену се огласио и министар унутрашњих послова, вест је под насловом „Стефановић: Оштре казне за напад на полицију“објавио портал Мондо, а ми вам је преносимо:

Министар унутрашњих послова Небојша стефановић изјавио је поводом напада на полицијске службенике у Малом Зворнику да ће инсистирати да сви они који се дрзну да нападну полицајце буду оштро кажњавани. Он је објаснио да су полицајци нападнути приликом обављања своје редовне дужности и да је то урадио човек који је помислио да је сасвим нормално да нападна полицијске службенике.

Након овакве вести не можемо а да министру не поставимо следећа питања:
– Шта сте предузели поводом нашег јавног обраћања, уличног протеста и тражења заштите полицијских службеника?
– Да ли сте прочитали наш допис у ком смо тражили састанак на којем би вам предложили идеје за конкретне акције како бисмо нешто променили по том питању?
– Осим фотографисања и јавног заклињања како нећете толерисати нападе на полицајце, шта сте још конкретно предузели?
– Да ли ово залагање за „оштро кажњавање“ важи за све нападаче, без обзира на њихов статус у друштву или чланство у некој политичкој организацији?
– Кад ћете наћи времена за састанак са синдикалном организацијом која окупља преко седам хиљада запослених у МУП?

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Полицајци раде гладни!!!

Синдикат српске полиције принуђен је да по ко зна који пут покушајем алармирања јавности утиче нас послодавца и тако га примора на обезбеђивање адекватних услова за рад полицијских службеника на терену!

Поред несносно лоших услова боравка и рада, о чему смо више пута писали, оно што запослене додатно оптерећује и практично онемогућава да обављају свој посао и сачувају здравље јесте јако лоша исхрана. Оброци које полицајци добијају су не само сумњивог квалитета већ и апсолутно недовољни. На приложеној фотографији можете видети како изгледа и шта садржи вечера полицијског службеника након целодневног патролирања дуж државне границе!

„Најпре су нас понизили умањењем дневнице на бедних 150 динара, за коју једва бурек и јогурт можемо да купимо, а сада нам недовољно калоричном исхраном практично директно угрожавају здравље! Својвремено је министар Стефановић изјавио како се патриотизам не мери дневницом, а ја га сада питам чиме се здравље мери!? Изгладњују нас на терену, а истовремено отуђују радничка одмаралишта која су нам једино била доступна за одмор и опоравак! Ускоро ни то нећемо да имамо! Зашто, министре?“ – изјавио је председник Синдиката српске полиције и поручио да ће се у вези са овим обратити Управи за безбедност здравља и потражити заштиту за наше колеге.

vecera
Фотографија добијена од колега на обезбеђењу границе према Бугарској!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Правосуђе благо према нападачима на полицајце

У данашњем штампаном издању дневног листа Политика изашао је текст под називом „Правосуђе благо према нападачима на полицајце“, у потпису новинара Александра Бојовића. У тексту се наводи низ статистичких података о броју кривичних дела и прекршаја извршених на штету полицијских службеника и сасвим исправно се, од стране новинара, указује на основни проблем – благу казнену политику правосуђа према изгредницима.

Лепо је што угледна новина, каква Политика без сумње јесте, пише о теми која боли све полицијске службенике, ал није лепо и што се у тексту прећуткују или искривљују неке битне ствари, можда нехатно али морамо да реагујемо, истине ради.

Најпре морамо да укажемо како протест полицијских службеника испред суда у Новом Саду, 6. фебруара 2017. године нису организовали „полицијски синдикати“ – већ СИНДИКАТ СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ, а неколико других синдиката је подржало скуп. Нажалост, та је подршка била само декларативна. Можда је ово новинару промакло као небитно, али је нама, а верујем и свим запосленима у МУП, јако битно да се зна ко од синдиката води истинску борбу и залаже се за права колега.

Настави са читањем

Све годишње оцене на видело! Имамо право да их знамо!

Синдикат српске полиције обратио се дописом органу власти, Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, господину родољубу Шабићу, ради добијања мишљења у вези примене чл.14ст.1 тач. 2 Закона о слободном приступу информација од јавног значаја у случајевима који се односе на захтеве за приступ подацима о годишњим оценама државних службеника, у конкретном случају полицијских службеника, и праву јавности да буде упозната са годишњим оценама државних службеника и уопште резултатима периодичног и ванредног оцењивања.

ССП је становишта да се приступом подацима односно јавним објављивањем података о годишњим оценама државних службеника, као лица чија се зарада финансира из буџета Републике Србије, не нарушавају приватност и друга права личности те да јавност, првенствено други запослени, имају оправдан интерес да буде упозната са резултатима периодичног и ванредног оцењивања државних службеника.

Раније смо се већ обраћали Министарству унутрашњих послова са захтевом да се јавно објаве годишње оцене државних службеника запослених у МУП а у циљу остваривања права јавности, превасходно запослених у Министарству, да буду упознати са резултатима периодичног и ванредног оцењивањасвих запослених, који резултати представљају основни услов за стицање вишег чина односно звања, напредовање и следствено томе остваривање веће зараде. Министарство унутрашњих послова је става да резултати периодичног и ванредног оцењивања не могу учинити доступним јавности без пристанка лица на које се такви подаци односе.

Међутим, Закон о платама државних службеника и намештеника прописује напредовање у одређеном броју платних разреда, у зависности од просечних оцена. Такође, Закон о полицији у члану 165 ст. 2 прописује да се напредовањење у служби остварује на основу просечне трогодипње оцене која не може бити нижа од „истиче се – 4“!

Дакле, периодична и ванредна оцена државног (полицијског) службеника је један од елемената који се узимају у обзир приликом напредовања у виши чин односно звање, док у случајевима које уређује Закон о државним службеницима, остваривањем одговарајуће годишње оцене државни службеник по аутоматизму прелази у виши платни разред. Следом реченог, резултати периодичног и ванредног оцењивања налазе се у директној вези са буџетским расходима и представљају основ за увећана давања из буџета Републике Србије на име исплате зарада државних службеника који су, остварујући одговарајуће годишње оцене, прешли у виши платни разред.

Даље, Закон о буџетском систему казује, између осталог, и да буџетски систем треба да оствари техничку или оперативну ефикасност која подразумева коришћење буџетских средстава и могућност њихове примене са што нижим трошковима. Као и да се приликом припреме и извршења буџета морају поштовати принципи ефикасности, економичности, ефективности, јавности, потпуности, тачности и јединствене буџетске класификације.

Дакле, у смислу цитираних законских одредаба, а имајући у виду чињенице да се зараде државних службеника, као директних корисника буџетских средстава, финансирају из буџета Републике Србије, да се буџет Републике Србије састоји у претежном делу од пореских прихода остварених наплатом средстава пореских обвезника, акцизних прихода који се наплаћују кроз крајњу потрошњу грађана, да се одговарајућом годишњом оценом државних службеника стварају услови за напредовање у виши платни разред, остваривање веће зараде и увећања расходне стране буџета, то јавност има оправдан интерес да буде упозната који су државни службеници и у коликом броју, остварили услов за увећање зараде по основу резултата периодичног и ванредног оцењивања рада.

Како се у конкретном случају ради о пословима који спадају у домен рада државних органа, посебних организација и јавних служби којима се задовољавају потребе грађана, то је претежнији интерес јавности да буде упозната са резултатима периодичног и ванредног оцењивања од права државног службеника да ускрати сагласност за давање података који се односе на резултате периодичног оцењивања.

Такође, још један значајан аспект годишње оцене државног службеника је и попуњавање упражњених радних места и додатно образовање путем интерног конкурса као и ситуације које настају изменом правилника и распоређивањем државних службеника, јер Закон о државним службеницима у члану 98 прописује да се код избора службеника којем држава финансира додатно образовање предност има службеник са вишим просеком оцене у последње три године. Даље, исти Закон у чл.133 ст.1 казује: „Ако Правилник буде тако измењен да нека радна места буду укинута или број државних службеника смањен, прекобројни државни службеници премештају се на друга одговарајућа радна места, а предност имају они са бољим оценама у последње три године.“

Међутим, у скоро свим случајевима попуњавања радних места и додатног образовања путем интерног конкурса као и у случајевима распоређивања државних службеника након измене Правилника, запосленима који су конкурисали или имали претензија на одређено радно место нису биле доступне оцене државних службеника који су de facto иde iure рапоређени на одређена радна места за које је било више заинтересованих државних службеника који су испуњавали услове за распоређивање на предметно радно место.

Имајући у виду да оцене државних службеника нису доступне свим кандидатима за одређено радно место у великом броју случајева приликом распоређивања државних службеника пресудну улогу имала је арбитрарност непосредног старешине и субјективни став о поједином државном службенику, без разматрања објективних чинилаца као што је годишња оцена. Неправилно поступање руководилаца организационих јединица је потврдио и Управни суд у великом броју пресуда којима се поништавају акти о распоређивању учињени без разматрања годишњих оцена, а као пример наводимо и ситуацију насталу крајем 2015. године када су масовно донета решења о премештајима на „послове анализе ризика“ која су поништена у одговарајућим поступцима.

Због претходно наведеног очекујемо да нам поступајући орган, након разматрања навода нашег дописа, достави мишљење у вези примене чл.14ст.1 тач. 2 Закона о слободном приступу информација од јавног значаја(„Сл. гласник РС“, бр. 120/2004, 54/2007, 104/2009 и 36/2010)као и став о претежнијем интересу јавности да буде упозната са резултатима периодичног и ванредног оцењивања.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Сарадња са синдикатом путара!

Председник Синдиката српске полиције, господин Лазар Ранитовић и председница Самосталног синдиката путара Србије, госпођа Соња Вукановић, потписали су у петак 3.3.2017. године протокол о сарадњи, чиме је и формализована, раније успостављена, сарадња ове две синдикалне организације.

Мада наизглед немамо превише додирних тачака, с обзиром на то да долазимо из две различите гране привреде, наше две организације су препознале једна другу као истинске борце за права својих чланова и свих запослених. Успостављени су први контакти и већ разматрени могући видови сарадње на неким конкретним пословима, а сада је сарадња и озваничена. Након успостављања сарадње са синдикатима запослених у министарствима унутрашњих послова Босне и Херцеговине, Словеније и Бугарске, ССП по први пут формализује и сарадњу са једном синдикалном организацијом у Србији.

Самостални синдикат путара Србије је репрезентативни синдикат у грани на нивоу Србије, основан је 1992 године, данас окупља запослене из више десетина путарских предузећа широм Србије, углавном приватних предузећа. Сама чињеница да егзистира и успешно ради у таквом окружењу, док у већини приватних предузећа синдикат представља само мисаону именицу, говори о искуству и снази тог синдиката. ССП ће свакако имати шта да научи од искусних синдикалаца, каква је пре свега председница Соња Вукановић.

dav

Садржај потписаног споразума можете прочитати овде:

Препознајући значај сарадње на јачању и унапређењу веза синдикалне солидарности и узајамног разумевања, уз обострану жељу да развију и унапреде билатералне односе, дефинишу заједничке задатке у одбрани интереса чланова коју заступају, СИНДИКАТ СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ и САМОСТАЛНИ СИНДИКАТ ПУТАРА СРБИЈЕ (у даљем тексту: стране) су одлучили да закључе :

ПРОТОКОЛ
О САРАДЊИ ИЗМЕЂУ

СИНДИКАТА СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ И САМОСТАЛНОГ СИНДИКАТА ПУТАРА СРБИЈЕ

Обе стране су убеђења да је будућност синдикалног деловања у чвршћем повезивању радника у различитим гранама привреде у Србији, као и у њиховој међусобној размени искустава.

Потписници Протокола су сагласни да ће сарађивати на питањима:

 унапређивања и заштите, радно-правних, социјалних, образовних, културних и других заједничких интереса својих чланова;
 остваривања и заштите синдикалних права и слобода интересног организовања;
 међусобног информисања о искуствима из области трипартизма, посебно колективног преговарања и закључивања колективних уговора, уз узајамну подршку у тој области;
 размене искустава у вези организације и рада синдиката;
 заштите на раду и развоја у области спорта и културе;
 и другим питањима која буду од интереса за ове синдикате;

Потписници Протокола су сагласни да одржавају редовне контакте кроз преписку и сусрете, разматрају иницијативе и облике заједничког деловања и слично.

Овај Протокол ступа на снагу даном потписивања од стране овлашћених представника ових синдиката.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

„Командире, које је возило најбоље?“ – „Службено, извршиоче, службено!“

Дугогодишњи, свима нама добро познати, проблем са недостатком патролних возила, не дотиче све запослене подједнако. Начелнике и командире баш нимало не погађа неисправност возила или недостатак горива. Навикнути су на удобна возила и тешко их се одричу. Међусобно се чак и шале на рачун тога, па на питање о томе која марка и модел возила су најбољи, они хорски углас одговарају „службено је возило је најбоље возило“. Па да, нема регистрације, сервиса, куповине пнеуматика нити било каквог одржавања! Службено возило може и у четвртој преко шина и у трећој на тротоар!

Некад је и "101" био недосањани сан командирима!
Некад је и „101“ био недосањани сан командирима!

Сви министри супокушавали, барем званично, да сузбију злоупотребе коришћења возила, ограничавали су категорије запослених са правом на возило на „лично задужење“, али се то некако увек показало недовољним. Миц по миц, све би се, као по неком правилу, кроз само пар месеци враћало на старо!

Навикли смо ми да гледамо и то како свако ново возило у полицијској станици најпре прође кроз руке начелника и командира, па тек након пар година, кад стигне неко новије и луксузније, оно прво одлази полицајцима. Тек као половно, у полуисправном стању, возила стижу у редовне или секторске патроле! Кажем, навикли смо, ал некад господа пређу границу… Некад баш не знају за меру!

Командир једне полицијске станице у ПУ за град Београд ових дана је отишао на терен. На 21 дан. Четрнаест дана ће провести у наставном центру у Кули, и још једну седмицу на Митровом Пољу. И повезао је ауто, наравно! Али да је повезао оно које иначе користи, ни по јада. Не, тај господин командир није се одвезао до Куле службеним возилом „пежо 307“ са цивилним регистарским таблицама, које користи већ дужи временски период. Пежо је оставио свом заменику да се овај не пати градским аутобусом док га мења, а он је за ову прилику себи специјално обезбедио плаво-белог голфа 6.

Министре, за поједине командире ове машине да спремиш!
Министре, за поједине командире ове машине да спремиш!

Да ли је у питању некакав осећај престижа или нешто друго, није нам познато, нити нам превише смета. Оно што све запослене у тој станици иритира јесте чињеница да је то возило практично одузето патролама које су га до сада користиле! А сада патроле, уместо голфа, возе стари, полураспаднути „фиат пунто“. На том пунту је ретко шта исправно па тако није ни систем вентилације и грејања. Због увлачења издувних гасова, несносног смрада, али и опасности од тровања гасовима, људи су принуђени да се смрзавају.

Заиста, шта рећи на то? Ново и исправно возило, безбедно за коришћење и по здравље запослених, стоји данима на паркингу у Кули, а полицијски службеници могу да бирају: да цвокоћу док раде или ризикују тровање издувним гасовима!

Намерно нисмо именовали полицијску станицу чији командир показује оволики степен безосећајности и одсуства стида! Намерно, јер очекујемо реакцију руководства Полицијске управе за град Београд, начелника Веселина Милића и његових помоћника, који ће сасвим лако утврдитио ком командиру је реч. Али верујемо да ће провером открити барем још неколико сличних случајева бахаћења старешинског кадра и злопаћења обичних полицајаца! Оних, који својим радом на терену зарађују и плату и возило том истом командиру!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић