Skip to main content

Аутор: Виктор Ратковић

ДРЖАВА НА КОЛЕНИМА!

Napisao/la Виктор Ратковић na . Objavljeno u Апели. Нема коментара на ДРЖАВА НА КОЛЕНИМА!

Претпрошле ноћи у Новом Саду се догодио још један у низу напада на полицијске службенике. Овога пута нападачи су показали висок ниво бруталности и безобзирности – за седам минута жандарму Борису Јевросимову задали су више од 100 бруталних удараца наневши му тешке телесне повреде у виду прелома руке, повреде стопала, бројне модрице и подливе, као и прострелну рану шаке насталу приликом покушаја отимања службеног пиштоља! И све то у присуству његове супруге, не либећи се да и њој повремено задају понеки ударац.

Након исказане безобзирности у току напада, криминалци се приликом доласка интервентне патроле полиције на место догађаја нису дали у бег, већ су – напротив, сасвим мирно и без страха сачекали хапшење!

Управо је тај недостатак страха од казне показатељ да смо, услед благе казнене политике и толерантношћу према криминалу, дошли до критичног тренутка – да код криминалаца настаје одсуство страха од казне и државе. Схватили су да суђења могу отезати у недоглед, да по потреби могу без већих проблема побећи из државе, јер им суд претходно неће одредити притвор; да ће евентуална казна бити веома блага, а да ће у међувремену њихов углед у криминалном миљеу само вртоглаво расти. Овој појави свакако доприносе и медији који зарад јефтине популарности и раста гледаности организују разне ријалитије у којима су осведочени криминалци пожељни учесници и у којима се они јавно хвале својим злоделима, разарајући тако систем нормалних друштвених вредности, односно стварајући други, нови – криминални. И уместо да стану у заштиту друштва и друштвених вредности, судови неретко иду криминалцима на руку. Како другачије објаснити да суд криминалцима више година одлаже издржавање затворске казне зарад учешћа у таквим ријалитијима? И како објаснити да криминалци годинама избегавају издржавање затворске казне под изговорима тешке оболелости, а да при томе исторемено сваког дана обарају личне рекорде у дизању из бенџа? Или – како смо дошли у ситуацију да се вечерас неко мирно шета преко травњака фудбалског стадиона прекидајући утакмицу квалификација за Светско првенство у фудбалу, а да сутра суд расписује потерницу?! Траженог, наравно, нема!

Modus operandi правосуђа и у овом случају је остао исти. Јер, према непровереним и нама заиста несхватљивим информацијама, нападачима на жандарма Јевросимова најпре је одређен притвор, али је убрзо био укинут.

Синдикат српске полиције апелује на Владу Републике Србије, правосуђе и све друге државне органе и установе да хитно предузму мере ради пооштравања казнене политике за нападаче на полицијске службенике. Нису полицијски службеници изнад осталих грађана, али се у односу државе према полицијским службеницима и према криминалцима најбоље огледа колико је држава (не)спремна и (не)способна да се избори са криминалом. Толико пута поновљено „напад на полицајца је напад на државу“ је у потпуности обесмишљено и излизано, а морало би бити један од постулата безбедности државе.

Позивамо и све медије да буду одговорни, да престану са величањем криминала и криминалаца, да се издигну из трке за већим рејтингом и стану у одбрану својих грађана и друштвених вредности.

Јер, све док нам криминалци буду излазили из затвора пре него жртве из болница и све док буду сачекивали патроле на месту злочина са осмехом на лицу – Србија нема будућности!

Крајње је време да држава покаже ко је газда! Уколико то не покаже данас – можда ће сутра бити касно! Ваљда је један 12. март био довољна опомена!

Генерални секретар ССП
Виктор Ратковић

Текст у Блицу: Борба на живот и смрт

 

Састанак са Радном групом: Одсуство партнерског односа

Napisao/la Виктор Ратковић na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Састанак са Радном групом: Одсуство партнерског односа

Београд, 12.12.2016. године – Одржан је последњи овогодишњи састанак са Радном групом МУП-а за сарадњу са синдикатима. Делегацију Синдиката српске полиције чинили су председник Лазар Ранитовић, заменик председника Миле Лазаревић и генерални секретар Виктор Ратковић. Радом Радне групе председавао је државни секретар Милосав Миличковић.

Састанак је протекао у атмосфери одсуства партнерског односа од стране чланова Радне групе (част изузецима!) јер се показало да Радна група за значајан део проблема запослених у МУП-у нема слуха. Проблеми запослених се често неосновано минимизирају, претходно договорена решења се неретко не реализују, а из излагања и понашања већине чланова Радне групе се могло закључити да су на састанак дошли потпуно неспреми, не удостојивши се да прочитају достављене теме, образложења и предложена решења. Такво понашање не предстаља чин непоштовања представника ССП, већ запослених које ССП представља, а то је веома поразно – и за МУП и за државу у целини.

Као честа образложења Радне групе за различите проблеме јесте да нема новца. Међутим, ССП је увек инсистирао да новца има, али да се он често троши ненаменски н нерационално, наводећи примере неспремности МУП-а да у случају спорова склопи споразуме о вансудском поравнању, што потом неминовно води до стварања непотребних, а енормних судских трошкова, разуме се – на терет МУП-а. Као пример недомаћинског пословања у МУП-у је и то што се сваког јутра припадницима Жандармерије стационираним у Јасенову довози 10 хлебова чак из Врњачке Бање, те да би се, у случају набавке хлеба у оближњој Новој Вароши, на годишњем нивоу само по овом основу уштедело скоро два милиона динара (на име утрошеног горива, одржавања возила и дневница возача-достављача).

Списак предложених тема, са детаљно образложеним проблемима и предложеним решењима можете погледати овде – teme-za-kabinet-2012-12.

  1. Евидентирање и обрачун радних сати запослених упућених на специфична подручја ради ангажовања на пословима миграције и миграната и на подручју КЗБ

Представници Радне групе упознати су са чињеницом да се примена прописа који се односе на обрачун радних сати упућених на специфична подручја ради ангажовања на пословима миграције и миграната разликује од ОЈ до ОЈ, те да се стиче утисак да имамо бар по три закона о полицији и закона о раду, а не само по један. Предложили смо да се у циљу уједначавања и правилне примене прописа свим ОЈ достави обавезна инструкција којом ће се омогућити да се полицијским службеницима за сваки дан проведен на „посебном задатку“ рачуна осам сати рада, осим уколико у току дана нису били ангажовани дуже од 8 сати, када ће им се рачунали ефективно проведени сати на раду. Такође смо указали да се ни на који начин не може искључити увећање плате по основу рада на дан државног празника и рада ноћу.

Иако смо указали да је предложену обавезну инструкцију неопходно доставити „на терен“ што пре, представници Радне групе сматрали су да је реч о озбиљној проблематици, па да ће овим поводом, најпре организовати састанак свих ОЈ, након чега ће изнаћи решење, које ће потом бити достављено ССП, ради изјашења да ли се слажемо са предложеним решењем проблема.

  1. Исхрана припадника ИЈП (и других полицијских службеника) ангажованих на државној граници Р. Србије последњег дана ангажовања (приликом „смене“)

Председник ССП Лазар Ранитовић указао је на проблем што припадници ИЈП (и других полицијски службеници) ангажовани на државној граници последњег дана ангажовања, тј. када се врши „смена“, имају обезбеђен само доручак. С обзиром на то да им „смена“ стиже тек око 12-13 часова, а натраг до своје матичне ОЈ у путу проведу још од 4 до 6 сати, дакле у матичну ОЈ се враћају између 16 и 19 часова поподне, председник Ранитовић је предложио да се полицијским службеницима приликом повратка у матичне ОЈ обезбеди ланч пакет на име ручка.

Овај предлог је од стране Радне групе прихваћен као неспоран, напоменувши да то зависи искључиво од старешине који требује оброке.

ССП ће пажљиво пратити како ће се поједине старешине убудуће понашати у оваквим ситуацијама. У том смислу позивамо све полицијске службенике да нас обавесте у случају непоштовања напред договореног.

  1. Несклапање споразума због вишка радних сати које су остварили запослени у ППУ у Врању и у ЈЗО

Председник ССП Лазар Ранитовић је представницима Радне групе саопштио да ће ССП, с обзиром на то да у претходних годину дана, и поред великог броја састанака, постигунтих договора и датих обећања да ће се склапањем споразума о вансудском поравнању решити проблем неевидентирања и необрачунавања оствареног вишка радних сати запослених у ППУ у Врање и у ЈЗО, у наредном периоду пружити сву потребну правну подршку свим запосленим који буду желели да овим поводом против МУП-а поднесу одговарајуће тужбе, напоменувши да одговорност за настале непотребне судске и друге трошкове спорова сносе руководиоци предметних ОЈ, предложивши њихово дисциплинско кажњавање.

Представници Радне групе су саопштили да је решавање овог проблема при крају и да руководиоцима ППУ у Врању и у ЈЗО, као и у Сектору за материјално-финансијске послове треба оставити још мало времена. Председник Ранитовић је изразио сумњу да ће се, с обзиром на досадање искуство, било шта променити и да примећује одсуство искрене воље у МУП-у да се овај проблем коначно реши, додајући да ће се тужба испоставити као једини начин.

  1. Проблеми ватрогасаца-спасилаца у Горњем Милановцу

На примедбе ССП о необучености свих ватрогасаца-спасилаца, те лошег стања „техничког возила“ и опреме, као и да је приступна саобраћајница за ауто-пут у лошем стању, помоћник начелника СВС Бојан Костић је констатовао да ко 80-85% „техничких возила“ у СВС недостаје комплетна опрема, а да нема новца за набавку. У погледу приступне саобраћајнице истакао је да су у СВС свесни овог проблема, али да су за његово решавање потребна знатна материјална средстав, а да то не зависи од СВС. Међутим, негирао је да су ватрогасци-спасиоци необучени, већ да су сви прошли обуку за техничке интервенције, али да је тачно да је посебну специјалистичку обуку прошао само један од њих, а што је опет у складу са неким пројекцијама и могућностима СВС, те да је тај ватрогасац-спасилац обавезан да своја знања стечена на специјалистичкој обуци по повратку у своју ОЈ пренесе осталим запосленим.

Заменик председника ССП Миле Лазаревић је изнео податак да у великом броју ВСЈ имамо запослене људе без основне противпожарне обуке, који не смеју да излазе на интервенције. У време највећих пожара и несрећа, када је преко потребан сваки расположиви човек, ти људи остају да седе у станици. При томе они остварују сва права из радног односа и примају исту плату као и људи који се свакодневно излажу ризику по здравље и живот. Хитно је потребно све запослене обучити за основне интервенције гашења пожара, с обзиром на ионако мали број ватрогасаца по глави становника!

  1. Проблеми запослених у Жандармерији

Генерални секретар ССП Виктор Ратковић подсетио је чланове Радне групе да је пре месец дана договорено да ће се припадницима Жандармерије ангажованим на обезбеђењу КПЗ Пожаревац након осмочасовног радног ангажовања, сваког дана издавати осмочасовни налози за приправност, али да још увек није издат ниједан налог за приправност.

Помоћник комаданта Жандармерије Горан Дивјак је одговорио на ову констатацију рекавши да је ту проблем мултиплициран због постојања још неколико издвојених објеката које Жандармерија обезбеђује, па ако би се налог за приправност издао онима који обезбеђују КПЗ Пожаревац, онда би морао и свим осталима који обављју такве послове. На опаску Лазара Ранитовића да налог и треба да добију сви који су у режиму приправности, господин Дивјак је одговорио да најпре треба отклонити неке нејасноће, у ком циљу је већ упутио допис свим старешинама ради изјашњења по овом питању, те да треба очекивати да ће коначан став Жандармерије по овом питању бити саопштен до краја недеље. У погледу обезбеђења хране (уместо ланч пакета) господин Дивјак је истакао да је проблем што са Министарством правде није постигнут споразум.

Чланови Радне групе су саопштили да не постоје услови да се припадницима Жандармерије који раде у Липовици организује превоз из града. Такоше, то свакако не би искључило трошкове за месечне маркице за превоз за део пута од куће до полазне тачке из града. Такође, тренутно не постоје услови да се и припадницима Жандармерије у патролама ПУ за град Београд обезбеди оброк.

У вези са набавком и репарацијом панцира, господин Дивјак је саопштио да ће репарација постојећих, односно набавка нових панцира бити одрађена током 2017. и 2018. године, као и да ће за нове припаднике Жандармерије и за припаднике чија је униформа поцепана ускоро почети подела нове униформе.

  1. Исплата увећане зараде када запослени мења руководиоца или када има додатно оптерећење на раду

Проблем непоштовања одредби Закона о раду, Закона о полицији и ПКУ за полицијске службенике у вези са неиздавањем решења за „замену руководиоца“, а потом и необрачунавања увећања плате по том основу, као и проблематику „замене извршиоца“, односно оставривања права на додатак на плату за додатно оптерећење на раду, изложио је заменик председника ССП Миле Лазаревић.

Чланови Радне групе сматрају да су одредбе које се тичу „замене руководиоца“ потпуно јасне и захтевали су достављање података о ОЈ у којима се ове одредбе не примењују, а ради указивања руководиоцима тих ОЈ о неправилном поступању.

У погледу додатка на плату за додатно оптерећење на раду није постигнута сагласност, јер су чланови Радне групе били становишта да то више не постоји, али су након опаске генералног секретара ССП Виктора Ратковића да је то прописано чланом 12. ПКУ за полицијске службенике, додали да су те одредбе нејасне и непрецизне и да захтевају озбиљну анализу.

  1. Продаја одмаралишта МУП-а?

У вези са информацијама да ће МУП отуђити одмаралишта, одговор је дао начелник Сектора за материјално-финансијске послове Драго Бјелица, рекавши да та опција још увек није разматрана, уједно констатујући да су ти објекти у лошем стању, а да су трошкови одржавања огромни, па да не искључује могућност да ће се МУП у ближој или даљој будућности, приликом неког „резања трошкова“, уместо нпр. ускраћивања неких потреба полицијским станицама, одлучити да отуђи одмаралишта. На питање представника ССП шта се у том случају планира са запосленима у одмаралиштима, господин Бјелица је одговорио да, пошто још увек нема одлуке о продаји тих објеката, да нема ни плана шта ће бити са запосленима у тим објектима, али да ће свакако, у случају продаје објеката постојати и неки план и програм решавања питања запослених. На питање представника заменика председника ССП Мила Лазаревића због чега појединим лицима ангажованим на одређено време, односно по уговору о привременим и повременим пословима (нпр. у објекту на Бежанијској Коси), још увек није продужен уговор, добијен је одговор да ће уговори бити продужавани у складу са потребама за ангажовањем радника.

  1. Динамика исплате посебних наканда, накнаде путних трошкова, солидарне помоћи, јубиларних награда…

Динамика исплате посебних накнада полицијским службеницима ангажованим на подручју границе и КЗБ врши се у складу са динамиком и тачношћу спискова које достављају организационе јединице ангажованих, што за последицу има да су поједини полицијски службеници примили посебну накнаду за септембар, а други нису. У сваком случају новца за ове намене има, а исплата се врши у просеку два месеца након ангажовања.

Новац опредељен за путне трошкове је потрошен. Министарству финансија је упућен захтев да се одобре додатна средства за исплату још две накнаде путних трошкова (за септембар и октобар) и са Министарством финансија је постигнут начелан договор о одобравању ових средстава тако да ће та исплата бити извршена крајем децембра текуће године.

Исплате јубиларних награда вршиће се динамиком израде решења у другој половини децембра. Новац за ову намену је обезбеђен и сви који остварују право на јубиларну награду биће исплаћени.

Начелник Сектора за материјално-финансијске послове Драго Бјелица је саопштио да је формирана комисија која ће до 31.12.2016. године обрађивати пристигле захтеве за солидарну помоћ и да ће сви који испуњавају услове, а поднели су уредну документацију, добити одређени износ солидарне помоћи, а сходно висини трошкова којима су били изложени. Напоменуо је да је велики број до сада пристиглих захтева непотпун, те да је неопходно извршити њихову допуну. На постављена питања о тачним критеријумима и начином рада комисије, нисмо добили прецизне одговоре, па смо стекли утисак да и у самом МУП-у постоје велике недоумице у погледу овог питања. Представници ССП изнели су примедбу да комисија не може окончати свој рада 31.12.2016. из простог разлога што ће део запослених право на солидрану помоћ остварити самим крајем децембра, те да рад комисије мора бити продужен и у јануару, што је изазало недоумицу код предстаника Радне групе. Представници ССП изнели су и став да се на део запослених у МУП-у који се сматрају државним службницима, а можда и на полицијске службенике, и током 2014. и 2015. године примењивао ПКУ за државне органе, а с обзиром на то да потраживања из радног односа застаревају тек протеком три године, имају право на солидарну помоћ и за случајеве из 2014. и 2015. године – представници Радне групе су то категорички одбили, изневши да се ПКУ за државне органе није примењивао на запослене у МУП-у све до Анекса ПКУ за полицијске службенике, те да је примена одредби ПКУ за државне органе за чију примену нису обезбеђена средства у буџету Републике Србије, на разделу МУП-а, за 2015. годину, отпочела тек 1.1.2016. године.

Став МУП-а је да, у складу са чланом 16. Закона о буџету, запослени у МУП-у не остварују право на новчану честитку на име новогодишњег поклона деци запосленог до 15 година старости, те ће поднети захтеви бити одбијени. Представници ССП су изнели да сматрају да МУП, ако нема правну, онда свакако има моралну обавезу да деци оних који свакога дана ризикују своје животе ради очувања безбедности грађана и државе, од којих су неки и дали свој живот, обезбеди новогодишње поклоне, одосно новчане честитке на име новогодишњих поклона и да ће ССП у наредном периоду инсистирати на томе.

Генерални секретар
Виктор Ратковић

СОЛИДАРНА ПОМОЋ – УПУТСТВО: ШТА, КАКО, КОМЕ?

Napisao/la Виктор Ратковић na . Objavljeno u Обавештења. 2 коментара на СОЛИДАРНА ПОМОЋ – УПУТСТВО: ШТА, КАКО, КОМЕ?

Иако је од законом прописане обавезе да донесе правилник којим ће прописати „ближе услове и критеријуме за доделу, као и висину солидарне помоћи“ (члан 176. став 4. Закона о полицији) прошло више од десет месеци, министар ту своју обавезу још увек није испунио. То има за последицу општу неинформисаност, не само запослених који би право на солидарну помоћ хтели да остваре, већ и неинформисаност служби МУП-а које би требало да решавају по тим захтевима запослених. Да све буде још горе, до пре само месец-два МУП је оспоравао право запослених на солидарну помоћ! Када се то има у виду илузорно је говорити да ли постоји неки општи МУП-ов образац захтева за остваривање права на солидарну помоћ, а камо ли неко упутство у вези са овим.

Године синдикалне борбе нису нас изненадиле оваквим поступцима МУП-а, па смо, уз помоћ наших правних заступника, предузели све како би запосленима у МУП-у, најпре указали на могућност остваривања овог права, а потом и одговорили на многа ваша питања: Како поднети захтев? Коме поднети захтев? Коју документацију доставити? Шта чинити уколико није достављена потребна документација?

Право на солидарну помоћ прописано је већ Законом о полицији (члан 176). Ово право, међутим, није предвиђено Посебним колективним уговором за полицијске службенике (ПКУзаПС), што је само још један у низу показатеља колико је ПКУзаПС неповољнији у односу на друге ПКУ, а за шта одговорност сноси синдикат који је на њега ставио свој потпис. Штета по полицијске службенике је отклоњена потписивањем Анекса ПКУзаПС, којом приликом је члан 47. допуњен ставом 2. који гласи: „На сва права и обавезе полицијских службеника када је то за њих повољније, примењиваће се одредбе ПКУ за државне органе (ПКУзаДО).“

Ко има право на солидарну помоћ?

Чланом 43. ПКУзаДО предвиђено је право на солидарну помоћ у случајевима:

1) дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице;
2) набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице;
3) здравствене рехабилитације запосленог;
4) настанка теже инвалидности запосленог;
5) набавке лекова за запосленог или члана уже породице;
6) помоћ члановима уже породице, односно малолетној деци запосленог за случај смрти запосленог и запосленом са случај смрти члана уже породице;
7) месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог који погине у току обављања послова радног места на које је распоређен и
8) рођења детета запосленог.

Члановима уже породице сматрају се брачни друг, ванбрачни друг, деца, рођене браћа и сестре, браћа и сестре по оцу и мајци, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ.

 

Да ли постоје додатни услови за остваривање овог права?

Постоје. У погледу остваривања права на солидарну помоћ за случај рођења детета, уколико су оба родитеља запослена у државним органима, право остварује само мајка детета. У том смислу, приликом подношења захтева од стране запосленог чија супруга није запослена у државном органу потребно је приложити и доказ (потврду) да је супруга незапослена (од Националне службе за запошљавање), односно да није запослена у државном органу (од послодавца супруге), односно да супруга није остварила ово право (од послодавца супруге).

Такође, право на ортопедска помагала и апарате, на здравствену рехабилитацију и др. може се остварити под условом да запослени то право није остварио у складу са другим прописима из области обавезног социјалног осигурања, борачко-инвалидске заштите и другим прописима.

 

Колики је износ солидарне помоћи?

Прецизан износ солидарне помоћи предвиђен је само за случај рођења детета запосленог – у висини просечне зараде. Износ солидарне помоћи по другим основима није прецизиран, већ је утврђен само највиши износ солидарне помоћи који запослени може остварити, и то:

  • за основе од 1 до 5 – највише до висине три просечне зараде, а на основу уредне документације и у складу са средствима обезбеђеним у буџету;
  • за основ 6 – највише до висине две просечне зараде и
  • за основ 7 – највише до висине просечне зараде.

Под просечном зарадом подразумева се просечна зарада без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

У прилогу је табеларни преглед висине солидарне помоћи у 2016. години.

visina-solidarne-pomoci-2016

Да ли постоји прописан образац захтева? Како и коме поднети и предати захтев?

Не постоји општи образац за подношење захтева. Као што смо навели, МУП је и овом приликом заказао не утврдивши образац захтева, већ је препустио запослене саме себи. Но, у принципу, нема препреке да се захтев поднесе без неке посебне форме и у рукопису. Оно што је битно и што захтев мора да садржи су: подаци о подносиоцу (име и презиме, ЈМБГ, организациона јединица у којој је запослен), позивање на одговарајући правни основ (члан 43. ПКУзаДО и одговарајућа тачка), опис чињеница које оправдавају одобравање солидарне помоћи и одговарајућу документацију у прилогу захтева.

Међутим, како бисмо својим члановима, али и свим другим запосленим у МУП-у олакшали подношење захтева, правни заступник ССП је израдио образац захтева за добијање солидарне помоћи (који можете преузети овде: zahtev-za-solidarnu-pomoc-obrazac-ssp).

Захтев се подноси Сектору за људске ресурсе МУП-а – Одељењу за зараде и бенефиције и можете га предати било којој писарници било које организационе јединице у МУП-у или јавном поштанском услугом. Пошто, нажалост, још увек постоје руководиоци организационих јединица у МУП-у и запослени у писарницама који тврде да не могу примати поднеске који нису адресирани на ту организациону јединицу, таквим „познаваоцима права“ скрените пажњу на одредбу из члана 56. става 1. Закона о општем управном поступку којом је прописано да је орган надлежан за пријем поднесака (писарнице и сл.) дужан да прими поднесак који му се предаје.

Важно: обавезно чувајте свој примерак захтева са пријемним печатом, односно потврду о слању пошиљке.

Коју документацију приложити уз захтев?

Најкраће речено, уз захтев је потребно приложити сву документацију којом се доказује постојање одлучних чињеница које оправдавају одобравање солидарне помоћи. Тако је, нпр. за рођење детета потребно приложити извод из матичне књиге рођених за дете и потврду о томе да је супруга незапослена или запослена у приватном сектору или да није остварила право на солидарну помоћ по овом основу (ако је запослена у државном органу). За случај смрти члана уже породице, осим извода из матичне књиге умрлих за преминулог, потребно је доставити и доказ о сродству запосленог са преминулим (као доказ о сродству са преминулим родитељем најподеснији је извод из матичне књиге рођених за запосленог, јер се у њему налазе и подаци о родитељима). За остале случајеве (дужа или тежа болест, набавка ортопедских помагала и апарата, здравствена рехабилитација, тежа инвалидност, набавка лекова) потребно је доставити сву документацију којом се доказују одлучне чињенице, као и потврду (од Републичког завода за здравствено осигурање или Завода за социјално осигурање или Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање) да то право није остварено у складу са другим прописима из области обавезног социјалног осигурања, борачко-инвалидске заштите и другим прописима.

Шта ако уз захтев није поднета сва неопходна документација?

Уколико приликом подношења захтева није поднета сва неопходна документација, постоји могућност, у складу са чланом 133. ставом 2. Закона о општем управном поступку, да се захтев допуни тако што ће се доставити допуна захтева (образац можете преузети овде: dopuna-zahteva-za-dobijanje-solidarne-pomoci).

Шта ако захтев не поднесем до 31.12.2016?

Иако је најављено да ће комисија МУП заседати само до 31.12.2016. и да ће, самим тим, разматрати само захтеве пристигле до тог датума, односно да запослени чији захтеви буду пристигли након 31.12.2016. године неће остварити правно на солидарну помоћ, остваривање права на солидарну помоћ не може бити ускраћено у случајевима када захтев није поднет до 31.12.2016. године из оправданих разлога (нпр. немогућност прибављања документације у кратком року).

Управо на овом примеру се још једном показује незнање свих оних из МУП-а и репрезентативних синдиката који тврде да захтеви који не буду пристигли до 31.12.2016. неће бити разматрани. Најпре, не постоји императивна одредба којом је прописан преклузивни рок за достављање предметних захтева. Дакле, не може се као основ узимати рок који није прописан. С друге стране, у случају када би постојао рок за достављање захтева, рокови се не рачунају на тај начин што се релевантним сматра датум када је захтев пристигао (у овом случају комисији), већ датум када је поднесак (захтев) предат органу надлежном за пријем поднесака (писарницама у МУП-у), односно даном предаје пошти, уколико се поднесак упућује поштом препоручено, а што је прописано чланом 92. Закона о општем управном поступку. Треба додати и то да рок за предају захтева свакако не може бити 31.12.2016. године, јер један део запослених не би био у могућности да благовремено достави захтеве због немогућности прибављања релевантне документације, па би такав рок био непримеран. Примера ради, запослени којем се роди дете 31.12.2016. године, не би био у могућности да поднесе захтев за остваривање права на солидарну помоћ због рођења детета, чиме би му ово право било фактички ускраћено.

У случају да мандат рада комисије не буде продужен, односно комисија не прихвати да разматра захтеве пристигле након 31.12.2016. године, ССП ће свим својим члановима омогућити бесплатну правну помоћ и заштиту у циљу остваривања права на солидарну помоћ.

Генерални секретар ССП
Виктор Ратковић

AПЕЛ: Председниче, премијеру, господо министри, помозите да полицајци коначно добију СВОЈ кров над главом!

Napisao/la Виктор Ратковић na . Objavljeno u Апели, Дописи. Нема коментара на AПЕЛ: Председниче, премијеру, господо министри, помозите да полицајци коначно добију СВОЈ кров над главом!

Београд, 8.12.2016 – Коначно, и на опште задовољство запослених у МУП-у, дочекана је вест да ће после дугогодишње неправде бити решено стамбено питање и стамбени статус запослених у МУП-у којима су додељени станови предходних година, али који то право нису могли остварити услед правног вакуума узрокованог изменама законских и подзаконских аката, односно новим Законом о становању и одржавању зграда.

Влада је на седници 17.11.2016. године коначно усвојила Предлог Закона о становању и одржавању зграда и упутила га у скупштинску процедуру.

Међутим, 2.12.2016. године, након објављивања чланка у дневном листу „Блиц“ о могућим злоупотребама у погледу омогућавање откупа државних вила од стране државних функционера, потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић је дала саопштење за јавност да ће из Предлога закона о становању и одржавању зграда бити уклоњени чланови 153, 154. и део члана 152, а који се односе на питање права откупа станова у јавној својини.

Поштујући новинарско занимање и професију, више је него очигледно да је у конкретном случају на својеврстан начин „злоупотребљена“ новинарска професија, имајући у виду да се законска решења у конкретном случају односе само на „обичне“ људе који дуги низ година чекају да реше своје животне и егзистенцијалне муке и проблеме у погледу стамбеног статуса.

stanoviНаиме, одредбама чланова 152, 153. и 154. предложеног Закона о становању и одржавању зграда се ни на који начин и ни под којим условима није предвиђена могућност да се станови које користе државни функционери по основу „службени станови“ могу откупити. Предметни чланови искључиво се односе на могућност откупа станова који су додељени запосленим у законом спроведеном поступку по Уредби о решавању стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код корисника државне својине („Службени гласник РС”, бр. 41/02, 76/02, 125/03, 88/04, 68/06-УС, 10/07, 107/07 и 68/09) и Уредбом о решавању стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код корисника средстава у државној својини („Службени гласник РС”, бр. 102/10 и 117/12 – УС). Поступку доделе станова претходио је оглас или конкурс на којем су могли да учешће узму сви запослени у органу или организацији, под строго дефинисаним условима и правилима.

С друге стране, члановима 152, 153. и 154. је искључена могућност откупа станова које државни функционери користе као „службене станове у јавној својини“, јер је као предуслов предвиђено једино уколико се стан користи по основу уговора о закупу на одређено време и на основу правоснажне одлуке о додели стана у закуп донете у складу са складу са наведеним уредбама.

За службене станове који се користе на основу предметних уредби не постоје нити се сачињавају уговори о закупу, већ уговори о привременом коришћењу стана на време док траје обављање службене дужности, јер се такви станови користе док траје државна функција државним функционерима, без накнаде за становање, осим обавезе плаћања дажбина и текућег одржавања.

На основу наведеног недвосмислено се да утврдити и закључити да је искључена свака могућност откупа било каквих службених станова или вила у јавној својини кроз стилизацију чланова 152, 153. и 154. предложеног Закона.

Такође, Предлогом Закона искључена је и могућност откупа/куповине вила и станова којима газдује-располаже ДИПОС, јер се такви станови користе у складу са Законом о јавној својини, Законом о посебним условима продаје одређених непокретности у државној својини, у складу са Уредбом о условима и отуђењу непокретности непосредном погодбом,давања у закуп ствари у јавној својини и поступцима јавног надметања и прикупљања писмених понуда, а не у складу и на основу Уредбе о решавању стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код корисника средстава у државној својини.

Дакле, чланови 152, 153. и 154. Предлога Закона о становању и одржавању зграда се односе искључиво на станове у јавној својини који су били предмет доделе на основу Уредбе о решавању стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код корисника средстава у државној својини. Самим тим, предложени Закон о становању и одржавању зграда се не може поистовећивати, нити доводити у везу са Предлогом Закона о условима продаје одређених непокретности у својини Р. Србије, који је председник Р. Србије Томислав Николић почетком августа 2015. године вратио на поновно одлучивање.

Овим поводом председник Синдиката српске полиције упутио је допис председнику државе Томиславу Николићу, премијеру Александру Вучићу, министарки грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре проф. др Зорани Михајловић и министру унутрашњих послова др Небојши Стефановићу, као и дневном листу „Блиц“, са апелом да снагом ауторитета и снагом аргумената на темељу заштите права и грађана, утичу да се чланови 152, 153. и 154. предлога Закона о становању и одржавању зграда усвоје у свом изворном облику и благовремено спречи неправда у односу на велики броја грађана и њихових породица који годинама уназад уз издвајање немалих материјалних средстава за закуп станова, чекају да се исправи дугогодишња правна неправда.

У допису се подсећа да се ССП годинама залагао и аргументовано указивао на проблеме у којем су нашле многе наше колеге, њихове породице, као и деца и супруге страдалих, погинулих и заслужних полицијских службеника, те да се на предметни допис гледа као на вапај запослених који је ССП само исказао.

Генерални секретар ССП
Виктор Ратковић

Предлог правилника о приправности полицијских службеника

Napisao/la Виктор Ратковић na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Предлог правилника о приправности полицијских службеника

Ужице, 22.11.2016. године, – Као што смо већ објавили, вољом министра унутрашњих послова др Небојше Стефановић, Синдикат српске полиције је остао изван радних група министарства формираних ради израде предлога позаконских аката, у складу са новим Законом о полицији.

Министру свакако мора бити познато, као и свим члановима тих радних група, да ССП, мада без званично признатог статуса репрезентативног синдиката, свакако има чланство које својом бројношћу далеко превазилази границу од 15% запослених у министарству. Такође, министар је морао да буде упознат са досадашњим системом рада и квалитетом примедби, предлога и питања која постављамо на месечним радним састанцима у Кабинету! Тако да, узимајући у обзир те две чињенице – бројност чланства и квалитет рада ССП, није постојао ни један рационалан разлог за наше изопштавање из тих радних група.

Под условом добрих намера послодавца. Али, с обзиром на квалитет израђених предлога правилника, у које смо до сада имали увид, принуђени смо да посумњамо у добре намере послодавца и да смо с јасном намером уклоњени као учесници али и као неми сведоци!

То свакако нама није било препрека да израдимо предлоге појединих правилника и да их доставимо министру и председницима радних група, а све у циљу да и њима и јавности покажемо да правилници могу и требају да буду правични и праведни, у интересу и послодавца и запослених.

Данас вам представљамо наш  ПРЕДЛОГ ПРАВИЛНИКА О ПРИПРАВНОСТИ, који можете преузети са оовог линка или погледати у наставку текста:

ПРЕДЛОГ

ПРАВИЛНИК

О ПРИПРАВНОСТИ ПОЛИЦИЈСКИХ СЛУЖБЕНИКА 

Члан 1.
Овим правилником уређује се начин планирања, евидентирања и обављања приправности, као и права и обавезе које из тог произлазе.

Члан 2.
Циљ установљавања и планирања приправности јесте обезбеђивање непрекидног и благовременог обављања полицијских послова и задатака. 

Члан 3.
Приправност за рад подразумева стање сталне доступности и спремности полицијског службеника да се, ван радног времена и ван радног места, одазове на позив непосредног руководиоца или лица овлашћеног за позив за обављање неког посла или задатка свог радног места.

Члан 4.
Приправност се може планирати само за неодложне или хитне послове и задатке.

Члан 5.
Одлуку о увођењу и о обиму приправности и план приправности доноси руководилац организационе јединице.

Руководилац организационе јединице је дужан да полицијског службеника обавести о плану приправности најмање пет дана унапред.

Изузетно, руководилац организационе јединице може да обавести полицијског службеника о плану и промени плана приправности у року крећем од пет дана, али не краћем од 48 сати унапред, у случају потребе посла или услед наступања непредвиђених околности.

Члан 6.
Руководилац организационе јединице дужан је да води евиденцију остварене приправности, коју је на крају месеца обавезан да усагласи са полицијским службеником који је остварио приправност.

Евиденција о приправности треба да садржи назив организационе јединице, име, презиме и јединствени матични број полицијског службеника, месец за који се саставља, датум, време (од – до) и број сати остварене приправности, као и укупан број остварених сати приправности и потпис непосредног руководиоца.

Члан 7.
Руководилац организационе јединице је, ради доношења решења и обрачуна зараде, дужан да до 5-ог у месецу за претходни месец надлежној организационој јединици достави оверен списак полицијских службеника са бројем сати остварене приправности.

Члан 8.
Руководилац надлежне организационе јединице дужан је да до 10-ог у месецу за претходни месец донесе решење о оствареној приправности полицијског службеника.

Решење треба да садржи правни основ за доношење, податке о полицијском службенику, период у којем је обављана приправност, број остварених сати приправности, право на увећање основне плате у складу са важећим прописима и поуку о правном леку.

Члан 9.
Приправност се планира на такав начин да сви полицијски службеници буду равномерно планирани за обављање приправности („цикличним смењивањем“).

Члан 10.
Приправност полицијског службеника на дан коришћења недељног одмора може се утврдити само у случају да ниједан други полицијски службеник тог дана није планиран да ради у смени.

Члан 11.
Полицијски службеник којем је утврђена приправност за рад, распоредом рада ће бити планиран за рад у другој (поподневној) смени, уколико то не би ометало редовно обављање послова и задатака. 

Члан 12.
Приправност радним даном може трајати највише 16 сати, а суботом, недељом и празником 24 сата.

Члан 13.
Полицијски службеник који је у приправности дужан је да непосредног руководиоца обавести о броју телефона на који ће бити доступан ради позивања за обављање посла или задатка из приправности.

Члан 14.
Полицијски службеник се након позива мора ставити на располагање у што краћем року, а најдуже у року од сат времена.
У случају да је за долазак од места прибавалишта или боравишта до места рада полицијског службеника потребно више од сат времена, приправност тог полицијског службеника може се утврдити само у случају да није расположив други полицијски службеник којем је за долазак од места прибавалишта или боравишта до места рада потребно мање до сат времена.

Члан 15.
Непосредни руководилац или лице овлашћено за позив су дужни да полицијском службенику којег из приправности позивају на обављање посла или задатка обезбеде превоз, у супротном полицијски службеник има право на накнаду трошкова превоза од места становања до места обављања прековременог рада и обратно.

Члан 16.
Рад полицијског службеника који је из приправности позван да обави одређени посао или задатак рачуна се као прековремени рад.

Члан 17.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Генерални секретар ССП
Виктор Ратковић

ЧЕГА СЕ ПАМЕТАН СТИДИ…

Napisao/la Виктор Ратковић na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на ЧЕГА СЕ ПАМЕТАН СТИДИ…

Када се послодавац према својим запосленим односи као маћеха то може да се разуме. Јер послодавцу су плате радника увек велике, радници увек лењи, или бар недовољно вредни, захтеви радника неосновани, a радницима је увек учињено довољно или превише уступака и они треба да буду задовољни што уопште имају посао, јер су на тај начин већ привилеговани…

Али када су ово ставови оних којима је сврха и циљ заштита и унапређење положаја радника и повећање обима њихових права – синдиката – онда се то не може ни разумети, ни објаснити!

Јер, како другачије објаснити синоћње самохвалоспеве Полицијског синдиката Србије (ПСС) у којем се истичу њихови бројни „успеси“ у протеклих годину дана. Анализирајмо те успехе.

  • ПСС се хвали да је спречио усвајање Закона о ванредним ситуацијама и спречио издвајање ватрогасаца из МУП-а.

  • А истина је да је неиздвајање СВС из МУП-а последица тога што СВС нема сопствену логистику, већ мора да користи МУП-ову. А формирање логистике искључиво за потребе СВС би изискивало нова запошљавања, што је у садашњем тренутку мисаона именица. И истина је да ће ОВС, у процесу приступања ЕУ, кад-тад бити издвојен из МУП-а и бити засебна јединица.
  • Исто тако – истина је да ватрогасци већ скоро годину дана немају приправност. И истина је да им се приликом ванредног ангажовања и доласка у јединицу, а без изласка на терен, не плаћа прековремени рад, већ приправност! На овај начин ватрогасци су свакога месеца оштећени за неколико хиљада динара – Тражили смо тумачење појма приправност . Али то није тема за ПСС. Битно је да је СВС у оквиру МУП-а. А ја мислим да би ватрогасци више волели да су у оквиру комуналне полиције – више би их поштовали и више би им биле плате. А управо је то оно што их занима. И што занима свакога од нас.

  • ПСС се хвали да су разматране њихове примедбе на нови Закон о полицији.

  • А истина је да су представници ПСС-а пропустили да годину дана на пет јавних расправа (две у Београду и по једна у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу) изнесу бар једну једину реч критике на срамни Закон о полицији. Нигде их није било! И онда када је Закон о полицији већ ушао у хитну скупштинску процедуру усвајања, сетили се нечег…
  • А истина је да су само представници ССП (и НПСС у неколико наврата) вишесатно „тупили зубе“ пред неколико стотина грађана, колега, представника полицијских управа, МУП-а и бројних владиних и невладиних организација, а који су се окупљали на тим јавним расправама. Истина је да је након излагања представника ССП у Крагујевцу аплаудирала цела сала, укључујући и чланове радне групе за израду Нацрта Закона о полицији. Истина је и да је ССП Влади Републике Србије доставио преко 60 амандмана, од којих је половина усвојена. Истина је да је ССП и по уласку Предлога Закона о полицији у скупштинску процедуру Републичком одбору за законодавство и свим посланичким групама упутио (у писаној и у електронској форми) до тада неуважене амандмане – http://ssp.org.rs/amandmani-na-predlog-zakona-o-policiji/.
  • Истина јеpss-licemerje3 и да новим Законом о полицији и чланом 172. сваком од нас посао „виси о концу“. Истина је и да је прописано неуставно умањење путних трошкова – где би се они наплаћивали само у оквиру општине рада. Истина је и да је остављањем на вољу руководиоцу да одлучи који полицијски службеници морају бити ангажовани у време штрајка, ово свето радничко право практично укинуто. Истина је и да се тим законом покушава укинути цивилизацијско право на жалбу приликом годишњег оцењивања полицијских службеника. Е, такав Закон о полицији је очигледно добар за ПСС и очигледно га сматрају својим успехом!
  • И истина је да би ове накарадне дискриминаторске одредбе Закона о полицији одавно биле у примени да ССП, 15 дана од ступања закона, на снагу Уставном суду није поднео иницијативу за оцену уставности и законитости наведених и других одредби Закона о полицији – http://ssp.org.rs/ssp-podneo-inicijativu-za-ocenu-ustavnosti-zakona-o-policiji/. И истина је да је МУП застао са применом тих одредби до одлуке Уставног суда – http://ssp.org.rs/kabinet-ministra-cetvrti-mesecni-sastanak-u-2016-godini/.

  • ПСС се хвали учествовањем у комисији за избор осигуравајуће куће без расписивања тендера!

  • Без расписивања тендера?! Да ли ту уопште треба коментар?!
  • Можда само једно питање – да ли је ико из те комисије, па и представници ПСС-а тражио мишљење запослених, који издвајају новаца за те полисе?!

  • ПСС се хвали да је успео да повећа дневнице делу полицијских службеника са 150 на „око 2.000 динара“!

  • А истина је да ПСС уопште не познаје разлику између појмова „дневница“ и „посебна накнада“!
  • И истина је да полицијски службеници који остварују право на посебну накнаду раде у условима недостојних човека! Да спавају са пацовима „од две киле“! Понекад са њима и обедују заједно… онда када пацови пристану да једу буџаву Ђурђевић кобасицу, трулу поморанџу или покварени месни нарезак. Истина је и да су се ти мученици летос кували у контејнерима без климе, а да ће се зимус смрзавати! Истина је да и да су се поједини од њих купали на ливадама, спавали у мемљивим просторијама, радили у поцепаним униформама… Истина је и да ти полицајци раде на безбедносно најризичнијем подручју – што за њихов живот, што за њихово здравље! http://ssp.org.rs/quo-vadis-srbijo-policajci-u-nehumanim-uslovima-a-kriminalci-u-svili-i-kadifi/
  • И истина је да тај новац за посебне накнаде није из свог „џепа“ издвојио ни МУП, ни ПСС, већ Европска унија у оквиру пројекта решавања проблема миграната.
  • Где је био ПСС када смо се више месеци борили да се буђава и усмрдела Ђурђевић кобасица избаци из „јеловника“? Повуците из употребе залихе „Ђурђевића“, здравље нема цену! И када смо писали дописе инспекцијама?
  • С друге стране, истина је и да остали полицијски службеници широм Србије целодневно обезбеђују којекакве утакмице, саборе, егзите, шетње, протесте за подругљивих 150 динара!

  • ПСС се хвали да је у 2016. „било 5% на плату“?!?

  • Било?!? Чуди ме да нису рекли и да је било 20.000 помоћи, само да се ми не сећамо… А можда ни смањења плата није било?! Можда је плата редовно повећавана у складу са стопом раста цена на мало?! Можда ни награђивање није укинуто? А можда смо сви ми луди и незасити?
  • Него узгред… Какве везе има ПСС са најављеним повећањем зарада у МУП-у? Да није ово захтев ПСС-а за повећање плате? http://ssp.org.rs/trazimo-isplatu-obecane-pomoci-i-povisicu-plate-od-najmanje-10/
  • И, опет узгред… Да ли ће полицајци са тих 5% (и када буде) можда добити више него ће добити друге јавне професије?

  • ПСС се хвали да је учествовао у формирању параправне комисије за „скидање са спискова“ „анализе ризика“ без јасних, јавних и правичних критеријума!

  • А истина је pss-licemerje2да је „анализа ризика“ пала несебичним ангажовањем ССП, НПСС и независних институција – Заштитника грађана и Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, те ангажовањем на десетине адвоката у писању жалби, где је убедљивом правном аргументацијом МУП-у показана сва бесмисленост и незаконитост донетих решења, те да је МУП поклекао искључиво под силом права и правде!

Не могу да одолим и да не поменем гашење фејсбук странице ПСС-а и брисање комплетне архиве текстова са сајта ПСС-а – нигде доказа о реду пљувања, па реду улизивања министру Стефановићу и комплетном врху МУП-а. Нема чак ни оних пацова из КЗБ! Историја почиње 16. новембра 2016. године! Није ово „брисање историје“ патентирао ПСС, већ разни диктатори (http://www.blic.rs/riznica/istorije/pokusali-su-da-ih-izbrisu-iz-istorije-ali-ih-istorija-nije-zaboravila/0ltk27b), али ће ПСС остати уписан као први синдикат у историји који је то учинио.

И – напослетку, као и обично, изнова чујемо причу о ПСС-у као потписнику првог ПКУ за полицијске службенике. Ево, јавно – хвала ПСС-у на првом ПКУ за полицијске службенике (али не и једино заслужном)!

Хвала, али од прошлости се не живи! Тај први ПКУ је толико урушен да смо ми, иако са ПКУ, дошли у стање које је горе од оног пре постојања ПКУ.

Хвала! И ДОВИЂЕЊА! Не треба нам још један заступник послодавца!

Полицајац и синдикалац
Виктор Ратковић

Ко кува куваре?!

Napisao/la Виктор Ратковић na . Objavljeno u Апели. Нема коментара на Ко кува куваре?!

Србија, нажалост, није земља која се може похвалити запосленошћу – напротив, поједини су срећни и када на неколико дана у месецу успеју да пронађу неки послић. Но, веровали или не, у истој тој Србији постоје људи који раде читавих 450 сати месечно!

Реч је о запосленима у Одељењу за послове исхране и смештаја МУП-а Р. Србије који приликом рада на терену (подручју Копнене зоне безбедности: Кадрова Чука, Мадјере, Козјак, Трн, Врапце, Табалије, као и на другим местима приликом теренског рада) раде од ране зоре (6h) до мркле ноћи (21h)!

У потрази да, најпре, сами себи објаснимо разлог овакве појаве, дошли смо само до једног могућег закључка – неко „високообразован“ је читајући члан 60. Устава Републике Србије превише озбиљно схватио зајамчено право на рад и решио да га буквално примени. Наравно, не на себи, већ на другима. И, наравно, за дупло или трипло мање паре него ли што он оствари за три пута краће радно време.

kuvar 1А овако изгледа (нака)радни дан кувара и његовог помоћника на терену. Устајање у 5.30. Спремање доручка почиње у 6.00. Након завршетка доручка (10.30), одмах се почиње спремање ручка, који траје до 15.00 сати. Следи спремање вечере, која траје до 19.30. Након вечере следи чишћење кухиње до 21.00 сат. И тако целих месец дана, сваки дан, од понедељка до недеље – без дана недељног одмора.

Математика је егзактна наука и она „каже“ да овим темпом рада запослени у кухињи за месец дана раде читавих 450 сати (30*15h). Овакав надничарско-феудални рад међутим не одражава се на висину зараде ових људи, јер у њиховим платним листама и временицима рада подаци су другачији – да су, заправо, радили 174 сата. Неко, ко уноси ове податке, очигледно не зна да „гледа“ у сат! Поставља се питање шта такав неко тражи у било ком државном органу, а камо ли у МУП-у?! За шта прима плату?! Чиме је заслужује?! Тиме што другима који свој посао раде одговорно и беспоговорно украде зарађених 276 сати?!

Уз све ово, услови рада у кухињама су катастрофални. Наиме, иако је температура, испаравање, односно влажност ваздуха у кухињама знатно виша и неповољнија него напољу, у овим кухињама не постоје клима уређаји и вентилација. Али ни недостатак клима уређаја није једини. Недостају и средства за рад: ножеви, посебни судови и друга средства за рад у кухињи, па кувар и помоћни радник приликом поласка на терен са собом од куће понесу знатан део прибора за спремање хране.

Синдикат српске полиције овакве „услове“ рада сматра недостојним човека и захтева Од МУП-а хитно изналажење решења како би престала ова талачко-ропска појава. Подсећамо да се на овај начин крше готово сва права у погледу радног времена:

  • право на исплату оног што се заради, односно право на слободне дане на име вишка остварених сати;
  • право на дневни одмор у трајању од најмање 12 часова непрекидно у оквиру 24 часа;
  • право на недељни одмор у трајању од најмање 24 часа непрекидно;
  • ограничено радно ангажовање на 60 часова недељно, а што је, према Закону о раду, максималан број часова које неко у току једне радне недеље може бити ангажован, чак и у случају прерасподеле радног времена.

Како је политика ССП увек била не само да се указује на проблеме и неправилности, већ да истовремено предлаже начин њиховог решавања и отклањања, то и овај пут предлажемо да се убудуће у овим кухињама ангажује додатни број кувара и помоћних радника, те рад организује у две смене.

Но, за потпуно и праведно отклањање последица потребно је да се досадашње напред описано ангажовање кувара и помоћних радника или плати на одговарајући начин или да им се омогући коришћење слободних дана по основу вишка остварених сати. У том смислу, потребно је да МУП овим својим запосленима понуди склапање споразума о вансудском поравнању, којима би био прецизно уређен начин остваривања свих права које су запослени поштено стекли и зарадили, а уједно избегло да се МУП у судским поступцима изложи додатним (непотребним) трошковима.

 

Служба за информисање ССП
Виктор Ратковић

Цакановац: Све се може кад се хоће!

Napisao/la Виктор Ратковић na . Objavljeno u Акције. Нема коментара на Цакановац: Све се може кад се хоће!

Прешево, 28.6.2016 – Ако се „по јутру дан познаје“… онда још увек има људи којима је стало до полиције и безбедности наше земље!

Наиме, само дан након што смо објавили текст о катастрофалним условима у којима борави део српских полицајаца на подручју КЗБ, Прешева и Бујановца, дошло је до одређених позитивних помака. Данас су припадници ИЈП у Цакановцу из „ужарених“ контејнера без климе и одговарајућих услова за одржавање личне хигијене премештени у оближњи климатизовани контејнер са изузетно лепо уређеним купатилима. Такође престала је да постоји бесмислена забрана да се полицајци ван радног ангажовања облаче у шорцеве и папуче, а како би лакше поднели ову врућину.

Подсећамо. Овако је то било јуче…

Cakanovac - juce

А овако је данас…
Cakanovac - danas

Да ли овај потез заслужује похвале? Наравно да заслужује! Иако засада (нажалост) немамо информацију ко је заслужан за то, Синдикат српске полиције се том Човеку јавно захваљује! Нека му ово буде лична сатисфакција. Али као што „чаша жучи иште чашу меда“, тако и похвала, у овом случају, „иште“ критику. Критику свим оним у МУП који су били одговорни за досадашњу небригу према припадницима ИЈП у Цакановцу! Јер, показало се да није био проблем у томе што услова нема, већ што у МУП-у очигледно постоје и неки садисти који уживају да гледају како се други муче, док они бораве у пријатним канцеларијама и удобним креветима, уз разне ђаконије! Дакле, све ово је могло и пре, било је услова за то, али се некоме другачије „хтело“. А очигледно и могло!

Такође, данашњим потезом, који још једном похваљујемо, нису решени исти и слични проблеми других полицијских службеника на подручју КЗБ и Бујановца. Остали су, из нашег угла, лако решиви проблеми припадника Жандармерије у Кадровој Чуки (Бујановац), где је потребно само набавити фреон и оспособити постојеће клима уређаје. Или тако што ће се у Рисовцу (Бујановац) набавити клима уређаји којима ће се омогућити да у пристојним условима бораве не само старешине, већ и извршиоци. Јасно је да за те клима уређаје треба извојити одређена новчана средстава и да то кошта. Али све кошта. И здравље полицајаца кошта. И њихови животи. И безбедност коју дарују грађанима Србије кошта. Сматрамо да не сме бити дилеме шта је скупље! И у том смислу очекујемо да ће и остали проблеми на које смо указали ускоро постати ружна прошлост.

Синдикат српске полиције ће и даље наставити да буде „око соколово“ и да „лови“ пропусте и незаконита поступања према запосленима у МУП-у, а потом се упорно и доследно заузимати да се ти пропусти исправе и запосленима омогући да своја права уживају у пуном обиму.

Ово приликом још једном припадницима Жандармерије честитамо Дан и славу јединице– Видовдан!

Служба за информисање ССП
Виктор Ратковић

Quo vadis, Србијо: Полицајци у нехуманим условима, а криминалци у „свили и кадифи“?!

Napisao/la Виктор Ратковић na . Objavljeno u Апели, Ауторски текстови. Нема коментара на Quo vadis, Србијо: Полицајци у нехуманим условима, а криминалци у „свили и кадифи“?!

Прешево, Бујановац, КЗБ, јун 2016. године – Синдикат српске полиције је у неколико наврата указивао на лоше услове у којима бораве и раде полицијски службеници у Копненој зони безбедности и на подручјима Прешева и Бујановца. Указивали смо на лошу исхрану, лошу организацију, нехигијенске и небезбедне услове рада, лоше услове смештаја… Нажалост, морамо опет.

Ради боље илустрације значаја ове теме за државу, осврнућемо се на неке битне, суштинске карактеристике државе.

Наиме, у правној теорији се једна од основних карактеристика државе сматра то што држава располаже тзв. монополом физичке силе. То јој омогућава да буде јача од свих других власти у друштву, јер све друге може да потчини и натера их на послушност. Тај монопол физичке принуде је оличен у постојању легалних и легитиминих оружаних снага, пре свега војске и полиције. У редовним, мирнодопским условима, полиција је то крајње средство државе којим постиже поштовање правног поретка. И управо од ефикасности полиције зависи поштовање и очување правног поретка.

А како се постиже ефикасност полиције? Добром материјално-техничком опремљеношћу, добром обученошћу, сталним стручним усавршавањем и оспособљавањем, добром организацијом и координацијом, искорењивањем коруптивних елемената, правилним вредновањем резултата и каријерним напредовањем и, наравно, добрим условима рада полицијских службеника.

 

Копнена зона безбедности је једна од најкритичнијих безбедносних тачака у Србији, ако не и најкритичнија. Самим тим, потреба за ефикасношћу полиције је израженија у односу на неке друге делове Србије. То нас опет враћа на стварање услова за ефикасност полиције. Овог пута задржаћемо се на условима рада полицијских службеника.

А какви су ти услови? Најједноставније би се то могло описати једном реченицом – То нису услови, већ НЕУСЛОВИ!

То што полицијски службеници целодневно патролирају, што пешке, што возилима, у пуној опреми по великим врућинама, то је саставни део полицијског посла и на то се, мање-више, не може утицати. И на то се ниједан полицајац не жали. Штавише, свесни важности задатка који обављају, с поносом носе полицијску униформу и обележја Србије!

Али то што полицијски службеник након дванаесточасовног изнурујућег патролирања долази да се „одмори“ у металном контејнеру без клима уређаја, што се умива и „тушира“ поливајући се из пластичних флаша и што обавља физиолошке потребе у условима с краја XVI и с почетка XVII века, то нису услови у којима треба да живе и раде они који су ту да омогуће постојање правне државе.

Тако су припадиници Интевентне јединице полиције у Цакановцу (Прешево) смештени у металном контејнеру без иједног клима уређаја. За физиолошке потребе имају на располагању једну WC шољу, један писоар и пољски WC. За потребе одржавања хигијене имају један туш на којем често нема воде, па се „туширају“ уз помоћ воде коју угреју у пластичним флашама на сунцу. И умивање и прање руку обављају на сличан начин. Иако само неколико метара одатле, постоји климатизован објекат са пристојним тушем и тоалетом и са девет празних соба, он се не чува за неке „посебне“, није за обичне смртнике. Старешине не само да не воде бригу о здрављу подређених и о томе како да их заштите од великих врућина, већ чине све да им и овако тешке услове рада додатно отежају тако што су до 17h (дакле за време највећих дневних температура) забранили да ван радног ангажовања носе шорцеве и папуче. Посебан ризик за здравље ових људи је и то што ланч пакете које добијају држе у тим истим „ужареним“ контејнерима, па се храна често квари. Уједно се не поштује депеша Одељења за организовање исхране и смештаја МУП којом је наложено да се од 1.6.2016. године из састава ланч пакета избаце брзокварљиве намирнице, односно намирнице које треба чувати на температурним режимима предхладњача, као и намирница чија се конзумација мора обавити одмах након припреме без дуготрајног одлагања.

У Рисовцу (Бујановац), пак, у контејнерима има клима уређаја. Али сви они су на спрату где спавају старешине. На спрату у на којем спавају и бораве извршиоци – нема ниједног клима уређаја.

У Кадровој Чуки (Бујановац) у контејнеру постоје два клима уређаја. Али без фреона. Нико не жели да набави фреон и оспособи клима уређаје, а досадашњи добављач то неће више да чини, јер му није плаћено ни за фреон који је набављен још пре две године.

 

Србијо, ово су „услови“ у Цакановцу (Прешево) у којима даноноћно раде твоји полицајци!

Овде обављају физиолошке потребе…

wc cakanovac

Овако се умивају…

umivaonik cakanovac

А ово је „туш кабина“…

tus cakanovac

 

С друге стране, ово су услови за криминалце које стигне рука закона.

Соба у затвору у Падинској Скели.

soba - padinska skela

WC у Централном затвору у Београду.

wc - centralni zatvor

Quo vadis, Србијо?!

 

Служба за информисање ССП
Виктор Ратковић

КОЛЕГЕ ИЗ ПРИЈЕПОЉА ПОЛОЖИЛЕ „ТЕСТ ИНТЕГРИТЕТА“

Napisao/la Виктор Ратковић na . Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на КОЛЕГЕ ИЗ ПРИЈЕПОЉА ПОЛОЖИЛЕ „ТЕСТ ИНТЕГРИТЕТА“

Пријепоље, 27.5.2016. године, – Имиџ корумпираности прати полицију. У истраживањима јавног мњења полиција се увек нађе у првих пет најкорупиранијих професија, а према једном истраживању од пре годину дана чак две трећине грађана сматрају да је корупција у полицији распрострањена.

Вероватно у жељи да се ова слика промени, новим Законом о полицији је предвиђено (као што смо претходних дана писали) да ће Сектор унутрашње контроле као један од начина контроле примењивати тест интегритета. Циљ теста интегритета је да се провери ризик од корупције, односно склоност полицијских службеника корупцији. Симулираће се реална ситуација, које полицијски службеник неће бити свестан, и у тој ситуацији тестирани полицијски службеник биће изложен одређеном коруптивном искушењу.

Негативан резултат на тесту интегритета представља тешку повреду службене дужности и, самим тим, једна од могућих последица је и престанак радног односа.

А да највећи број полицијских службеника свој посао обавља предано, часно и поштено потврђује и јучерашњи пример наших колега из Пријепоља: Веселина Смоловића и Мерсида Обућине.

Петак, 27. мај, два сата и тридесет минута после поноћи. Смоловић и Обућина обављају редовну патролну делатност. Пролазећи поред четири киоска, уочавају оштећења на шаркама прозора једног киоска. Очигледно настала деловањем подесног алата… На њиховим лицима неверица – пре непуних пола сата су пролазили ту, а све је било у реду! Но нису очајавали. Управо чињеница да пре пола сата није било трагова обијања улила им је наду да извршиоци нису далеко.

Вођени добрим инстиктом и наоружани искуством опрезно су прегледали околни простор и уочили једно непознато им лице. Легитимисањем су утврдили да је лице из Београда које нема уверљиво објашњење откуд у Пријепољу. Спољним прегледом код лица је пронађено паковање кеса за смеће и пар радничких рукавица. Било им је јасно да је пред њима један од судионика обијања и крађе из киоска. Баш као и то да је други извршилац са украденом робом негде у близини. Али где?!

Зазвонио је телефон ухваћеног лопова! Назив позиваоца шифрован. Веселин и Мерсид се нису дали збунити. Опет су били на висини задатка. Веселин се јавио на позив глумећи „београдски“ нагласак. Захваљујући доброј „глуми“ за неколико минута и други лопов (из Ниша) стајао је испред Веселина и Мерсида са рукама на хауби свог возила. У возилу је пронађен алат за обијање, кожне рукавице, кесе за смеће и наравно пун пртљажник покрадених цигарета.

Следи „тест интегритета“! Нико сем Веселина и Мерсида не зна да су они ухватили лопове. То знају и лопови. Један од њих двојице нуди им примамљиву нагодбу – да их пусте, а да за узврат добију 100 еура. Без размишљања колеге одбијају, уједно упозоривши лице да на тај начин чини кривично дело давање мита. Међутим, лопов је свестан да му следи вишегодишња робија, па понуду подиже на 1.000 еура. Веселин и Мерсид остају онакви каква је и велика већина српских полицајаца – непоколебљиви и непоткупљиви. Следи позив дежурној служби и обавештење да су лопови са украденом робом пронађени и ухваћени.

Резултат:

  • кривичне пријаве и полицијско задржавање за двојицу криминалаца и за тешку крађу и за покушај давања мита,
  • решена серија обијања и крађа из киоска (још два у Пријепољу, један у суседном Прибоју и још неколико широм Србије) и
  • колеге Веселин Смоловић и Мерсид Обућина положиле су „тест интегиртета“, али не онај вештачки, импровизовани, већ онај стварни, који само живот може да створи и наметне.

Синдикат српске полиције је поносан на колеге Веселина Смоловића и Мерсида Обућину, као и на све друге колеге попут њих. Уједно нам је драго што се можемо јавно похвалити да је Веселин наш дугогодишњи члан СГ Пријепоље.

Надамо се да ће Веселинове и Мерсидове старешине умети да цене њихов рад. И да га адекватно награде. Те награде неће бити цена њиховог поштења, јер они ће то бити и то су већ и без те награде. Уосталом, благостање и добра плата нису услов, нити гаранција поштења, за шта су нам је доказ и показатеља огромна већина политичара, али свакако је лакше остати имун на непристојне понуде, уколико нам је стомак пун, а деца у топлом. Наш послодавац мора да зна да ће велика већина полицајаца у Србији поступити истоветно као Веселин и Мерсид, али њихов рад и поштење мора бити адекватно вреднован. Такође, грађани Србије нека буду спокојни, јер је српска полиција на улици махом поштена и љубазна, нека на наседају на предрасуде и новинарска претеривања. Корупција у полицији је у врху, као и у сваком сегменту друштва. Корупција и криминал не станују на позорници, нити у патроли – већ је можете наћи у разним бироима и кабинетима!

Служба за информисање ССП
Виктор Ратковић