Skip to main content

Аутор: Виктор Ратковић

Анализа ризика: докле се стигло?!

Београд, 11.02.2016. године, – Поводом све чешћих поговарања, разних тумачења, добронамерних али и злонамерних прича и причица, па и „пријатељских“ савета појединаца али и неких од синдиката, правни тим Синдиката српске полиције, након извршене анализе, дао је следећу препоруку колегама са решењима „послови анализе ризика“:

ОБАВЕШТЕЊЕ ЧЛАНОВИМА ССП
у вези са поступком по жалбама на решења о премештају
на радна места „послови анализе ризика“

  • Жалбена комисија Владе, која је једина надлежна да одлучује по жалбама на решења о премештају на радна места „послови анализе ризика“ још увек није донела НИЈЕДНО РЕШЕЊЕ по основу тих жалби, тако да је жалбени поступак још увек у току. Сходно члану 237. Закона о општем управном поступку, рок за доношење решења по жалби и достављање решења странци је два месеца од дана предаје жалбе. Како су жалбе предаване до 25.12.2015. године, то значи да овај рок за одлучивање по жалби истиче најкасније 25.2.2016. године.
  • Како другостепени орган (Комисија Владе) још увек није донео (коначна) решења по жалбама запослених то се још увек нису стекли услови за подношење тужби и покретање управних спорова пред Управним судом. Наравно, уколико Комисија Владе не одлучи по жалбама у законском року од 60 дана, сви они који су поднели жалбе стичу право на подношење тужбе Управном суду због тзв. „ћутања управе“ (члан 19. Закона о управним споровима). Дакле, још увек нема законских услова за подношење тужби Управном суду!
  • Комисија коју је формирао министар унутрашњих послова и која је са списка оних који су добили решења за радна места „послови анализе ризика“ „скинула“ 402 запослена је параправна категорија, јер начин на који је она формирана, на који је она радила и одлучивала нема утемељење у законским прописима. Донета решења о премештајима је могао (усвајањем жалбе) поништити само доносилац тих решења – а то су били директор полиције, начелник Сектора за ванредне ситуације и начелник Сектора за људске ресурсе, никако министар, нека министрова комисија или било ко трећи (осим, наравно, Владине комисије као редовног другостепеног органа). Из овог разлога одлуке комисије коју је формирао министар и која је са списка „скинула“ 402 запослена немају никакву правну тежину! Овоме у прилог говори и чињеница да нико од запослених који је одлуком те министрове комисије „скинут“ са списка премештених није добио ново решење којим се распоређује на пређашње радно место, нити на неко друго радно место. Формалноправно – сви запослени који су премештени на радно место „послови анализе ризика“ се и даље налазе на том радном месту.
  • Како је изменама Правилника о систематизацији од 31.12.2015. године око 1.050 радних места „послова анализе ризика“ укинуто, то значи да је око 1.050 запослених распоређених на ова радна места (од укупно 1.475) постало „нераспоређено“, мада званичници МУП-а тврде да нико још увек није формалнио нераспоређен. Ко су ти који су постали, и да ли су уопште постали нераспоређени и даље је непознаница, јер још увек нико није добио решење о нераспоређености, иако би то, формалноправно гледано, требало да буде случај још 1.1.2016. године. Треба напоменути да запослени стиче право на жалбу на решење о нераспоређености тек након што му то решење буде уручено. Када (и ако) таква решења буду уручивана, Синдикат српске полиције ће својим члановима обезбедити бесплатну правну заштиту у виду жалбе на та решења.
  • Због свега наведеног нико од запослених који су поднели жалбе на решења о премештају не треба да даје писану изјаву о повлачењу поднете жалбе јер се тим дефинитивно и бесповратно одриче права жалбе и правног пута за заштиту својих права и остаје на милост и немилост МУП-а који га може прогласити прекобројним, тј. технолошким вишком. Дакле, све до дношења нових решења којима бисте били враћени на пређашње радно место или до доношења одлуке Жалбене комисије Владе РС по жалбама – НЕ ПОВЛАЧИТИ ПОДНЕТЕ ЖАЛБЕ, без обзира на обећања и притиске да то урадите.

Правни заступник
Владимир Радовановић

Председник СК ССП
Виктор Ратковић

Решења о нераспоређености – информације и дезинформације

Поводом „прича и причица“ о томе да су појединим градовима у Србији већ уручивана решења о нераспоређености оним колегама које су 16.12.2015. године премештени на радна места „послови анализе ризика“ и поводом свакодневних ваших питања на ту тему, остварен је контакт са активистима ССП из разних делова Србије (пре свега оних градова у којима је наводно већ отпочело уручивање ових решења: Нови Сад, Сомбор, Шабац итд.) и добијен податак да још увек НИКО НИЈЕ ДОБИО РЕШЕЊЕ О НЕРАСПОРЕЂЕНОСТИ (Наравно, од стране послодавца још увек нема званичних информација).

Једина решења која су ових дана уручивана у МУП-у, су решења оним колегама који су 30.11.2015. године постављени на старешинска места, а решења о тим постављењима из неког разлога још увек нису добили. Врло је могуће да је подела ових „старешинских“ решења погрешно пренета и схваћена, а све то у комбинацији са текстом објављеним у Куриру пре пар дана :http://www.kurir.rs/…/brutalna-cistka-u-mup-stefanovic-1500…, који је, у принципу, тачан, али веома „бајат“, јер се у њему барата са информацијама које су старе готово месец дана.

Дакле, тачно је да је 30.12.2015. године извршена измена Акта о систематизацији радних места у МУП-у, којом је укинуто („избрисано“) нешто преко 1.000 радних места „послова анализе ризика“, те да онима чија су радна места укинута следи уручивање решења о нераспоређености, на које се може изјавити жалба, коју чланови ССП-а могу изјавити бесплатно посредством правних заступника (адвоката) ССП-а.

Уједно вас подсећамо да још увек НИКО није добио одговор другостепене комисије Владе Р. Србије по жалбама на решења о премештајима на радна места „послови анализе ризика“ од 16.12.2015. године, те да и у случају да та комисија потврди првостепена решења, запосленима остаје могућност вођења управног спора пред Управним судом.

Такође, сходно члану 133. ставу 1. Закона о државним службеницима и члановима 49-53. ПКУ за државне органе, сви који добију решења о нераспоређености имају право на премештај на друга одговарајућа слободна радна места у МУП-у (и другим државним органима), при чему предност имају они са бољим годишњим оценама у последње три године.

— „Ако два или више запослених остварују исту оцену, односно једнаке резултате рада, примењују се следећи социјални критеријуми:
— 1) број чланова уже породице који остварују зараду, односно плату;
— 2) дужина ефективног стажа осигурања;
— 3) по основу здравственог стања запосленог и чланова његове уже породице;
— 4) број деце на редовном школовању најдуже до навршене 26 године живота.
— Чланом уже породице у смислу овог члана сматрају се брачни друг, ванбрачни друг, као и деца рођена у браку и ван брака.
— Критеријуми из става 1. овог члана, вреднују се у бодовима, и то:
— 1) По основу броја чланова породице који остварују зараду, односно плату:
— — (1) један члан – 3 бода,
— — (2) два члана – 2 бода,
— — (3) три или више чланова породице – 1 бод;
— 2) По основу дужине ефективног стажа осигурања:
— — (1) запосленом преко 30 година – 5 бодова,
— — (2) запосленом од 25 до 30 година – 4 бода,
— — (3) запосленом од 15 до 25 година – 3 бода,
— — (4) запосленом од 5 до 15 година – 2 бода,
— — (5) запосленом до 5 година – 1 бод;
— 3) По основу здравственог стања запосленог и чланова његове уже породице:
— — (1) тешко обољење у смислу овог члана – 3 бода,
— — (2) запослени који болује од професионалне болести – 2 бода,
— — (3) особа са инвалидитетом – 1 бод.
— Бодовање по овом основу врши се само по једној од тачака која је најповољнија за запосленог.
— 4) По основу броја деце на редовном школовању до 26 година старости:
— — (1) ако запослени има једно дете – 1 бод,
— — (2) ако запослени има двоје деце – 3 бода,
— — (3) ако запослени има троје и више деце – 5 бодова.
— Тежем обољењем у смислу овог члана сматрају се обољења која су наведена у члану 35. став 2. тачка 1. подтач. 1) до 19) Правилника о образовању и начину рада органа вештачења Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање („Службени гласник РС“, бр. 59/08, 75/08 – исправка, 24/11 и 7/12), као и обољења која се сматрају ретким болестима.
— Као дете на редовном школовању до 26 година старости сматра се и ученик завршног разреда основне и средње школе до краја школске године, односно до 31. августа године у којој дете има својство редовног ученика завршног разреда.
— За критеријум за који запослени не достави потребну документацију у остављеном року, бодује се са нула бодова.
— На основу критеријума из става 4. овог члана сачињава се ранг листа према броју бодова, почев од највећег.
— Запослени који остваре најмањи број бодова постају нераспоређени у складу са законом, односно отказује им се уговор о раду.
— Уколико више запослених има исти број бодова, предност има запослени који је остварио већи број бодова по основу броја чланова породице који остварују зараду, односно плату, дужине ефективног стажа осигурања, здравственог стања, броја деце на редовном школовању, и то наведеним редоследом.
— Запосленој жени са дететом до 2 године живота чији укупан месечни приход по члану домаћинства не прелази износ минималне зараде не може престати радни однос по основу престанка потребе за њеним радом.
— За време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета послодавац не може запосленом да донесе решење о престанку радног односа, односно откаже уговор о раду.“ (чл.50-52. ПКУ за државне органе)

Председник СК ССП
Виктор Ратковић