Да ли нам реформа полиције доноси мање корупције?

Да ли нам реформа полиције доноси мање корупције?
Share Button

Београд, 26.11.2015. године, – У препуној великој сали београдског Медија центра одржан је скуп „Интегритет полиције у Србији“ у организацији невладиних организација „Београдски центар за безбедносну политику“ и „Поинт пулс“. Циљ скупа било је подстицање дискусије о изазовима и приоритетима у изградњи интегритета полиције у Србији, уз посебан осврт на новине али и системске пропусте које носи најављени Закон о полицији.

На скупу су говорили истраживачи БЦБП Саша Ђорђевић, Бојан Елек и Дуња Тасић. Поред великог броја учесника из разних области јавног живота (народних посланика, новинара…), на скупу је наравно учествовао и Синдикат срспке полиције, нажалост као и обично – једини од многобројних синдиката који делују у оквиру Министарства унутрашњих послова. Наш синдикат су представљали генерални секретар Драган Ристановић и заменик председника Миле Лазаревић.

Централне теме, о којим се дискутовало на скупу, биле су следеће:

  • Шта највише угрожава интегритет полиције?
  • Ко и како контролише рад полиције?
  • Како се управља људским ресурсима у полицији?
  • Да ли је могуће смањити утицај политике на полицијски рад?
  • Које су добре а које лоше стране Нацрта закона о полицији?

Спроведено истраживање било је део шире приче, односно напоредо су вршена истоветна истраживања на територији западног Балкана (Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина и наша јужна покрајина косово и Метохија). У извештају су предочени резултати праћења интегритета полиције у Србији закључно са 01. новембром ове године. Истраживањем је приказан налаз о томе да ли се и у којој мери МУП и полиција понашају одговорно, односно да ли се  у пракси остварују зацртани стратешки циљеви и законске функције.

У истраживању је понуђена анализа интегритета полиције, при чему је коришћена специфична методологија за процену интегритета полиције у шест области. У њима су истраживане правне и практичне слабости које могу угрозити интегритет полиције: транспарентност рада полиције, утицај политичких интереса на оперативни рад полиције, управљање људским ресурсима, управљање финансијама, унутрашња контрола и спољни надзор рада полиције. Посебан нагласак у извештају стављен је на анализу решења из Нацрта закона о полицији.

У најкраћим цртама, закључак истраживања јесте да је интегритет полиције у Србији угрожен. Само 4% грађана у Србији мисли да у полицијској служби нема коруптивног понашања (најнижи проценат у односу на упоредне земље). Борба против корупције у полицији на „мети“ је Европске комисије јер је полиција у Извештају о скринингу за поглавље 23: правосуђе и основна права, идентификована као посебно осетљива област када је реч о корупцији. У области „Полиција“ од укупно 23 активности које су предвиђене у Акционом плану антикорупцијске стратегије спроведена је само једна активност која је била потпуна и у складу са роковима. Све то указује да постоји озбиљан проблем у вези са одговорним радом полиције.

Оно што је добро јесте то да је у Министарство унутрашњих послова уочило проблем нарушеног интегритета полиције. Утврђен је нови стратешки приоритет МУП-а: јачање одговорности полиције механизама унутрашње контроле ради сузбијања корупције у полицијским редовима. Тако су реформу полиције током 2015. године обележили (1) израда новог Закона о полицији, који уводи нове антикорупцијске мере, као што је провера имовине полицајаца на руководећим позицијама и (2) успостављање ефикасног система управљања људским ресурсима у МУП-у. Ипак, лоше је то што је усвајање новог закона три пута одлагано, а новоформирани Сектор људских ресурса још не функционише у потпуности иако је промена управљања кадровима започета још оре четири године.

У прочитаном Извештају истраживачи су посебно апострофирали шест главних налаза:

  1. Главна опасност прети од политизације полиције и превеликих овлашћења министра;
  2. Не постоји јединствен систем унутрашње контроле полиције (потребно је интегрисати СУК, Одељења за контролу законитости и рада у ПУ за град Београд и у Управи полиције, Одсека за контролу законитости рада у Жандармерији и Бироа за притужбе и поднеске у Кабинету министра;
  3. Транспарентност рада МУП-а је недовољна, и исцрпљује се објављивањем Извештаја о најзначајнијим резултатима рада и Информатором о раду.
  4. Ортежано је управљање финансијама у МУИП-у јер Министарство није у припремљено за прелазак са линијског на програмско буџетирање, а није ни довршен систем за спровођење јавних набавки;
  5. Нацрт закона о полицији уводи значајне новине које могу да унапреде парламентарни надзор рада полиције. Међутим, пракса спољашњег надзора и даље је више формална, него суштинска.
  6. Започета је реформа управљања људским ресурсима у МУП-у, која може да квалитативно измени рад полиције и да највише допринесе развоју полиције у Србији.
IMG_20151126_111610
Драган Ристановић

Деполитизација полиције, транспарентан наставак реформе полиције када је реч о управљању људским ресурсима и успостављање делотворног система унутрашње контроле кључни су предуслови за да љи развој полиције, који подразумева да полицајци одговорно обављају законом утврђене послове, пружају подршку владавини права, те одржавају и унапређују безбедност.

На почетку дискусије за реч се јавио Генерални секретар ССП Драган Ристановић и изнео неколико запажања и примедби кје се односе на презентовани Извештај и на актуелни Нацрт закона о полицији:

  • Приликом истраживања о мишљењу грађана на стање корупције у полицији, истраживачи БЦБП нису у довољној мери обратили пажњу да ниском степену поверења у рад полиције у великој мери доприноси чињеница да је у Србији на делу тужилачка истрага а да шира јавност није сасвим упозната са тиме те све неуспехе приписује искључиво полицији.
  • У извештају БЦБП се погрешно наводи да се новим законом проширује круг лица које СУК може контролисати, јер је и до сада постојала могућност и обавеза контроле свих запослених у МУП-у а не само полицијских службеника (како стоји у Извештају).
  • Нацртом закона о полицији на мала врата се враћа некадашњи члан 168. ЗОП који је укинут након мишљењаи налога Уставног суда. Сада се на други начин, комбинацијом неколико чланова закона, у пуној мери враћа могућност престанка радног односа по крајње дискутабилним условима.
  • Нацртом закона се предвиђа и забрана синдикалног организовања припадника специјалних јединица МУП-а, упркос гаранцијама у Уставу, па се поставља ко ће се бринути о грађанским и радничким правима те категорије запослених.
  • У Нацрсту закона и да ље стоје чланови којим се регулише положај и функционисање Сектора за ванредне ситуације (па чак и звања и чинови ватрогасаца), а свима је позната намера Владе Р Србије да наведени сектор измести ван МУП-а.
  • Поново је испуштена прилика да се ближе дефинише положај једне дефакто паравојне формације као што је Жандармерија, која се по опремљености, намени и функционисању знатно разликује од осталих јединица у МУП-у.

Синдикат спрске полиције сматра да полиција није у стању да сама сузбије корупцију у својим редовима јер не постоји добра стратегија, а ни професионални капацитети за озбиљно бављење тим проблемом. Свесни смо да одређени степен корупције постоји и на „нижем нивоу“, али да је озбиљнији вид корупције на руководећим позицијама у МУП-у. Стиче се утисак да појединци из полиције тргују важним информацијама, селективно се примењују овлашћења, а спровођење јавних набавки представља плодно тло за појаву корупције. Потребно је  да се СУК отргне од утицаја министра и врха МУП-а и да буде изван Министарства. Тренутно СУК истражује неправилности у раду „обичних“ полицијских службеника, а да се уопште не бави аферама из врха полиције.

Служба за информисање ССП

IMG_20151126_122517
Изјава за Н1 телевизију након завршетка скупа

Коментари:

Коментар

Морате бити пријављени да бисте оставили коментар Пријави се!