Skip to main content

Интервју са Глишом Видовићем, председником ССП – II део


Наставак Интервју са Глишом Видовићем, председником ССП – I део

Служба за информисање (СЗИ): Г. Видовићу, како видите синдикални покрет у Министарству данас.

Глишо Видовић: Све теме о којима смо до сада разговарали и те како имају везе са синдикатом. Свако дешавање у Министарству које може утицати на радну атмосферу, на положај и перспективу запослених у Министарству, увек ће бити тема синдиката. Негативна селекција кадрова и незаконито поступање старешина према запосленима битно утичу на све нас појединачно и у целини, а стварање услова за здраву радну атмосферу је један од основних задатака синдиката.

Што се Вашег питања тиче… Иако синдикализам у Министарству има традицију дугу преко двадесет година и упркос неким успесима у даљој и ближој прошлости, синдикализам у правом смислу речи у Министарству је још увек у повоју и ту се уопште не разликујемо од синдикалног покрета у Србији уопште. Велики број синдикалних организација у Министарству се може посматрати и као начин за изражавање плурализма интереса запослених, али истовремено и као неспремност или неспособност већих синдиката да на прави начин заступају интересе свих оних који су заинтересовани за синдикално организовање. Кад ово кажем, заиста не желим да било кога критикујем и увредим, то је једноставно таква фаза у развоју синдикалног покрета. Неспорно је и неоспорно је да су сви данашњи синдикати у полицији баштиници идеја Независног синдиката полиције, првог синдиката у Министарству који је основан пре више од двадесет година и који је и данас најбројнији синдикат у Министарству, али је исто тако неспорно и неоспорно да велики број запослених данас припада неким другим синдикатима.

Оно што мене забрињава није та,  хајде, назовимо је организациона подељеност, она је у овом тренутку, условно, можда и пожељна, већ недостатак минимума сарадње постојећих синдиката око оних најзначајнијих питања која тиште све запослене. Наше чланство јесте подељено у организационом смислу, али је у највећој могућој мери јединствено када су у питању дефинисање заједничког интереса и заузимање заједничких ставова. При томе не треба заборавити и велики број запослених који нису чланови ниједног синдиката, а чији се утицај на синдикате не може занемарити или га бар не би требало занемарити.

СЗИ: Синдикат српске полиције је недавно упутио отворени позив Независном синдикату полиције и Полицијском синдикату Србије да преузму иницијативу за успостављање тог неопходног минимума сарадње.

Глишо Видовић: Тачно тако. ССП је упутио апел овим двама репрезентативним синдикатима у Министарству да као најстарији и најбројнији, дакле ценећи управо њихову репрезентативност, предузму једну такву иницијативу за минимум сарадње на равноправним основама. Ми у ССП сматрамо да се увек могу наћи теме о којима можемо заузети заједнички став и заједнички наступити пред послодавцем. При томе не мислим само на наша три синдиката већ и на остале, мање синдикате. Већ сада има неколико таквих тема. Не бих да прејудицирам, али просто не верујем да се мишљења руководства и чланства других синдиката разликују од наших када је у питању негативна селекција кадрова и запошљавање по партијско-буразерско-пријатељској линији у Министарству, јер то утиче на све нас. Треба ли помињати помоћ око већ актуелних премештаја запослених из места у којима раде на радна места у местима пребивалишта, чиме би се смањила издвајања за путне трошкове? Бројни су примери где можемо остварити неопходну сарадњу и чак и заједнички наступ. Наравно, увек ће бити и оних места на којима ћемо имати исте или скоро исте ставове, али ћемо имати различита виђења у приступу решавања одређених проблема. На пример, може се заузети исти или скоро исти став око неког проблема, али ће неки синдикат мислити да је штрајк запослених једини начин за решавање тог проблема, док ће други синдикат сматрати, у складу са својим проценама, да би штрајк у том тренутку био контра-продуктиван. Биће, опет, оних који ће размишљати у правцу неког специфичног вида протеста, али не и о штрајку. Оваквих ситуација је било у прошлости и биће их сигурно још, али такве ствари не би смеле да нас разједињују, напротив, уколико се превазиђу неки анимозитети, могу нас натерати на креативнији приступ у синдикалном раду.

СЗИ:  Шта нам можете рећи о Синдикату српске полиције у овом тренутку?

Глишо Видовић: Од свог оснивања 2007. године ССП је прошао кроз више фаза. Након почетног успона дошло је до одређеног пада, како у активностима Синдиката тако и у броју чланова, али је тај проблем пре две године превазиђен. Наш синдикат пажљиво прати сва збивања у Министарству, благовремено и на прави начин реагујемо на све проблеме који су у интересу запослених, што је резултирало њиховим све већим поверењем, а самим тиме је дошло и до повећања броја чланова Синдиката. Само у Београду, од јануара до јула месеца ове године, добили смо преко 1100 нових чланова, са тенденцијом да тај број до краја године буде значајно већи, што је нама више него добар знак да смо на правом путу. Повећан број синдикалних група и чланова Синдиката на територији читаве Србије натерао нас је и на организационе промене.  Изменом Статута добили смо нови облик организовања – Регионалнe центрe као виши ниво организовања. Регионални центар покрива синдикалне групе које делују на територији једне полицијске управе, док је Београд због великог боја чланова подељен на два регионална центра и то: Регионални центар Седиште Министарства и Регионални центар ПУ Београд. Није искључено да ћемо због сталног прилива нових чланова почетком следеће године бити приморани да изнађемо још ефикасније облике организовања.

СЗИ: Када причамо о повећању броја чланова, неминовно се намеће питање репрезентативности Синдиката.

Глишо Видовић: Синдикат већ у овом тренутку испуњава законске услове да постане репрезентативан, међутим, нисмо још увек поднели захтев за преиспитивање репрезентативности, јер нас то питање не оптерећује превише. Наравно да је репрезентативност битна, али оно чиме се ми пре свега бавимо је не пуки број чланова, већ и оне друге ствари које уз ту репрезентативност иду. Репрезентативност ћемо схватити као награду коју су нам дали запослени својим учлањењем у Синдикат за досадашњи рад, али и као обавезу да се у будућности на још квалитетнији начин залажемо за остваривање наших програмских циљева.

СЗИ: По Вашем мишљењу, шта је то што по чему се наш Синдикат разликује од других синдиката у Министарству, шта је то због чега је значајно повећан прилив нових чланова?

Глишо Видовић: Мислим да смо запослене заинтересовали пре свега својом отвореношћу и приступачношћу, искреним односом и према себи и према другима. То, наравно, не може увек бити довољно да некога привучеш у чланство, због чега верујем да  су запослени, поред тога, препознали нашу доследност у указивању на одређене проблеме, истрајност у настојањима да се ти проблеми реше, да су уочили нашу спремност и на, да не испаднем патетичан, личне жртве, наших активиста који су због својих активности често мете и најгрубљих подметања, шиканирања и малтретирања од стране појединих званичника у Министарству. Такође, мислим и да је наш коректан однос према другим синдикатима у Министарству…. ниједан наш синдикални функционер никада, ни у једном јавном наступу, ни у једном свом акту, није негативно коментарисао и „прозивао“ друге синдикате и њихове руководиоце … дакле, мислим да је наш такав наступ сигурно имао утицаја да неки поразмисле о учлањењу у наш Синдикат.

На мени лично и на члановима Главног одбора ССП лежи одговорност да те позитивне особине које су нас красиле у претходном периоду буду наш знак препознавања и у будућности.

СЗИ: Можете ли бити мало одређенији  и навести нам неке од тих, како Ви кажете, позитивних особина Синдиката?

Глишо Видовић: ССП изузетну пажњу посвећује транспарентности у свим облицима свога деловања, не дајемо нереална обећања, препознатљиви смо по квалитетној и ефикасној правној заштити, по различитим облицима хуманитарног деловања, а велику пажњу посвећујемо и уређењу међусобних односа унутар организације, јер је то основа доброг функционисања сваког, па и нашег Синдикатa.

Чињеница је да се преко рачуна синдиката прикупља велика количина новца  од чланарина или од донација намењена за активности организације. Ту се, ако нису уређени односи материјално-финансијским правилником и не врши се контрола трансакција од стране независног органа синдиката, може доћи у искушење да се новац усмерава у нелегалне токове, односно да се ненаменски троши. ССП има прецизно дефинисан Правилник о материјално финансијском пословању, а извршене трансакције се контролишу од стране Надзорног одбора којег је бирала Скупштина. Такође сваки синдикални активиста може и има право да се и сам увери у пословање организације.

У претходном периоду смо имали и контролу финансија од стране Сектора унутрашње контроле и од судског вештака који су пословање испитивали на основу анонимне пријаве да се незаконито врше трансакције. Наравно, резултат истраге је свима познат и то нам је дало нову снагу да наставимо путем који се крећемо. Напомињем да Сектор унутрашње контроле није био надлежан да нас контролише, али се ми нисмо противили јер су то наше колеге и они су, на крају крајева, били најбоља реклама за нас.

Синдикат српске полиције је препознатљив  по квалитетној правној заштити. Тренутно на платном списку имамо 14 адвоката који делују на територији целе Србије. Један од наших приоритетних обавеза је правна заштита наших чланова. На запослене у МУП се примењује већи број законских и подзаконских аката који уређују радно-правну материју. Примењује се Закон о раду, Закон о државним службеницима, Закон о полицији, Закон о спречавању злостављања на раду, Посебан колективни уговор за државне службенике, Посебан колективни уговор за полицијске службенике, разни правилници и бројне депеше које често нису утемељене  на законима. У тој шуми прописа ми имамо обавезу да наше чланове а и друге запослене подучимо или им укажемо како треба реаговати у одређеној ситуацији. Ако је потребно ангажујемо адвокате у дисциплинским или кривичним поступцима када сматрамо да је наш члан неоправдано процесуиран.

Веома смо активни у организовању различитих хуманитарних акција, прикупљању новчане помоћи, за болесне колеге организујемо акције добровољног давања крви. Организујемо меморијалне турнире у част наших настрадалих колега који су свој живот несебично дали обављајући своју дужност.

Пошто је наш посао врло тежак и стресан, а запослени имају потребу за дружењем,  једном у години одржавамо спортску манифестацију у виду Полицијаде. На њој се окупи више од 700 запослених, чланова нашег синдиката који имају прилику да се надмећу у 11 спортских дисциплина ( мали фудбал, шах, пикадо, одбојка, риболов, стони тенис, баскет, надвлачење конопца, рукомет, стрељаштво, планинарење). Након одржавања спортског дела, дружење настављамо уз пригодну забаву и свечаност на којој уручујемо заслужене награде победницима. Осим ове релаксирајуће – дозволићу себи и да се нашалим – у суштини терапеутске улоге, оваква окупљања имају задатак, између осталог, да се наши чланови из различитих крајева Србије упознају, да се они који се већ познају додатно зближе, да разменимо искуства и идеје, да видимо да ли је оно што смо радили у претходном периоду добро или не, али и да, на неки начин, размотримо наше будуће кораке.

Све наведено неминовно доприноси већем синдикалном јединству које нам је неопходно у наступајућем периоду.

Наставиће се…

Повезани чланак: Интервју са Глишом Видовићем, председником ССП – I део

 


СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ