Međunarodni dan žena koji se obeležava 8. marta svake godine predstavlja praznik kojim se slave ekonomska, politička i društvena dostignuća pripadnica ženskog pola. Razlog zbog koga se ženska prava ističu izvan uobičajnog koncepta ljudskih prava je taj što su žene kroz istoriju, a delom i danas, bile ili su (na nekim mestima) i dalje lišene određenih prava koje uživaju muškarci. Kao razlog za to se najčešće navode biološke razlike između polova, ali ih mnoge savremene društvene teorije objašnjavaju veštački nametnutim rodnim razlikama.

Kako je došlo do toga da se baš 8. mart proglasi Danom žena i kada je prvi put obeležen? Početak 20. veka predstavljao je period brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije. S druge strane, uslovi rada radnika u fabrikama bili su vrlo loši, što je često dovodilo do izbijanja radničkih protesta. Osmog marta 1857. godine, žene zaposlene u tekstilnoj industriji u Njujorku izašle su javno da demonstriraju. One su takođe protestovale zbog loših uslova rada i niskih plata. Ove demonstracije je rasterala policija, ali su iste ove žene dva meseca kasnije osnovale sindikat, pa su protesti na isti datum, 8. mart, nastavljeni i narednih godina, od kojih je najpoznatiji bio protest iz 1908. godine. Tog dana je 15.000 žena marširalo kroz Njujork tražeči kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Dve godine kasnije, 1910. u Kopenhagenu, u organizaciji Socijalističke Internacionale, održana je prva međunarodna ženska konferencija. Ona je ustanovila „Međunarodni dan žena“ na predlog Klare Cetkin, uticajne nemačke političarke i borca za ženska prava.

klara zetkin

Već naredne godine, Međunarodni dan žena obeležen je od preko milion ljudi u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj. U narednim godinama, ovaj praznik su počeli da prihvataju i u drugim državama, a danas se obeležava u preko sto zemalja širom sveta.

Međutim, u mnogim državama, pretežno bivšim komunističkim, Međunarodni dan žena, tzv. Osmi mart je izgubio svoju ideološku osnovu i postao prilika za muškarce da iskazuju svoju ljubav i poštovanje prema ženama, posluživši kao pandan Danu majki i danu Sv. Valentina koji postoje u zapadnim državama, jer se uglavnom obeležavao cvećem i poklonima. U nekim komunističkim državama proglašen je i državnim praznikom.

Na Zapadu se sa obeležavanjem Međunarodnog dana žena gotovo prestao 30-ih godina XX veka, delom i zbog toga što su ga povezivali s komunizmom, ali je 60-ih godina ponovo obnovljeno. Godine 1975. koja je proglašena Međunarodnom godinom žene, Ujedinjene nacije (UN) su službeno počele da ga obeležavaju. Danas mnoge organizacije u svetu obeležavaju Međunarodni dan žena, a neke od njih nastoje da se izbore za to da se proširi i na zemlje u kojima se još uvek ne obeležava.

Nažalost, značenje i smisao Međunarodnog dana žena su danas prilično ispražnjeni i izmenjeni pa ga mnoge žene više i ne doživljavaju kao „svoj“ dan. Osmi mart je prestao da bude poziv ženama da se bore za svoja prava, već predstavlja dan kada muškarci izražavaju posebnu „pažnju“ prema njima, poklanjaju im cveće, kupuju poklone, izvode na večeru i sl. Štaviše, pretvorio se u svoju suprotnost, jer se slavi kao dan kada treba pružiti pažnju ženi koja nas je rodila, othranila, vaspitala, i više liči na neki paganski praznik boginji-majci plodnosti i zaštitnici porodice, umesto na podsećanje na dan kada su žene odlučile da se bore za svoja prava. Osmi mart, ipak, kao što se iz izloženog može videti, ima mnogo dublji, revolucionarniji i humaniji karakter od današnjeg potpuno ispraznog značenja.

(Ovaj tekst je preuzet sa sajta “Svet nauke”, objavljen u potpisu autorke Jelene Kostić, kojoj se ovom prilikom zahvaljujemo na divnom prikazu istorije i sadašnjosti ovog praznika)


A mi bismo dodali još i to da je Dan žena, nažalost, upravo prilika za dokazivanje činjenice da ipak i dan danas živimo u muškom svetu! To da se praznik pretežno slavi u slabije razvijenijim državama govori u prilog teoriji da su najrazvijene države dostigle ravnopravnost polova i nivo prava žena toliki da one nemaju potrebe da sebi daju na važnosti tim jednim danom u godini.

Praznik, potreba, vid borbe ili prilika da nekome poklonimo pažnju, ostaje da razmislimo… Društveni kontekst, političke okolnosti, stepen razvijenosti države, odnosi među polovima i odnosi moći, duboko su upletene u obeležavanje Osmog marta. Osim buketa cveća i poklona ovog dana, ženi treba dati priznanje za hrabrost, borbu, doprinos čovečanstvu i sagledati je u svim njenim lepotama i veličini: u njenoj nežnosti i u njenoj snazi.

Možda se čak možemo složiti sa nekim mišljenjima da 8. mart u Srbiji podržava obrasce društvene nejednakosti, tačnije podređenog položaja žena. Ovaj praznik je jedna od retkih prilika gde se ženi poklanja pažnja, ali i to sa podsmehom, ženama se svesno ili ne, izruguju kupovinom kuvara, pegli i sličnih potrepština, tako joj stavljajući do znanja gde joj je mesto – u kuhinji, za šporetom!

Sindikat srpske policije odlično zna svu pogrešnost takvog tretmana žena u srpskom društvu! Svedoci smo velikog srca i hrabrih dela naših koleginica, naših aktivistkinja, koje su često mnogo uspešnije od nas samih!

Služba za informisanje SSP

Leave a Reply

Your email address will not be published.