Суицид и покушај суицида међу запосленима у Министарства унутрашњих послова сваке године, на жалост, постаje уобичајна  појава. Пошаст која хара међу полицијским службеницима и осталим запосленима сваког месеца узима свој данак у крви, и даље за овај проблем нема одговорних нити се шта конкретно мења сем обећања да се ради на решавању проблема.

На жалост, полицијска управа Нови Сад  нема службеног психолога. Ранијих година све до средине 2013. године, посао психолога обављао је историчар. Касније је на инсистирање Синдиката радно место ослобођено али је и даље упражњено. Шокантно је да на територији АП Војводина ради само један психолог и то у ПУ Сремска Митровица, док је у осталим ПУ у Војводини место упражњено, што је недопустиво.

Такође, недопустиво је и то да Оперативни центар Министарства о извршеним суицидима, покушајима или претњама цуицида не обавештава Одсек за психолошку превенцију у седишту Министарства. Тако долазимо до парадоксалне ситуације да се не може стручно реаговати на време или пружити психолошка помоћ породицама жртава суицида.

Служба за психолошку превенцију Синдиката српске полиције, предала је почетком године у Кабинет министра на усвајање Предлог Стратегије развоја психолошке службе МУП коју води психолог Мирјана Смиљанић, како би се овакви и слични проблеми запослених свели на минимум. Ову иницијативу за усвајање  Стратегије подржали су својим потписима 28 од 29 психолога у МУП-у.

Искрену подршку и жељу да се суицид у МУП сведе на минимум, односно успостави доброорганизована и професионална служба психолошке превенције, добили смо од државног секретара Владимира Божовића а касније и од министра Ивице Дачића. Међутим, све се завршило на обећању а реалних помака и даље нема, предложена измена Систематизације још увек није извршена као ни измена одређених чланова Закона о полицији.

Самоубиства у полицији заузимају размере епидемије. Сваке године око десетак запослених у Министарству одузме себи живот, најчешће су то униформисани полицајци. У протеклој деценији више од стотридесет запослених извршило је суицид.

„Посебно чуђење изазива чињеница да за овако висок број сицида, нико није одговоран нити је ико одговарао! Утисак је да се недовољно чини да се смањи број суицида, шокантно је то да нико не преузима чак и моралну одговорност, што је сасвим несхватљиво!“.  – истиче Глишо Видивић, председник синдиката.

Београд, 18.02.2004. године                                                             Портпарол Синдиката српске полиције
Драган  Жебељан