Сплет одређени околности, донетих одлука, пропуста у раду осталих државних органа, као и контрадикторне законске одредбе недоречене подзаконским актима доводе до различитих безбедносних проблема у друштву. А где се безбедност доводи у питање, чак и да се ради о трунци сумње, индиције, ту увек има места за поступање припадника Министарства унутрашњих послова. Оправдано или не, по старом правилу оставља се полицијском службенику да процени и утврди степен ризика. Накарадни систем претпоставки да „из ничега можда буде нешто“ је тако постављен већ деценијама и колико год то ми хтели да то променимо, веома тешко иде. 

Уцртан шаблон о начину обављања полицијских послова, већ дуже време међу руководиоцама се не мења. Буквално је исти од памтивека, укратко, своди се на то да је полицајац школован и обучен за процену и решавање свих врста пријава у друштву. Да ли је у питању долазак ванземаљаца на Земљу, присуство вампира, или се кокошка налази на комшијској парцели, запаљено парче папира на улици, небитно је. Полицајац је тај кчија је ОБАВЕЗА да поступи и на место догађаја „установи“ наводе пријаве. Питамо се, има ли потребе свакодневно поступати у случајевима када једна стара сенилна госпођа сваке ноћи пријављује НЛО? Или када се ради о психички нестабилној особи која сваког дана у исто време пријављује покојног супруга? Која је сврха поступања полицијских службеника када гори папир на улици? Или када се ради о подели имовине и омеђавању?

Поред оваквих пријава, додатно оптерећење у раду полиције представљају активности које се морају спроводити услед пропуста надлежних државних органа. 

Вршњачко насиље је распрострањени вид догађаја, а у последње време је и медијски пропраћен. Неорганизованост и немогућност Министарства просвете да на свом терену, пре свега у школама, усмерава и контролише понашање ученика, користећи савремене информационе технологије и ангажује припаднике обезбеђења, као и пропусти у раду приликом процена, доводи до ангажовања полицијских службеника у својству школских полицајаца, али и предавача, углавном на теме безбедности у друштву, наркоманије, трговине људима и понашања у саобраћају. Оних елементарних ствари које се уче у породици и у школи. Да неко не схвати погрешно, не бежимо од превенције, ту смо да помажемо грађанима, али сматрамо да би такве ствари у почетном сегменту требало да раде професори, наставници и остало школско особље чије је школовање и специјализација усмерена на рад са децом у конкретној области.

Насиље у породици је последњих неколико година један од приоритета у поступању припадника полиције и спроводи се њихова стална едукација у том смеру. Због одређених пропуста, најчешће Центара за социјални рад, али и благом казненом политиком судова, припадници полиције на месту догађаја, осим отклањања опасности, заштите безбедности и спречавања даљег вршења насиља, поступају и у својству психолога и проценитеља. Додатна дужност је да се изврши и такозвана „процена ризика“ на основу које се према пријављеном лицу изриче мере забране приласка и комуникације и удаљење из стана. У пракси, одговарајућа стручна и школована лица из Центара за социјални рад углавном не излазе на терен по свим пријавама, већ остављају полицајцу да сам процени психичко стање насилника и жртве, а суд по „дефаулту“, у 99% случајева продужава мере на 30 дана и на основу процене полицијског службеника. 

Инспекцијски и комунални органи у локалним самоуправама, такође, питање своје надлежности у појединим случајевима пребацују на Министарство унутрашњих послова. Припадници полиције су свесни разлога због којих нпр. комунална милиција у многим општинама и градовима пријаве гласне музике у угоститељским објектима и прековременог рада преусмеравају на 192. Да ствар буде јаснија читаоцу текста, у већини самоуправа, у дане викенда (петак и субота) њихово радно време је до 01 часова. И у овом случају полицијски службеници поступају и сачињавају низ писмена, а затим их касније достављају поменутим органима ради подношења пријава из њихове надлежности. Шта се потом дешава, то можемо само да нагађамо…

Поступамо и вршимо увиђаје и по пријављеним догађајима од стране предузетника и правних лица због насталих лаких телесних повреда, углавном огреботина на раду. И у овим случајевима, надлежни инспектори заштите на раду не излазе на месту догађаја по пријави, већ од стране Министарсва унутрашњих послова добијају извештаје о догађају и увиђају, такорећи, на готово. Иако је Законом о раду и подзаконским актима прецизно дефинисано да је то дужност послодавца, односно одговорног лица за заштиту безбедности и здравља на раду. Напомињемо да се овде ради искључиво о ЛТП.

Шта тек рећи за ујед пса луталице, односно, потраживања за накнаду штете? Полицијски службеници поступају по пријави и сачињавају извештаје који искључиво служе као врста писмена странци приликом подношења захтева за надокнаду штете. И у овој ситуацији, МУП се може заобићи, јер, практично, нема поступања на терену. Дешавају се ситуације са злоупотребама и лажним пријавама, али тада процену врше надлежни медицински органи и инспектори ЗОО хигијене који су дужни да индиције, сумње и доказе проследе полицији која ће тада и поступати.

Ово су само неколико примера где полицијски службеници поред повећаног обима посла и папирологије стижу, да због пропуста осталих државних органа „закрпе рупе“. На тај начин одређени послови неприметно прелазе у надлежност МУП-а, а тиме  се умногоме отежава рад. На овом списку можемо додати и пропусте радника Србијашума, професионалних управника зграда, управа спортских клубова, припадника обезбеђења и тд….

Синдикат српске полиције спроводи низ активности са циљем смањења притисака, оптерећења на раду и обима послова. Једна од њих је и допис директору полиције 01.11.2019. године http://ssp.org.rs/buka-u-ugostiteljskim-objektima-dopis-direktoru-policije/

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић