Поново полицајци на насловним странама!

Share Button

Ових дана су полицајци поново grb maleckiглавне звезде новинских чланака. Већ два дана сви медији у први план и  на све насловне стране стављају двојицу полицијских службеника и њихове животне приче. Нажалост, не ради се о приказима неког херојског дела и подвига. Ради се о две животне приче наших младих колега. Две приче, толико различите а тако сличне у својој трагичности.

Први од јунака црне хронике „прославио се“ својим неделом и пљачком слабијих и јаднијих од себе. Извшеним кривичним делом обрукао је пре свега себе лично, као и своју породицу и пријатеље, али тим чином бацио је љагу и на целу службу и униформу коју је до јуче носио. Осрамотио је и све оне у нашим редовима који су за правду и у циљу заштите слабијих и угрожених, давали животе и остављали здравље на улицама градова али и на теренима бранећи достојанство народа и државе.

Такав поступак, извршења кривичног дела од стране полицијског службеника М.К., руководство Синдиката српске полиције може само да осуди и подржи министра у његовој исказаној намери да се обрачуна са свим криминалцима у нашим редовима. Али исто тако смо дужни да подсетимо и министра и јавност да је то само врх леденог брега. Хапшењем, углавном, обичних полицајаца, који су то свакако и заслужили, у јавности се ствара привид да криминала у редовима припадника Министарства унутрашњих послова има код полицијскиг службеника нижег ранга. Међутим, морамо да приметимо да је то нелогично и практично немогуће, а да је природно да код „крупнијих риба“ буде и криминала већих размера.

Сетимо се само појединаца у полицијским униформама, високих, па и највиших чинова, који су до скоро били на најодговорнијим функцијама а чије су фотографије са скупоценим сатовима на рукама у још скупоценијим аутомобилима, са и без сумњивих бизнисмена у друштву или у загрљају опскурних естрадних звезди. Велики број њих је скрајнут, смењен са функција, али ту се стало. Нисмо чули да је ико од њих одговарао или објаснио порекло своје имовине која никако није у складу са полицијском платом коју су званично примали и од ње живели. Да ли су ти појединци били узори овом младом момку који је непромишљеним поступком упропастио свој живот? На кога, уопште, да се данас угледају млади полицијски службеници ако се пажња медија поклања само негативним појавама и ако виде да се поштење „не исплати“?

http://informer.rs/vesti/hronika/28205/FOTO-ON-JE-SRAMOTA-SRBIJE-Ovo-je-policajac-koji-je-pljackao-azilante

Други неславни јунак црне хронике данас је постао још један наш колега. Колега Б.С. који је трагично изгубио свој млади живот. Према првим информација он је, из засада непознатих разлога, сам себи одузео живот, а о мотиву се само нагађа. Самоубиство, као и свака смрт уосталом, само по себи је довољно трагично али да увек може и горе посведочили су нам неки неодговорни медији, увек жедни недужне крви. Један дневни лист је брже-боље покојног колегу и оптужио и осудио за саучесништво у неделу поменутог колеге М.К.

Не улазећи у то шта је једног младог човека, на прагу правог живота и стварања породице, могло да натера на такав чин, не можемо а да не приметимо да је то само наставак тужне серије самоубистава полицијских службеника којој изгледа нема краја. Само што се слегла прашина подигнута након самоубиства младе колегинице у Нишу, трагедија се поновила.

Шта је то што полицијске службенике наводи да све чешће дижу руку на себе? Поред тешког и стресног позива, поред животних недаћа и сиромаштва које делимо са осталим грађанима наше земље?

http://www.telegraf.rs/vesti/1713208-policajac-bogdan-s-26-se-ubio-u-sumi-kod-barajeva-pucao-sebi-u-grudi-zbog-nesrecne-ljubavi

Оно што је заједничко у оба ова случаја јесте питање квалитета селекције на пријему у радни однос у Министарство унутрашњих послова! Ко и на који начин врши селекцију? Да ли струка, то јест психолози у МУП, има последњу и пресудну реч о томе ко испуњава а ко не, услове прописане за тип личности којима се поверава оружје и безбедност грађана у руке?

Синдикат српске полиције већ годинама упозорава на лошу селекцију код пријема у радни однос. Упозоравали смо на сву погубност ткзв „ревизије“! Шта практично значи та ревизија и чему служи? Да ли неки кандидат, који данас не прође лекарске прегледе, може да преко ноћи нарасте до границе, или пак постане психолошки стабилна личност? Или ревизија просто даје довољно времена да везе и везице прораде и заврше започети посао?

Психолошка служба у министарству је практично осакаћена у протеклом периоду. Малобројни психолози, несамостални у свом раду, подређени локалним начелницима, уз одласке најбољих… остају само декор и привид постојања преко потребне службе психолошке превенције и подршке запосленима!

Дужни смо још једном упозорити и јавност и руководство МУП да ситне козметичке промене неће донети преко потребне дубинске промене у огромном систему унутрашњих послова. Грешке су превише дуго толерисане а проблеми гурани под тепих. Исувише дуго да би се преко ноћи и без великих резова било шта могло да уради! А руководство Министарства ће на започетом послу „оздрављења службе“ имати истинску помоћ и подршку Синдиката српске полиције!

Служба за информисање
Миле Лазаревић

Морате бити пријављени да бисте оставили коментар Пријави се!