Полицијском службенику је сваким даном све теже да обавља своје основне полицијске послове. У данашњим условима рада он мора да улаже изузетне напоре како би постигао и редовне а камоли извандредне резултате рада, а наравно, за то да буде скромно награђен. Скривање криминалаца испод маски људских и мањинских права, значајан утицај политике, израженији него раније, лоше законске одредбе које ограничавају полицијског службеника у обављају службених радњи и примени овлашћења, само су неки од фактора који дестимулишу полицијског службеника. Кад на то додамо још и срамотне пресуде (не)зависног судства, које у сарадњи са препаметним и набеђеним тужиоцима, већином пресуђују у корист оне друге стране, довели су до тога да је полицијски службеник постао задња лествица у систему безбедности.

Наведено депримира полицијске службенике, уверава их да је борба за правду илузија и губљење времена, постају разочарани, губе вољу за рад, страхују за своју егзистенцију и безбедност, трпе велики притисак, постају несигурни у поступањима и све то се манифестује на терену.

И поред свега тога, велика већина полицијских службеника се труди да свој посао обавља максимално професионално, сакривајући емоције и приватне проблеме, знајући унапред да ће се наћи у небраном грожђу. Јер како год да се окрене, како год поступили, неписано је правило да се увек после добре интервенције нешто лоше деси. Да ли су то претње, уцене, узнемиравања телефоном, оштећење имовине, сачекуше, приватне тужбе, свеједно је, притисак и страх од неочекиваног увек постоји. Врло често тај полицајац доживи и мобинг и злостављање на раду од стране претпостављених, а опет баш због доброг рада и поступања – као својеврсна казна јер је дирнуо у посао некоме довољно моћном и утицајном.

Закон о заштити податка о личности је својим одредбама максимално заштитио права на приватност свих, осим оних којима је то можда и најпотребније – полицијских службеника. Данас је веома лако доћи до најосетљивијих личних података полицијског службеника који је поступао према неком. Кривични или прекршајни поступак чак не мора бити и покренут, довољно је на улици видети презиме и број значке полицијског службеника, доћи до најближе полицијске испоставе, пожалити се, може слободно чак и неосновано, то се прихвата и добићете скоро па све податке о полицајцу који вас занима. Или још лакше, довољно је познавати локалног политичара на власти и он ће обичним телефонским позивом правом човеку у служби, набавити све што му треба, чак и број телефона. Поштеним грађанима, гледано са стране ово је заиста чудно, али ви који читате ово знате о чему пишемо, знате да се то свакодневно дешава. Можда сте осетили и на својој кожи.

Један од свежији примера претпрљених последица насталих на приватном плану полицијском службенику, а због службених поступања и одличних резултата рада приликом сузбијања криминалитета, долази нам из Полицијске станице Прешево:
 „Током ноћи 02/03.12.2016. године полицијском службенику ПС Прешево Б.А. који је радио на пословима интервентне патроле оштећено је ПМВ марке „фиат“, тип „пунто“ од стране непознатих лица и причињена је велика материјална штета на тај начин што су ножем или другим оштрим предметом избушене све четири гуме и изгребано комплетно возило. Слике изгребаног возила можете видети ОВДЕ. Према информацијама којима располажемо разлог је његов рад на спречавања трговине наркотицима у Прешеву, јер је Б.А. у задња три месеца остварио натпросечне резултате рада на овом подручју подношењем пет кривичних пријава за кривично дело „Недозвољена производња и стављање у промет опојних дрога“ и при томе запленио око 20 грама опојне дроге. Б.А. је током последња три месеца награђиван од стране непосредних старешина за остварене резултате рада“.

Некоме ово може изгледати као скроман резултат, али немојмо заборавити о којој средини се ради. Јавна тајна је да територија Прешева представља главно чвориште балканског пута дроге, али да сви окрећу главу и одбијају да крену у одлучније организоване акције. Ми можемо само да честитамо колеги Б.А. на исказаној храбрости да се ухвати у коштац са таквом осетљивом проблематиком, на специфичном терену, у месту где се више-мање сви знају и где је очигледно био свестан да ће трпети последице због свог рада.

Као синдикална организација запослених у МУП, колегама пружамо апсолутну подршку, заштиту и помоћ у борби против свих видова криминала јер знамо колико је тешко радити на терену, како је никад теже прикупити доказе, поднети одговарајуће пријаве и одговорна лица привести правди.

Со на свежу рану сваког полицијског службеника, онај задњи ударац, који можда и највише боли, представља сазнања да тај ризик по живот, велика материјална штета на приватној имовини претпрљена због часно и поштеног обављеног посла, сав уложен труд и енергија лако падају у воду у моменту када приведена и процесуирана лица, скоро већ истог дана, угледамо на улици како нам се подсмехују и увелико спремају освету. Често су то приватне тужбе услед повреде части и угледа, које лица из кримогене средине подносе и, гле чуда, лако добијају, наносећи тако још већу материјалну штету ионако разочараном полицијском службенику. Наравно, суд не поставља питање откуда криминалцу част и углед?! Наравно, ни МУП нема ни обавезу а ни добру вољу да надонкади материјалну штету коју полицајац претрпи!

Због тога можемо само да упозоримо све колеге, који срећом до сада нису имали оваквих проблема, да се пазе и очекују овако нешто, а да се не уздају у заштиту државе као послодавца за ког раде. Тако ће бити све док Министарство унутрашњих послова и Министарство правде једном засвагда не спроведу у дело оно што свакодневно у празно причају : „Напад на полицајца је напад на државу“.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

Leave a Reply

Your email address will not be published.