Na današnji dan 2007. godine osnovan je Sindikat srpske policije. Grupica policijskih službenika u Užicu, nezadovoljna delovanjem tadašnjih sindikalnih organizacija, odlučila je da krene svojim putem, do tada nepoznatim. U toj grupi entuzijasta bili su, između ostalih, moramo ih s velikim ponosom spomenuti, oni koje zbog ograničenog prostora ne spomenemo neka nam ne zamere, prvi predsednik novoosnovanog sindikata Glišo Vidović, dugogodišnji predsednik skupštine sindikata Ivan Grizelj, sadašnji predsednik sindikata Lazar Ranitović, bivši generalni sekretar Dragan Ristanović, te sada uveliko penzioneri Sejdo Fera i Voja Petrović. Zamisao im je bila da naprave malu sindikalnu organizaciju koja bi se bavila rešavanjem problema zaposlenih na lokalnom nivou.

No, kako su napravili zdravu organizaciju, o kojoj se dobar glas daleko čuo, uskoro je sindikat prerastao lokalnu sredinu i krenuo da se nezadrživo širi Srbijom. Ubrzo je ovaj „mali sindikat“ izrastao u respektabilnu organizaciju, koja danas deluje u svim policijskim upravama, organizovana u 26 regionalnih centara i 133 sindikalne grupe.

Za razliku od prvih sindikata u MUP, kojima su zaposleni pristupali stihijski i po inerciji, aktivisti SSP su morali da priđu svakom novom članu, objasne mu razloge za osnivanje novog sindikata i potrebu njegovog učlanjenja baš u SSP. Tačan broj članova se neprestano menja, članovi dolaze i odlaze, pristupaju s verom u našu snagu i čestitost, a odlaze uglavnom mimo svoje volje, retko se iščlanjuju nezadovoljni našim radom. Trenutno imamo oko 7.300 članova koji redovno plaćaju članarinu, što je više od hiljdu članova preko broja potrebnog za status reprezentativnog sindikata. Naš jedini veći gubitak u članstvu desio se početkom 2014. godine, kada je, nakon potpisivanja „Briselskog sporazuma“, više od 600 naših članova sa teritorije Kosova i Metohije ostalo bez posla. Drugi razlozi zbog kojih gubimo osetniji broj članova su odlasci u penziju, što je svakako prijatan povod, ali, nažalost, i to što sve veći broj  zaposlenih odlučuje da napusti Ministarstvo unutrašnjih poslova i sreću okuša u drugim delatnostima, najčešće u inostranstvu.

U desetogodišnjoj istoriji Sindikata srpske policije bilo je velikih uspeha, ali i sporadičnih padova, izazvanih destruktivnim radom poslodavca i drugih sindikata. Prvi veliki udar na SSP odigrao se 2011. pod dirigentskom palicom tadašnjeg ministra, kada je nekoliko aktivista, zavedeno slatkim obećanjima, napustilo sindikat i odvelo nekoliko stotina članova.  No, poslodavac nije uspeo u svojoj nameri jer smo nakon tih trzavica postali jači za to iskustvo i uskoro još brže krenuli napred u širenje organizacije i omasovljenje članstva.

Trpeli smo jake udarce i nakon velikog štrajka 2014. kada smo izdani i prodani od strane sindikata koji je štrajk vodio, ne sa ciljem da se izbori za prava radnika, već za mesto omiljenog ministrovog sindikata. Tada su samo aktivisti i članovi SSP-a dobijali prinudne premeštaje. Ali su nam ostali verni, niko od njih nije se iščlanio, a mi smo i njima i svima drugima dokazali da smo pravi – jedini smo sindikat koji je svojim članovima isplatio naknadu za umanjenje plate tokom štrajka. Uostalom, jedini i imamo namenski štrajkački fond!

Jedan veliki udar na Sindikat srpske policije upravo je na delu sada i sprovode ga, udruženim snagama, poslodavac i jedan reprezentativni sindikat, onaj njima omiljeni, koji je odavno izgubio atribut zaštitnika prava zaposlenih. Sindikat srpske policije ima jednu veliku manu, ako se to manom može nazvati, zbog koje smo na udaru – nikada nismo bili ničiji, ni partijski ni tajkunski, uvek samo svoji i naših članova! To je ono što se danas ne prašta, misliti svojom glavom i beskompromisno biti na strani radnika nije zdravo!  Danas je SSP proteran iz prostorija MUP, jedini smo, od masovnijih sindikalnih organizacija, bukvalno izbačeni na ulicu, ne koristimo ništa od resursa države. Visoki funkcioneri MUP vrše pritisak na zaposlene, posebno na starešinski kadar, radi iščlanjenja iz SSP i istovremenog učlanjenja u poslodavčev sindikat, koji sebe, gle ironije, naziva nezavisnim.

Zaposleni su jednoglasni – SSP je jedini preostali svetionik!

Ne možemo a da se ne osvrnemo na činjenicu da smo od strane sadašnjeg poslodavca već dva puta odbijeni za priznavanje statusa reprezentativnog sindikata. Uprkos pozitivnom nalazu radne grupe formirane upravo sa tim zadatkom, uprkos Zakonu o radu i svim drugim propisima. Jednostavno, zakon sile je bio jači od sile zakona. Sama činjenica da je najnoviji udar na SSP otpočeo u momentu kada su u sindikatu bliskom vrhu MUP-a shvatili da nam ovog puta niko ne može osporiti status reprezentativnog sindikata mnogo govori. Našeg statusa se više boje žuti sindikati nego i sam poslodavac. Znaju da će njihov nerad, podaništvo, prodaja radničkih interesa i borba za lične privilegije rukovodstva tada biti još jasnije vidljivi.

Srećom, status smo odavno dobili među kolegama, poverenje članova smo zaslužili i opravdali, tako da nam i ovaj udar daje dodatni vetar u leđa. Reakcije zaposlenih su upravo suprotne očekivanjima poslodavca – napadi na nas rezultiraju još masovnijim učlanjenjima. Tamo gde nam se iščlani neki uplašeni komandirčić ili nekakav načelnik, dobijamo desetine novih članova među običnim smrtnicima!

Ovaj jubilej, desetogodišnjicu rada sindikata, obeležavamo tiho, baš kao što smo i navikli da radimo, još od osnivanja. Nećemo praviti proslave u elitnim restoranima niti koktele za visokopozicionirane MUP-ove guzice. Istinski praznik SSP, koji redovno proslavljamo sa više od 700 članova, jeste festival sporta i druženja – naša Policijada!

Smatramo da svakako i nije vreme za slavlja, zaposleni u MUP su na dnu, kako po zaradama tako i po opremljenosti! Prinadležnosti zagarantovane zakonima i kolektivnim ugovorima poštuju se samo u teoriji, dok nam je svakodnevica tužna. Krajem druge decenije 21. stoleća srpska policija i dalje radi pomoću štapa i kanapa, od jutra do sutra stoji u kordonu za 150 dinara! Zaslugom reprezentativnih sindikata vera zaposlenih i u sindikate i u bolje sutra je poljuljana, a poslodavac je svestan toga i zadovoljno trlja ruke.

Često se mogu čuti i kritike na račun zaposlenih, kako su lenji, inertni, slabe radničke i sindikalne svesti, ali mi smatramo da su za to odgovorni pre svega sindikati. Pred nama je težak zadatak da najpre povratimo veru ljudima, tek onda ćemo imati snage da se nosimo sa ovim i ovakvim poslodavcem, koji neguje neoliberalnu ekonomiju, klanja se moći kapitala, trošeći ljude tretirajući ih poput potrošnog materijala.

Sindikat srpske policije, aktivisti i rukovodstvo, imamo snage i znamo kako to da uradimo! Spremni smo za nove izazove koji su pred nama! Predstoji nam velika borba za unapređenje i proširenje prava zaposlenih: naknada za topli obrok i regres, očuvanje naknade za putne troškove, uvećanje osnovne zarade, uvođenje dodatka za rad vikendom a posebno nedeljom, redovno snabdevanje uniformom, vozilima i drugom opremom. Peticija sa tim i još nekim zahtevima, koju smo predali Narodnoj skupštini, samo je prvi korak u tom smeru.

Poštovani članovi, srećan nam svima rođendan. Hvala vam na ukazanom poverenju, trudićemo se da budemo još bolji, jer

ZADOVOLJAN ČLAN – JAK SINDIKAT!

MOŽE BITI SAMO JEDAN – SINDIKAT SRPSKE POLICIJE !!!

Šef službe za informisanje SSP
Mile Lazarević

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.