Радар сучелио ставове синдиката у МУП по питању ЗОП и ПКУ

Радар сучелио ставове синдиката у МУП по питању ЗОП и ПКУ
Share Button

На Радио телевизији Војводина 24.02.2014. године емитована је емисија „Радар“ у којој су ове недеље место нашле и теме које муче све запослене у МУП – преднацрт Закона о полицији и ПКУ за полицијске службенике. У емисији су говорили представници четири највећа синдиката у МУП: председник председништва НСП Велимир Лукић, председник ПСС Вељко Мијаиловић, председник НПСС Момчило Видојевић и заменик председника ССП Миле Лазаревић.

Да не би наши чланови и запослени погрешно схватили да је представник ССП причао само оно што је било на ТВ, треба рећи да је прича била далеко шира, али да је због кратког времена било доста скраћивања, посебно тамо где су се наши ставови поклапали са ставовима других синдиката овде ћемо објавити својеврски стенограм изреченог од стране Лазаревића. Разговор је вођен на три теме: пренацрт новог ЗОП, потписани ПКУ и репрезентативност ССП.

Преднацрт ЗОП

Преднацрт Закона о полицији показује сву неозбиљност послодавца, који ни после више од 8 месеци није успео да направи један квалитетан озбиљан правни акт. Ово је документ који се не може сматрати чак ни добром полазном основом за дискусију, али смо зато што је једини документ те врсте на то смо принуђени.

Сам назив Закон о полицији говори да је њиме обухваћен углавном само један сегмент рада Министарства унутрашњих послова што је недопустиво, ако се има у виду да се предвиђа да МУП буде састављен од Дирекције полиције и 7 сектора. Што се тиче области која је нама синдикатима најинтересантнија, а то је остваривање синдикалних права, ЗОП је катастрофалан, јер предвиђа забрану штрајка, а додатни вид дискриминације у самом Министарству, представља предвиђена забрана синдикалног организовања и ангажовања у појединим организационим јединицама. Када ово кажемо имамо у виду да Уставом и неким међународним конвенцијама којих је Србија потписник, право на синдикално организовање је неотуђиво право запослених, док се право на штрајк не може укинути, већ се може законом само ограничити. Ако бисмо ушли мало дубље у анализу одредби из преднацрта које се односе на ову област, довољно је само поставити питање шта се конкретно подразумева под синдикалним ангажовањем, не отвара ли се ту простор за слободна тумачења од стране послодавца.

Сам документ је иначе веома лоше написан, није конзистентан, има непотребних понављања појединих одредби у истом члану, нејасан је….. Тако имамо да се у једном члану каже да за приправност не следује новчана накнада, док се нешто ниже, у другом члану наводи и тачан проценат новчане накнаде за приправност. То је неозбиљно.

У преднацрт су непотребно прекопирани читави текстови из појединих правилника, па тако преднацрт у већој мери добија карактер правилника а не закона. Уместо да се поједине теме обрађују на општем нивоу, закон постаје сувише детаљан. Па и у том делу није добар. Тако на пример, из дела који се односи на послове који су неспојиви са полицијским послом, никако не произилази јасна ситуација који су то послови које полицијски службеник може обављати а да не дође у сукоб са законом. Сматрамо да је ова проблематика веома битна, јер очекујемо да се коначно што прецизније утврди законски основ којим ће се полицијском службенику омогућити допунска делатност.

Раније је било најава да ће у Министарству запослени бити подељени на две категорије: на полицијске и на државне службенике. Преднацрт уводи трећу категорију, а то су државни службеници са посебним овлашћењима, а из преднацрта није у потпуности јасно ко чини ту категорију.

ССП сматра да Жандармерија, с обзиром на њене специфичности као легалне паравојне формације у Министарству, заслужује да њен положај и делокруг рада буде одређен једним посебним поглављем. За то постоје најмање два разлога: први је да припадници Жандармерије нису полицијски службеници у правом смислу речи јер они осим полицијских овлашћења имају и нека додатна овлашћења (нпр. оружје које користи жандармерија није дозвољено полицији.) Нигде у свету припадници Жандармерије нису полицијски службеници, већ су жандарми. Други разлог је тај што је један од основних услова да наша Жандармерија уђе у европску породицу жандармерија, да њена делокруг рада и њена овлашћења, буду посебно обрађена у закону или посебним законом о жандармерији.

Не би било поштено не поменути и једну добру ствар у овом преднацрту, а то је да се први пут, у делу који се односи на право на специфичну здравствену заштиту, предвиђа пружање психолошке помоћи полицијском службенику који је у обављању полицијских послова или поводом обављања полицијских послова, посредно или непосредно учествовао у високостресној или кризној ситуацији. Добро је што је предвиђена и психолошка помоћ за чланове породице полицијског службеника из претходне реченице. Али се питамо ко ће ту помоћ пружати ако знамо да је психолошка служба лоше организована и годинама уништава свесно и несвесно а да нас психолози напуштају и одлазе у друге државне органе. Подсећања ради, служба за психолошку превенцију ССП је израдила потпуно нову стратегију организовања и развоја службе у МУП, да је предлог достављен бившем министру Ивици Дачићу који га је најпре прихватио а затим пропустио да то одради до краја.

ПКУ за полицијске службенике

Став Синдиката српске полиције је да ПКУ који су потписали министар унутрашњих послова и председавајући НСП није ни легалан ни легитиман. Чињеница да је ПКУ потписан од стране само једног репрезентативног синдиката, као и да није обезбеђено Законом о раду прописано учешће нерепрезентативних синдиката, ССП и НПСС, у његовом доношењу најбоље илуструје у каквој атмосфери је овај ПКУ донет.

На изглед је нејасно зашто се овај ПКУ односи само на полицијске службенике, а не на све запослене. Циљ послодавца је да на овај начин ограничи ресурсе за синдикално чланство, као и додатно, да се један број чланова синдикалних организација ишчлани из њих. Наиме, ако синдикат није у могућности да заштити одређене категорије запослених, који је онда њихов интерес да буду чланови синдиката. Намера послодавца је дакле да додатно ослаби синдикалне организације у Министарству.

Недопустиво је да накнада за исхрану и топли оброк нису предвиђени за запослене у Министарству, иако на то по закону имамо право. На све примедбе попут оних да су они већ уграђени у зараду запослених, постављамо питање: колики је износ накнаде за исхрану за запослене на месечном нивоу, а колики је регрес на годишњем нивоу. На то питање вам нико не може одговорити, јер ове ставке нису обрачунате кроз платни листић. Овде се ради о невештом покушају обмањивања, како запослених, тако и јавности, од стране послодавца.

Што се тиче накнаде за путне трошкове, иако смо свесни да је у прошлости било злоупотреба с тим у вези, сматрамо да усвојено решење није добро, јер се њиме кажњавају они који заиста путују и који заиста имају велике путне трошкове. С друге стране имамо неоспорну чињеницу, да се појединим високим полицијским старешинама дају на службену употребу возила министарства, којима они свакодневно прелазе и по 200-300 километара дневно путујући од куће до посла и обратно и то нико не види као проблем нити постоји искрена намера да се то питање стави на сто. Имамо и практично такву ситуацију да нпр. двојица полицијских старешина из истог места истога дана путују одвојено, сваки „својим“ службеним аутомобилом у други град, на радна места која се налазе на истој адреси у том граду. Да ли је то нормално?

У овом ПКУ недостаје обавеза послодавца да сачини акт о процени ризика на раду за сва радна места, као и обавеза послодавца да сачини списак професионалних обољења, а што је у уској вези са актом о процени ризика на раду. Остаје нејасно шта је послодавац мислио под тиме да се остварује накнада за „рад који се повремено одвија у сменама“ и шта, у том контексту, бива са радницима којима се рад континуирано одвија у сменама.

Став ССП је да је било сасвим нормално да се у овај ПКУ унесу одредбе којима ће се предвидети обавеза послодавца да запослене обавештава о „слободним“ радним местима путем интерних конкурса, а што је различито од законске одредбе да запослени има право да о томе буде упознат.

Сматрамо, такође, да је ПКУ-ом потребно детаљније разрадити начин за остваривање законског права у доношењу ПКУ оних синдикалних организација које нису репрезентативне, а које имају више од 10% процената запослених у чланству.

Репрезентативност ССП

Синдикат српске полиције предао је послодавцу захтев за утврђивање статуса репрезентативног синдиката на нивоу МУП и верујемо да ће то бити и урађено у законском року будући да имао број чланова који далеко превазилази законски минимум.

Прва ствар коју ћемо предузети након добијања статуса репрезентативности, биће та да понудимо осталим репрезентативним синдикатима да направимо заједнички предлог новог ПКУ, па чак и појединим нерепрезентативним синдикатима који својом бројношћу заслужују да се чује и уважи и њихово мишљење, ту пре свега мислим на НПСС, СУП и СВС јер представља читаву једну струку, да направимо дакле заједнички предлог иза кога ћемо сви стати и заступати га и „бранити“ пред послодавцем.

Служба за информисање

 

Коментари:

Коментар

Морате бити пријављени да бисте оставили коментар Пријави се!