Radar sučelio stavove sindikata u MUP po pitanju ZOP i PKU

Radar sučelio stavove sindikata u MUP po pitanju ZOP i PKU
Share Button

Na Radio televiziji Vojvodina 24.02.2014. godine emitovana je emisija „Radar“ u kojoj su ove nedelje mesto našle i teme koje muče sve zaposlene u MUP – prednacrt Zakona o policiji i PKU za policijske službenike. U emisiji su govorili predstavnici četiri najveća sindikata u MUP: predsednik predsedništva NSP Velimir Lukić, predsednik PSS Veljko Mijailović, predsednik NPSS Momčilo Vidojević i zamenik predsednika SSP Mile Lazarević.

Da ne bi naši članovi i zaposleni pogrešno shvatili da je predstavnik SSP pričao samo ono što je bilo na TV, treba reći da je priča bila daleko šira, ali da je zbog kratkog vremena bilo dosta skraćivanja, posebno tamo gde su se naši stavovi poklapali sa stavovima drugih sindikata ovde ćemo objaviti svojevrski stenogram izrečenog od strane Lazarevića. Razgovor je vođen na tri teme: prenacrt novog ZOP, potpisani PKU i reprezentativnost SSP.

Prednacrt ZOP

Prednacrt Zakona o policiji pokazuje svu neozbiljnost poslodavca, koji ni posle više od 8 meseci nije uspeo da napravi jedan kvalitetan ozbiljan pravni akt. Ovo je dokument koji se ne može smatrati čak ni dobrom polaznom osnovom za diskusiju, ali smo zato što je jedini dokument te vrste na to smo prinuđeni.

Sam naziv Zakon o policiji govori da je njime obuhvaćen uglavnom samo jedan segment rada Ministarstva unutrašnjih poslova što je nedopustivo, ako se ima u vidu da se predviđa da MUP bude sastavljen od Direkcije policije i 7 sektora. Što se tiče oblasti koja je nama sindikatima najinteresantnija, a to je ostvarivanje sindikalnih prava, ZOP je katastrofalan, jer predviđa zabranu štrajka, a dodatni vid diskriminacije u samom Ministarstvu, predstavlja predviđena zabrana sindikalnog organizovanja i angažovanja u pojedinim organizacionim jedinicama. Kada ovo kažemo imamo u vidu da Ustavom i nekim međunarodnim konvencijama kojih je Srbija potpisnik, pravo na sindikalno organizovanje je neotuđivo pravo zaposlenih, dok se pravo na štrajk ne može ukinuti, već se može zakonom samo ograničiti. Ako bismo ušli malo dublje u analizu odredbi iz prednacrta koje se odnose na ovu oblast, dovoljno je samo postaviti pitanje šta se konkretno podrazumeva pod sindikalnim angažovanjem, ne otvara li se tu prostor za slobodna tumačenja od strane poslodavca.

Sam dokument je inače veoma loše napisan, nije konzistentan, ima nepotrebnih ponavljanja pojedinih odredbi u istom članu, nejasan je….. Tako imamo da se u jednom članu kaže da za pripravnost ne sleduje novčana naknada, dok se nešto niže, u drugom članu navodi i tačan procenat novčane naknade za pripravnost. To je neozbiljno.

U prednacrt su nepotrebno prekopirani čitavi tekstovi iz pojedinih pravilnika, pa tako prednacrt u većoj meri dobija karakter pravilnika a ne zakona. Umesto da se pojedine teme obrađuju na opštem nivou, zakon postaje suviše detaljan. Pa i u tom delu nije dobar. Tako na primer, iz dela koji se odnosi na poslove koji su nespojivi sa policijskim poslom, nikako ne proizilazi jasna situacija koji su to poslovi koje policijski službenik može obavljati a da ne dođe u sukob sa zakonom. Smatramo da je ova problematika veoma bitna, jer očekujemo da se konačno što preciznije utvrdi zakonski osnov kojim će se policijskom službeniku omogućiti dopunska delatnost.

Ranije je bilo najava da će u Ministarstvu zaposleni biti podeljeni na dve kategorije: na policijske i na državne službenike. Prednacrt uvodi treću kategoriju, a to su državni službenici sa posebnim ovlašćenjima, a iz prednacrta nije u potpunosti jasno ko čini tu kategoriju.

SSP smatra da Žandarmerija, s obzirom na njene specifičnosti kao legalne paravojne formacije u Ministarstvu, zaslužuje da njen položaj i delokrug rada bude određen jednim posebnim poglavljem. Za to postoje najmanje dva razloga: prvi je da pripadnici Žandarmerije nisu policijski službenici u pravom smislu reči jer oni osim policijskih ovlašćenja imaju i neka dodatna ovlašćenja (npr. oružje koje koristi žandarmerija nije dozvoljeno policiji.) Nigde u svetu pripadnici Žandarmerije nisu policijski službenici, već su žandarmi. Drugi razlog je taj što je jedan od osnovnih uslova da naša Žandarmerija uđe u evropsku porodicu žandarmerija, da njena delokrug rada i njena ovlašćenja, budu posebno obrađena u zakonu ili posebnim zakonom o žandarmeriji.

Ne bi bilo pošteno ne pomenuti i jednu dobru stvar u ovom prednacrtu, a to je da se prvi put, u delu koji se odnosi na pravo na specifičnu zdravstvenu zaštitu, predviđa pružanje psihološke pomoći policijskom službeniku koji je u obavljanju policijskih poslova ili povodom obavljanja policijskih poslova, posredno ili neposredno učestvovao u visokostresnoj ili kriznoj situaciji. Dobro je što je predviđena i psihološka pomoć za članove porodice policijskog službenika iz prethodne rečenice. Ali se pitamo ko će tu pomoć pružati ako znamo da je psihološka služba loše organizovana i godinama uništava svesno i nesvesno a da nas psiholozi napuštaju i odlaze u druge državne organe. Podsećanja radi, služba za psihološku prevenciju SSP je izradila potpuno novu strategiju organizovanja i razvoja službe u MUP, da je predlog dostavljen bivšem ministru Ivici Dačiću koji ga je najpre prihvatio a zatim propustio da to odradi do kraja.

PKU za policijske službenike

Stav Sindikata srpske policije je da PKU koji su potpisali ministar unutrašnjih poslova i predsedavajući NSP nije ni legalan ni legitiman. Činjenica da je PKU potpisan od strane samo jednog reprezentativnog sindikata, kao i da nije obezbeđeno Zakonom o radu propisano učešće nereprezentativnih sindikata, SSP i NPSS, u njegovom donošenju najbolje ilustruje u kakvoj atmosferi je ovaj PKU donet.

Na izgled je nejasno zašto se ovaj PKU odnosi samo na policijske službenike, a ne na sve zaposlene. Cilj poslodavca je da na ovaj način ograniči resurse za sindikalno članstvo, kao i dodatno, da se jedan broj članova sindikalnih organizacija iščlani iz njih. Naime, ako sindikat nije u mogućnosti da zaštiti određene kategorije zaposlenih, koji je onda njihov interes da budu članovi sindikata. Namera poslodavca je dakle da dodatno oslabi sindikalne organizacije u Ministarstvu.

Nedopustivo je da naknada za ishranu i topli obrok nisu predviđeni za zaposlene u Ministarstvu, iako na to po zakonu imamo pravo. Na sve primedbe poput onih da su oni već ugrađeni u zaradu zaposlenih, postavljamo pitanje: koliki je iznos naknade za ishranu za zaposlene na mesečnom nivou, a koliki je regres na godišnjem nivou. Na to pitanje vam niko ne može odgovoriti, jer ove stavke nisu obračunate kroz platni listić. Ovde se radi o neveštom pokušaju obmanjivanja, kako zaposlenih, tako i javnosti, od strane poslodavca.

Što se tiče naknade za putne troškove, iako smo svesni da je u prošlosti bilo zloupotreba s tim u vezi, smatramo da usvojeno rešenje nije dobro, jer se njime kažnjavaju oni koji zaista putuju i koji zaista imaju velike putne troškove. S druge strane imamo neospornu činjenicu, da se pojedinim visokim policijskim starešinama daju na službenu upotrebu vozila ministarstva, kojima oni svakodnevno prelaze i po 200-300 kilometara dnevno putujući od kuće do posla i obratno i to niko ne vidi kao problem niti postoji iskrena namera da se to pitanje stavi na sto. Imamo i praktično takvu situaciju da npr. dvojica policijskih starešina iz istog mesta istoga dana putuju odvojeno, svaki „svojim“ službenim automobilom u drugi grad, na radna mesta koja se nalaze na istoj adresi u tom gradu. Da li je to normalno?

U ovom PKU nedostaje obaveza poslodavca da sačini akt o proceni rizika na radu za sva radna mesta, kao i obaveza poslodavca da sačini spisak profesionalnih oboljenja, a što je u uskoj vezi sa aktom o proceni rizika na radu. Ostaje nejasno šta je poslodavac mislio pod time da se ostvaruje naknada za „rad koji se povremeno odvija u smenama“ i šta, u tom kontekstu, biva sa radnicima kojima se rad kontinuirano odvija u smenama.

Stav SSP je da je bilo sasvim normalno da se u ovaj PKU unesu odredbe kojima će se predvideti obaveza poslodavca da zaposlene obaveštava o „slobodnim“ radnim mestima putem internih konkursa, a što je različito od zakonske odredbe da zaposleni ima pravo da o tome bude upoznat.

Smatramo, takođe, da je PKU-om potrebno detaljnije razraditi način za ostvarivanje zakonskog prava u donošenju PKU onih sindikalnih organizacija koje nisu reprezentativne, a koje imaju više od 10% procenata zaposlenih u članstvu.

Reprezentativnost SSP

Sindikat srpske policije predao je poslodavcu zahtev za utvrđivanje statusa reprezentativnog sindikata na nivou MUP i verujemo da će to biti i urađeno u zakonskom roku budući da imao broj članova koji daleko prevazilazi zakonski minimum.

Prva stvar koju ćemo preduzeti nakon dobijanja statusa reprezentativnosti, biće ta da ponudimo ostalim reprezentativnim sindikatima da napravimo zajednički predlog novog PKU, pa čak i pojedinim nereprezentativnim sindikatima koji svojom brojnošću zaslužuju da se čuje i uvaži i njihovo mišljenje, tu pre svega mislim na NPSS, SUP i SVS jer predstavlja čitavu jednu struku, da napravimo dakle zajednički predlog iza koga ćemo svi stati i zastupati ga i „braniti“ pred poslodavcem.

Služba za informisanje

 

Komentari:

Komentar

Morate biti prijavljeni da biste ostavili komentar Prijavi se!