Skip to main content

Ознака: жандармерија

Новембарски састанак са Радном групом за сарадњу са синдикатима

БЕОГРАД- У Палати Србија дана 10.11.2016. године одржан је једанаести по реду редован месечни састанак Радне групе за сарадњу са синдикатима са представницима Синдиката српске полиције. Радну групу представљали су: државни секретар, Милосав Миличковић, заменик начелника Сектора за материјално-финансијске послове Жељко Веселиновић, помоћник начелника Сектора за материјално-финансијске послове Драго Бјелица, помоћник директора полиције Богољуб Живковић, заменик начелника Управе полиције, Зоран Јоксимовић, помоћник команданта Жандармерије Зоран Дивјак, заменик начелника Сектора за људске ресурсе Драган Цветковић, помоћник начелника Управе граничне полиције Небојша Кујовић. Делегацију Синдиката српске полиције представљали су: председник Лазар Ранитовић, генерални секретар Виктор Ратковић, портпарол Бобан Ђорђић, члан Статутарне комисије Никола Петровић и члан Надзорног одбора Радислав Мијатовић.

wp_20161010_08_50_57_pro

Теме о којима се разговарало су следеће:

  1. Набавка возила и опреме за припаднике Сектора за ванредне ситуације (СВС)

На питања да ли је Министарство буџетом за 2017. годину планира набавку нових ватрогасних возила и замену радне униформе уз појашњење да припадници носе редовну униформу пуних 6 година а да у међувремену нису добили ниједан нови део радне униформе. Такође, да ли се планира замена заштитне опреме у 2017. години? Припадницима није мењана пуних 8 година, многи делови су нефункционални и оштећени чиме се умањује знатно степен заштите корисника опреме и повећава могућност наступања повреда.

Одговор је дао државни секретар, господин Милисав Миличковић који је изјаво да је буџетом МУП за 2017. годину планирана набавка возила у висини од милијарде динара као и ван тога износа набавка опреме.

2.Увећање посебне накнаде за рад са мигрантима

Министру унутрашњих послова, господину др Небојши Стефановићу обратили смо се дописом у којем апелујемо да се по узору на припаднике Војске Србије са 1.800 динара повећа накнада и припадницима полиције који су ангажовани у општинама погођеним мигрантском кризом на 2.400 динара. Како нисмо добили одговор да ли је министар заузео став поводом дописа и да ли ће доћи до повећања накнаде?

Одговор је дао државни секретар који је изјаво да није реално као и да нису планирана средства буџетом за повећање посебне накнаде за рад са мигрантима, као и да МУП не располаже у овом тренутку инфорацијом да је припадницима Војске Србије накнада за рад са мигрантима повишена на 2.400 динара.

3. Проблеми у УГП око поступка извештавања

Одељења и одсеци пограничне полиције за странце, сузбијање илегалних миграција и трговине људима су у обавези да свакога месеца достављају табеле УЗС 1 и 3. Управи граничне полиције и Т-29 Одседку за аналитику и то на тај начин што су у орг. јединицама где се евиденције воде по полицијским станицама прво прикупљају податке, сабирају их а потом збирне шаљу УГП. Подаци који се овим путем доставаљју су већ унети у ЈИС у апликацијама „Пријава боравка страних држављана“ и „Одређена категорија странаца“ разврстаних у 10 подкатегорија ( од подкатегорије „Број странаца пријављених на ПБС по државама“ закључно са „Број издатих личних карата странцима по државама“)

Све ове податке збирно за Р. Србију или по полицијским управама, по члану Закона о странцима или неког другог закона, по врсти мере или по државама преко апликација ОКС и ПБС може добити свако службнео лице које има приступ овим апликацијама, односно сваки радник УГП или аналитике којима се извештаји достављају.

Напомињемо, да и радници који попуњавају ове извештаје, податке ваде из ЈИС-а и преписују на папир, чиме се ови извештаји обесмишљавају. Аналитика бројке које им достављају све орг. јединице само сабира а исто тако могу да их добију као и они који им се те бројке достављају – зада параметре и притисне тастер „ентер“. Уосталом аналитика треба да служи да помогне људима на терену – оперативним и другим радницима. Овиме се беспотребно оптерећују већ оптерећени радници на терену и одузима им се време за нешто што се по горе описаном примеру може решити унутар аналитике.

Одговор на питање је дао помоћник начелника УГП, господин Кујовић који је изјавио да је УГП сагледала неопходност попуњавања одређених образаца те да је захтев основан и да не постоји реалан разлог за додатно оптерећење запослених попуњавањем и достављањем предметних извештаја, те с тим у вези је упућена депеша 8.11.2016. године Дирекцији полиције на сагласност да се обрасци 1. и 6. који се попуњавају укину а да Образац бр. 29. је неопходан јер се у истом налази категорија података неопходна за сачињавање Билтена а да ће тај посао вршити радници аналитике а не оперативни радници.

4. Електронско полагање испита путем е – управе, „Модле“, Управа за стручно оспособљавање и образовање

Приликом састављања тестова за проверу знања потребно је обратити пажњу на питања која садрже тестови одређене линије рада из друге линије рада. Подразумева се да сви треба да знамо правилнике и законе којима се регулише поступање припадника полиције али је непотребно да припадник криминалистичке полиције зна која се виза издаје на граничном прелазу за колико улазака и на колико дана или да саобраћајни полицијски службеник треба да зна услове под којима се малолетно лице може подвргнути полиграфском испитивању ( проверени примери садржани у тестовима). Као што ортопед не зна како се оперише срце иако је и сам лекар, нико му то неће замерити јер и не треба то да зна, довољно је што зна да то чини кардихирург. Сматрамо да би се ови тестови убудуће требали кориговати у том смеру.

Одговор је дао помоћник директора полиције, господин Богољуб Живковић, који је изјавио да је разуман захтев који је прослеђен Управи за образовање те да су узете примедбе у разматрање и да ће убудће бити исправљен недостатак. Убудуће ће на тестовима бити 80% питања из области која припада запосленом по линији рада а 20% питања ће бити из других линија, док ће у оквиру тих 20% бити уопштена питања. Делегација ССП је указала на мањкавости које се огледају у немогућности промене шифре чиме постоји реална могућност злоупотребе да неко улогован под туђим налогом уради тест. На наведено смо добили одговор да ће се исправити овај недостатак.

5. Угрожавање радних права припадника Жандармерије

Одреди Нови Сад, Краљево и Ниш од момента повлачења из Копнене зоне безбедности добили су задатак обезбеђења КПЗ Пожаревац којом приликом бивају упућивани 7 дана којом приликом конзервирану храну носе из матичних одреда. Током ангажовања, радно су ангажовани свакодневно у временском интервалу од 8 часова. Након протека радног ангажовања у обавези су противно законским одредбама као и Посебним колективним уговором за полицијске службенике да проведу унутар КПЗ Пожаревац без могућности напуштања завода, а да им претходно није издат Налог за приправност. Смештени су у просторијама завода и за ангажовање их следује дневница у износу од 150 динара. Упозоравамо да полицијски службеници нису затвореници који узгред имају већу дневницу од припадника МУП-а, да им уколико им претходно није издат Налог за приправност не може им се ограничавати слобода кретања нипошто, како би ван радног ангажовања од 8 часова, могли изаћи из објекта завода до града ради задовољења личних потреба и куповине потребних ствари. О наведеном су упознати како командант Жандармерије, тако и сви команданти Одреда, те уколико са овом праксом се не престане ССП ће поднети кривичне пријаве против руководилаца у смислу члана 163. КЗ. ( Повреда права по основу рада и права из социјалног осигурања ) као и иницијативе за покретање дисциплинских поступака. Ово је случај и у ситацијама када су у питању друга ангажовања односно обуке. Напомињемо да док су предметан задатак вршиле специјалистичке чете Жандармерије истима није ускраћивано право напуштања завода.

Одговор смо добили од државног секретарам Миличковића, помоћника директора Живковића и помоћника команданта Жандармерије, Дивјака да ће убудуће свим запосленима који буду обављали задатке у оквиру Завода имати решење о приправности, те да ће у наредном периоду између Министарства и Завода бити склопљен уговор којим ће запослени припадници који бораве на задацима у овоме Заводу имати оброке које имају и сами запослени унутар Завода, чиме ће се омогућити квалитетнија исхрана у односну на суве оброке (конзерве) које су ангажвани припадници носили са собом из матичних одреда.

У Одредима се не сачињавају распореди рада најмање 48 часова унапред, а по депеши Дирекције полиције, што представља посебан проблем ради организације приватних обавеза полицијских службеника.

Поводом наведеног повела се рапсрава између делегације ССП и Радне групе у вези права и обавеза која проистичу из Закона о полицији и ПКУ за полицијске службенике чиме су се размимоилазила тумачења предметних одредби Радне групе са једне стране и Делегације ССП-а са друге. Државни секретар је изјавио да није спорно да се прави распоред рада 48 часова али да постоје пробелми у одређеном тренутку због непредвиђених околности и ситуација када је потребно ангажовање ове јединице посебне намене и да у тим случајевима није реално нити могуће сачини распоред 48 часова унапред али да се мора сачинити 24 часа.

Такође у наредним данима биће донешен нови Правилник о приправности који ће ову материју подробније објаснити и дефинисати.  Напомињемо да као синдикална организација нисмо учествовали у изради предметног као ни осталих правилника иако смо званично у више наврата писаним и усменим путем захтевали да будемо уврштени у Радну групу за израду правилника у складу са Законом о полицији али то није дозволио послодавац. Чак ни на наш захтев да будемо присутни без активног учешћа већ као посматрачи није нам наведено омогућено.

Када ће ресторан МУП-а на Бежанијској коси постати функционалан? ОЖ Београд, се снадбева како је познато храном из поменутог расторана. Тернутно полицијски службеници добијају ланч пакете ( конзерве) иако нису на терену, а могли би да добију и кувани оброк као што је био случај док је функционисао ресторан на Бежанијској коси. Сматрамо да би пре свега по здравље полицијских службеника било боље да постоји могућност добијања куваног оброка, док ланч пакет скупље кошта чиме би се направиле уштеде. Наш предлог за превазилажење овог проблема је јесте да док се ресторан на Бежанијској коси не доведе у функцију ОЖ Београд снадбева куваном храном неки други ресторан МУП-а. Напомена: Са овом темом је упознат Кабинет министра на састанку 12.9.2016. године и ништа није урађено како би се превазишао овај проблем, а ситуација је постала још теже обзиром да последњих месец дана запослени добијају само сардине.

Одговор на предметно питање дао је господин Драго Бјелица који је изјавио да у наредним данима се очекује отварање ресторана на Бежанијској коси који ће наставити да снадбева храном припаднике ОЖ Београд као што је био случај пре него што је отпочето са реновирањем ресторана.

6. Забрињавајуће стање на РЦГП према Р. Хрватској у вези са безбедносном ситуацијом

Ситуација у РЦГП према Хрватској је алармантна јер запослени у СГП за ОБДГ Моровић и Срем а немају возила којима би могли да изврше обезбеђење дуж граничне линије око 120 километара, обезбеђење врше пешице. Одређени делови границе нису обилажени више од годину дана због непостојања возила којим би могао  да се изврши обилазак. РЦГП према Хрватској има довољан број возила али оно што је проблем јесте нефункционална расподела истих. Имамо ситуацију да се користе у друге сврхе за вожњу старешина по Новом Саду и осталим местима где пребивају. Апсурд је да СГП за контролу преласка државне границе имају на коришћењу неколико возила док нам колеге из обезбеђења кисну и смрзавају се на терену. Сведоци смо да се возила на задужењу у станицама за КПДГ искључиво користе за возикање старешина, СГП Бачка Паланка  поседује чак и једно теренско возило и још два исправна путничка, СГП Батровци три или четри возила итд. Са напред наведним, старешине у РЦГП према Р. Хрватској су упознати на раније одржаним састанцима као и путем дописа, али нико од њих нема слуха када је обезбеђење, односно безбедност државне границе у питању.

Одговор на дато питање изнео је господин Кујовић, који је изјавио да су генерално проблем УГП као и Министарства возила, да се у наредном периоду очекује набавка возила, као и део возила који су предмет донација међународне заједнице а у вези са мигрантском кризом. Такође, део возила који се налази на стању у РЦ ГП према Хрватској се налази на делу обезбеђења државне границе према Бугарској, те да су два возила неисправа и да ће бити расходована, док се друга два возила налазе на сервису након чега ће бити у функционалном и оперативном стању. Једно возило користе оперативни радници РЦ, једно возило је код заменика начелника РЦ. Једно теренско возило користи мобилна јединица.

7. Установљивање „Пиротехничке накнаде“ за запослене на пословима заштите од неексплодирајућих убојитих средстава (НУС)

У целом МУП-у запослено је деветорица људи (два припадника из Војске Србије су придодати као испомоћ) који обављају ове високоризичне послове у којима немају право на грешку, односно цена грешке је њихов живот што је општепозната чињеница. Запослени при Војсци Србије пријамају такозване „Пиротехничке накнаде“ и њихова дневница за рад са неексплодирајућим убојитим средствима износи 4.400 динара, док наших девет људи који су свакодневно максимално ангажовани обзиром на број неекслодираних убојитих средстава који се проналазе на терену, примају 150 динара! Верујемо да ће свако да се сложи да је ово поражавајуће, уз то додајемо да њихов коефицијент основне зараде је исти као и полицијског службеника са средњом стручном спремом, једина повластица је шестомесечна бенефиција.

У Војсци Србије овај проблем је једноставно превазиђен одлуком министра којом је установљена Пиротехничка накнада  и она износи 4.400 динара по дану уз шта следује посебан додатак за исхрану на терену али и ограничење ефективног рада у директном контакту са НУС од 5 часова. Сматрамо да је потребно хитно доношење одлуке министра, обзиром на број запослених који ове послове обављају трошкови који би настали у вези одлуке су незнатни и безначајни у односу на оно шта је цена грешке.

Такође потреба за обуком и оспособљавањем нових припадника је више него потребна, али нема интересовања међу запосленима који би желели да понесу ризик овог посла, а један од разлога јесте небрига послодавца, односно неразумевање када су у питању зараде са једне стране и ризик са друге стране.

Одговор на питање дао је државни секретар који је изјавио да је Министарство препознало тежину посла који обављају људи запослени који обављају послове заштите од неексплодирајућих убојитих средстава, те је наложено Сектору за ванредне ситуације да сачини извештај који се односи на број запослених, обим посла и задатке који обављају и достави их Кабинету министра а да ће запосленима бити уведена накнада која би била у висини посебне накнаде за рад са мигрантима у износу од 1.800 динара те да ће приликом израде Правилника о платама узети се у обзир посебне отежавајуће околности које се односе на специфичност обављања послова чиме би се увећао коефицијент зараде ове категорије запослених.

Служба за информисање ССП

 

 

Допис упозорења у вези са распоредом рада у Жандармерији

Београд, 02.11.2016. године, – Генерални секретар синдиката српске полиције Виктор Ратковић упутио је допис руководиоцима Жандармерије, у команди и у свим одредима, у којим их упозорава на обавезу поштовања важећих прописа који се директно односе на радноправни статус запослених.

Наиме, уочена је пракса непоштовања прописа у Жандармерији код прављења распореда рада, код позивања и издавања налога за прековремени рад. Дешавало се и да распоредом рада није одређено време почетка и завршетка радног времена, већ једноставно стоји одредба „Од 10,00 – до по потреби“, што је заиста несхватљиво.

Верујемо да ће ово добронамено упозорење имати ефекта и да ће се стати са овом праксом, те да нећемо морати да примењујемо репресивне мере у настојању да заштитимо права наших чланова и других запослених. Јер, подсетимо и на то – старешине нису изузете од дисциплинске и кривичне одговорности!

raspored1

raspored2

Служба за информисање ССП

Друга страна медаље

Жандармерија као организациона јединица Министарства унутрашњих послова, намењена је за извршавање најсложенијих безбедносних задатака на територији Србије. Јединица у јавности ужива висок углед, њени припадници важе за способне и бескомпромисне борце за очување безбедности грађана и државе.

У промотивним спотовима, на показним вежбама и приликом посета државних званичника јединици, види се сав сјај, добра опремљеност, врхунска обученост и одлучност! Али свака медаља има две стране… Ону другу, тамну страну, јавност не види али је припадници јединице итекако осећају на својој кожи.

Синдикат српске полиције жели овом приликом да јавно укаже на реалну, неулепшану истину.

Припадници Жандармерије често обављају разноразне задатке ван седишта Одреда, најчешће на отвореном терену. Поред свих проблема са којима се тамо срећу и суочавају, а који су у опису посла, нажалост чекају их и крајње прозаични проблеми за које слободно можемо рећи  да су заједнички свим службама безбедности у овој покраденој и осиромашеној држави. То су услови смештаја и боравка њених припадника. На приложеним фотографијама може да се виде крајње дискутабилни услови у којима се чува и припрема храна за људе на терену.

А ми поствљамо питање зашто ни једна делегација МУП или пак сам премијер приликом посете жандармима на терену, није стигао на једно од оваквих места? Зашто и кога лажемо прикривајући стварност? Ко год да је долазио у обилазак жандармима, одвођен је у бивше војне базе које су колико-толико функционалне, али нико није отишао да погледа у каквим условима раде и бораве људи на позицијама! Истина је поражавајућа и много гора од оног што су видели званичници који су наведене базе посетили.

Зашто појединци у руководству Жандармерије крије истину, улепшавају је и на тај начин обмањују министра или премијера? Тиме свесно пропуштају прилику да, указујући им на стварне проблеме, покушају да обезбеде додатна материјална средства и упристоје услове за боравак припадника јединице!

Немојмо заборавити да су, у блиској прошлости, припадници јединице обољевали од мишје грознице (болест слична хеморалгијској грозници) и других средњевековних болести, у свету одавно искорењених. Неколицини оболелих колега остале су трајне последице по здравље а неки су чак и пнезионисани након тога.

Поред услова на терену, за које се понекад и могу да нађу оправдања и изговори, поражавајућа је чињеница да је и у Одреду у Београду ситуација крајње алармантна а призори потресни. Просторије за боравак и пресвлачење колега подсећају пре на сцене из хорор филмова неголи на смештајни простор припадника јединице посебне намене.

Служба за информисање ССП

Наизглед ситни проблеми, озбиљна опасност по здравље!

Београд, 16.05.2016. године, – Синдикат српске полиције, као озбиљна организација, са основном сврхом заштите и унапређења радних праваи услова рада запослних, наставља да послодавцу указује на проблеме са којима се суочавају наши чланови али остали запослени у Министарству унутрашњих послова.

Један од баналних, али по здравље запослених јако озбиљних проблема, представља чињеница да клима уређаји, који су постављени на објектима-кућицама у којима бораве полицијски службеници жандармерије, нису сервисирани дужи временски период (није мењан филтер климе као ни основно чишћење) што за последицу може имати угрожавање здравља полицијских службеника. Те опасности смо сви свесни, она је нарочито изражена ако узмемо у обзир да кућице имају површину од свега 2-3 метра квадратна а да кроз њих циркулише велики број полицијских службеника који дневно проведу и по 12 часова у том простору.

Настави са читањем

Крај неправилности код обрачуна путних трошкова у Жандармерији!?

Београд, 25.04.2016. године, – Активисти Синдикатасрпске полиције, председник РЦ Седиште МУП, Срећко Зимоњић и председник СГ ОЖБеоград, Никола Петровић, одржали су састанак са помоћником начелника Сектора за материјално-финансијке послове МУП-а господином Драгом Бјелицом. Састанак је имао само једу тему – разјашњавање неправилности насталих приликом обрачуна накнаде за долазак и одлазак са посла у Жандармерији.

На састанку је потврђено оно на шта је Синдикат српске полиције указивао у више наврата представницима послодавца у Одреду Жандармерије у Београду, као и на састанку у команди Жандармерије 18.04.2016. године.

Указивали смо на то да се правилник о начину обрачуна накнаде за путне трошкове запослених у МУП не примењује правилно у свим јединицама, и да су тиме полицијски службеници у Жандармерији оштећени. Наравно, није то случај само у Жандармерији.

Наиме у обрачуну броја дана за који следује накнада за путне трошкове послодавац је умањивао износе и за дане недељног одмора, иако су дани недељног одмора били последица прерасподеле радних сати. Послодавац је заузео став да је потребно да се за одређени месец оствари пун фонд радних сати што се испоставило као нетачно.

Да би остварио пун износ накнаде за путне трошкове раднику је потребно да у месецу нема одсуства по следећим основама: ПЛАЋЕНО ОДСУСТВО, ГОДИШЊИ ОДМОР, БОЛОВАЊЕ И СЛУЖБЕНИ ПУТ (посебан задатак).

putni bjelica

За остваривање права на пун износ цене месечне претплатне карте није битан број радних дана нити радних сати, он може бити и 10 радних дана по 8 сати, битно је да радник није одсуствовао по горе наведеним основама, самим тим радник је испунио план рада који је за њега предвидео послодавац у одређеном месецу. Таквом неисправном применом правилника дошли смо у ситуацију да се полицијски службеник који ради 13 дванаесточаовних смена а због једне смене (или чак пар сати рада!) не добије накнаду у целом износу цене месечне претплатне карте него се ка обрачунској службни пошаље само број смена при том чак не водећи рачуна ни да ли су смене дванаесточасовне пример (12/14, 13/14 у случају одсуства за које не следује накнада) него је послат само број 13 самим тим у обрачунској служби је сматрано да су смене 8 часовне што је за последицу имало да радник добије 13/21 (пример) месечне карте.

Оваквим начином обрачуна месецима уназада начињена је велика штета полицијским службеницима, те се, као синдикат који води рачуна о својим члановима као и осталим запосленима, питамо ко ће и на који начин данадокнади штету начињену полицијским службеницима обзиром да се правилник неправилно примењује од првог дана ступања на снагу, тачније од маја 2014 године?

Верујемо да је овакав неправилан начин обрачуна на снази у још доста организационих јединица (ако не и у већини), јер је одговорним лицима увек лакше и драже, да оштете појединца (намерно или из страха) него да случајно оштете државу. Стога вам ово може бити добар путоказ како да се изборите за своја права – најпре се обратите нашим активистима у вашој јединици, онда ће све бити лакше. Али све док ћутите, синдикат се не може изборити за вас.

Служба за информисање ССП

Да ли ће неко одговарати за пропусте?

Београд, 14.03.2016. године, – Пре пар дана, тачније 10. марта комисија, формирана од стране послодавца, извршила је обилазак Полицијске управе Краљево и Одреда жандармерије у Краљеву, као и испоставе у Рашкој и на  Рудници, са задатком утврђивања чињеничног стања на терену поводом учесталих жалби припадника МУП-а на исхрану која им бива обезбеђена у теренским условима. Подсећања ради, на лош квалитет хране, први је реаговао и јавно указао Синдикат српске полиције на свом сајту, још 17. фебруара у тексту „Зашто се штеди на храни у КЗБ?“

Приликом обиласка терена комисија је открила „топлу воду“, утврдила је оно што је свима било више него јасно – полицајци на терену су добијали храну јако лошег квалитета и сумњиве исправности. Поставља се питање зашто је МУП-у за било какву реакцију требало скоро месец дана?! Зар могућа зараза или тровање запослених није довољан разлог за хитну реакцију? Формирање некакве комисије, и њен излазак на терен након толиког времена, је било апсолутно беспотребно јер, поред писања ССП и примедби полицајаца, у Одељење за исхрану и смештај свакодневно су пристизале примедбе и упозорења одговорних лица, шефова ресторана и кухиња.

И сада, након закаснеле реакције (срећом се нико није отровао храном), комисија је поднела извештај, са препоруком да се прекине дистрибуција производа досадашњег снабдевача (Месна индустрија „Ђурђевић“ из Сремске Митровице). На лису места установљено је „да су намирнице лошег органолептичког својства (што подразумева боју, мирис, укус и коегзистенцију)„. Комисија је такође утврдила да полицијски службеници наведене производе не конзумирају, него се „сналазе“ (како пише у извештају).

Обзиром да је извештај комисије потврдио наше наводе, поставља се питање зашто се стало са процедуром? Комисија свакако није могла да да званичну оцену и донесе одлуку о искључењу из даље употребе производе наведене индустрије меса „Ђурђевић“, јер је то посао надлежних инспекција. Јавља се и оправдана сумња о здравственој безбедности конзумирања таквих производа. Обзиром  да „Ђурђевић“ производи нису званично повучени из употебе поставаља се питање ко ће преузети одговорност уколико дође до здравствених проблема полицијских службеника? Зар морамо излагати здравље ризику због нечијег немара и нечињења? Када купимо производ у продавници за који претпостављамо да је покварен ми тај производ истог момента бацимо или вратимо и узмемо новац назад, не конзумирамо.

Синдикат српске полиције, као одговорна организација, позива послодавца да што пре обустави поделу ланч пакета које полицијски службеници углавном не конзумирају (барем када су у питању месне прерађевине поменутог достављача) и на тај начин престане са узалудним трошењем новца пореских обвезника а да и поред тога полицијски службеници остају  гладни а све зарад нечијег профита. Од министарства тражимо званичну потврду писања једног синдиката да је добављач замењен и да ће уместо „Ђурђевића“ полицајци на терену добијати производе „Златиборца“, као и повлачење свих заосталих количина производа спорног снабдевача хране.

За неко будуће време остају отворена многа питања. Ко је заиста надлежан за спровођење тендера у МУП-у ? Да ли је и како понуђач „Ђурђевић“ био и прошао на тендеру? На који начин се одговорно лице уверило у квалитет производа и да ли смо добили то што је плаћено? На који начин се врши контола, да ли добављач сам доноси доказ, неки папир на коме пише да производ задовољава критеријуме и састав са декларације, да ли се и те контроле врше случајним узроком или можда намерним? Да ли ће ико сносити одговорност за последице по здравље запослених и новац из буџета? Или ћемо све ово гурнути под тепих и правити се да је све у реду?

Синдикат српске полиције, као одговорна синдикаланa организација, задржава право да у неком наредном сличном случају, можда  пошаље случајне узорке на анализу? Или је неко лице у МУП-у задужено и плаћено да о томе брине, само не ради свој посао одговорно? Или му можда неко брани да ради савесно?

Служба за информисање ССП
Никола Петровић

hrana Izvestaj-11.03

Хуманост припадника Жандармерије у Краљеву

Последњих неколико година у нашем друштву, где медији и разне НВО путем појединачних случајева генерализују и припаднике Жандармерије и описују их као лица из кримогених средина, за последицу има стварање стереотипа и аверзије према припадницима те јединицие. Случајеви где они испољавају храброст, херојство и хуманост се веома ретко и објављују, прелази се као да не постоје, али ми као синдикат чинимо све што је у нашој моћи да путем информација којима располажемо, информисањем јавност о реалном стању, повратимо углед тих храбрим и хуманим људима.

Синдикална група ССП ОЖ Краљево и Удружење ратних војних инвалида града Краљева су дана 25.12.2015. године потписали Уговор о пословно-техничкој сарадњи. Да овај Уговор није само мртво слово на папиру доказ је и њихова прва заједничка активност. Оно што држава није могла више од шест година – да обезбеди пакетиће деци ратних војних инвалида учинили су ССП СГ ОЖ Краљево и Удружење РВИ Краљево који су путем сопствених средстава и донација организовали представу за децу и доделу новогодишњих пакетића. Осмех деце који показује њихову срећу у новогодишњим и божићним празницима овог дана је одагнао све муке и тешкоће са којима се организатори, чланови и њихове породице свакодневно сусрећу. Слике говоре више од хиљаду речи. Ова активност медијски није пропраћена, јер проблеми са којима се сусрећу ови храби људи и њихова деца изгледа да никоме није интересантна. А могла би и бити јер они и њихове породице заслужују да ми као друштво учинимо све да им помогнемо, учинимо живот лакшим и побољшамо материјално-социјални статус. Ти људи су жртвовали здравље за ову државу, која се, нажалост, показује незахвалном!

И поред свега,  не можемо а да се не осврнемо на однос државе према Удружењу РВИ  јер су у последњих неколико година смањена новчана издвајања за помоћи, а законски и подзаконски акти којима се може побољшати њихов статус, на чекању су. Синдикат српске полиције је и поред свих проблема којима смо заокупљени ових дана, као и у неколико случајева раније, делимично поново преузео улогу државе,  изашао у сусрет и помогао у складу са својим скромним могућностима.

До када ће синдикати делити пакетиће, новчано помогати запослене, опремати службене просторије, куповати папире и слично? И поред Законских и подзаконских аката где су бар ове ствари дефинисане као обавеза државе, они који су одговорни не чине ништа да то у пракси и имплементирају. Синдикат српске полиције ће у наредној години у још тежој борби која нас очекује ставити посебан акценат на овакве и сличне обавезе државе према запосленима.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

Српска Жандармерија данас и законска регулатива

Историјски почеци данашње Жандармерије вежу се за другу половину XIX века када је формирана Жандармерија као специјална, војно-полицијска јединица, чији је положај утврђен Законом о устројству Војног министарства који је ступио на снагу 1864. године. У каснијем периоду положај Жандармерије је дефинисан Законима о Жандармерији из 1881. године и 1921. године.

Након успостављања нове државе, по завршетку II светског рата, Жандармерија је из идеолошких разлога укинута.

Тек након петооктобарских догађаја из 2000. године, одлуком Владе Републике Србије, дана 25. јуна 2001. године поново је оформљена Жандармерија, овога пута као посебна јединица у оквиру Ресора јавне безбедност Министарства унутрашњих послова.

Упркос томе што постоји већ скоро петнаест година, организација и надлежности Жандармерије нису дефинисани ни једним  Законом. Ако и постоји разумевање да то, у она бурна времена после 2001. године, није могло бити учињено изменама и допунама тадашњег Закона о унутрашњим пословима, сасвим је нејасно зашто законодавац није искористио прилику када је доносио Закон о полицији из 2005. године.

Ни први преднацрт Закона о полицији из јула 2014. године није предвиђао дефинисање Жандармерије као посебне јединице у оквиру Министарства, већ су само поменуте јединице за посебну намену, без навођења назива Жандармерије.

12399007_10204224474045509_127712787_n

Први који је у јавности указао на овај недостатак и на потребу „легализације“ Жандармерије и њеног смештања у законске оквире, био је Синдикат српске полиције који је, на својој интернет страници и у емисији „Радар“ РТВ Војводине од 24.02.20015. године, изнео став да jе Жандармерији, због њених специфичности, потребно посветити једно посебно поглавље у оквиру будућег Закона о полицији или чак да њен положај, делокруг рада и функционисање буду обухваћени посебним законом, наводећи то и као услов да српска Жандармерија уђе у европску породицу жандармерија и полицијских снага са војним статусом. Оваквом ставу се готово нема шта ни одузети ни додати.

Тек после тога, у новом преднацрту, а касније и у нацрту Закона о полицији, у ставу 2. члана 21. у делу који се односи на Дирекцију полиције, помиње се, између осталих, Жандармерија као посебна јединица полиције у седишту Дирекције полиције. Додатно, у ставу 4. члана 22. ЗОП наводи се да „Специјална јединица полиције, Хеликоптерска јединица и Жандармерија када се ангажује један или више одреда у максималном капацитету, ангажују се на предлог руководиоца надлежне организационе јединице уз претходно одобрење директора полиције и сагласност министра“. Став 5. каже да „Жандармерија, осим изузетка из става 4. овог члана, ангажује се на предлог руководиоца уз претходно одобрење директора Полиције“.

У свега три реченице у оквиру Нацрта Закона о полицији у поглављу о Дирекцији полиције, није ни могло стати ништа више: нема ни једне речи о надлежности, делокругу рада и организационој структури Жандармерије, чиме се оставља могућност да свака будућа влада „прави“ Жандармерију „по својој мери“.

Занимљиво би било и обичном читаоцу, како је ова проблематика регулисана у појединим земљама које имају дугу историју жандармерије или других полицијских снага са војним атрибутима.
gendarmerie nacionale

У Француској се положај и функционисање Жандармерије регулише посебним Законом о жандармерији (LOI n° 2009-971 du 3 août 2009 relative à la gendarmerie nationale), док се рад турске жандармерије заснива на Закону о дужностима и овлашћењима Жандармерије (Jandarma teşkilat, görev ve yetkileri kanunu) из 1983. године. Иако се њени почеци везују за 1850. годину, модерна румунска Жандармерија је настала Одлуком Владе бр. 0749 од 5. јула 1990. године трансформисањем из  Garda și Ordine trupelor HQ., а њена организација и функционисање дефинисани су посебним законом – Закон 116/98, чије је доношење представљало веома важан моменат у процесу демократизације Румуније. Овај Закон се посматра као један од кључних момената у процесу реформисања румунских институција и стабилизације Румуније на њеном демократском курсу. Остао  је на снази до 2004. године, када је ступио на снагу  Закон 550/2004, којим је румунска Жандармерија дефинисана као специјализована државна установа са војним статусом у оквиру Министарства управе и унутрашњих послова, која, у складу са законом, спроводи своје атрибуте у заштити јавног реда и безбедности, права грађана и основних слобода, јавног и приватног власништва, у спречавању и откривању криминала и других повреда закона, као и у заштити темељних државних институција и у борби против тероризма. Законом су утврђени организација и функционисању румунске Жандармерије, њен статус, дужности и овлашћења, организација и вођство, те права и обавезе установе.

Законско упориште за своје постојање шпанска Цивилна гарда (Guardia Civil) налази у закону La Ley Orgánica guardia civil2/1986, од 13. 03.1986. године. Процес успостављања законског оквира за особље Цивилне гарде довршен је усвајањем закона La Ley 28/1994 од 18. октобра 1994, а њему је претходио la Ley 17/1989, од 19.07.1989. године који се односио на професионално oсобље. Треба поменути и најновији Закон од 22. 10. 2007. године – la Ley Orgánica 11/2007– којим се регулишу права и обавезе чланова Цивилне гарде, као и la Ley Orgánica 12/2007 од истог датума којим се успоставља Дисциплински одбор Цивилне гарде и утврђују стандарди од изузетног значаја за креирање статута за њене припаднике. Иако је ситуација са шпанском Цивилном гардом по питању законске регулативе мало „компликованија“ него у горе наведеним европским земљама, наводимо детаљније њен пример да бисмо указали на озбиљност коју поједине државе показују у регулисању статуса и функционисања полицијских снага са војним атрибутима, што српска Жандармерија свакако јесте.

Ако кренемо даље од Европе, видећемо да се и тамо рад националних жандармерија и полицијских снага са војним статусом углавном регулише посебним законима, пример Канаде (Loi sur la Gendarmerie royale du Canada, dernière modification 2014-11-28 ), да не помињемо неке друге земље Централне и Јужне Америке.

Српска Жандармерија као највећа и најбројнија оружана формација сталног састава у МУП Р Србије, са свим својим специфичностима које се огледају, пре свега, у њеном полувојном карактеру, захтева да се новим Законом о полицији, а можда и посебним законским актом, на шта непобитно наводе искуства из развијених европских земаља, прецизније дефинише њен положај, делокруг рада, организациона структура и начин функционисања, методологија рада и начин употребе, као и услови под којима се она може употребити, а у циљу успостављања демократске контроле над њом. На то нас упућују и наша искуства из историје Жандармерије.

Посебан законски акт би био кориснији и за саму Жандармерију јер би чвршће утврдио њену позицију у безбедносном систему Републике, а омогућио би и квалитетнију селекцију кадрова и бољу обуку за њене припаднике. Претпоставка је да би се посебним законским актом остварили предуслови за селективнију употребу жандармеријских снага које се данас често ангажују у ситуацијама када за то и не постоје довољни разлози.

И на крају, иако мање важно, али не и неважно, остварили би се услови за приступање српске Жандармерије Асоцијацији европских и медитеранских жандармеријских и полицијских снага са војним статусом „FIEP“.

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић