Skip to main content

Ознака: ПУ за град Београд

ПОЛИЦИЈО, ЧУВАЈТЕ МИ ПАРКИНГ МЕСТО

Да не претерујемо, али у свакој организационој јединици постоји бар један руководилац који својим понашањем, односом према запосленима и овом министарству иритира колеге и колегенице, нарушава јединство и међуљудске односе. Користећи своју функцију и положај,  ове „старешине“ злоупотребљавају добијено поверење од стране надређених из Министарства унутрашњих послова, јер њихово бахаћење зна често и да преврши сваку меру.

Један у низу таквих примера, долази нам из једне полицијске станице у ПУ за град Београд.  Испред ове организационе јединице, постоји паркинг простор намењен за паркирање возила запослених, али и грађана који долазе у зграду ради остваривања својих права: пријаве случаја, вађења докумената, информисања и тд.  Једно паркинг место на овом простору изгледа као да се још увек налазимо у седамдесетим годинама прошлог века. У добрим старим временима, таква места су за добављаче и раднике била чувана на специфичан начин – постављањем одређеног предмета на средини простора.

Водећи се логиком да добре ствари из прошлости не треба мењати, заменик командира ове полицијске станице дошао је до феноменалне идеје – резервисао је једно паркинг место за своје приватно возило. Занемаримо чак и чињеницу да је резервисао оно што њему уопште ниједним прописом не припада. Међутим, не можемо прећи преко издатог усменог наређења свим полицијским службеницима који раде на обезбеђењу објекта. Према том наређењу, поред редовних обавеза, њихова додатна дужност је и да обезбеђују једно одређено паркинг место искључиво и само за потребе несметаног приласка и паркирања приватног возила заменика командира ове станице, у било које доба дана и ноћи.

 

„Присвојено“ паркинг место налази се одмах поред објекта за обезбеђење (тзв кућице). Неретко се дешава да приликом обиласка зграде, упућивање странака и сл. полицијски службеник на време не примети промене и тада паркинг место искористе грађани који услед хитности пријављују догађај. И тада настаје проблем. Полицијски службеници на обезбеђењу зграде од стране заменика командира трпе разне врсте критике под претњом промене радног времена, места рада и сл.

С друге стране, грађани, али и остале колеге, од истог полицијског службеника са правом захтевају да се уклони резервација са овог паркинг простора у виду старе сломљене столице, како би могли да паркирају своја возила. Потом настају несугласице, непотребне расправе, нарушавање међуљудских односа и тд. А све то због усменог наређења заменика командира.

Синдикат српске полиције је проверио све наводе из текста. На лицу места уочили смо да је поред објекта за обезбеђење за потребе паркирања приватног возила заменика командира ове полицијске станице резервисано паркинг место на стари добар начин –  поломљеном столицом на средини. Није нам познато чак ни да ли заменик командира има одобрење од стране надређених – начелника ПС или командира ПИ, али судећи по околностима, вероватно постоји њихово прећутно одобрење.

Да ли и код вас драге колеге и колегенице постоје овакви случајеви? Шаљите нам фотографије…

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

Доказе скупљамо помоћу штапа и канапа

Када су крим техничари у Полицијској управи за град Београд, а верујемо и у већини осталих управа, почетком ове године сецкали индустријске ПВЦ џакове правећи мале кесице за паковање трагова, када су трагове склоне труљењу паковали у папирне кесе добијене у оближњој пекари, док су куповали рукавице по самоуслугама и апотекама, те користили транспарентне лепљиве фолије произведене давне 1996. године, нису били ни свесни колико су у ствари срећни. Јер, имали су барем нешто.

Након алармирања надлежних, од стране Синдиката српске полиције, на фебруарском састанку у Кабинету министра унутрашњих послова, али и јавно на сајту  синдиката, уследила су објашњења представника Сектора за материјално-финансијске послове, господина Веселиновића и господина Бјелице, да је узрок био недостатак финансијских средстава у прошлој години, да је сада све у реду, да ускоро следи вишемилионска набавка и нормализација ситуације, уз даље редовно снабдевање криминалистичке технике основним средствима и материјалом за рад.

Овако је само у теорији и за камере…

Али…

Од фебруара до јула извршена је достава извесне количине брисева за узорковање биолошких трагова и апсолутно ништа друго. Ништа под милим богом. А залихе утањиле…

Форензичари су принуђени да на терену селективно обрађују лице места, да се сналазе како умеју и знају и за то време смешкају пред грађанима глумећи како је све у најбољем реду. Уместо мулажирања прибегава се фотографисању. А и кад некако прикупе неке трагове на лицу места, тад проблем настаје код паковања – нити имају кесице нити омоте предмета. Најобичније коверте А4 формата постале су мисаона именица!

Просто се запитамо да ли је дошло време да сами правимо прахове за физичке методе изазивања латентних трагова папиларних линија, баш као што је некада давно то радио Љубисав Познановић (извињавамо се новим „стручњацима“ који вероватно задивљени својим личним величинама нису имали времена ни да чују за тог човека), који је из шале мешајући пепео цигарете са неким, само њему познатим, додацима, правио прах и демонстрирао његову ефикасност пред широко отвореним очима полазника крим-техничких курсева.

Овако је било у јануару а данас поред сваке од ових 6 ставки стоји одговор – „НЕМА“!

Или је пак време да у свом извештају о форензичком прегледу лица места, техничар наведе шта је све на лицу места могао и требао да уради а није успео због недостатка материјала за рад? Да више не црвени техничар испадајући нестручан и неспособан пред грађанима и колегама.

Можда ће тек након тога поцрвенети неко други?!

Служба за информисање ССП

Канцеларије ССП на новим локацијама

Поштовани чланови,

Обавештавамо вас да, од почетка јуна, Синдикат српске полиције више не користи службене просторије Министарства унутрашњих послова. То се дешава вољом послодавца у циљу испуњења жеље „највећег“ синдиката (како то они за себе воле да кажу, а далеко су од највећег, питање је и да ли су најбројнији још увек). Да вам буде јасније – то је онај синдикат који је заслужан за очајан статус свију нас.

Пресељење изазива неке додатне трошкове организацији али никако не значи да се ССП гаси и да више не постоји и не ради! Напротив! ССП може бити угашен само вољом вас чланова, ако изгубите поверење у наш рад. Свакако не одлуком послодавца или других синдиката.

Не наседајте на приче како је МУП раскидом споразума довео до тога да ССП више не постоји. Нити је тачно, нити је могуће. Те приче шире високи официри МУП на руководећим положајима у тој квази-синдикалној организацији, у покушају да вас збуне, наведу на исчлањење и тиме ослабе ССП који се наметнуо као последња брана кршењу радних права запослених.

То што је споразум раскинут само намеће другачије облике рада наших активиста, неће бити плаћеног одсуства за синдикални рад али ће зато они проводити више времена са вама, биће ту да вас чују и посаветују. Активисти ће користити своје слободно време за бављење синдикатом, неће користити службена возила и просторије послодавца, али и то има својих предности.

Синдикат, да би у пуном смислу био радничка организација, мора бити што независнији од послодавца! У том смислу, послодавцу хвала што нам даје прилику да се додатно докажемо и покажемо да ли смо дорасли ситуацији. Уосталом, наше колеге синдикалце, пре стотинак година су хапсили и убијали, па су остварили напредак. А сетимо се и тога, да су пре само десетак година, наше колеге, зачетници синдикализма у полицији Србије, добијали отказе, али их је суд вратио на посао.

Право и правда често нису на истој страни, правда јесте спора али је достижна!!! Ово је можда Голгота коју ССП мора да прође да би неки други, лажни синдикати, нестали са сцене!

Били смо у оваквој ситуацији и након последњег штрајка полиције, када нас је све издао, гле чуда, баш тај исти квази-синдикат, па смо од тада порасли и увећали бројност за скоро 2000 људи. Прве реакције чланства и других колега, осим неверице да је ССП државни непријатељ број један, јако су позитивне и дају нам додатну снагу. Од почетка маја, када је обелодањен раскид споразума, нама је приступило неколико стотина нових чланова, који, скоро у глас, кажу: „Браво, нисте се продали. Ви сте једини који радите у интересу запослених!“.

Сви наши активисти, који су и до сада радили искрено, радиће и даље и без плаћеног одсуства, никада нисмо били синдикат који је уживао привилегије и користио силу и моћ која извире из блиских поданичких односа са послодавцем, већ смо уживали углед због нашег начина рада који се неће променити ни сада!

Ваша  законом загарантована права и даље ће бити наша основна брига!

Никоме у врху министарства није у интересу да МУП добије још један репрезентативан синдикат. Данас, када је Полицијски синдикат Србије протеран на улицу, потписом оног другог, репрезентативног квази-синдиката, послодавац, практично без икаквог отпора, доноси правилнике и друге акте лоше по запослене. Признавањем статуса нашем синдикату, то ће се променити – биће потребна два потписа за сагласност на ПКУ и било који други акт, а наш потпис неће бити бланко, наш печат неће становати у Кабинету и бити „на изволте“.

Схвативши да нам овај пут репрезентативност не могу оспорити, послодавац и квази-синдикат су се ујединили, не да се боре за боље сутра запослених, већ против ССП. То само значи да смо озбиљан противник, да нас виде као велику опасност и гаранта да запосленима сутра буде боље.


Обавештавамо вас о новим адресама наших канцеларија у Београду, Новом Саду и Нишу.

Канцеларија синдиката у Београду, од данас се налази на адреси Вишеградска 6/II, у приземљу стамбене зграде, позиционирана у непосредној близини неколико објеката МУП: Полицијске станице Савски Венац у којој је и обрачунска служба целе Полицијске управе за град Београд у Савској улици, Јединице за обезбеђење у Сарајевској, зграде МУП у Кнеза Милоша и Завода за здравствену заштиту у Дурмиторској. Тамо вас чека наша колегиница Мира у времену од 07,30-15,30 часова, сваког радног дана, а број телефона у канцеларији је: 011/362-98-61.

Положај канцеларије у Београду

Канцеларија ССП у Новом Саду, од данас није на адреси у ул.Павла Папа бр.46, а нова локација је у близини, неколико стотина метара даље, у ул. Арсе Теодоровића бр.5 канцеларија број 13 у приземљу пословне зграде НИС-а (из улице Павла Папа трећа лево гледано од Булевара Ослобођења). Са радом у овој канцеларији почињемо од понедељка, евентуално уторка 06.06.2017. године а до тада све информације и помоћ можете добити од председнице РЦ Нови Сад на познате бројеве телефона.

Положај канцеларије у НовомСаду

Нова локација канцеларије у Нишу, од данас, 01.06.2017. године, уместо у згради ПУ Ниш, јесте непосредној близини у Тржном центру „Калча“, на другом спрату, локал L-2. Тамо вас чека наша колегиница Марија у времену од 07,30-15,30 часова, сваког радног дана.

Положај канцеларије у Нишу.

О новој локацији канцеларије у Ужицу накнадно ћемо вас обавестити.

Једини који није на продају, ваш ССП!

„Командире, које је возило најбоље?“ – „Службено, извршиоче, службено!“

Дугогодишњи, свима нама добро познати, проблем са недостатком патролних возила, не дотиче све запослене подједнако. Начелнике и командире баш нимало не погађа неисправност возила или недостатак горива. Навикнути су на удобна возила и тешко их се одричу. Међусобно се чак и шале на рачун тога, па на питање о томе која марка и модел возила су најбољи, они хорски углас одговарају „службено је возило је најбоље возило“. Па да, нема регистрације, сервиса, куповине пнеуматика нити било каквог одржавања! Службено возило може и у четвртој преко шина и у трећој на тротоар!

Некад је и "101" био недосањани сан командирима!
Некад је и „101“ био недосањани сан командирима!

Сви министри супокушавали, барем званично, да сузбију злоупотребе коришћења возила, ограничавали су категорије запослених са правом на возило на „лично задужење“, али се то некако увек показало недовољним. Миц по миц, све би се, као по неком правилу, кроз само пар месеци враћало на старо!

Навикли смо ми да гледамо и то како свако ново возило у полицијској станици најпре прође кроз руке начелника и командира, па тек након пар година, кад стигне неко новије и луксузније, оно прво одлази полицајцима. Тек као половно, у полуисправном стању, возила стижу у редовне или секторске патроле! Кажем, навикли смо, ал некад господа пређу границу… Некад баш не знају за меру!

Командир једне полицијске станице у ПУ за град Београд ових дана је отишао на терен. На 21 дан. Четрнаест дана ће провести у наставном центру у Кули, и још једну седмицу на Митровом Пољу. И повезао је ауто, наравно! Али да је повезао оно које иначе користи, ни по јада. Не, тај господин командир није се одвезао до Куле службеним возилом „пежо 307“ са цивилним регистарским таблицама, које користи већ дужи временски период. Пежо је оставио свом заменику да се овај не пати градским аутобусом док га мења, а он је за ову прилику себи специјално обезбедио плаво-белог голфа 6.

Министре, за поједине командире ове машине да спремиш!
Министре, за поједине командире ове машине да спремиш!

Да ли је у питању некакав осећај престижа или нешто друго, није нам познато, нити нам превише смета. Оно што све запослене у тој станици иритира јесте чињеница да је то возило практично одузето патролама које су га до сада користиле! А сада патроле, уместо голфа, возе стари, полураспаднути „фиат пунто“. На том пунту је ретко шта исправно па тако није ни систем вентилације и грејања. Због увлачења издувних гасова, несносног смрада, али и опасности од тровања гасовима, људи су принуђени да се смрзавају.

Заиста, шта рећи на то? Ново и исправно возило, безбедно за коришћење и по здравље запослених, стоји данима на паркингу у Кули, а полицијски службеници могу да бирају: да цвокоћу док раде или ризикују тровање издувним гасовима!

Намерно нисмо именовали полицијску станицу чији командир показује оволики степен безосећајности и одсуства стида! Намерно, јер очекујемо реакцију руководства Полицијске управе за град Београд, начелника Веселина Милића и његових помоћника, који ће сасвим лако утврдитио ком командиру је реч. Али верујемо да ће провером открити барем још неколико сличних случајева бахаћења старешинског кадра и злопаћења обичних полицајаца! Оних, који својим радом на терену зарађују и плату и возило том истом командиру!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

ПУ за град Београд – добра воља исказана, очекујемо брзу реализацију

Београд, 17.01.2017. године, – На захтев Синдиката српске полиције одржан је радни састанак у Полицијској управи за град Београд. Састанку су испред управе присуствовали начелник Веселин Милић, помоћници начелника Небојша Пантић, Милан Станић и Ратко Костић (који је уједно и начелник Управе кринималистичке полиције), начелник Управе полиције Влада Радосављевић, као и шефица Бироа начелника Биља Радујко.

Делегацију ССП предводио је председник Лазар Ранитовић, а учествовали су још заменик председника Миле Лазаревић, председник РЦ Београд Слободан Ћосовић и председник СГ ДСИЈ92 Дарко Миловановић.

Састанак је протекао у позитивној, конструктивној атмосфери уз обострано поштовање и разумевање. Неке од проблема које смо овом приликом изнели и руководство ПУ је препознало, али је немоћно да их отклони без праве подршке Сектора за материјално-финансијске послове Министарства унутрашњих послова. Но, како за неке проблеме нису потребни превелики финансијски издаци, већ је тежиште на бољој организацији и поштовању права запослених, решење је пронађено и очекујемо брз напредак.

Састанак је потрајао добрих два сата, и велики је број размотрених тема, па ћемо овде навести само неке битније:

  • Проблеми са обезбеђењем обејката у ПУ за град Београд

Кућице у којима бораве полицијски службеници током обезбеђења објеката су углавном неусловне, слабе изолације, лошег грејања, прокишњавају, тако да је боравак у њима скоро немогућ у дужем временском периоду. Потребна је адаптација постојећих или набавак нових.

Начелник Милићbgd1 је одговорио да су свесни овог проблема, да се ради о старим и дотрајалим кућицама, да су нове требоване код Сектора за МФП, али да то иде споро јер нема новца за тако нешто. Управо стога је наредио, током великих хладноћа предходних дана, да се људи у тим кућицама смењују у што краћим интервалима, на пола сата – сат најдуже, да их све време обилазе старешине и да их лично замене, уколико буде неопходно. Обратиће се граду Београду и неким фирмама за помоћ по овом питању, како би се премостио проблем, пре него на нивоу МУП буде трајно решен, а од ССП очекује помоћ на убрзавању реализације донација.

  • Проблеми са радом припадника криминалистичке полиције у приградским станицама

У последњих неколико година уведена је пракса да увиђаје у ноћним сатима на територији читавог града Београда врши Одељење за увиђајно-оперативне послове Управе криминалистичке полиције ПУ за град Београд, ради уштеда и смањења финансијских издатака проистеклих по основу додатака на плате радника за ноћни рад. То је, наравно, довело до повећаног оптерећења радника наведеног Одељења, али и до функционалних проблема, јер неретко екипе не могу да истовремено покрију све увиђаје у току ноћи. Последица тога јесте незадовољство грађана који, поред тога што су оштећени извршењем кривичног дела, додатно буду изложени непријатности да чекају увиђајну екипу до јутра. О самом квалитету увиђаја након протока времена и неадекватног обезбеђења лица места не треба ни говорити. Наравно, ово правило је често кршено а оперативци од куће позивани ради хитних увиђаја као што су разбојништва, ради „притворских“ предмета и слично. Полицијски службеници су се увек одазивали из разлога савести и одговрности, премда термин „стална доступност“ није правна категорија већ морална. А праведно је, и сасвим у складу са позитивним правним прописима, човека кога смо обавезали да буде приправан, тако и третирати – т.ј. својеврсно ускраћивање слободе кретања треба адекватно платити.

Начелник УКП ПУ за град Београд Ратко Костић, сматрао је да нема потребе за овом мером, која може бити контрапродуктивна, јер ће довести остале колеге у неравноправан положај, будући да је чест случај да позову и неколико десетина оперативаца од куће ради обављања хитних послова. Но, након интервенције помоћника начелника Милана Станића који је потврдио такву праксу у свим подручним полицијским управама, и након упутства начелника Милића, ипак је договорено да полицијским службеницима, дежурним у ноћним сатима, буде прописана приправност у складу са законом и колективним уговором, те иста буде и плаћена.

  • Начин и уједначавање праксе обрачуна накнаде трошкова за долазак на посао и повратак са посла у складу са важећим Правилником

Упркос, сада већ, скоро двогодишњој, примени новог Правилника, ми и даље имамо шаренолику ситуацију са начином примене у обрачуну трошкова за долазак на посао и одласка са посла. И даље имамо примере да се запосленима, у складу са бројем смена, прекраја и дели износ накнаде за месечну карту, мада је она недељива (по правилнику). Такође, у појединим полицијским станицама и даље запосленима умањују накнаду погрешним начином обрачуна код сменског рада и рада у турнусу.

Будући да ни присутнима није било баш најјасније у чему је проблем, делегација ССП их је упутила да затраже званично тумачење од помоћника начелника Сектора за МФП, господина Драга Бјелице, које им је и овом приликом предочено:

Сваки запослени који у току месеца није имао одсуство због годишњег одмора, боловања или плаћеног и неплаћеног одсуства, има право на пун износ месечне накнаде, без обзира на број смена које је одрадио. Без обзира што неки месец има, на пример, 22 радна дана, а запослени радом у турнусу одраде, на пример 15 смена, неправилно је пун износ накнаде делити са 22 па множити са 15, јер се тако накнада умањује за трећину. У временику рада тим радницима не треба попуњавати 15/22, како то често раде старешине, већ је потребно уписати 15/15, што ће радницима у обрачунској служби бити јасан знак да су те колеге радиле целог месеца и оствариле право на пун износ накнаде.

Делегација синдиката је изнела примедбу и да се у појединим организационим јединицама запосленима намећу одређени ауто-превозници, сужава им се избор и бивају принуђени да достављају потврде о ценама месечних карата превозника са малим бројем полазака, чији ред вожње запосленима не одговара. А правилник запосленом пружа право реалног избора.

Начелник Управе полиције ПУ за град Београд, Влада Радосављевић, изјавио је да велики проблем стоји у томе што су старешине принуђене да уопште размишљају о начину обрачуна и систему наплате трошкова уместо да енергију трошке на унапређење безбедности грађана. Његово мишљење је да би идеално решење било да командири, односно начелници ПС, само доставе станичне временике рада обрачунским службама који би из њих вадили потребне податке. Али ће свакако, по наређењу начелника ПУ, спровести мере ради усаглашавања и правилног обрачуна трошкова у целој Полицијској управи за град Београд.

  • Недостатак службених возила

Изнели смо податак да, поред редовног недостатка исправних возила, имамо ситуацију да известан период, у дежурној служби ПУ нема ниједног јединог исправног возила за транспирт лица (марица). Такође, проблем са возилам је присутан у свим организационим целинама: у полицијским станицама, Управи криминалистичке полиције, Управи саобраћајне полиције, Полицијској бригади…

Начелник Веселин Милић се сложио са нама, у руководству ПУ су сви више него свесни овог проблема који повремено озбиљно утиче на функционисање службе и ефикасност обављања свакодневних задатака.  Истакао је то, да је инсистирао код министра и директора, и у томе и успео, да од 50 управо подељених нових патролних возила на нивоу МУП, чак 40 припадне Полицијској управи за град Београд. Очекује да и при следећој, највљеној подели нових возила, највећи број њих заврши у Београду, јер по обиму и сложености посла ни једна подручна ПУ не може ни приближно да се мери са ПУ за град Београд.

  • Кадровска решења, премештаји, интерни конкурси…

Постављено је питање проблема који проистиче из перманентног смањења броја запослених и великим бројем „угашених“ радних места. Тренутно је велики број извршилачких али и руководећих радних места непопуњен и то ствара додатно оптерећење на раду али и незадовољство колега који имају одговарајуће радно искуство и потребну стручну спрему, обављају те послове али за њих не могу да добију решења о распоређивању нити адекватну плату. Велики проблем представља и немогућност трајних премештаја запослених, што изазива пад морала и њихово незадовољство.

Начелник УКП Ратко Костић је изнео податак да тренутно немамо шефове Одсека за сузбијање криминалитета у чак шест полицијских станица, да у седишту управе такође постоји неколико упражњених радних места које је немогуће надоместити. Начелник ПУ Веселин Милић је изјавио да ће управа врло брзо добити око 200 нових полицијских службеника, полазника курса ЦОПО, а да је расписан конкурс за пријем нових 400 полицајаца. Слаже се да је велики проблем немогућност распоређивања радника према потребама и према њиховим способностима и заслугама, али да су тренутно једино могући привремени премештаји, све док не заживи предвиђени систем каријерног напредовања и интерних конкурса, за шта одговорност сноси Сектор људских ресурса.

Поред разговора на ове тема, било је речи и о другим ситнијим проблемима и спорадичним случајевима. За будућу сарадњу две организације одређени су координатори – испред ПУ зза град Београд биће то помоћник начелника ПУ Небојша Пантић, а испред ССП одређен је заменик председника Миле Лазаревић.

Руководство ПУ за град Београд пренело нам је своје незадовољство измештањем логистике из Полицијске управе, свођење некада велике, Управе за логистику ПУ за град Београд на два Одељења при седишту МУП, што је донело низ проблема, искомпликовало и успорило процедуре набавке основних средстава неопхофних за функционисање управе. Такође, начелник ПУ Веселин Милић је нагласио јако велики проблем са недостатком људства – за само последње три године број запослених је смањен за више од 1000 полицијских службеника, што природним одливом, што премештајима ради смањења путних трошква по депеши директора полиције. Истакао је и да ПУ за град Београд заслужује и мора имати посебан третман у оквиру МУП због просте чињенице да се највећи број кривичних дела у Србији изврши на територији Београда, да се више од половине нарушавања јавног реда и мира и саобраћајних незгода догоди у Београду, да су цифре прецизне и неумољиве. Делегација ССП је изнела податак да су недостатак људства у полицији у Бугарској престоници Софији, покушали да реше тако што полицајци у том граду имају основицу плате за 30% вишу у односу на унутрашњост Бугарске.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

ССП у посети Интервентној јединици 92 Београд

Београд, 15.06.2016. године, – У просторијама Полицијске управе за град Београд, одржан је радни састанак делегације Синдиката српске полиције са командантом интервентне јединице 92 у Београду, господином Душаном Нинковићем.

Испред синдиката састанку су присуствовали председник Лазар Ранитовић, заменик председника Миле Лазаревић, председник регионалног центра Београд Слободан Ћосовић и председник наше синдикалне групе у тој јединици, СГ ДСИЈ92, Дарко Миловановић.

Теме разговора су биле услови рада запослених и поштовање позитивних правних прописа који регулишу рад запослених у полицији, са посебним освртом на потпуну примену Посебног колективног уговора за полицијске службенике.

  • Распоред рада два дана унапред
    Преставници синдиката су команданту изнели примедбе које добијамо од наших чланова али и других запослених, а које се односе пре свега на распоред рада, односно непоштовање договора нашег синдиката и послодавца о прављењу распореда рада минимум 48 сати унапред, постигнутог у Кабинету министра и који је оличен у обавезујућој депеши Директора полиције од 11.06.2015. године.
  • Пауза између два ангажовања
    Заступљена је релативно честа појава да између два анагажовања полицијског службеника, односно између две смене, не протекне време од најмање 12 часова за одмор, загарантовано чл. 15 ПКУ за полицијске службенике.
  • Распоред смена
    Неправилан распоред и честе измене смена радницима на радним местима обезбеђења објекта, где, на пример, полицијски службеници који путују и по неколико стотина километара од куће и назад, буду распоређени до 22,00 увече па сутрадан поново од 07,00 ујутру. Такав распоред не обезбеђује ни прописани минимум за одмор, нити полицајцу  даје могућност да психо-физички спреман дође на смену.

Командант Нинковић је, на изнете проблеме имао један једноставан али заиста и јак аргумент – комплексност организовања рада у једној таквој јединици, која покрива скоро двомилионски град. Даље је навео да, уз дужно поштовање осталим сличним јединицама у унутрашњости, Интервентна јединица у Београду, али и друге јединице у ПУ за град Београд, заслужују посебан третман у оквиру МУП јер се ниво активности и сложеност посла ни по чему не могу мерити. Као пример нелогичности навео је ситуацију да полицајац који обезбеђује зграду Полицијске управе у Београду, у којој ради велики број људи, има скоро исту плату као и полицајац који обезбеђује напуштену гаражу са неколико покварених службених возила.

Што се изнетих примедби на прављење распореда рада од 48 сати унапред, Нинковић каже да се о томе води рачуна колико је могуће али да због честих ванредних догађања у граду, једноставно није могуће увек и у потпуности тако нешто испоштовати. Потрудиће се да, у сарадњи са командиром испоставе за обезбеђење објекта, додатно унапреди функционисање службе и покуша да распоред праве два дана унапред, али наглашава да и запослени морају да имају разумевања за „ванредне“ ситуације, попут предстојеће посете кинеског председника, када је ангажовање појачано, долази до померања и немогуће је обезбедити такав распоред. Што се паузе између два ангажовања тиче, одговор је истоветан – труде се да то поштују, понекад је једноставно немогуће, али се слаже да се понекад можда и не води довољно рачуна о томе те ће утицати да се тако нешто убудуће не дешава.

Када је реч о неправилном распореду смена на обезбеђењу објекта, код радника који путују из далека, и њиховом евентуалном „повлашћеном положају“ код уклапања смена, господин Нинковић истиче да ту постоје две стране медаље, да он разуме људе који дуго путују али с друге стране они остварују високе новчане накнаде за то. А то, сасвим природно, код људи који не путују изазива реакцију, и давање било каквих повластица, било којој од те две групације, довело би до нарушавања међуљудских односа, што он, као командант јединице, никако не жели, нити сме да дозволи.

Председник синдиката Лазар Ранитовић је оценио изнете аргументе као прилично реалне, да нам је познат начин функционисања јединице као и комплексност задатака које њени припадници свакодневно обављају, али је и нагласио да постоји простор за унапређење организације, да проблеми нису увек оправдани и нерешиви, већ да постоји и извесна доза неразумевања појединих старешина са својим потчињенима. Оценио је да су наши чланови, али и други запослени, свесни свих ванредних дешавања, као на пример када нам долазе високе званице из иностранства, или се одиграва дерби или одржава геј парада, да тада не важи ни ПКУ нити било шта друго, али да старешине то треба да цене, не само са професионалне већ и са људске стране. Да касније тим запосленима треба изаћи у сусрет и омогућити им коришћење слободних дана или одмора као неки вид награде за пожртвованост.

На крају састанка исказано је обострано задовољство разменом мишљења и аргумената. Командант Нинковић је позвао Дарка Миловановић да убудуће, у случају потребе, дође до њега без оклевања и заказивања формалних састанака, да је отворен за сарадњу са Синдикатом српске полиције и да синдикате не види као противнике, већ као саборце на унапређењу услова рада и функционисања службе.

Служба за информисање ССП