Стразбур досудио веће одштете
Преносимо вам текст објављен у дневном листу „Политика“, 23.10.2016. године. Захваљујемо ауторки Александри Петровић на овом тексту који буди наду свима нама који на правду чекамо скоро целу деценију.
Европски суд за људска права у Стразбуру досудио је од 1.500 до 2.800 евра одштете грађанима Србије који су због предугог трајање суђења од Уставног суда „добили” одштете од 300 до 600 евра. Реч је о пресуди у предмету „Савић и други против Србије”, где је осморо наших грађана тужило државу због тога што су њихови кривични и парнични поступци пред нашим судовима трајали између седам и девет година.
– Реч је о предмету у којем је Европски суд први пут испитивао висину накнаде нематеријалне штете због повреде права на суђење у разумном року. Европски суд није образложио зашто сматра да су износи које је досудио Уставни суд Србије мали – каже мр Наташа Плавшић, заступница Србије пред судом у Стразбуру, која је изнела ове податке на саветовању судија у Врњачкој Бањи.
„Да ли се досуђени износ може сматрати разумним, мора се ценити у светлу свих околности предмета. То укључује не само трајање поступка, већ и вредност досуђеног износа у светлу животног стандарда у држави о којој је реч. Суд сматра да се досуђени износи не могу сматрати довољним, нити да представљају одговарајуће обештећење за претрпљене повреде. Суд закључује да је у конкретним случајевима дужина поступка била претерана и није испунила захтев разумног рока”, наводи се у пресуди Европског суда, која је објављена на српском језику у најновијем броју „Правног информатора”.
Четири становника Чачка добила су у Стразбуру по 1.500 евра на име нематеријалне штете и трошкова поступка, док им је Уставни суд Србије досудио само по 300 евра, за исту ствар – повреду права на суђење у разумном року. Тужилац из Футога добио је 2.500 евра, а Уставни суд му је досудио 400 евра. Савић из Смедерева, по коме овај предмет и носи назив „Савић и други против Србије”, добио је од Стразбура 2.200 евра, а од Уставног суда само 400. Највећи износ од 2.800 евра досуђен је у Стразбуру житељки Ужица, која је у Београду од Уставног суда добила 300 евра.
Они су своје поступке пред судовима у Србији започели 2004, а Уставни суд им је одштете досудио 2014. године. Тада су искористили могућност да туже Србију због повреде права на правично задовољење, према Конвенцији за заштиту људских права и основних слобода.
Европски суд је пресудом наложио Србији да одштете исплати у року од три месеца, у динарима по важећем курсу, а у случају кашњења и камату. У пресуди је напоменуто да досуђени износи буду „умањени за све износе који су можда већ исплаћени на домаћем нивоу”. Србија нема могућност жалбе јер је пресуда Европског суда правоснажна.
Одлуке суда у Стразбуру биле су предмет расправе на саветовању судија у Врњачкој Бањи. Судије су нагласиле да одштете које досуђује Уставни суд нису мале и да нови Закон о заштити права на суђење у разумном року прописује да се оне могу исплаћивати у износима од 300 до 3.000 евра.
– Три стотине евра није мала одштета када је реч о Србији. Толико износи месечна плата шефа писарнице у Врховном касационом суду, који је дипломирани правник – рекао је Драгомир Милојевић, председник Врховног касационог суда.
Заступница Србије мр Наташа Плавшић каже да суд у Стразбуру нема неку одређену скалу када одлучује о висини одштета, али има став да води рачуна о економским приликама у држави из које је подносилац представке који тражи одштету. Због тога грађани Србије, за исте и сличне повреде права, добијају чак 30 до 40 одсто мање одштете од Холанђана или Немаца.
– Никако се не може рећи да је мало када грађанин Србије добије одштету од 400 евра. То су четири просечне пензије у Србији. Ако имамо више од милион грађана који примају пензије од 130 евра и ако имамо 730.000 незапослених у Србији, онда 400 евра није мала одштета. Све се то исплаћује од наших пореза, из буџета – каже за „Политику” мр Наташа Плавшић.
Сада пред судом у Стразбуру Србија има 1.000 до 1.200 предмета, а донедавно је тих предмета било 12.000.
– Ако имамо систем у својој држави, који ће заштитити грађане од неразумно дугих суђења, а сада га имамо јер судови раде по захтевима грађана због повреде права на суђење у разумном року, онда нема потребе да се иде у Стразбур – каже Наташа Плавшић.
Оштећени грађани вероватно ће рећи да у Стразбуру могу да добију више новца него у Србији. Пракса ће тек показати да ли се исплати ићи до Стразбура или остати овде.
Служба за информисање ССП