Skip to main content

Ознака: закон о полицији

Зашто потписати петицију? (део I)

Један од разлога за потписивање петиције јесте то што само запосленима у МУП држава укида накнаду реалних трошкова доласка на посао и одласка са посла, јер Законом о полицији и, према њему припремљеној Уредби, признају трошкове само на територији општине рада:

Члан 189 Закон о полицији
Запослени у Министарству има право на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада у
висини трошкова само на територији општине или града запослења.

Шта то у пракси значи? Значи управо то да ће запослени који путује из Краљева (на пример) добијати трошкове од момента уласка у Београд (негде на Петловом Брду) а за преостали део пута нек се сам снађе.

Тренутно, Уредба још није заживела али је то питање дана јер су буџетом МУП за 2017. годину средства за ову врсту накнаде планирана у знатно мањем износу него за прошлу годину. А ваљдаје свима јасно шта то значи?

Узгред, цитираћемо и члан Закона о раду који гарантује накнаду реалних трошкова свим другим запосленим у Србији:

Члан 118 Закона о раду
Запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим актом и уговором о раду, и то:
1) за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз;

Да ли смо ми шугави? Или смо грађани другог реда?

Потпиши петицију и спречи ову неправду!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Позив свим запосленима у МУП

Поштоване колегинице и колеге,

Синдикат српске полиције покренуо је широку акцију прикупљања потписа за Петицију којом ћемо покушати да утичемо на релевантне државне органе у циљу заштите наших, у све већој мери, урушених права.

Подсећамо вас да је ССП пре скоро 15 месеци упутио Иницијативу Уставном суду РС за преиспитивање уставности појединих чланова тада донетог Закона о полицији, за које сматрамо да су веома штетни по полицијске службенике и све запослене у МУП, а реч је, пре свих, о суштинском непостојању претпоставке невиности за све нас, обесмишљавању права на штрајк, припремању „подлоге“ за ограничавање, тј.укидање путних трошкова за многе наше колеге, практично онемогућавањенапредовања постављањем услова у виду „просека 4“ и слично. Након тога, поменутом органу упутили смо и ургенцију на изјашњавање, али, не случајно, до данас нисмо добили било какав одговор.

Због свега тога, наведену иницијативу смо преточили у листу захтева у оквиру ове Петиције, додавши још неколико, више него актуелних и реалних захтева, као што су повећање мизерних дневница које вређају интелигенцију и људско достојанство, урачунавање времена проведеног у путу на службени задатак у радно време, повећање плата и њихово усклађивање са растом цена, регрес и топли оброк… Дакле, све оно у вези са чиме свакодневно мучите муку и постављате нам питања.

Већ данас крећемо са организованим прикупљањем потписа. Обрасци Петиције налазиће се у свим оганизационим јединицама. Нема потребе за објашњавањем да је суштина Петиције, тј. да њен успех, зависи од броја пикупљених потписа. Стога, молимо све вас да исту обавезно потпишете, али и да позовете све наше колеге, који нису чланови, да је потпишу, јер ради се о нама свима. Ко жели, може један образац да понесе кући и понуди на потпис пунолетним члановима своје породице, јер се наш стандард и статус рефлектује и на њих. Осим тога, нема препрека да нас својим потписом подрже и остали пунолетни грађани, напротив. За све детаље обратите се председницима и повереницима својих синдикалних група.

Овим путем позивамо и колегинице и колеге, који нису наши чланови нити у њиховим јединицама ССП делује организовано, да образац петиције могу скинути са овог линка: ОБРАЗАЦ ПЕТИЦИЈЕ, одштампати двострано обавезно и  сами попуњавати. Попуњене обрасце шаљите куририма, службеном или редовном поштом, на адресу: Канцеларија Синдиката српске полиције, Булевар др Зорана Ђинђића 104 (СИВ2), Београд.

Такође, можете нес и позвати да дођемо, радо ћемо се одазвати. Неко из руководства синдиката ће доћи да вам помогне, саслуша ваше проблеме, додатно приближи наше идеје у вези са петицијом и начином њене реализације. Можете нас позвати на следеће бројеве телефона:

  • Председник Лазар Ранитовић 064/800-5515;
  • Заменик председника Миле Лазаревић 064/800-5452;
  • Генерални секретар Виктро Ратковић 064/871-6878;
  • Чланови Главног одбора:
    за Војводину (Бачка и Банат) Бобан Ђорђић 064/800-5733;
    за Срем и Шабац Синиша Ћук 064/800-5732;
    за источну и јужну Србију Андрија Јеринг 064/800-5616;
    за централну Србију Дарко Оцокољић 064/871-6747;
    за Жандармерију и јединице у Седишту МУП Никола Петровић 064/871-6632;
  • за РЦ Београд, председник Слободан Ћосовић 064/800-5512;

ПОКАЖИМО ДА СМО СЛОЖНИ И ДА МОЖЕМО!!!

Служба за информисање ССП
Синиша Ћук

ПЕТИЦИЈА – ЗА ДОСТОЈАНСТВЕН И ПРИСТОЈАН ЖИВОТ!

Београд, 01.05.2017. године, – Поштоване колегинице и колеге, уважене чланице и чланови Синдиката српске полиције, запослени у Министарству унутрашњих послова, последњих неколико година сведоци смо убрзаног урушавања нашег достојанства и положаја у оквиру МУП и шире друштвене заједнице.

Лоше ствари нам се ређају једна за другом: умањења плата, спуштања висине дневница на срамних 150 динара, јавно блаћење и криминализација запослених путем „анализе ризика“, практично онемогућавање премештаја и напредовања, укидање правичне накнаде путних трошкова, губитак основне сигурности радног места, додатно умањење овлашћења уз све чешће некажњене нападе на полицијске службенике на дужности, никада већа централизација и све дубља политизација службе…

Постоје два кључна разлога за такво стање. Један је новоусвојени Закон о полицији, препун погрешних решења која остављају несагледиве последице на запослене! Синдикат српске полиције поднео је иницијативу Уставном суду за покретање поступка оцене уставности и законитости члана 172. тачке 2. Закона о полицији и јоше неких кључних. Верујемо да ће Уставни суд, ма колико и сам политизован, донети правилну одлуку – да је ова одредба неуставна. Међутим, поступак пред Уставним судом ни након годину дана није ни почео. Одговора још увек нема а ми времена немамо!

Други, још битнији разлог зашто нам је тако лоше – јесте наше ћутање. Пасивност већине синдиката и безвољност запослених! Ми то можемо и морамо да променимо! Потребно је само да се покренемо!

Из тог разлога смо, а на Вашу иницијативу, донели одлуку да организујемо прикупљање потписа за подношење петиције за измене појединих одредби Закона о полицији, Закона о раду и сличних и поставимо још неке конкретне захтеве у циљу очувања интегритета полицијских службеника и МУП-а у целини.

Позивамо и све синдикате у МУП да позову своје чланове и све запослене да потписивањем петиције подрже ову акцију од заједничког интереса! Нека ово буде победа синдикализма и први показатељ да можемо сви заједно!

Садржај петиције можете видети у наставку текста, а образац скинути на следећем линку:ОБРАЗАЦ ПЕТИЦИЈЕ

Петицију је први потписао председник ССП са најближим сарадницима.
Петицију су први потписали председник ССП Лазар Ранитовић и његови најближи сарадници.

На основу члана 56. Устава Републике Србије, доле потписани грађани,
подносе и захтевају одговор на

П Е Т И Ц И Ј У

За измену и допуну следећих одредби Закона о полицији:
– Члан 172, чијим одредбама се крши претпоставка невиности полицијских службеника, на тај начин што ће у оквиру тачке 2. овог члана уместо „тач. 1), 2), 4), 5) и 7)” писати „тач. 4) и 5)“;
– Члан 167, којим су прописани услови за напредовање у служби;
– Члан 189, којим се ограничава надкнада трошкова доласка на посао и одласка са посла, и који је у супротности са са чланом 118. ставом 1. тачком 1. Закона о раду, са чланом 51. Закона о радним односима у државним органима, а самим тим и са члановима 4, 21. и 194. Устава; на тај начин што ће се у ставу 1. предметног члана након речи „рада“ ставити тачка, а преостале речи у реченици се бришу.
– Члан 176, којим су предвиђени основи за остваривање права на солидарну помоћ запослених; на тај начин што се садашња тачка 6. брише и додају три тачке:
„6) помоћ члановима уже породице, односно малолетној деци запосленог за случај смрти запосленог и запосленом са случај смрти члана уже породице.
7) месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог који погине у току обављања послова радног места на које је распоређен – до висине просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике;
8) рођења детета запосленог – у висини просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.“
У ставу 3. предметног члана након иза „2)“ ставља зарез и брише реч „и“, а иза „5“ додаје „и 6)“.
– Члан 170, чије измене су неопходне, јер чијим је ограничујућим одредбама обесмишљено и практично укинуто право на штрајк полицијских службеника. Уз то ставови 4. и 5. предметног члана нису у сагласности са чланом 61. Устава и члановима 10. и 11. Закона о штрајку, чланом 61. ставом 2. Устава, као и чланом 21. Устава (забрана дискриминације) и са члановима 4. и 194. Устава (начело јединства правног поретка).
– Члан 154, којим је одређен временски рок за обавештавање о распореду рада сведен на свега 24 сата, на тај начин што ће уместо садашњих, ставови 1. и 2. гласити:
Руководилац је дужан да обавести запослене о распореду и промени распореда радног времена најмање пет дана унапред, осим у случају увођења прековременог рада.
Изузетно руководилац може да обавести запослене о распореду и промени распореда радног времена у краћем року од пет дана, али не краћем од 48 часова унапред у случају потребе посла услед наступања непредвиђених околности.
– Чланови 124-128, који регулишу основе и начине употребе ватреног оружја од стране полицијских службеника, а којима су овлашћења полицијских службеника на употребу ватреног оружја сведена на овлашћења која имају грађани, тј. у случајевима нужне одбране и крајње нужде, што је бесмислено и противно разлозима безбедности. Ова материја је сасвим добро била регулисана претходним Законом о полицији, па је постојеће предметне одредбе довољно само заменити одредбама из претходног Закона о полицији.

За измену и допуну Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника.
– Члан 9, којим се висина дневнице на службеном путовању у земљи одређује на 150 динара; на тај начин што се број „150“ мења бројем „2.500“.
– Члан 20, којим се одређује висина дневнице на службеном путовању у иностранству; на тај начин што се број „15“ мења бројем „50“.

За доношење посебног Закона о платама полицијских службеника, уважавајући све специфичности позива и како је случај у већини држава у окружењу.
За измену члана 118. става 2. Закона о раду, којим није предвиђена обавеза послодавца да износ регреса искаже у новцу, на тај начин што у ставу 2. предметног члана уместо „5)“ пише „6)“.

За поништење акта министра унутрашњих послова, Предлога о преузимњу бр.1-9398/19-2 од 01.12.2016. године, којим се радничка одмаралишта „Нарцис“ и „Променада“ предају на управљање Дирекцији за имовину РС, чиме се практично отуђује власништво МУП.

За обавезне одредбе Закона о буџетском систему Србије којим се планирају средства за набавак униформе и грађанског одела за поједине категорије полицијских службеника, на сваких пет календарских година.

За једнократно повећање зарада у складу са повећањем датим просвети, плус редовно шестомесечно усклађивање зарада са растом цена на мало (март и септембар).

За измене прописа ради урачунавања „времена проведеног у путу“ у редовно радно време приликом ангажовања полицијских службеника.

 

 

ПРВОМАЈСКИ ПРОГЛАС ССП

Синдикат српске полиције је поводом међународног Празника рада позвао своје чланове на симболичан излазак на улицу, ради демонстрације незадовољства постојећим стањем радничких и синдикалних права у Министарству унутрашњих послова.

– С тим у вези издали смо и следећи проглас упућен свим запосленим у МУП:

 

ПРОГЛАС СИНДИКАТА СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ

Поштоване колегинице и колеге, уважене чланице и чланови Синдиката српске полиције, запослени у Министарству унутрашњих послова, полицајци, саобраћајци, граничари, ватрогасци, административни радници, мајстори, спремачице, куварице, жандармеријо!

Последњих годину и нешто више дана налазимо се у сталној стрепњи и неизвесности. Шта ће бити сутра?! Да ли ћу и сутра имати посао?! Први „круг“ рационализације, други „круг“ рационализације, трећи „круг“ рационализације… У ком кругу сам ја?! Да ли ће старешина непристрасно и правично обавити безбедносне провере?! Да ли и ја могу потпасти под мач „анализе ризика“?! Да ли то што сам пре три године имао/-ла саобраћајну незгоду са лаким телесним повредама значи да ће ми сада бити раскинут уговор о раду?! Да ли само зато што је против мене покренут неки кривични поступак, иако знам да нисам крив/-а, значи да ћу остати без посла?!

Да ли ћуnovcanik икада изборити тај сулуди просек годишње оцене од најмање 4 и напредовати у служби, или ћу лакше добити јединицу и отказ?

Да ли ћу имати довољно новца да допутујем на посао? Да ли ћу деци од уста одвајати јер ми послодавац не надокнађује те трошкове у целости, сасвим у супротности са Законом о раду?

Хоћу ли икада знати колика ми је заиста плата, кад одузмемо топли оброк и регрес, који су наводно уграђени у ту бедну плату?

Зашто нам послодавац укида неке од елементарних основа за солидарну помоћ? Тако ли се држава бори против беле куге?

До када ћемо имати таква ограничења код употребе ватреног оружја да пољски лугари имају већа овлашћења? Руке су нам везали, ограничили права, а криминалце и нападаче на полицајце охрабрили и заштитили као беле медведе! Брже они из притвора но ми из болнице!

Да ли ће држава поклонити наша одмаралишта, Нарцис и Променаду, под изговором нерентабилног пословања? Аномалије у закону о буџетском систему је лако отклонити! Ми можемо и морамо да одбранимо радничка одмаралишта!

На већину постављених питања одговор је, нажалост поразан. Ваш посао „виси о концу“! Тешко да ћете икада напредовати! Нећете имати новца за пут до посла! Топли оброк и регрес можете само да сањате! Нападаће нас и Курта и Мурта, а држава неће штитити нас већ те нападаче!

Један од основних разлога зашто је то случај јесте нови Закон о полицији који је ступио на снагу 5. фебруара прошле године.

У том закону пише да ће свако од нас изгубити посао оног дана када против неког од нас буде покренут кривични поступак због ма ког кривичног дела које се гони по службеној дужности! У њему пише и да ће свако од нас ко је већ правноснажно осуђен за ма које кривично дело које се гони по службеној дужности – такође изгубити посао! У њему пише да ће свако од нас за ког се утврди да постоје безбедносне сметње – остати без посла! Све то пише у члану 172. тачки 2. Закона о полицији… Овај члан не познаје и не уважава претпоставку невиности, нити познаје и уважава разлику између тешких кривичних дела силовања, мита и убиства и кривичних дела која недовољном пажњом можемо извршити већ сутра – дела против јавног саобраћаја, дела настала као последица прекомерне употребе силе, дела у вези са повредама права по основу рада…

У ЗОП пише да ћете у пензију попут Димитрија Пантића, као млађи полицајац, само ако се случајно замерите командиру или се он осети угроженим!

ЗОП јепредвидеоruke надокнаду трошкова доласка на посао само на територији општине рада упркос (или баш због тога) што хиљаде полицајаца путују стотинама километара свакодневно!

Само запослени у МУП не знају висину плате, крију износе топлог оброка и регреса, упркос одредби ЗОР која на то обавезује сваког послодавца!

Зашто МУП планира уштеде на нашој још нерођеној деци? Зашто је укинуо доделу солидарне помоћи новородитељима?

Одмаралишта која сви запослени деценијама сматрају својима, у којима се осећамо као код куће, данас МУП нуди на поклон! Министар који је ту одскора и ко зна докле још, продаје оно што је наше више од пола века. Ко га је за то овластио? Ми запослени нисмо!

Синдикат српске полиције већ је поднео иницијативу Уставном суду за покретање поступка оцене уставности и законитости члана 172. тачке 2. Закона о полицији и јоше неких. Верујемо да ће Уставни суд донети правилну одлуку – да је ова одредба неуставна. Међутим, поступак пред Уставним судом трајаће извесно време, одговора још увек нема. А ми времена немамо!

Други, још битнији разлог зашто нам је тако лоше – јесте наше ћутање. Пасивност репрезентативних синдиката и безвољност запослених! Ми то можемо и морамо да променимо! Потребно је само да се покренемо!

Из тог разлога смо, а на Вашу иницијативу, донели одлуку да организујемо петицију за прикупљање потписа за измене појединих одредби Закона о полицији, и поставимо још неке конкретне захтеве у циљу очувања интегритета полицијских службеника и МУП-а у целини.

Свако ко се у МУП-у буде бавио истинском „декриминализацијом“, под унапред утврђеним, јасним и правичним критеријумима, тај ће у нама имати великог саборца. Али, исто тако, свако ко у МУП-у буде арбитретно одређивао ко ће остати без посла, а ко не, и ко буде примењивао неуставне и неправичне законе – тај ће у Синдикату српске полиције имати заклетог непријатеља!

Ми не желимо ништа више од других! Ми заправо желимо само онолико права колико их имају и други државни службеници! Не можемо дозволити да полицајац изгуби посао само из разлога што је против њега покренут кривични поступак! Не можемо дозволити да посао губимо само зато што неко сумња у нас да нисмо безбедносно подобни (нека то и докаже!), а да нпр. судија може обављати свој посао иако је због кривичног дела осуђен на казну затвора мању од шест месеци! Не можемо дозволити да ако неко од нас, иако правноснажно ослобођен у судском поступку, нема право да се врати на посао!

Још једном, ми не тражимо ништа више од других – ми само тражимо

 ПРАВДУ ЗА ПОЛИЦИЈУ!

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић

Ко полицајцима сме да брани слободну политичку вољу?

Београд, 23.03.2017. године, – Поводом непроверених гласнина да су поједине старешине (укључујући и оне ранга начелника ПУ) колегама забрањивале присуство скуповима кандидата за председника Републике Србије (посебно једног од њих), а наводно по изричитој наредби министра, имамо обавезу да колеге упознамо са њиховим Уставом и законима загарантованим правима, не улазећи у истинитост тих гласина.

С тим у вези подсећамо вас да је право на синдикално, професионално и друго деловање полицијских службеника јасно регулисано у члану 169. Закона о полицији који каже:

Полицијски службеници и остали запослени имају право на синдикално, професионално и друго организовање и деловање остварују на законом утврђен начин.
Полицијски службеници не могу бити чланови политичких странака, не могу се страначки организовати, нити политички деловати у Министарству.
Полицијски службеници не могу у униформи присуствовати страначким и другим политичким скуповима, изузев ако су радно ангажовани.
Поступање супротно одредбама из ст. 2. и 3. овог члана основ је за покретање поступка за утврђивање дисциплинске одговорности у смислу одредби овог закона којима се уређује дисциплинска одговорност запослених у Министарству.

Дакле, у ставу трећем више него јасно је истакнуто да полицајци „не могу у униформи присуствовати страначким и другим политичким скуповима, изузев ако су радно ангажовани“, што наравно имплицира апсолутну слободу присуства сваком скупу у цивилном оделу и њихово слободно време!

Полицијски службеници су пуноправни грађани ове државе и уживају сва уставом загарантована права међу којима је и слободна воља на изборима и нико им то не може ускратити нити забранити!

Свако друго тумачење је незаконито и повлачи консеквенце, те још једном позивамо све запослене да остану прибрани и достојанствени, и да нам се јаве за правну и сваку другу помоћ уколико трпе прикривене или отворене притиске и забране у том смислу!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Не дамо право на солидарну помоћ!

Поводом новонастале правне ситуације у вези права на остваривање солидарне помоћи сагласно одредби чл. 176 Закона о полицији и чл.47 ст.2 Посебноог колективног уговора за полицијске службенике (Анекс) у вези чл. 43 Посебног колективног уговора за државне органе и става Министарства унутрашњих послова да ће се солидарна помоћ исплаћивати искључиво према одредбама Правилника о солидарној помоћи у Министарству унутрашњих послова, Синдикат српске полиције заузео је следећи правни став:

Правилником, као подзаконским правним актом, разрађују се поједине одредбе Закона или прописа Владе, њиме се не могу изворно установљавати или ускраћивати права и обавезе предвиђене Законом или прописом Владе већ је његова сврха одређивање ближих услова за установљавање права односно обавеза предвиђених искључиво законом, не и аутономним правним актима. Са друге стране, Посебан колективни уговор је аутономни правни акт који се непосредно примењује и којим се могу прописати већа права од оних која су прописана законом, у прилог овоме говори и одредба чл.8 Закона о раду.

„Колективни уговор и правилник о раду (у даљем тексту: општи акт) и уговор о раду не могу да садрже одредбе којима се запосленом дају мања права или утврђују неповољнији услови рада од права и услова који су утврђени законом.
Општим актом и уговором о раду могу да се утврде већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђених законом, као и друга права која нису утврђена законом, осим ако законом није друкчије одређено.“

Такође, из самог Правилника јасно произилази да се исти има примењивати искључиво на основе солидарне помоћи предвиђене Законом о полицији јер је исти донет на основу чл.176 ст.4 Закона о полицији.

Основи остваривања права на исплату солидарне помоћи који су предвиђени Посебним колективним уговором за државне органе, ПРИМЕЊУЈУ СЕ НЕПОСРЕДНО И СВОЈ ОСНОВ НАЛАЗЕ У АУТОНОМНОМ ИЗВОРУ, следом реченог, на основе по којима се остварује право на солидарну помоћ НЕ ПРИМЕЊУЈЕ СЕ правилник о солидарној помоћи у Министарству унутрашњих послова („Сл. гласник РС“, бр. 105/2016) нити се реченим Правилником могу дерогирати норме аутономних правних аката, ПКУ за полицијске службенике и ПКУ за државне органе.

Због претходно наведеног у овом тренутку постоје два самостална и независна извора права на солидарну помоћ од којих су основи предвиђени Законом о полицији ближе уређени Правилником а основи предвиђени Посебним колективним уговором за државне органе примењују се непосредно.

Позивамо чланове Синдиката српске полиције и друге запослене у Министарству унутрашњих послова, да се у случају остваривања неког од прописаних основа за исплату солидарне помоћи, обрате најближој Синдикалној групи ССП ради преузимања Захтева за остваривање права на солидарну помоћ, које захтеве ће службе ССП предавати органима надлежним за поступање и предузимати правне радње у циљу остваривања права.

Такође, Синдикат српске полиције ће у случају потребе покренути одговарајући поступак пред Агенцијом за мирно решавање радних спорова у вези примене ПКУ за полицијске службенике и покренути одговарајуће поступке пред судовима опште и посебне надлежности.

Још једном вас подсећамо на одредбе чл.47 ст.2 Посебноог колективног уговора за полицијске службенике (Анекс) у вези чл. 43 ст.1 Посебног колективног уговора за државне органе којим су прописани селедећи основи по којима је могуће остварити солидарну помоћ:
1) дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице;
2) набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице;
3) здравствене рехабилитације запосленог;
4) настанка теже инвалидности запосленог;
5) набавке лекова за запосленог или члана уже породице;
6) помоћ члановима уже породице, односно малолетној деци запосленог за случај смрти запосленог и запосленом са случај смрти члана уже породице;
7) месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог који погине у току обављања послова радног места на које је распоређен – до висине просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике;
8) рођења детета запосленог – у висини просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

Раније смо већ писали детаљније о поступку остваривања права на солидарну помоћ – СОЛИДАРНА ПОМОЋ УПУСТВО: ШТА, КАКО, КОМЕ?

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Све годишње оцене на видело! Имамо право да их знамо!

Синдикат српске полиције обратио се дописом органу власти, Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, господину родољубу Шабићу, ради добијања мишљења у вези примене чл.14ст.1 тач. 2 Закона о слободном приступу информација од јавног значаја у случајевима који се односе на захтеве за приступ подацима о годишњим оценама државних службеника, у конкретном случају полицијских службеника, и праву јавности да буде упозната са годишњим оценама државних службеника и уопште резултатима периодичног и ванредног оцењивања.

ССП је становишта да се приступом подацима односно јавним објављивањем података о годишњим оценама државних службеника, као лица чија се зарада финансира из буџета Републике Србије, не нарушавају приватност и друга права личности те да јавност, првенствено други запослени, имају оправдан интерес да буде упозната са резултатима периодичног и ванредног оцењивања државних службеника.

Раније смо се већ обраћали Министарству унутрашњих послова са захтевом да се јавно објаве годишње оцене државних службеника запослених у МУП а у циљу остваривања права јавности, превасходно запослених у Министарству, да буду упознати са резултатима периодичног и ванредног оцењивањасвих запослених, који резултати представљају основни услов за стицање вишег чина односно звања, напредовање и следствено томе остваривање веће зараде. Министарство унутрашњих послова је става да резултати периодичног и ванредног оцењивања не могу учинити доступним јавности без пристанка лица на које се такви подаци односе.

Међутим, Закон о платама државних службеника и намештеника прописује напредовање у одређеном броју платних разреда, у зависности од просечних оцена. Такође, Закон о полицији у члану 165 ст. 2 прописује да се напредовањење у служби остварује на основу просечне трогодипње оцене која не може бити нижа од „истиче се – 4“!

Дакле, периодична и ванредна оцена државног (полицијског) службеника је један од елемената који се узимају у обзир приликом напредовања у виши чин односно звање, док у случајевима које уређује Закон о државним службеницима, остваривањем одговарајуће годишње оцене државни службеник по аутоматизму прелази у виши платни разред. Следом реченог, резултати периодичног и ванредног оцењивања налазе се у директној вези са буџетским расходима и представљају основ за увећана давања из буџета Републике Србије на име исплате зарада државних службеника који су, остварујући одговарајуће годишње оцене, прешли у виши платни разред.

Даље, Закон о буџетском систему казује, између осталог, и да буџетски систем треба да оствари техничку или оперативну ефикасност која подразумева коришћење буџетских средстава и могућност њихове примене са што нижим трошковима. Као и да се приликом припреме и извршења буџета морају поштовати принципи ефикасности, економичности, ефективности, јавности, потпуности, тачности и јединствене буџетске класификације.

Дакле, у смислу цитираних законских одредаба, а имајући у виду чињенице да се зараде државних службеника, као директних корисника буџетских средстава, финансирају из буџета Републике Србије, да се буџет Републике Србије састоји у претежном делу од пореских прихода остварених наплатом средстава пореских обвезника, акцизних прихода који се наплаћују кроз крајњу потрошњу грађана, да се одговарајућом годишњом оценом државних службеника стварају услови за напредовање у виши платни разред, остваривање веће зараде и увећања расходне стране буџета, то јавност има оправдан интерес да буде упозната који су државни службеници и у коликом броју, остварили услов за увећање зараде по основу резултата периодичног и ванредног оцењивања рада.

Како се у конкретном случају ради о пословима који спадају у домен рада државних органа, посебних организација и јавних служби којима се задовољавају потребе грађана, то је претежнији интерес јавности да буде упозната са резултатима периодичног и ванредног оцењивања од права државног службеника да ускрати сагласност за давање података који се односе на резултате периодичног оцењивања.

Такође, још један значајан аспект годишње оцене државног службеника је и попуњавање упражњених радних места и додатно образовање путем интерног конкурса као и ситуације које настају изменом правилника и распоређивањем државних службеника, јер Закон о државним службеницима у члану 98 прописује да се код избора службеника којем држава финансира додатно образовање предност има службеник са вишим просеком оцене у последње три године. Даље, исти Закон у чл.133 ст.1 казује: „Ако Правилник буде тако измењен да нека радна места буду укинута или број државних службеника смањен, прекобројни државни службеници премештају се на друга одговарајућа радна места, а предност имају они са бољим оценама у последње три године.“

Међутим, у скоро свим случајевима попуњавања радних места и додатног образовања путем интерног конкурса као и у случајевима распоређивања државних службеника након измене Правилника, запосленима који су конкурисали или имали претензија на одређено радно место нису биле доступне оцене државних службеника који су de facto иde iure рапоређени на одређена радна места за које је било више заинтересованих државних службеника који су испуњавали услове за распоређивање на предметно радно место.

Имајући у виду да оцене државних службеника нису доступне свим кандидатима за одређено радно место у великом броју случајева приликом распоређивања државних службеника пресудну улогу имала је арбитрарност непосредног старешине и субјективни став о поједином државном службенику, без разматрања објективних чинилаца као што је годишња оцена. Неправилно поступање руководилаца организационих јединица је потврдио и Управни суд у великом броју пресуда којима се поништавају акти о распоређивању учињени без разматрања годишњих оцена, а као пример наводимо и ситуацију насталу крајем 2015. године када су масовно донета решења о премештајима на „послове анализе ризика“ која су поништена у одговарајућим поступцима.

Због претходно наведеног очекујемо да нам поступајући орган, након разматрања навода нашег дописа, достави мишљење у вези примене чл.14ст.1 тач. 2 Закона о слободном приступу информација од јавног значаја(„Сл. гласник РС“, бр. 120/2004, 54/2007, 104/2009 и 36/2010)као и став о претежнијем интересу јавности да буде упозната са резултатима периодичног и ванредног оцењивања.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Неспојиви послови са полицијском професијом и службеним дужностима

Београд, 9.3.2017. године, – Већ дужи низ година међу полицајцима се говори о правилнику којим ће бити прописани послови којима полицијски службеници у Србији неће смети да се баве, као својом допунском делатношћу. Премда је и прошли а и садашњи Закон о полицији дао обавезу министрима да посебним актом пропишу који су то послови неспојиви са полицијским, ми тај правилник и даље немамо. Министар Небојше Стефановић је имао рок од годину дана, од дана усвајања новог закона, за израду правилника али он то није учинио, као ни његови предходници на месту министра. Шта је разлог није нам познато али знамо да су запослени итекако заинтересовани за доношење прецизног правилника. Велики број запослених је суочен са малом платом принуђен да остварује додатну зараду. У тражењу извора те додатне зараде препуштени су сами себима и својој савести.

Важећим законом о полицији у члану 168. уопштено се говори на ову тему што остваља пуно простора за недоумице и злоупотребе. Како бисмо колегама омогућили да легално раде и избегну могућност доласка под удар закона, а и како бисмо „натерали“ министра и стручне службе у МУП да раде свој посао, ми ћемо урадити предлог правилника у сарадњи са једном невладином организацијом – Београдским центром за безбедносну политику и са једним независним државним органом – Заштитником права грађана. Верујемо да ћемо до најбољег предлога доћи заједничким напором свих нас те вас стога позивамо да издвојите своје време и попуните анкету у прилогу. Анкета је, наравно, анонимна и служи нам да бисмо боље сагледали размишљања и потребе запослених у МУП.

Анкету можете попунити у прилогу испод овог текста или кликом на следећи линк:
НЕСПОЈИВИ ПОСЛОВИ СА ПОЛИЦИЈСКОМ ПРОФЕСИОЈОМ

                                                                                Служба за информисање ССП

Предлози правилника као државна тајна!?

Када је пре годину дана усвојен Закон о полицији дошло је до изненађења и великог разочарења синдиката и запослених у МУП, појединим предвиђеним решењима у њему. Наравно, прави синдикати, а ту пре свега мислимо на наш Синдикат српске полиције, промптно су реаговали и упутили иницијативу Уставном суду ради оцене појединих чланова закона и њиховог стављања ван снаге.

Новоусвојеним Законом о полицији одређен је и прецизан рок за усвајање подзаконских аката којим би биле прецизиране одређене процедуре и поступци – у члану 251. стоји: „Подзаконски акти утврђени овим законом донеће се најкасније у року од годину дана од ступања на снагу овог закона.“

Тај постављени рок је истекао а да правилници нису заживели!!!

Крајем лета 2016. године, министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић формирао је седам радних група са задатком да у року од 90 дана донесу предлоге 7 правилника:

  • Организација и делокруг рада специјалних јединица (чл. 22 ст. 6 ЗОП);
  • Начин одузимања и враћања службеног оружја (чл.38 ст. 4 ЗОП);
  • Начин спровођења дисциплинског поступка (чл.211 ст. 5 ЗОП);
  • Начин обављања полицијских послова (чл. 30 ст. 4 ЗОП);
  • Правилник о приправности (чл. 156 ст. 3 и чл. 162. ст. 2 ЗОП);
  • Специфична здравствена заштита (чл. 180 ст. 3);
  • Правилник о психолошкој помоћи (чл. 182 ЗОП)

sekretarijatРокови су одавно прошли, радне групе су распуштене, али аката и даље нема. Или их вешто крију и од запослених и  од синдиката! Зашто? Који је ту скривени интерес? Да ли су усвојене предлоге послали господину свемоћном Амадеу Воткинсу на рецензију и дораду? Да предлоге уподоби, или боље рећи упорапасти, као што је то урадио са самим Законом о полицији?

Послодавац је вешто избегао да у радне групе укључи ССП (потпуно у супротности са Законом о раду) као синдикат који му не би климао главом већ активно учествовао у изради аката! Нису нам дозволили чак ни статус посматрача, без права гласа. Већ тада смо подозревали, показало се оправдано, да ту нису чиста посла!

На јануарском месечном састанку у Кабинету министра, од стране државног секретара Милосава Миличковића и секретара министарства Милорада Тодоровића добили смо обећање да ће усвојени предлози бити достављени ССП на увид и давање сугестија пре њиховог обелодањивања, што је и обавеза послодавца по ЗОР-у (чл. 209). Будући да ни после месец дана правилници нису достављени, исти захтев смо истакли и на фебруарском састанку на шта је госпођа Јасмина Станојевић из Секретаријата потврдила да ће нам акте предати у понедељак. Што се, наравно, није догодило. Госпођа Станојевић је напрасно сазнала да „то не сме да уради без сагласности секретара Тодоровића“. Кажемо напрасно јер је у петак на састанку „мислила“ да то ипак сме. Шта се догодило за викенд непознато нам је. Из ког разлога госпођа Станојевић није испунила обећање дато од господе Миличковића и Тодоровића, али и своје лично обећање, не желимо да одгонетавамо, већ овде јавно питамо:

Да ли су предлози правилника државна тајна или је ССП непожељан у МУП? Хоће ли неког заболети када укажемо на све нелогичности које садрже ти акти? Хоће ли вас болети када вас јавно исмејемо, јер поједине правилнике нисте знали чак ни да у потпуности правилно преведете са хрватског језика?

Како год било, ма који разлог да стоји иза скривања предлога правилника, то неће моћи још дуго да траје! Подсећамо вас, господо из Секретаријата, да већ касните, кршите закон који сте ви сами предложили Народној скупштини на усвајање. У ствари, ви сте тај закон видели тек много касније, на њега сте имали много мањи утицај него синдикати. Сви знамо ко вам је тај закон написао, као и ко даје зелено светло за правилнике, чијег сте се усвајања играли предходних месеци!

Службаза информисање ССП
Миле Лазаревић

ТУЖБЕ за додатни коефицијент плате 30-50%

Чланом 146. претходног Закона о полицији било је утврђено да се основна плата запослених у МУП-у састоји од основице и од основног и додатног коефицијента, а да висину тог коефицијента утврђује министар, уз сагласност Владе.

Такође, чланом 147. претходног Закона о полицији било предвиђено да додатни коефицијент увећава плату за 30 до 50% у односу на плате других државних службеника.

У циљу правилног постављања тужбеног захтева, правни тим ССП обратио се надлежним органима од којих ће добити званичне податке о висини основних нето зарада запослених за период за који тужбени захтев може бити поднет (фебруар 2014 – јануар 2016), а који подаци ће служити као доказ у судским поступцима (ко се одлучи да поднесе тужбе).

Потом ће бити извршене консултације са судским вештацима економске струке, како би се на појединим примерима утврдило колика је разлика између основне нето зараде запослених у МУП-у и државних службеника (што са средњом, што са вишом, што са високом стручном спремом).

Након овога добићете ПОТПУНЕ, ПРЕЦИЗНЕ И ТАЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ о основаности оваквих тужби, као и износима разлика у заради за сваку од катергорија запослених у МУП-у, тј. колико би износио тужбени захтев.

На основу свега тога, свако од вас имаће могућност да расуђује да ли ће или неће подносити тужбу.

Адвокати ССП ће спремити обрасце тужби и чланови ССП неће сносити трошкове ангажовања тих адвоката.

Међутим, у погледу судских трошкова поступка, те трошкове сносе странке у поступку, тј. у случају да суд донесе пресуде којима буде усвојио наше тужбене захтеве, трошкове поступка ће сносити МУП, али у случају да суд одбије наше тужбене захтеве – трошкови поступка ће пасти на терет савког од нас ко буде тужио.

Због тога апелујемо на се запослене у МУП-у да се не „падате“ на лепе речи и лепа обећања, већ да се стрпите до добијања тачних, прецизних и подтупних података, па да тада одлучите шта вам је чинити.

Генерални секретар ССП
Виктор Ратковић