Skip to main content

У ЛОЗНИЦИ ТРИ ГОДИНЕ БЕЗ ПРИТВОРА – Скупља дара него мера


Синдикат српске полиције већ дуже време указује на расипање новца из буџета, новца који су порески обвезници издвојили за унапређење своје личне и имовинске безбедности. Али чини нам се да надлежни остају глуви на наше указивање, наставља се ускраћивање права радника које неминовно доводи до каснијих утужења и судских трошкова, новчане казне по правноснажним пресудама не исплаћују правовремено већ чекају извршитеље и плаћају пенале.

Безброј је примера расипања новца а ми данас, као само још један у низу тих примера недомаћинског пословања МУП и државе Србије, преносимо изврстан текст листа „Лозничке новости“, објављен 24. фебруара на истоименом порталу у потпису Т.М.С.

ВИШЕ ОД ТРИ ГОДИНЕ  ПС У ЛОЗНИЦИ БЕЗ ПРИТВОРСКЕ ЈЕДИНИЦЕ – Скупља дара него мера

Због тога што просторија за задржавање осумњичених особа не испуњава потребне услове, лознички полицајци већ дуже од три године таква лица одвозе до суседних полицијских станица. За осумњиченог коме је одређено задржавање до 48 сати, најмање четири пута морају да оду до колега код којих га привремено “смештају”. Надлежни знају за овај проблем који ће бити решен када буде новца.

Лозничка полиција дуже од три године осумњичена лица не задржава у својој згради јер просторија која је за то коришћена не испуњава потребне услове. Уместо да буду у Лозници, осумњичена лица полиција превози до суседних Малог Зворника, Богатића или Шапца. О том проблему надлежни су благовремено обавештени, али ситуација још увек није промењена.

Лозничке новости су о овоме својевремено писале, а на недавни покушај да од ПУ у Шапцу званично сазнамо да ли се нешто у међувремену променило добили смо писани одговор – “Поштовани, нисмо у могућности да Вам доставимо тражене податке”, док нам је од Бироа МУП из Београда у телефонском разговору речено да ће “проблем бити решен, али за то тренутно нема новца”.

У лозничкој ПС  на ову тему нису могли да говоре, али неки од полицајаца су потврдили да је ситуација непромењена и да осумњичене возе до суседних полицијских станица које имају услове да их задрже у својим објектима. Ако осумњиченог коме је одређено задржавање треба да одвезу до Шапца, онда га прво пребаце до тог града, па се врате празни, када треба да се појави пред надлежним правосудним органима, поново иду по њега. Тако најмање четири пута пређу релацију Лозница-Шабац, односно четири пута по 56 километара, при чему осим трошкова за гориво станица, која иначе, кубури са возним парком, остаје у том периоду и без два полицајца који возе осумњиченог.

У одговору ПУ Шабац који смо добили пре тачно четири године наведено је да се према препоруци Заштитника грађана просторија за задржавање у ПС у Лозници од првог септембра 2013. године не користи за задржавање осумњичених лица. О стању просторија у више наврата је обавештена Дирекција полиције и Управа полиције у Београду, достављен је и допис Министарству унутрашњих послова, Сектору финансија, људских ресурса и заједничких послова, Управи за заједничке послове. Тражен је новац за реновирање и уређење просторија, не само у Лозници, него и у осталим полицијским станицама у саставу ПУ у Шапцу, али до данашњег дана у Лозници нису почели радови. Тада је саопштено да се просторија за задржавање налази у приземљу зграде полиције. Просторија за задржавање је мала, има нешто мање од пет квадратних метара, руинирана, зидови нису окречени, хигијена је лоша. Није омогућен доток свежег ваздуха у довољној мери као ни природне светлости. Лежај чини бетонска клупа која је опремљена душецима и ћебадима. Грејно тело постоји у просторији, али не и мокри чвор и аларм. У функцији је инсталирани видео- надзор, али је лоше резолуције и не покрива углове целе просторије. У лозничкој полицији нису могли да коментаришу овај проблем који им евидентно отежава рад јер се некада деси да у истом дану по два пута морају да “таксирају” осумњичене до суседних полицијских станица,

Иначе, зграда ПС у Лозници је најстарија у граду. Сазидана је у последњој деценији 19. века и коришћена је као зграда општине, суда, и немачког затвора током Другог светског рата. После је овде усељена полиција, иако зграда није наменски рађена за њене потребе и ту је већ деценијама. Зграда је, иначе, под заштитом Завода за заштиту споменика културе из Ваљева. – Т.М.С


Служба за информисање ССП


СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ