Закон је на нашој страни, али секретар има „став“ – ССП не сме бити репрезентативан!

Share Button

Београд, 26.03.2015. године – 11065303_10205245396568116_2191059338098586120_nОдржан је састанак Радне групе за утврђивање репрезентативности са представницима Синдиката српске полиције и представницима осталих заинтересованих синдиката у МУП. Испред ССП састанку су присуствовали: заменик председника ССП Миле Лазаревић, председник РЦ Београд Блажо Лучић, председница РЦ Нови Сад Ана Томашевић, председник СГ Београд Драган Жебељан, председник СГ Лазаревац Никола Иванковић и правни заступници Драган и Далибор Пашић. Радном групом МУП је председавао машински инжењер државни секретар Милосав Миличковић, а састанку су присуствовали и представници НСП, ПСС и НПСС.

На почетку састанка председник Радне групе за утврђивање репрезентативности ССП изнео је следеће податке:

  • ССП је предао базу са 8442 приступница чланова (подсећам да ту нису узети у обзир преко 500 наших чланова којима је незаконито уручен отказ на основу „бриселског споразума“);
  • Провлачењем кроз листу запослених у МУП утврђено је да известан број људи нису радници МУП (пензионери, откази, уговорци…), да има неколико дуплих приступница, погрешних матичних бројева и слично и да је 8214 приступница релевантно за рад;
  • Утврђено је и да 6579 људи плаћа чланарину ССП а да око 1600 људи не плаћа чланарину преко обрачунске службе МУП;
  • Извршен је увид у предате приступнице и утврђено је да ССП има тачно 8075 неспорних чланова на основу приступница, а да је граница за репрезентативност 6693 члана;

Након тога секретар Миличковић саопштава „то је то“! Односно проглашава рад завршеним а да уопште није разматрано око 1600 приступница! У складу са Законом о раду и Статутом ССП наши чланови слободно бирају да ли ће, или неће, плаћати чланарину, и самим тиме бирају и бенефите које ће следствено свом избору уживати! Али, за државног секретара Закон о раду не важи. На наше примедбе да тим ставом крши неколико чланова Закона и Конвенција МОР које је држава Србија ратификовала саопштава да „он зна шта закон каже, али су они (т.ј. Радна група) заузели став!“ Или што би рекао покојни маршал „нећемо се држати закона као пијан плота“!

МУП је најпре дао задатак „заинтересованим“ синдикатима да нам угрозе репрезентативност по сваку цену, но будући да су нам од око 2800 упоређиваних приступница успели да „отму“ само 704, и да смо и даље имали око 700 чланова преко потребне границе, председник радне групе је морао тај прљави задатак лично да изврши!

Председник Радне групе је дао себи за право да свима вама који сте нас  подржали, учланили се у наш синдикат, и потписали изјаву да из ко зна којих разлога не желите или не можете да плаћате чланарину (вероватно јер су вам они смањили плате) прогласи за „сумњиве“. Њему су ваше приступнице, и потписане изјаве сумњиве а ми индиректно оптужени за фалсификовање! Срамотно, али и то је могуће у данашњем МУП.

О томе како се десило да за председника Радне групе министар именује човека који нема додирних тачака са правним системом Србије, поред стотина и стотина правника запослених у МУП, излишно је говорити. Зашто су на састанку осталим члановима Радне групе „уста била зашивена“, зашто нико није ни реч прозборио? Да ли су и приликом „заузимања става“ сви од реда ћутали и потписали заједнишко мишљење, донесено негде другде, у некој другој неформалној групи, можда чак и ван МУП?

Након што смо схватили да разговора нема, да ће бити како су моћници одлучили а не како Закон о раду предвиђа, након одбијања свих наших примедби, заменик председника ССП Миле Лазаревић је саопштио да је састанак тог момента завршен за представнике ССП и наша делегација демонстративно је напустила састанак пре краја, не желећи да тој шаради даје легитимитет. Да ли је овиме и процес утврђивања репрезентативности у оквиру МУП дефинитивно завршен биће одлучено након консултација са правним заступницима. Остаје нам могућност обраћања Одбору за утврђивање репрезентативности при Министарству рада, али будући да њиме руководи познати јуловско-напредњачки кадар јасно је да ни тај корак не улива велику наду.

Јасно је да МУП-у није потребан трећи репрезентативни синдикат јер већ одавно одлично сарађује са постојећа два – на укидању „десетке“, на минирању штрајка од једних, на продаји штрајка за радна места од других, на потписивању катастрофалног ПКУ опет од једног и на замајавању колега потписивањем бесмислених петиција опет од другог, и тако у круг…

Намеће се сасвим логично питање да ли је МУП потребан репрезентативни синдикат који пита:

  • зашто су чарапе набављене од воћара?
  • зашто су на набављеној обући лажне декларације?
  • зашто је униформа лошег квалитета?
  • зашто су полицајци вођени у Београд да глуме публику и деле аплаузе политичарима?
  • зашто су само нама два пута умањене плате?
  • зашто само нама касне путни трошкови годину дана?
  • зашто нам МУП реформише странац поред никад већег броја генерала?
  • шта је са психолошком помоћи полицајцима?
  • зашто је тако велики број суицида међу запосленима?
  • зашто немамо описе радних места?
  • зашто немамо Акт о процени ризика?
  • пита репрезентативне синдикате зашто не учествују у тендерским комисијама?

Синдикат српске полиције јесте синдикат који пита много тога… И зато смо били „опозиција“ министру Дачићу и његовој екипи на власти у МУП, зато смо и сада опозиција овој гарнитури. ССП ће увек бити само и искључиво на страни запослених. Па макар никада не био репрезентативан!

Служба за информисање ССП

11081002_10205245386127855_9117586237357575484_n

Коментари:

Коментар

2 Responses to "Закон је на нашој страни, али секретар има „став“ – ССП не сме бити репрезентативан!"

  1. Pingback: Ко се то плаши ССП? | Синдикат српске полиције ССП

  2. bonaoffice@gmail.com   26.03.2015 at 21:40

    Državni sekretar Milosav Miličković je mašinski inženjer?! Nisam znao da je to po vokaciji! Bez malicioznosti ili bilo kakvog potcenjivačkog stava prema bilo kojoj profesiji ipak moram da primetim da ova nazadnjačka stranka ima isuviše kadrova sa stručnim profilima koji ipak ne odgovaraju pozicijama koje zauzimaju – navodim, recimo, keramičara kao ministra vojnog, pa ovog Miličkovića – mašinca, koji je državni sekretar MUP.
    Doduše, i to je bolje nego njihovi raznorazni doktori – što policijskih nauka (kao veliki ministar eliot nes, što rakiologije (nova naučna disciplina nauka o rakiji – predesednik Toma kazandžija.
    I onda, kao logičnu posledicu toga imamo ovo što imamo sa utvrđivanjem reprezentativnosti SSP.
    Da mašinac tumači i primenjuje zakon – to može samo u zemlji Srbiji. I što je još gore – iz radne grupe bude odstranjen član koji ipak raztmišlja svojom glavom i stručno radi povereni posao, i to samo iz razloga što takav njegov pristup ne odgovara namerama državnog sekretara.
    Jadna državo, jadna upravo, jadni MUP, jadni narod sa ovakvim likovima koji ga vode!
    Na žalost i pravosuđe – kome sam pripadam, je pod potpunom kontrolom izvršne vlasti, veliki brat sa simptomatičnim izgledom i sudove drži pod svojom šapom.
    Kao primer navodim samo upravni spor koji se vodi pred Upravnim sudom po tužbi oko 400 kolega policajaca sa juga Kosova za poništaj sramnog rešenja kojim je njima prestao radni odnos, i koji je pokrenut pre tačno godinu dana, a do danas je samo odlučeno da se odbije njihov predlog za odlaganje izvršenja konačnih upravnih rešenja.
    Zbog svega toga treba još čvršće stegnuti zube u toj krajnje neravnopravnoj borbi i delovati svim raspoloživim pravnim sredstvima.
    Ljudi treba se držati stare devize: ničija nije do zore gorela! Advokat SSP Vladimir P. Radovanović

Морате бити пријављени да бисте оставили коментар Пријави се!