Зашто чак и Срби у Пријепољу напрасно „заборављају“ српски језик?

Share Button

У  низу бизарности и трагикомичних sabahudin hajdarevicситуација у којима се врло често полицајци нађу, и то обично не својом кривицом већ захваљујући ћудима нашег народа и широком схватању и демократије и обавеза и дужности полицијских службеника. О томе се некад могу прочитати занимљиви текстови новинара који на хумористичан начин преносе искуства плицајаца из свакодневног обављања дужности, на пример исповести радника у дежурним службама у којима говоре какве све позиве, молбе, захтеве па и претње добијају од грађана.

Ти крајње чудни захтеви знају понекада бити заиста забавни. Али данас се наше колеге у Полицијској управи у Пријепољу суочавају са захтевима извесног локалног адвоката који им најпре измаме осмех на лице, збуњеност и неверицу. Да ли се човек шали или не? Али убрзо су им позиви надлежног јавног тужиоца разјаснили све недоумице! Ни криви ни дужни, радећи свој посао савесно и професионално, постадоше извршиоци кривичног дела. Та прича не креће од јуче, захтева доста простора, а ми ћемо овде покушати да вам укратко дочарамо са чиме се суочавају колеге у том граду.

Прегледајући поједине интернет странице можемо се уверити да прича о Сабахудину Хајдаревићу у контексту босанског језика почиње негде крајем 2009. године када је Скупштина опшитне Пријепоље изменама и допунама Статута као службени језик на подручју општине Пријепоље, поред српског језика и ћириличног писма, увела и босански језик и латинично писмо. То је било у складу са Уставом Републике Србије и Законом о службеној употреби језика и писма. Иначе, у овој малој средини у којој одавнина Срби и Муслимани/Бошњаци живе заједно без икаквих трзавица. Штавише, бројни су примери кумстава између Срба и Муслимана/Бошњака, а бројне фамилије се сматрају рођацима, јер чувају сећање на заједничке претке, од којих су неки били живи и између два светска рата. У том контексту је и једна скулптура постављена испред пријепољског музеја која „прича причу“ од „Браћи по крви, али не и вјери“ која су живела крајем XИX и почетком XX века.

Враћам се на ту 2009. годину. Општина је усвојила наведене измене Статута, вероватно са намером да и та формална „неједнакост“ између Срба и Бошњака у погледу језика, или, боље рећи у погледу неједнакости у томе како Срби и Бошњаци различито именују свој заједнички језик, била и правно одстрањена. Међутим, никоме тада није пало на памет да ће то формалноправно озакоњење „језичке једнакости“ бити злоупотребљено. Никоме није пало на памет да ће некоме требати преводилац са српског на босански и обратно. Никоме, осим господину Сабахудину Ш. Хајдаревићу (господин инсистира на средњем слову). Оно што смо до тада могли гледати само на ТВ-у и yоутубе-у (Топ листа надреалиста), господин Хајдаревић нам је омогућио да живимо.

Сада већ надалеко чувени адвокат је почео у поступцима у којима су странке били Бошњаци да захтева да орган постпка (полиција, тужилаштво, суд) њему и његовој странци омогући комуницирање на босанском језику, те да се сви списи предмета преведу на босански језик. Иако је школовање завршио на српском језику и цео претходни адвокатски радни век провео састављајући поднеске и заступајући странке на српском језику, одједном Хајдаревић није разумео ни реч српског језика. Недовољно је било и то ако је поступајуће службено лице (полицајац, тужиалац, судија) било Бошњак. То лице, по њему, не би имало правно ваљан исправу да познаје босански језик – није имало лиценцу овлашћеног судског тумача за босански језик. Како таквог тумача није било – сви поступци би се одлагали и, из године у годину, застаревали.

Наравно, иницијални кривац у овој ситуацији је била држава Србија. Она је та која је донела прописе које није имао ко да примењује. Она је та која није до танчина уредила на који начин се остварује право на употребу матерњег језика и писма у поступцима пред државним органима. Она је та која није прописала шта се сматра злоупотребом овог права. Хајдаревић је само продукт државне неспособности и недоречености, неко ко је искористио (злоупотребио) право на употребу матерњег-босанког језика како би, од дотада неугледног и адвоката о којем су се „по чаршији“ испредале разне анегдоте о његовом правничком „знању“, нашао начин да себи омогући „брзу и лаку лову“, а богами и велику. Није он никакав заштитник Бошњака и босанског језика. То што се „прихефтао“ за муфтију Муамера Зукорлића, то је само био начин да стекне брзу и ефектну, а бесплатну рекламу. Пријепоље је мала чаршија и све се вема брзо сазна. Убрзо је било на десетине, па стотине, па хиљаде поступака који су прекидани из разлога непостојања овлашћеног тумача за босански језик. И у свим тим поступцима заступник је био адвокат Хајдаревић. Ако онда те бројке помножите са по 100 евра, што је јавна тајна колико Хајдаревић наплаћује „на руке“ да би се појавио као заступник, можете замислити колико се ту могло зарадити.

Временом, српски језик су почели заборављати и Срби. Наиме, схвативши да право на употребу матерњег језика може бити најбољи „адвокат“, тј. најбољи начин да избегнете прекршајну или кривичну одговорност, и Срби су почели ангажовати адвоката Хајдаревића и резултат би био исти – поступак прекинут, јер странка (Србин) разуме српски језик, али њен бранилац (адвокат Хајдаревић) не разуме и како због тога не може ваљано заступати свог клијента – поступак се прекида. Таква ситуација довела је то тога да су и остали адвокати по националности Бошњаци били „принуђени“, уколико су хтели да имају неког клијента, захтевају исто – да се поступак води и на босанском језику. Али нико од тих адвоката никада није имао сукоба са представницима државних органа. Нико, осим Хајдаревића.

И тако се дошло до тога да правда више није почивала на праву и правичности, већ на савести и части појединца, односно да ли ће тај појединац рећи: „Погрешио сам, сносићу одговорност, разумем српски!“ или „Не разумем српски!“ Без обрзира што би то „Не разумем српски!“ изговорио на најтечнијем српском. Све мање је било моралних, честитих и савесних.

Величину лицемерства Хајдаревић показује у поступцима у којима је његовим клијентима било у интересу да се поступци окончају (нпр. приватне парничне тужбе). Ту Хајдаревићу ниједног тренутка није сметало то што се поступак води на српском језику, а све време је одлично разумео српски језик и врло течно га говорио.

Да је Хајдаревић заиста био борац за остваривење неког права свог народа, он би се борио институционално и имао би подршку сваког нормалног грађанина, али не – институционална борба није доносила новац. Временом, њему више није било довољно што деликвентима и преступницима омогућава да прођу некажњено, почео је да се мање или више директно носиоцима државних функција обраћа са непоштовањем, вређајући их и ометајући их да раде свој посао, а у појединим ситуацијама позивајући и клијенте да и сами крше прописе, све до тога да се неке његове изјаве могу подвести под кривично дело Изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости. Наравно, све под велом заштитника бошњачког националног идентитета и велом жртве великосрпског шовинизма. Како другачије објаснити његово понашање када виче на судије, полицајце, тужиоце, често их вређа, позива своје клијенте да напусте судницу, да полицији не дају личну карту ради провере идентитета, да легну на улаз куће и тако бране да им се одузму предмети кривичног дела. Како другачије објаснити савет клијенту којем на питање „Да ли они (полицајци) могу (имају право) да ми одузму ове ствари?“, он одговора: „Они могу све! Они имају палице, пиштоље, они су сила. А ти си мањина, ти си нико. Могу да те бију моткама, да те вуку по улици, да те пуцају…“ На поновљено питање његовог већ врло напетог клијента, Хајдаревић одговара: „Па ови (показујући према полицијским службеницима) су те клали у Сребрници и Поточарима, а да не могу да ти одузму један компјутер!“ Ово је само део Хајдаревићевог репертоара, а који се тиче једног догађаја из 2012. године приликом одузимања кућишта рачунара из једне играонице, а који је представљао предмет кривичног дела Неовлашћено искоришћавање ауторског дела или предмета сродног права, о чему постоји и службена белешка и извештај тужиоцу.

Тужилаштво, па и други органи су увек ишли линијом мањег отпора, не желевши да „себи праве проблем“ и да их Хајдаревић „развлачи“ по којекавим медијима. Иако је његово понашање увек било бар на граници пристојног, али неретко и у границама прекршаја или кривичног дела, ниједан поступак против Хајдаревића није покренут све до 2014. године. Наиме, 12.2.2014. године Хајдаревић је у свега два и по сата, најпре у Бистрици (општина Нова Варош), а потом и у Великој Жупи (општина Пријепоље), саобраћајне полицајце, који су због прекорачења брзине зауставили возило којим је Хајдаревић управљао – вређао и омаловажавао, претио им, затворио прозор и закључао врата од возила, „турирао“,… Тада је и засада једини пут против Хајдаревића покренут неки поступак – због постојања основа сумње да је извршио кривично дело Ометање овлашћеног службеног лица у вршењу послова јавне безбедности или одржавања јавног реда и мира из члана 23. Закона о јавном реду и миру.

Та кривична пријава је утицала да Хајдарвић мало „спусти лопту“, тј. своје понашање према државним органима сведе у законске оквире, али је дошао на следећу идеју – да полицијским службеницима који би по неком основу поступали према њему (углавном саобраћајни полицајци) подноси кривичне пријаве за кривично дело Повреда права употребе језика и писма из члана 129. Кривичног законика, а све због тога што су му у тим поступањима ускратили да општи на босанском језику и што му све списе нису превели на босански језик.

Нису те кривичне пријаве никакво чудо, свако од нас против било кога може поднети кривичну пријаву. Нарочито не представљају чудо уколико долазе од господина Хајдаревића. Али су чудни поступци тужилаштва које полицијске службенике потом усмено позива да приступе како би били саслушани у својству осумњичених за наведено кривично дело – и бивају саслушавани (као што је био случај пре неколико месеци, као што је био случај прошлог петка – 21.8.2015). При томе се усмени захтеви полицајаца да копирају списе предмета одбијају са образложењем „Ми то не дајемо.“ По Хајдаревићевим пријавама полицијски службеници се одмах саслушавају и при томе им се крше права, не дозвољава им се копирање списа предмета, нити се благовремено упозоравају на право да ангажују браниоца, већ тек по потписивању позива у просторијама тужилаштва. Не мислим да то неко ради намерно, али испада да се полицијским службеницима који штите државу и спроводе њене законе и на тај начин чувају имовину и животе свих грађана, ускраћују поједина права (на браниоца, на остварење увида у списе), а човеку који злопотребом права на језик омогућава да преступници избегну казну, даје на значају. Разумем да се полицијски службеници морају позвати, да их треба саслушати, али не и као осумњичени. И зашто им отежавати? Неке Хајдаревићеве кривичне пријаве овог типа су одбачене, али то свакако не дира у то да према полицијским службеницима који су жртве Хајдаревићеве злоупотребе права, треба поступити са више тактичности, а не да са стрепњом и неизвесношћу иду пред тужиоца, да се безразложно осећају незаштићено и препуштени сами себи, да се боје за свој посао и своју сутрашњицу, да трпе стресове, а да се припаднице лепшег пола каткад са саслушања враћају уплакане.

Пре неколико дана су изабрани први тумачи за босански језик. И они ће свакако помоћи да се прекинути поступци наставе, а кривци добију заслужене казне. Али не може са сваком полицијском патролом, са сваким полицијским службеником ићи по један тумач за босански језик. Не може. Али оно што може јесте да држава коначно препозна свој интерес и препозна границу између права и злоупотребе права и у складу са тим коначно стави тачку на „пријепољску топ листу надреалиста“.

Надамо се да смо широј јавности на прави начин представили проблем полицијскоих службеника у Пријепољу! Проблем који ће већини грађана Србије и света измамити осмех на лице, али проблем који је представницима државног апарата, а пре свега полицајцима, који су његове жртве – веома стваран и изузетно мучан. Можда се и они некад насмеју на све то, а понекад једни с другима збијају шале на свој рачун, али овај проблем остаје реалан.

Служба за информисање ССП

Коментари:

Коментар

Морате бити пријављени да бисте оставили коментар Пријави се!