Skip to main content

Ознака: закон о полицији

Не осуђујте нас без суда!!!

Ужице, 09.03.2016. године, – Председник Синдиката српске полиције данас је, министру унутрашњих послова др Небојши Стефановићу, упутио допис поводом примене члана 172. Закона о полицији.

У допису је, по ко зна који пут, указано на сву нелогичносто тог члана закона, на његову неуставност и несагледиве последице које његовом применом могу настати и за полицијске службенике као појединце, али и за службу у  целини. Наиме, постоји велика вероватноћа да би дословна примена оспореног члана закона допринела општем стању страха код већине полицијских службеника, паду морала и одлучности, њиховом оклевању приликом интервенција на терену  и слабијој целокупној ефикасности Министарства унутрашњих послова.

Желимо да верујемо у то да ће министар Стефановић разумети разлоге и бојазан полицајаца, те пронаћи начин да се избегне потпуна примена појединих одредби наведеног члана 172. ЗОП. За праву и потпуну декриминализацију полиције увек има времена, нема потребе сећи преко колена кршењем основних људских права.

Уколико тог разумевања не буде, ССП ће предузети конкретне кораке којим ће показати, и министру и јавности, степен незадовољства и забринутости полицијских службеника за своју судбину и егзистенцију чланова својих породица. Нећемо скрштених руку дозволити даљу деградацију полицијског позива и понижавање полицајаца.

Допис можете погледати овде:

ministru 172 (1) ministru 172 (2)

Служба за информисање ССП

Крах „анализе ризика“!

Београд, 01.03.2016. године, – У Министарству унутрашњих послова је са данашњим датумом поново на снази стара систематизација радних места, донета 27.08.2015.године. Тиме је поништена она накарадна, од првог децембра прошле године, којом је укинуто више од хиљаду постојећих радних места и измишљен некакав „сектор за анализу ризика“.

Враћању старе систематизације предходило је усвајање свих жалби поднетих Жалбеној комисији Владе РС, те се морао наћи начин да све те људе МУП врати на стара радна места.

Овим је затворен један круг „рационализације или декриминализације“ (свакако су то звали) који је од самог старта био осуђен на пропаст, јер је започет и спровођен нестручно, без критеријума, уз кршење неколико закона, и што је и најважније – спробођен је селективно и нетранспарентно.

Оно што нас брине и не даје предаха у борби за права радника, јесте чињеница да су у пуном јеку безбедносне провере у духу новог Закона о полицији, који је све осим правичан и у складу са Уставом Србије. На тај закон Синдикат српске полиције већ је поднео иницијативу Уставном суду за оцену уставности и законитости у појединим члановима.

Послодавац је започео „нови круг“ безбедносних провера у складу са законом, и већ се праве неке нове листе, без да је сачекано мишљење Уставног суда и постоји велика шанса да многи невини људи остану без посла, као што смо имали случај пре неколико година са тадашњим, чувеним, чланома 168. ЗОП. Сада имамо члан 172. ЗОП који прети да помрачи ту славу.

Упозоравамо колеге да ни на који начин не учествују у овом „другом кругу“, односно да старешинама не достављају никакве акте о осуђиваности или податке да су ослобођени, на било чији захтев. Како сте нам веровали у први мах, верујте нам и надаље.

Сва ова дешавања око „анализе ризика“ представљају велики пораз послодавца и најодговорнијих за реализацију рационализације. Али је ово и велика победа Синдиката српске полиције који се од почетка супроставио оваквом начину „рационализације“, указивао на грешке и незаконитости. Обратили смо се и Поверенику Шабићу, Заштитнику Јанковићу и Уставном суду. Победа је и свих других синдиката који су јасно дигли глас и рекли свој суд о томе да је ово било сулудо. Нажалост, осим оних који су се храбро и веома делотворно супротставили овом безумљу, било је и оних који су се углавном усредсредили на објашњавање ситуације и на веома млаке, алибија ради, покушаје да ситуацију измене и поправе само за своје чланове, а поједини се готово ниједном речју нису успротивили и стали у заштиту запослених, па чак и отворено стали на страну безакоња. На читациома је да процене који су то синдикати. Довољно је „прочешљати“ сајтове свих синдиката у Министарству и видеће се колико је ко и шта урадио.

Ово је велика победа синдикализма у Министарству уопште, јер су сви релевантни синдикати, иако разједињени, без икакве координације и заједничког деловања, успели да створе синергију која се показала довољном да, барем у овом тренутку, спречи негативне последице једне, у суштини, дилетантске замисли неодговорних креатора „рационализације и декриминализације“. Ово је победа и разума и закона! Ово је шамар неукима и бахатима!

Ово је истовремено и порука свима онима сумњичавима који су беспоштедно критиковали рад синдиката у Министарству, који су некритички доводили у питање потребу постојања синдиката уопште, који су говорили да је свеједно да ли имамо синдикате или не, да су сви синдикати исти: НИЈЕ СВЕЈЕДНО!!! НИСМО СВИ ИСТИ!!! Дођите, придружите нам се, заједно смо јачи!!! Довољно је мало храбрости и мало воље.

Министру унутрашњих послова, др Небојши Стефановићу, можемо поручити да се не упушта у нову авантуру без консултација и сарадње са синдикатима у полицији, укључујући и Синдикат српске полиције! Да најпре погледа око себе и међу својим сарадницима пронађе одговорне за ову циркуску представу, да смени злонамерне или плашљиве, који му, са намером или из страха, нису скренули пажњу на неодрживост незаконитог поступка. Министру мора бити јасно да је синдикатима стало до тога да се подигне углед Министарства, да полицајац поново ужива част у друштву, и да ће на путу ка томе имати искрену подршку и помоћ свих синдиката, али и јак отпор селективном поступању уз нејасне и неправедне критеријуме.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Молба заштитнику права грађана

Београд, 25.02.2016. године, – Председник Синдиката српске полиције, Лазар Ранитовић, упутио је данас допис Заштитнику права грађана, господину Саши Јанковић. У допису му указује на погубна решења у новом Закону о полицији, којим се, у неколико одредби, грубо крше права запослених у Министрству унутрашњих послова.

Господину Јанковићу је предочено да смо, као организација директно заинтересована за заштиту права наших чланова, Уставном суду Србије поднели иницијативу за покретање поступка оцене уставности и законитости Закона о полицији. Обзиром да је, на основу члана 19. Закона о заштитнику грађана, Заштитник овлашћен да покрене поступак пред Уставним судом за оцену уставности и законитости закона, других прописа и општих аката, овом приликом смо га замолили да, након што сагледа наше примедбе на ЗОП, уколико сматра да за то има основа, покрене поступак пред Уставним судом за оцену уставности и законитости одредби ЗОП.

Допис преносимо у целости а читаоце подсећамо да смо посебно апострофирали одредбе ЗОП које регулишу: остваривање права на штрајк, посебне слове за престанак радног односа, накнаду трошкова доласка и одласка са посла, временског рока за промену распореда рада, право жалбе на годишњу оцену запосленог.

Настави са читањем

Преузмите нови Закон о полицији

У  новом броју Службеног гласника (“Службени гласник РС“, бр. 6/2016 од 28.01.2016. године) објављен је текст Закона о полицији усвојеног 26.01.2015. године.

Текст можете преузети у два различита формата: Zakon o Policiji docx  и  Zakon o Policiji pdf

У истом броју Службеног гласника објављени су и:

 

Председнику Николићу: Не потписујте указ!!!

Ужице, 29.01.2016. године, – Након вишемесечног указивања предлагачима закона у МУП, након презентовања погубних решења у предлогу закона широј јавности, путем учешћа на јавним расправама, те након припремања амандмана на закон и њиховог слања свим посланичким групама у Народној Скупштини Републике Србије, ССП може бити само делимично задовољан постигнутим.

Наиме, усвојен је велики број наших предлога у циљу побољшања предлога закона и то је оно што нас радује. Али, оно што је недопустиво и велики разлог за бригу, јесте да су прихваћене углавном козметичке измене и, по предлагача, мање болне. Квалитативног помака закона није било у оквиру разумних очекивања, закон је у целини остао недоречен, са доста нелогичности и одредби које су у супротности са Уставом Србије и ратификованим међународним конвенцијама.

Настави са читањем

Српска Жандармерија данас и законска регулатива

Историјски почеци данашње Жандармерије вежу се за другу половину XIX века када је формирана Жандармерија као специјална, војно-полицијска јединица, чији је положај утврђен Законом о устројству Војног министарства који је ступио на снагу 1864. године. У каснијем периоду положај Жандармерије је дефинисан Законима о Жандармерији из 1881. године и 1921. године.

Након успостављања нове државе, по завршетку II светског рата, Жандармерија је из идеолошких разлога укинута.

Тек након петооктобарских догађаја из 2000. године, одлуком Владе Републике Србије, дана 25. јуна 2001. године поново је оформљена Жандармерија, овога пута као посебна јединица у оквиру Ресора јавне безбедност Министарства унутрашњих послова.

Упркос томе што постоји већ скоро петнаест година, организација и надлежности Жандармерије нису дефинисани ни једним  Законом. Ако и постоји разумевање да то, у она бурна времена после 2001. године, није могло бити учињено изменама и допунама тадашњег Закона о унутрашњим пословима, сасвим је нејасно зашто законодавац није искористио прилику када је доносио Закон о полицији из 2005. године.

Ни први преднацрт Закона о полицији из јула 2014. године није предвиђао дефинисање Жандармерије као посебне јединице у оквиру Министарства, већ су само поменуте јединице за посебну намену, без навођења назива Жандармерије.

12399007_10204224474045509_127712787_n

Први који је у јавности указао на овај недостатак и на потребу „легализације“ Жандармерије и њеног смештања у законске оквире, био је Синдикат српске полиције који је, на својој интернет страници и у емисији „Радар“ РТВ Војводине од 24.02.20015. године, изнео став да jе Жандармерији, због њених специфичности, потребно посветити једно посебно поглавље у оквиру будућег Закона о полицији или чак да њен положај, делокруг рада и функционисање буду обухваћени посебним законом, наводећи то и као услов да српска Жандармерија уђе у европску породицу жандармерија и полицијских снага са војним статусом. Оваквом ставу се готово нема шта ни одузети ни додати.

Тек после тога, у новом преднацрту, а касније и у нацрту Закона о полицији, у ставу 2. члана 21. у делу који се односи на Дирекцију полиције, помиње се, између осталих, Жандармерија као посебна јединица полиције у седишту Дирекције полиције. Додатно, у ставу 4. члана 22. ЗОП наводи се да „Специјална јединица полиције, Хеликоптерска јединица и Жандармерија када се ангажује један или више одреда у максималном капацитету, ангажују се на предлог руководиоца надлежне организационе јединице уз претходно одобрење директора полиције и сагласност министра“. Став 5. каже да „Жандармерија, осим изузетка из става 4. овог члана, ангажује се на предлог руководиоца уз претходно одобрење директора Полиције“.

У свега три реченице у оквиру Нацрта Закона о полицији у поглављу о Дирекцији полиције, није ни могло стати ништа више: нема ни једне речи о надлежности, делокругу рада и организационој структури Жандармерије, чиме се оставља могућност да свака будућа влада „прави“ Жандармерију „по својој мери“.

Занимљиво би било и обичном читаоцу, како је ова проблематика регулисана у појединим земљама које имају дугу историју жандармерије или других полицијских снага са војним атрибутима.
gendarmerie nacionale

У Француској се положај и функционисање Жандармерије регулише посебним Законом о жандармерији (LOI n° 2009-971 du 3 août 2009 relative à la gendarmerie nationale), док се рад турске жандармерије заснива на Закону о дужностима и овлашћењима Жандармерије (Jandarma teşkilat, görev ve yetkileri kanunu) из 1983. године. Иако се њени почеци везују за 1850. годину, модерна румунска Жандармерија је настала Одлуком Владе бр. 0749 од 5. јула 1990. године трансформисањем из  Garda și Ordine trupelor HQ., а њена организација и функционисање дефинисани су посебним законом – Закон 116/98, чије је доношење представљало веома важан моменат у процесу демократизације Румуније. Овај Закон се посматра као један од кључних момената у процесу реформисања румунских институција и стабилизације Румуније на њеном демократском курсу. Остао  је на снази до 2004. године, када је ступио на снагу  Закон 550/2004, којим је румунска Жандармерија дефинисана као специјализована државна установа са војним статусом у оквиру Министарства управе и унутрашњих послова, која, у складу са законом, спроводи своје атрибуте у заштити јавног реда и безбедности, права грађана и основних слобода, јавног и приватног власништва, у спречавању и откривању криминала и других повреда закона, као и у заштити темељних државних институција и у борби против тероризма. Законом су утврђени организација и функционисању румунске Жандармерије, њен статус, дужности и овлашћења, организација и вођство, те права и обавезе установе.

Законско упориште за своје постојање шпанска Цивилна гарда (Guardia Civil) налази у закону La Ley Orgánica guardia civil2/1986, од 13. 03.1986. године. Процес успостављања законског оквира за особље Цивилне гарде довршен је усвајањем закона La Ley 28/1994 од 18. октобра 1994, а њему је претходио la Ley 17/1989, од 19.07.1989. године који се односио на професионално oсобље. Треба поменути и најновији Закон од 22. 10. 2007. године – la Ley Orgánica 11/2007– којим се регулишу права и обавезе чланова Цивилне гарде, као и la Ley Orgánica 12/2007 од истог датума којим се успоставља Дисциплински одбор Цивилне гарде и утврђују стандарди од изузетног значаја за креирање статута за њене припаднике. Иако је ситуација са шпанском Цивилном гардом по питању законске регулативе мало „компликованија“ него у горе наведеним европским земљама, наводимо детаљније њен пример да бисмо указали на озбиљност коју поједине државе показују у регулисању статуса и функционисања полицијских снага са војним атрибутима, што српска Жандармерија свакако јесте.

Ако кренемо даље од Европе, видећемо да се и тамо рад националних жандармерија и полицијских снага са војним статусом углавном регулише посебним законима, пример Канаде (Loi sur la Gendarmerie royale du Canada, dernière modification 2014-11-28 ), да не помињемо неке друге земље Централне и Јужне Америке.

Српска Жандармерија као највећа и најбројнија оружана формација сталног састава у МУП Р Србије, са свим својим специфичностима које се огледају, пре свега, у њеном полувојном карактеру, захтева да се новим Законом о полицији, а можда и посебним законским актом, на шта непобитно наводе искуства из развијених европских земаља, прецизније дефинише њен положај, делокруг рада, организациона структура и начин функционисања, методологија рада и начин употребе, као и услови под којима се она може употребити, а у циљу успостављања демократске контроле над њом. На то нас упућују и наша искуства из историје Жандармерије.

Посебан законски акт би био кориснији и за саму Жандармерију јер би чвршће утврдио њену позицију у безбедносном систему Републике, а омогућио би и квалитетнију селекцију кадрова и бољу обуку за њене припаднике. Претпоставка је да би се посебним законским актом остварили предуслови за селективнију употребу жандармеријских снага које се данас често ангажују у ситуацијама када за то и не постоје довољни разлози.

И на крају, иако мање важно, али не и неважно, остварили би се услови за приступање српске Жандармерије Асоцијацији европских и медитеранских жандармеријских и полицијских снага са војним статусом „FIEP“.

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић