Događaj o kojem pišemo podseća na zaplet nekog dobrog filma ili knjige.

Sve se desilo u ranim jutarnjim časovima, 12.07.2014 godine. Četvoročlanu porodicu Stevanović, koja je mirno spavala u svom stanu broj 22, na trećem spratu zgrade u Loznici, probudio je oko 5 sati ujutro vrisak komšinice sa četvrtog sprata „Ustajte ljudi, požar“.

Zoran Stevanović, glava porodice, iskočio je iz kreveta, osvrćući se ka krevecu gde je ležao njegov osmomesečni sin Vuk i sobi gde je spavala trogodišnja ćerka Milica.

Na brzinu se obukao i krenuo ka izlaznim vratima. Kako je otvorio vrata, gust crni dim i plameni jezici su onemogućavali da izađe iz stana u hodnik. Zoran je dobro reagovao, zatvorio je vrata, uzeo dušek, nakvasio ga vodom i stavio na već vrela ulazna vrata da spreči prodiranje dima u stan. Deca su čula galamu, uplašila se i počela  da plaču. Supruga Marina je pokušavala da ih smiri.

Zoran navodi: „Okretao sam se po stanu, telefonirao prijateljima i samo gledao kako da spasem porodicu i izvedem ih iz zgrade“.

Nakon dvadesetak minuta, u sobi je primetio odsjaj od rotacionih svetala sa vozila. Pogledao je kroz prozor  i bilo mu je lakše. Stigli su vatrogasci, koji su odmah pristupili gašenju izvora požara na drugom spratu, i pošto se nisu mogli probiti kroz hodnik, krenuli su da sa kamiona usmeravaju merdevine ka njegovom prozoru.
Ubrzo je stariji vatrogasac bio na merdevinama, popeo se do prozora na trećem spratu, i izgovorio sledeće reči:  „Prvo deca i žena, ne bojte se,  biće sve u redu“.

Te njegove reči, pogled pun smirenosti kao i vešti pokreti, dali su nadu porodici Stevanović i osećaj sigurnosti da mogu da mu povere najmlađe članove svoje porodice.

Pošto je njegov sin bio star samo 8 meseci, vatrogasac je predložio da ga stave u torbu, što su i uradili, i zaširnali je. Iz torbe je virila samo glava deteta. Vatrogasac je uzeo torbu, stavio je oko vrata i uz tepanje detetu, spustio ga do kolega koji su čekali na platformi.

Odmah nakon toga, ponovo se popeo se do prozora porodice Stevanović. Na redu je bila trogodišnja Milica, koja nije htela da ide sa „čikom“, bez plišanog mede kojeg je čvrsto držala u naručju. Kolega Radosav Pavlović je uzeo devojčicu, čvrsto je zagrlio jednom rukom, dok je ona grlila plišanog medu i tako se spustio do platforme. Roditelji su odahnuli, deca su bila spašena. Nakon dece, koja su odmah odvezena do bolnice, spušteni su i roditelji Marina i Zoran.

Te večeri je evakuisano 34 stanara iz zgrade. Brzom akcijom vatrogasaca i prisebnošću stanara sprečene su teže posledice požara, koji je izbio zbog spoja na instalacijama u jednom stanu na drugom spratu.

Deca našeg sagovornika su  odmah nakon pregleda puštena iz bolnice, dok je jedno dete zadržano tri dana na lečenju.

Možda se pitate, zašto o ovom događaju pišemo četiri godine posle?  

Zato što su se članovi porodice Stevanović obratili predstavniku Sindikata srpske policije – sindikalne grupe Loznica, sa željom, da se javno zahvale kolegi vatrogascu-spasiocu Pavloviću, kao i svim drugim kolegama u MUP-u Loznica, koji svakodnevno, a ponekad rizikujući i svoje živote brinu o bezbednosti građana Loznice.

Kolega  Pavlović skromno odgovara da spasavanje građana nije samo njegova zasluga, već zajednički napor kolega iz vatrogasno-spasilačke jedinice i kolega iz PS Loznica.  Te večeri je bio van dužnosti, ali je na poziv kolega došao i dao sve od sebe, kao i proteklih  31 godinu , kad god je za tim postojala potreba.

Hvala kolegi Pavloviću, a hvala i porodici Stevanović, koja ume  da ceni i prepozna iskrenu odanost i požrtvovanost pripadnika MUP-a na izvršenju svakodnevnih zadataka.

Služba za informisanje SSP

Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.