Skip to main content

ССП у медијима

Наша објава фотографије колеге ватрогасца-спасиоца којем су, након целодневног рада на снегу и мразу, заледиле трепавице, изазвала је велику пажњу на већини медија у Србији и региону. Уз краће пропратне текстове пренели су наше речи написане уз ту фотографију, али и преносили су наше саопштење, текст: „Тачно је, патриотизам се не мери дневницама!!!

Један од неколико данашњих хероја!
Ватрогасац-спасилац из Ниша после целодневног спасавања завејаних људи на ауто-путу!!!
Шта рећи за ово??? Да ли постоји новац којим се могу платити ови болови, ова пожртвованост и хуманост?
Господо политичари, он није отишао ради фотографисања, као што то ви чините – он је само радио свој херојски посао!!!

Линкови на неке од медија који су пренели нашу вест:

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=01&dd=07&nav_category=12&nav_id=1217779

http://www.prva.rs/vesti/info/108459/heroj-sa-zaledjenim-trepavicama-spasavao-zavejane.html

http://rs.n1info.com/a219644/Vesti/Vesti/Spasilac-iz-Nisa-sa-zaledjenim-trepavicama.html

http://www.telegraf.rs/vesti/2552023-fotografija-dana-kako-izgleda-vatrogasac-posle-celodnevnog-spasavanja-ljudi-iz-vejavice

http://www.glavnevesti.com/srbija/1324713/Spasavao-zavejane-Heroj-sa-zaledjenim-trepavicama

Srbija: Spasavao zatrpane – heroj sa zaleđenim trepavicama (Foto)

Spasavao zavejane: Heroj sa zaleđenim trepavicama

http://www.vesti.rs/Vesti/Spasavao-zavejane-Heroj-sa-zaledjenim-trepavicama.html

http://aktuelno.net/vesti/srbija/Spasavao-zavejane-Heroj-sa-zaledjenim-trepavicama/c/2150492

Spasavao zavejane: Heroj sa zaleđenim trepavicama / FOTO

http://news.burina.net/news/spasavao-zavejane-heroj-sa-zaledenim-trepavicama-foto

http://www.rtvbn.com/3847740/heroj-sa-zaledjenim-trepavicama

http://www.alo.rs/ovaj-heroj-je-ceo-dan-spasavao-zavejane-kod-nisa/89975

http://www.bktvnews.com/info/drustvo/vatrogasac-spasilac-heroj-sa-zaledenim-trepavicama-foto/83093

http://etleboro.org/a/fde0d294814b5dce9106e1ed17e53126/srbija-spasavao-zatrpane-%E2%80%93-heroj-sa-zale%C4%91enim-trepavicama-foto

http://bljesak.info/rubrika/vijesti/clanak/vatrogasac-sa-zaledenim-trepavicama-heroj-dana-u-srbiji/182402

http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/on-je-ceo-dan-spasavao-zavejane-na-auto-putu-ovo-je-lice-vatrogasca-iz-nisa-zaledenih-trepavica-clanak-2623685

http://novi.ba/clanak/112933/nakon-cjelodnevnog-spasavanja-heroj-sa-zaledenim-trepavicama-foto

Niški vatrogasac sa zaleđenim trepavicama heroj dana u Srbiji

http://www.medio.rs/m/vesti/srbija/drustvo/heroj-on-je-ceo-dan-spasavao-zavejane-ovo-je-lice-vatrogasca-iz-nisa-zaledjenih-trepavica_143111.html

http://noizz.rs/noizz-news/toplo-srce-zaledenog-vatrogasca-miodraga-najveca-nagrada-su-mi-osmesi-na-licima/jzbpxnc

СПАСАВАО ЗАВЕЈАНЕ: Херој са залеђеним трепавицама

http://www.naslovi.net/2017-01-07/prva/heroj-sa-zaledjenim-trepavicama-spasavao-zavejane/19463752

http://www.6yka.com/novost/119290/srbija-spasavao-zatrpane-heroj-sa-zaledenim-trepavicama-foto

http://www.atvbl.com/otkriveno-ko-je-heroj-vatrogasac-sa-zaledenim-trepavicama-foto/

http://www.time.rs/c/6491298d13/spasavao-zavejane-heroj-sa-zaledjenim-trepavicama-foto.html

http://www.kragujevcani.rs/tag/zaledjene-trepavice/

Heroj sa zaleđenim trepavicama

http://scradar.com/najnovije-vesti/spasavao-zavejane-heroj-sa-zaledenim-trepavicama-foto/

Heroj sa zaleđenim trepavicama (FOTO)

http://magazin365.info/heroj-on-je-ceo-dan-spasavao-zavejane-ovo-je-lice-vatrogasca-iz-nisa-zaledjenih-trepavica/4263/

 

 

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

 

 

 

 

 

Рекордна заплена хероина на граничном прелазу Хоргош

ХОРГОШ – 19.12.2016. године на граничном прелазу са Републиком Мађарском заплењена је рекордна количина од 39,4 кг хероина од стране полицијских службеника Станице граничне полиције Хоргош.

horgos-1Приликом редовне контроле на излазу из земље у зеленом контролном пролазу, намењеном путницима који немају ништа за царињење, у понедељак заустављен је аутомобил марке „нисан“ албанских регистарских ознака, којим је троје албанских држављана, чланова породице, путовало из Албаније ка Мађарској. Одличном проценом колега аутомобил је издвојен за детаљну контролу, па је најпре у поду испод патоснице испред сувозачевог седишта примећена метална плоча која није фабричка. Када је скинуто сувозачево седиште и отворена поменута накнадно уметнута плоча, у шупљини пода возила је уочено пет пакета обмотаних жутом лепљивом траком, који су обликом и начином паковања указивали на то да се ради о неком наркотику и један пакет беле боје такође сумњивог садржаја. Између пакета су се протезали жица и канап, чија намена у првом тренутку није била позната, те је с тога из безбедносних разлога даља контрола била обустављена до доласка контра-диверзионе екипе МУП-а, док су колеге СГП Хоргош обезбедиле лице места. Албански држављани су лишени слободе и одређена им је мера задржавања до 48 часова након чега ће уз кривичну пријаву бити предати Вишем тужилаштву у даљу надлежност. Очито се ради о опојном средству намењеном тржишту Европске уније чија улична вредност износи више милиона евра.

horgos-4 horgos-3

Синдикат српске полиције жели да истакне овакве резултате колега који професионалним радом, личним залагањем и дубоком свешћу огромне већине запослених у Министарству унутрашњих послова када је у питању борба против свих облика криминала доприносе безбедности Републике Србије, региону али и земљама ЕУ, што представља сатисфакцију за даљи рад. Сигурно да се овакав однос према раду може окарактерисати дубоким патриотизмом и да запослини не мере ниво патриотизма висином дневнице. С друге стране свакако да је непоходно и потребно пре свега да би се одржао висок ниво мотивације за рад, али и подстицај на друге запослене како би имали високе резултате рада,  адекватно наградити запослене који су допринели овом историјском резултату када је у питању заплена наркотика на граничном прелазу Хоргош.

Служба за информисање ССП
Бобан Ђорђић

 

 

Стразбур досудио веће одштете

Преносимо вам текст објављен у дневном листу „Политика“, 23.10.2016. године. Захваљујемо ауторки Александри Петровић на овом тексту који буди наду свима нама који на правду чекамо скоро целу деценију.

Стразбур досудио веће одштете

Европски суд за људска права у Стразбуру досудио је од 1.500 до 2.800 евра одштете грађанима Србије који су због предугог трајање суђења од Уставног суда „добили” одштете од 300 до 600 евра. Реч је о пресуди у предмету „Савић и други против Србије”, где је осморо наших грађана тужило државу због тога што су њихови кривични и парнични поступци пред нашим судовима трајали између седам и девет година.

– Реч је о предмету у којем је Европски суд први пут испитивао висину накнаде нематеријалне штете због повреде права на суђење у разумном року. Европски суд није образложио зашто сматра да су износи које је досудио Уставни суд Србије мали – каже мр Наташа Плавшић, заступница Србије пред судом у Стразбуру, која је изнела ове податке на саветовању судија у Врњачкој Бањи.

„Да ли се досуђени износ може сматрати разумним, мора се ценити у светлу свих околности предмета. То укључује не само трајање поступка, већ и вредност досуђеног износа у светлу животног стандарда у држави о којој је реч. Суд сматра да се досуђени износи не могу сматрати довољним, нити да представљају одговарајуће обештећење за претрпљене повреде. Суд закључује да је у конкретним случајевима дужина поступка била претерана и није испунила захтев разумног рока”, наводи се у пресуди Европског суда, која је објављена на српском језику у најновијем броју „Правног информатора”.

Четири становника Чачка добила су у Стразбуру по 1.500 евра на име нематеријалне штете и трошкова поступка, док им је Уставни суд Србије досудио само по 300 евра, за исту ствар – повреду права на суђење у разумном року. Тужилац из Футога добио је 2.500 евра, а Уставни суд му је досудио 400 евра. Савић из Смедерева, по коме овај предмет и носи назив „Савић и други против Србије”, добио је од Стразбура 2.200 евра, а од Уставног суда само 400. Највећи износ од 2.800 евра досуђен је у Стразбуру житељки Ужица, која је у Београду од Уставног суда добила 300 евра.

Они су своје поступке пред судовима у Србији започели 2004, а Уставни суд им је одштете досудио 2014. године. Тада су искористили могућност да туже Србију због повреде права на правично задовољење, према Конвенцији за заштиту људских права и основних слобода.

Европски суд је пресудом наложио Србији да одштете исплати у року од три месеца, у динарима по важећем курсу, а у случају кашњења и камату. У пресуди је напоменуто да досуђени износи буду „умањени за све износе који су можда већ исплаћени на домаћем нивоу”. Србија нема могућност жалбе јер је пресуда Европског суда правоснажна.

Одлуке суда у Стразбуру биле су предмет расправе на саветовању судија у Врњачкој Бањи. Судије су нагласиле да одштете које досуђује Уставни суд нису мале и да нови Закон о заштити права на суђење у разумном року прописује да се оне могу исплаћивати у износима од 300 до 3.000 евра.

– Три стотине евра није мала одштета када је реч о Србији. Толико износи месечна плата шефа писарнице у Врховном касационом суду, који је дипломирани правник – рекао је Драгомир Милојевић, председник Врховног касационог суда.

Заступница Србије мр Наташа Плавшић каже да суд у Стразбуру нема неку одређену скалу када одлучује о висини одштета, али има став да води рачуна о економским приликама у држави из које је подносилац представке који тражи одштету. Због тога грађани Србије, за исте и сличне повреде права, добијају чак 30 до 40 одсто мање одштете од Холанђана или Немаца.

– Никако се не може рећи да је мало када грађанин Србије добије одштету од 400 евра. То су четири просечне пензије у Србији. Ако имамо више од милион грађана који примају пензије од 130 евра и ако имамо 730.000 незапослених у Србији, онда 400 евра није мала одштета. Све се то исплаћује од наших пореза, из буџета – каже за „Политику” мр Наташа Плавшић.

Сада пред судом у Стразбуру Србија има 1.000 до 1.200 предмета, а донедавно је тих предмета било 12.000.

– Ако имамо систем у својој држави, који ће заштитити грађане од неразумно дугих суђења, а сада га имамо јер судови раде по захтевима грађана због повреде права на суђење у разумном року, онда нема потребе да се иде у Стразбур – каже Наташа Плавшић.

Оштећени грађани вероватно ће рећи да у Стразбуру могу да добију више новца него у Србији. Пракса ће тек показати да ли се исплати ићи до Стразбура или остати овде.

Служба за информисање ССП

ССП на панел дискусији о сврсисходности трошењу новца у МУП!

Зрењанин, 29.09.2016. године, – У организацији невладиних организација Београдског центра за безбедносну политику и Друштва против корупције из Зрењанина, у хотелу „Војводина“, одржана је панел дискусија под називом „Како сврсисходно трошити новац за потребе безбедности грађана?“. На дискусији је учешће узео и Синдикат српске полиције. Представници ССП су били члан ГО Синиша Ћук и заменик председника синдиката Миле Лазаревић, који је уједно био и један од панелиста. Излагање су имали и Предраг Петровић, извршни директор БЦБП и Зоран Башић, директор ДРПКО, а модератор је био Владимир Ерцег истраживач БЦБП.

Велику пажњу присутних привукло је излагање Милета Лазаревића, у којем се осврнуо на студију случаја „Борбене патике без борбе“ (инспирисану управо нашим открићима и указивањем на нелогичности у јавној набавци обуће за полицијске службенике), навео још неке примере јавних набавки који изазивају противуречна мишљења и изнео виђење ССП о томе како обезбедити сврсисходно трошење новца у МУП-у, као и о месту синдиката у свему томе.

Његово излагање преносимо у целости:

На почетку бих хтео да организаторима панел дискусије – Београдском центру за безбедносну политику и Друштву против корупције, изразим захвалност што су нам омогућили да у њој активно учествујемо и на тај начин постанемо део овог пројекта, који би, по својој суштини, требало да представља интерес свих запослених у МУП-у. Због тога, иако овде учествујем као представник ССП, верујем да ћу на овом месту представљати и интересе других синдиката запослених у МУП-у, барем оног већег дела.

Како сам схватио, непосредан повод за ову панел дискусију је студија случаја „Борбене патике без борбе: анализа сврсисходности јавне набавке борбених патика у МУП Р Србије“ коју су реализовали аутори из ДРПКО-а.

Због тога би било целисходно да се, одмах на почетку, са неколико речи одредимо, са нашег становишта, према самој студији, дa укaжeмo нa њeнe дoбрe, aли и нa нeкe лoшe стрaнe.

Као што су аутори добро приметили, у МУП Р Србије, за разлику од војске, не постоје усвојени стандарди за униформу, обућу и друге делове опреме, а који би, да постоје, омогућили потенцијалним произвођачима или добављачима да буду много раније упознати са ониме што се од њих очекује, какав се квалитет тражи и тако им дали више времена да се прилагоде захтевима.

Такође, не постоји дугорочни план набавке униформе и делова униформе и њихове замене, чиме би се плански омогућило да се на потенцијалним тендерима јави више заинтересованих клијената, а што би, по некој теорији, требало да допринесе компетитивности учесника на тендеру, односно квалитетнијој „роби“ коју нуде, а као крајњи резултат би требало да буде квалитетније опремање полицијског службеника. А то и јесте крајњи циљ – да се новац пореских обвезника, дакле запослених и у приватном и у јавном сектору, најбоље искористи.

Свакако да би томе у значајној мери допринело да МУП „изађе из ормара“ и да објави тачан број полицијских службеника којима је потребно набавити униформу, обућу и друге делове униформе, а „сакривање“ МУП-а иза „акта о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места“, који је, видите чуда, службена тајна пре свега за запослене, а онда и за јавност, а није никаква тајна за стране држављане који раде у Министарству, а нису у њему запослени, е то је тотални нонсенс. Морам нагласити да су у већини европских земаља систематизација радних места и број запослених у полицији јавно доступни.

Међутим, чак и да се објави тачан број униформисаних полицијских службеника, нисмо сигурни да би то било довољно. Јер, да ли сви униформисани полицијски службеници треба да имају борбене патике?! Шта је са обичним плитким ципелама? Да ли је иста обућа потреба, рецимо саобраћајне полиције и јединица за специјалне намене, те специјалистичке јединице и Жандармерије? Тек кад се дође до тих одговора, тек онда можемо говорити о планској набавци и занављању униформе и делова униформе?

Аутори студије су добро приметили да је цена коју је „Гепард“ понудио на тендеру неуобичајено ниска и да су постојали предуслови да се због тога њихова понуда одбије. И ми у ССП смо то благовремено приметили, јер сматрамо да се за тај новац не може добити квалитетна борбена патика која испуњава светске стандарде, па није то ни понуда „Круника“ која је нешто виша, али можете ли замислити на какву бисмо осуду из самог руководства МУП-а али и једног дела јавности наишли да смо на то указали. Било би то у смислу: „Види незадовољника, до јуче нису имали ништа, сада им се даје ново и опет су незадовољни“. Не дај, Боже, да смо рекли (иако нас то нико није ни питао): „Хоћемо Хај-текову (Hi-Tech) обућу, какав „Гепард“, какав „Круник“, каква „Сандра-Корпико“, какви бакрачи!“

Овиме сам желео да истакнем неке добре стране поменуте студије ДРПКО-а.

Међутим, тешко је не приметити да поменута студија у истраживачком делу није умногоме одмакла од онога што је ССП  урадио још почетком 2015. године.

Као што се из ње да видети, највећа разлика је у томе што је ДРПКО успео да од МУП добије податке о извршеним лабораторијским контролама током 2014. године (узгред, будиречено, и ССП је покушао то исто, али су надлежни у МУП одбили да то учине, што јасно указује на једну другу врсту проблема, а то је да МУП, из само њему знаних разлога, одбија да комуницира са својим запосленима, који су директно заинтересовани за предмет набавке, али је био принуђен да ипак пошаље поменуте извештаје „ван куће“). Ово, дакако, указује на потребу постајања организација из области цивилног сектора попут БЦБП-а и ДРПКО-а, јер се без њих не би дошло до ових извештаја који потврђују наше почетне сумње да није било праве контроле квалитета обуће, да није било међуфазне контроле, да не постоји записник о квалитативној контроли примљене робе у МУП-у, као и неке друге сумње а што потврђује и подношење кривичних пријава против неких одговорних лица у МУП-у.

Сам наслов студије случаја: „Борбене патике без борбе: анализа сврсисходности јавне набавке борбених патика у МУП Р Србије“, није одговарајући, јер се бави само делом набавке борбених патика, и то оном која је везана за фирму „Гепард доо“, а набавка је у истом периоду вршена и преко фирме „Круник доо“ из Београда, а да не спомињемо фирму „Сандра-Корпико“ из Пожаревца чија се обућа појављује у магацинима МУП, а да нема ниједног податка о томе да је она учествовала на тендерима.

Остаје због тога мало горак укус у устима због чињенице да се аутори студије нису потрудили да додатно расветле чињеницу да је „Круник“ у време расписивања тендера, према јавно доступним подацима из АПР-а, имао само једног запосленог, те је зато у самом старту било јасно да се ради само о посреднику у набавци борбених патика. Или можда и није јасно, али је у сваком случају требало показати мало већу иницијативу у разјашњавању свих околности с тим у вези.

Према неким директним, провереним сазнањима, у појединим кутијама са борбеним патикама, налазиле су се декларације и „Круника“ и „Сандре“. Да ли то значи да је „Сандра“ пласирала у МУП своје производе преко „Круника“?! Ако је то тачно, да ли је „Круник“ био потребан као посредник? Ако то није тачно, како се обућа „Сандре“ појавила у магацинима МУП-а? Да ли постоји одговарајућа документација о провери квалитета ове обуће у лабораторијским условима? Да ли је у овом случају било све у складу са словом закона? Ако јесте, да ли је баш било у духу закона?

Све су то питања на која заслужујемо одговор. И ми запослени, али и целокупна јавност.

Из објективних, али и из субјективних разлога: недостатак стручних људи, решавање неких унутрашњих проблема који су нас погодили управо у време када се појавила ова „проблематика“ око набавке униформе и делова униформе, ССП није био у могућности да се овоме посвети на жељени начин, али мислимо да смо, с обзиром на горе изнете околности, довољно учинили и „дали довољно материјала“ да неко други настави тим путем, што на жалост, није искоришћено у довољној мери.

Да не говоримо о томе да је ово била прилика да се читава набавка униформе, борбених патика и чарапа обједини у једну целовиту студију, јер би се тиме могао постићи већи ефекат.

Сада бих се вратио на саму тему ове панел дискусије – Како сврсисходно трошити новац за потребе безбедности грађана. Одговор је за нас једноставан: стручним, професионалним и домаћинским односом према повереним дужностима и обавезама, што би требало да важи за све оне који су укључени у процес јавних набавки у МУП-у. То подразумева идентификовање потреба, дугорочно и средњорочно планирање, утврђивање механизама контроле.

За нас као чланове синдиката је веома важно питање да ли синдикати у МУП-у могу имати улогу у планирању јавних набавки и да ли синдикати у МУП-у могу имати неку улогу у механизмима контроле јавних набавки. Одговор на оба ова питања је : ДА, синдикати у МУП-у, без обзира на њихов статус да ли су репрезентативни или не, могу и морају имати своју улогу, како у планирању јавних набавки, тако, а можда и више, и у контролним механизмима. Мишљења смо да у прилог овоме говоре управо наше активности у вези са набавком униформе, обуће и чарапа и другим деловима униформе. Да није било нас, при томе не мислим искључиво на ССП, већ на синдикате у полицији уопште, тешко да би запослени у МУП-у могли да нађу икога ко би заступао њихове интересе пред послодавцем у вези са спорним набавкама, тешко да би ико за њих сазнао, а тиме и за очите системске недостатке у планирању јавних набавки и контроли читавог процеса.

Наравно да смо свесни чињенице да ни синдикати у МУП-у нису Богом дани па да је за све потребна њихова сагласност, јер нити су увек и у свему довољно стручни, нити су сви увек добронамерни. Ипак, мишљења смо да све оно што се односи на стандард запослених може бити предмет инетересовања синдиката, а то је, у суштини, све оно где се троши новац пореских обвезника. Свако трошење новца неминовно утиче на наш стандард – у позитивном или у негативном смислу. Наравно да сми ми заинтересовани да сваки потрошени динар допринесе побољшању нашег стандарда, а не да у томе назадујемо.

Класичан пример за то је управо наведена студија случаја. Ко у Министарству може бити заинтересованији од полицијског службеника?! Ко ће проводити целокупно радно време у униформи, ко ће стајати на киши више сати, ко ће користити оне смешне чарапе које смо добили ако не он – полицијски службеник. Зато сматрамо да имамо право да будемо део контролног механизма када је у питању набавка ове врсте робе. И имамо право да кажемо: „Од новца пореских обвезника купили сте и дали сте нам смеће. На тај начин сте преварили и нас и њих.“

Ко нам може забранити, и који би нормални ум био против тога, да се интересујемо када је у питању јавна набавка тих чувених ланча пакета, у конкретном случају фирме СЗТР „Ђурђевић“ из Пећинаца. Да ли неко мисли да треба да аминујемо то што су нам на терену даривали свакакво ђубре, уцрвљале месне производе, одвратног изгледа, мириса и укуса, и то без икаквог тендера. Не, ми то нећемо учинити. И опет је потрошен новац пореских обвезника. А онда нам појединци приговарају како, ето, нисмо задовољни, а добијамо храну за бадава. Не, ми не добијамо храну, углавном добијамо нешто што ни пас не би могао да поједе.

И опет, баш на нашу иницијативу, након јавног указивања на сајту ССП, министарство је формирало комисију која је након узорковања и контроле хране на терену, донела одлуку о промени добављача. Посебна занимљивост је то да ни за „Ђурђевића“ нема трагова да је уопште учествовао на тендеру.

Као што видите, ово су више него очигледни примери, где су синдикати као представници запослених довољно стручни и могу и морају имати своју улогу у контролним механизмима. Ми ћемо се за то борити и тражићемо подршку целокупне јавности да ту улогу и добијемо, да је нико не може оспорити.

Постоје и неки други случајеви, где, наравно синдикати уз одређену меру опрезности, могу, до неке границе имати своју улогу. Најбољи пример за то је набавка неколико вишенаменских оклопних возила „Лазар 3“, оклопних возила „М-11“ и „М1-5“-укупно 20 таквих возила, с тим што ће до Нове године у Полицији бити у употреби шест „Лазара-3“ (барем су такве информације пренели неки медији, док други наводе различите цифре). Није на нама да дајемо квалификовану оцену да ли та војна возила одговарају потребама МУП-а, али свакако имамо право да знамо колико је таквих возила набављено, колика је њихова укупна цена, да ли је њихова набавка била предвиђена планом набавки за ову годину. На страну у овом тренутку, незваничне изјаве појединих лица из састава оних јединица које ће ова возила користити, а који су нам рекли да је набавка „Лазара“ несврсисходна. Остаје нејасно ко је то платио и из којих извора? Наравно да се и у овом случају ради о утрошеним огромним средствима из буџета.

При томе припадници тих истих специјалних јединица раде опремљени заштитним прслуцима са, углавном истеклим роком, трајања, а при извођењу гађања немају сви ни основна средства заштите као што су антифони на пример. Поново се ограђујем, јер нисам довољно стручан за ову област, али се питам шта је био приоритет за набавку – возила или основна средства заштите живота и здравља запослених.

Желим овом приликом да истакнем још један проблем који не мора имати директне везе само са овим случајем. Још од времена Слободана Милошевића, када је полицијски службеник поднео највећи терет рата на КиМ, независно од тога ко је био на власти, српски полицајац је у више наврата био принуђен да се из полицајца трансформише у војника и обратно. Све то остављало је негативне последице, тако да је и искусним старешинама понекад веома тешко да руководе јединицама које у свом саставу имају овакве људе, јер иако ова два посла изгледају слично, а нарочито ако је неко схватања да је „униформа-униформа“, они се у великој мери разликују. То се, наравно, дешава и данас, посебно у неким јединицама специјалне намене, када поједини полицијски службеници у неких 10-ак дана треба да се трансформишу из полицајца у војника и обратно.

У том контексту сматрамо да имамо право да поставимо питање шта ова набавка „Лазара“ значи, да ли то значи да ће опет неко морати да из улоге полицајца пређе у улогу војника?!

У неким другим областима је још теже одредити место и улогу синдиката у контролним механизмима и ми смо тога свесни, посебно зато што знамо да немамо довољно стручних људи за те области.

Задржаћемо се овом приликом на информационим технологијама. Свакако да синдикати неће одређивати правац и развој информационих технологија у МУП, а чињеница је да би тај развој требало да допринесе општем добру запослених у МУП-у и општој безбедности грађана. У зависности од плана и програма даљег развоја, као и расположивих средстава из буџета, зависиће и брзина тог развоја као и набавка потребног „хардвера“ и „софтвера“. Кад је у питању набавка „хардвера“ ситуација је можда нешто једноставнија што се тиче контроле набавке, али је много незгоднија ситуација са набавком „софтвера“. Синдикати тешко да могу ту на било који начин арбитрирати и давати квалификоване оцене, али свакако могу имати своје место и улогу, па макар и постављањем питања.

У овом тренутку, можда и најинтересантније питање, је у којој мери се користе сами капацитети МУП-а за прављење одређених апликација, односно софтвера, тј. колики су, у новцу изражени, резултати МУП-а у овој области, а колико је новца потрошено на ангажовање спољних сарадника. То отвара и питања да ли се и за овакву врсту набавки увек расписују тендери или се понекад ради без њих. Како то уопште функционише? Зашто нам се раније дешавало да поједини, добро котирани и перспективни стручњаци, носиоци послова, одлазе из МУП-а, да би се касније, као упосленици приватних фирми (ко је заборавио „Лутру“ и друге фирме бившег министра Михајловића), „враћали“ у МУП и за много веће новце обављали као приватници исти посао у МУП-у? Каква је ситуација у том погледу данас? Зашто се, а пракса тако показује, на уштрб одељења за развој форсира одељење за логистику? Колико се пута, нпр. од 2000. године, увећао састав логистике, а како изгледа данашњи „развој“ у односу на тај период? Какви су тренутно место и улога у МУП-у одељења за развој информационих технологија?

У одговору на ова и бројна друга питања која сам овом приликом поставио, крије се и одговор на питање: Да ли се у МУП-у сврсисходно троши новац?

Ако бих ишта могао да додам било би то да због лошег планирања и трошења буџета, те пробијања одређених трошкова у јавним и тајним набавкама, због непланираних увећаних трошкова услед мигрантске кризе, трошкова организације обезбеђења високоризичних јавних скупова, данак на крају сноси тај исти обични полицијац, који ради мокрих ногу, ком ускраћују право на реалну дневницу, практично му укидају накнаду за путне трошкове, забрањују награђивање и слично.

Што се тиче питања: Како се несврсисходно трошење новца у МУП одражава на безбедност грађана? – могу рећи само следеће:

Само добро психо-физички спреман, добро обучен и добро опремљен полицајац, може бити гарант безбедности штићених лица и објеката и грађана уопште.

Служба за информисање ССП

Код шефа „испливао“ украдени пиштољ!

Поводом текста који је јуче објављен у дневном листу „Ало“ под насловом: МУТНЕ РАДЊЕ У БЕОГРАДСКОЈ ПОЛИЦИЈИ: Код шефа „испливао“ украдени пиштољ!, неопходно је појашњење. Наиме, ССП сазнаје, из прве руке, да се никако не ради о полицијским службеницима Полицијске управе за град Београд, нити неком „шефу“ у тој управи. Поуздано знамо да се ради о начелнику једног Одељења које формацијски припада истоименом Сектору при седишту МУП. Дакле наведени „љубитељ ватреног оружја“ није радник ПУ за град Београд, те је тај текст непотребно бацио сенку на ту управу у целини.

Ради потпунијег увида у инцидент преносимо цели текст са сајта „Ало“, објављеног у потпису Е.С.


Радник једне београдске полицијске станице пријавио је прошле недеље својим колегама да му је обијена службена касета и да му је украден службени пиштољ! Случај је добио на тежини када је нестало оружје без икаквог објашњења и мимо процедуре покушао да му врати његов претпостављени!

– Када је приметио крађу, позвао је дежурног полицајца и заједно су констатовали да је касета отворена. Једино што је недостајало из ње био је службени пиштољ. Одмах је направљен записник, који је предат писарници – објашњава саговорник „Ало!”.

Он истиче и да је механичар, осим записника, цео случај пријавио и инспекторима у подручној полицијској станици, који су започели истрагу како би утврдили ко је однео његово оружје.

nestanak-oruzja-1
– Како је истрага кренула почетком ове недеље, тако га је начелник одељења позвао код себе у канцеларију. Прво га је питао зашто је службени пиштољ држао у касети, а не код куће. Када му је одговорио да код куће није имао добре услове за чување и да је мислио да је оружје безбедно у службеним просторијама и службеној касети, шеф му је рекао да ће му вратити оружје. Међутим, није желео да објасни како се пиштољ нашао код њега, па су тада између њих почеле да севају варнице. Револтиран, механичар је одбио да преузме оружје, уз објашњење да није сигуран да пиштољ у међувремену није коришћен у криминалне сврхе. Тражио је да се испоштује процедура, а те речи су толико изнервирале његовог шефа да му је запретио да ће га он лично запамтити и уз псовке га избацио из канцеларије – препричава овај несвакидашњи догађај наш саговорник.

Механичар је цео случај представио и Одељењу за контролу законитости у раду у полицијској управи Београд и у Управи полиције.

Сви да врате оружје

Саговорник „Ало!” објашњава да су током НАТО бомбардовања и механичари запослени у полицији задуживали службено оружје. Тако је оружје задужио и механичар чији је пиштољ нестао из касете, јер је током бомбардовања био распоређен на Косову. Епилог ове афере јуче је добио још једну страну. Како сазнајемо, начелник је након овог скандала наредио да сви механичари дођу код њега и врате службено оружје.


Напомињемо да Синдикату српске полиције често стижу притужбе наших чланова али и других запослених на рад тог начелника и да ћемо скупљени материјал најпре уступити новопостављеној начелници у министарству, а уколико то не буде довољно, доставићемо га и Сектору унутрашње контроле МУП. Потребно је рећи да инциденти са тим господином нису почели у скорије време, већ да се његова осионост протеже неколико година уназад.

Текст у оригиналу можете да погледате на следећем линку: Kod šefa „isplivao“ ukradeni pištolj!

Служба за информисање ССП

Радна акција на Нештину

Нештин, 04.09.2016. године, – Када неко види полицијске службенике како преносе некакве ормаре, столове и друге ствари, најпре помисли на неку несрећу или природну катастрофу. Када види и жене полицајце да, у униформи, на том истом месту, перу прозоре и зидове на неком контејнеру онда је већ збуњен.

Али не ради се ту ни о каквој природној непогоди ради се о томе да су се колегинице и колеге на Граничном прелазу Нештин самоорганизвоали и кренули у радну акцију чишћења и сређивања објеката ради достизања минимума основних услова рада на својим радним местима.

За то што њихов радни простор изгледа баш као поприште неке ратне битке или природне катастрофе одговорност сноси послодавац. Такво стање запуштености директна је последица дугогодишњег одсуства било каквих улагања у те „мање“ граничне прелазе. Истине ради, доласком генерала Миленка Божовића на место начелника Управе граничне полиције ствари полако почињу да се мењају. Нама у синдикату су познати његови напори и колико енергије троши у настојању да обезбеди основне услове својим потчињенима. Али медаља увек има две стране. За другу, тамну страну заслужни су људи у Сектору за материјално-финансијско пословање и планирање буџета. Ти свемоћни благајници МУП господина Божовића не удостоје чак ни одговора. Хеј, једног генерала не поштују! Па како ће онда обичне полицјаце!

Наиме, иако је још пре пар месеци у МУП стигла донација од неколико контејнера за прелазе Нештин, Сот, Шид, Котроман… они и даље стоје нефункционални. А одговор је крајње прозаичан и очекиван: нема новца за опремање. Дакле, министарство добије донацију и не зна или не може да је искористи! Господа из Сектора за материјално-финансијске послове све што знају јесу речи – нема новца! А ми у ССП сматрамо да новца за те ствари мора да има, и да га има, али се користи на разне беспотребне ствари, на силне пројекте и путовања у иностранство. Поједини начелници у појединим службама више личе на туристичке раднике него ли на запослене у полицији! Колико само пенала плаћамо судовима и адвокатима по тужбама за ускраћивање права запослених!? А кажу да новца нема чак ни да уколне старе зарђале контејнере! Па нека зову било коју фирму за откуп секундарних сировина, па ће још и зарадити, јер ти објекти заиста нису ни зашта друго сем за старо гвожђе.

Поразна је чињеница да су контејнери само у Нештину колико толико оспособљени за боравак и рад, јер је једино на том граничном прелазу доведена електрична струја. Тако да је акција запослених, који су сами преносили и препакивали ствари, прали и сређивали радни простор, имала неког смисла, док на другим прелазима колеге такође могу да перу и чисте али у мраку. Но оно што је и ту рак-рана и баца прашину на све добро јесте чињеница да на том граничном прелазу Нештин нема основних хигијенских услова. Ту је текућа вода (па макар и само техничка), у 21. веку још увек мисаона именица  а запослени сањају лавабо и тоалет! А водовод је на само 2 километра далеко, али су та два километра непремостива препрека за МУП.

Када и да ли МУП уопште планира привођење намени и остале контејнере нико не зна. Да ли ћемо уопште испунити услове прецизиране уговором о донацији или ћемо доћи у опасност да донатор једноставно дође и покупи своје контејнере?! Синдикат српске полиције је увек био оштар критичар лоших потеза послодавца, али и конструктиван партнер спреман да помогне и финансијски када је то неопходно. Но ми сигурно нећемо преузети задатке и обавезе Министарства када је у питању обезбеђивање законом предвиђеног минимума услова рада. О заштити здравља запослених да и не говоримо!

Не можемо да пропустимо прилику и да се не осврнемо на  поново актулеизован проблем са службеном обућом. Сви смо сведоци катастрофално лошег кавлитета те обуће, сви су као нешто предузели, писане неке  кривичне пријаве против неких небитних ликова… Ал полицајцима су и даље мокре ноге. Колеге су на ГП Нештин и даље без воде, а на неким другим прелазима су и даље у распаднутим контејнерима. А све под изговором како „нема пара“! А да ли људско здравље сме да има цену? Која је то адекватна награда за колеге жандаре који су својевремено добили мишју грозницу због лоших услова рада? Нема је, господо из свемоћног сектора! Нема тог новца који ће деци заменити здраве мајке и очеве!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

За незаконито отпуштене полицајце са КИМ и даље има наде

Управни суд одељења у Нишу донео је пресуду 22.07.2016 године Број: ИИ-2 У. 15914/15 којом је, уважавајући тужбени захтев припадника МУП-а Р.Србије са територије АП КиМ, поништио Решење Жалбене комисије Владе Републике Србије број 118-00-00008/2015-01 од 25.05.2015. године о пензионисању  припадника МУП-а Р.Србије са територије АП КиМ.

Очекујемо да ће Жалбена комисија Владе Републике Србије овог пута уважити пресуду Управног суда одељења у Нишу и вратити наведене раднике у радни односу у МУП-у Р.Србије.

Ово значи да бивши радници МУП-а Србије са КиМ морају бити враћени у радни однос све док се не донесе ново, коначно решење о њиховом статусу.Тужба на решење Жалбене комисије Владе Републике Србије иначе је Управном суду уложена по други пут,јер је Жалбена комисије по првој пресуди Управног суда из 2015 године када јој је наложено да исправи неоправдано пензионисање радника МУП- а са КиМ-а буквално прекопирала своје првостепено решење о пензионисању радника МУП-а са КиМ-а,тако да је овом пресудом Управни суд потврдио само своју пресуду из 2015 године и пресуду у корист бивших радника МУП-а Р.Србије, с тим што сада Жалбена комисије Владе Републике Србије не би требало да има више аргумента да оспорава повраћај у радни однос радника МУП-а Р.Србије који су после ступања на снагу Бриселског споразума превремено пензинисани.

Подсећања ради, више од 1200 полицајца и радника МУП-а на Косову и Метохији је пензионисано 2013. године Уредбом Владе Србије, а након Бриселског споразума о безбедносним структурама.

Служба за информисање ССП

ГРАЂАНИ ГЛАСАЛИ: Полицајке су лепе, а жандарми не примају мито

Лепота и шарм су грађанима Србије прва асоцијација на жене у полицији , док њихове мушке колеге виде као корумпиране – са изузетком специјалаца и жандарма.

gradjani glasali2
Фото: Графички студио Блиц / РАС Србија

Наиме, како показује истраживање јавног мњења које је спровео Београдски центар за безбедносну политику (БЦБП) на узорку од 1.000 пунолетних грађана, скоро половина грађана Србије сматра да припадници Специјалне антитерористичке јединице (САЈ) или Жандармерије нису корумпирани, што их сврстава у делове полиције који су најотпорнији на корупцију.

Највеће поверење жандарима и специјалцима указали су грађани који нису завршили средњу школу: 64 одсто њих сматра да у овим јединицама нема корупције. Сличног су става и млади од 16 до 29 година – више од половине њих мисли да специјалци нису корумпирани. Нема велике разлике ни у ставовима мушкараца и жена.

Три су могућа разлога због којих постоји позитивна слика о специјалним јединицама полиције, истиче истраживач БЦБП Саша Ђорђевић, који је и координатор пројекта „Пулс интегритета и поверења у полицију на Западном Балкану: ПОИНТПУЛСЕ“.

gradjani glasali1
Фото: Графички студио Блица / РАС Србија

У последњих годину дана није било ниједне корупционашке афере са жандармима или специјалцима. У медијима се показују позитивно, као чувари граница у избегличкој кризи или као неко ко решава кризне ситуације у последњем тренутку. Грађани нису толико у директном контакту са припадницима специјалних јединица, као на пример са саобраћајцима који су већ традиционално према истраживањима у последње четири године најкорумпиранији део полиције – истиче Ђорђевић.

Остале полицијске јединице, међутим, грађани углавном виде као корумпиране, показује истраживање. Укупно 14 одсто грађана истиче корумпираност, 12 одсто истиче храброст и смелост, а љубазност, срдачност и пријатност су на трећем месту (9 одсто).

Најчешће асоцијације грађана Србије на жене у полицији су лепота, добар изглед и шармантност. Ово су атрибути које је навело чак 19 одсто грађана. Ипак, грађани су као асоцијације на полицајке наводили и храброст, смелост, срдачност, а професионализам и поштење у мањој мери.

„Овакви резултати истраживања нам поручују да грађани још имају представу да је посао у полицији мушка професија, те жене у овој професији сагледавају на основу физичких, а не професионалних атрибута.“ – закључује Ђорђевић.

Равноправност приоритет

„Због овакве слике полицајки и полицајаца, један од приоритета Министарства унутрашњих послова треба да буде професионализација полиције која је подједнако равноправна за мушкарце и жене, и јачање унутрашње контроле“, сматра Саша Ђорђевић из Београдског центра за безбедносну политику.

Чланак у оригиналу можете погледати на следећем линку:

http://www.blic.rs/vesti/hronika/gradjani-glasali-policajke-su-lepe-a-zandarmi-ne-primaju-mito/km7h38y

Служба за информисање ССП

Стара Пазова: Тест интегритета у реалним условима!

О корупцији у полицији, о непоштеним полицајцима, о сумњивим радњама полицијских службеника надугачко и нашироко се пише и кад има основа, а још чешће када нема. Очас посла се од муве направи магарац, ал шта да се ради… Нормално је да су полицијски службеници по природи посла у жижи пажње јавности, па се сваки, и најмањи, пропуст или недозвољена радња посматрају под посебним светлом. Али оно што није нормално и никако не може да буде добро јесте ћутање медија и јавности, али често и наших старешина и високих функционера МУП-а, у ситуацијама када наше колеге итекако заслужују јавне похвале и награде.

Као илустрацију тога имамо догађај од пре пар дана када су двојица наших колега, практично, у реалним животним условима, положили тај фамозни тест интегритета који нам „обећавају“, а којим нам у ствари прете, већ месецима. Двојица наших колега, Перо Мартић и Горан Бако, саобраћајни полицајци у Полицијској станици Стара Пазова, приликом рутинске контроле у Новим Бановцима, зауставили су возило „мерцедес“ којим је управљало лице познато по насилничкој вожњи и вршењу разних прекршаја. Уместо докумената, затражених на увид, то лице из џепа вади извесну количину новца и нуди га полицајцима у замену за алкотест. Након што су одбили мито и позвали га да изађе из возила, лице додаје гас и уз салву увреда и сочних псовки одлази са лица места, бежећи преко Батајнице и Нове Пазове. Након краће потере лице је успело да побегне, али је након неколико дана пронађено и приведено. Дакле, имали смо класичан пример теста интегритета на делу – полицајци Мартић и Бако су одбили понуђени мито и то на месту и у време идеално за „муљање“.

Оно што даје додатну ноту овој причи, и буди наду међу нама полицајцима, јесте реакција дежурног тужиоца који је, након консултација са начелником полицијске станице Лазићем, наведеном изгреднику одредио притвор до 30 дана, квалификујући његово понашање као извршење два кривична дела – давања мита службеном лицу (чл.368 КЗС) као и ометање службеног лица у вршењу послова безбедности (чл.23 ст. 1 Закона о ЈРМ). Никако не желимо да изоставимо од похвале надлежно тужилаштво које је спровођењем закона, показало да је могућа непристрасна примена закона нарочито када су жртве полицијски службеници чиме се недвосмислено шаље јасна порука свима – с једне стране полицијским службеницима да неће бити глинени голубови, да их држава уколико извршавају своје задатке у складу са законом штити, док с друге стране сви који се не буду либили да на овакав или било који други начин изврше прекршај, односно кривично дело према службеном лицу треба да знају шта им следи. Надамо се да ово неће бити један од усамљених случајева одређивања притвора када су оштећени полицијски службеници и да се са таквом негативном праксом трајно престало.

Синдикат српске полиције јавно похваљује колеге Перу Мартића и Горана Бака јер су показали завидан ниво личног и професионалног интегритета, а старешине из ПС Стара Пазова и ПУ Сремска Митровица позивамо да изнађу начин и колеге адекватно награде.

Служба за инфомисање ССП
Миле Лазаревић

Апарат који живот значи

Повишен крвни притисак честа је појава у полицијској професији. Ова појава је готово по правилу пратећи симптом у оквиру психосоматских поремећаја код полицијских службеника различитих линија рада. Уколико се благовремено не открије и не започене лечење, хипертензија може попримити хронични облик и битно угрозити здравље полицијских службеника.

С тим у вези, 2Синдикат српске полиције је, на предлог и у сарадњи са психологом ПУ Зајечар, а у циљу заштите и унапређења здравља полицијских службеника, обезбедио апарат за мерење крвног притиска како би се стекли услови да се ова учестала појава открије благовремено и да се, на тај начин, правовремено започне се са лечењем. Тако ће сада сви полицијски службеници бити у прилици да преконтролишу крвни притисак у Полицијској управи и на тај начин заштите своје здравље.

Између осталог, Синдикат је обезбедио је и апарат за мерење шећера у крви, тако да су се стекли услови за праћење и контролисање и ове здравствене промене у самој Полицијској управи.

                                                                                          Председник СГ Зајечар
  Игор Стојадиновић