Policijska profesija je jedna od najtežih na svetu dok policijski poziv za većinu ljudi koji žele da postanu policijski službenici znači mogućnost da svoja znanja i veštine primenjuju u cilju spašavanja i zaštite ljudi i imovine od raznih tipova ugrožavanja koja se događaju svakodnevno. Da bi neko mogao uspešno obavljati sve poslove i zadatke koji se pred njega postave i sa kojima se u karijeri susreće pre svega mora da voli profesiju i da obavlja posao iz ljubavi. Ujedno mora da voli zemlju u kojoj živi ali i sve građane koji prebivaju ili borave u njoj. Jednom rečju mora biti humanista! Zbog toga neretko kažemo da služba bira čoveka, a ne čovek službu.

O kakvom pozivu je reč izlišno je govoriti. Svakodnevno maltene na svakome ćošku svakoga grada, države, kontinenta svedoče priče o herojskim delima policajaca koji štite i nalaze se u službi građana u svojoj sredini uz realni rizik da daju ono što je najvrednije – život, za bezbednost zajednice i pojedinaca koji žive u njoj.

Ista ta zajednica zna biti veoma nemilosrdna prema svojim policajcima. Postoje brojne činjenice koje govore o tome. Narod je najbolji sudija, nekada ima pravo nekada pogreši ali sigurno da je ogroman teret na svakome pojedincu da nas narod ne osuđuje već hvali, ceni i poštuje! 

Danas kada živimo u multikulturalnom društvu demokratski uređenom, gde su zajamčena prava svim građankama i građanima, moramo biti svesni i podvući jasnu crtu između ljudskog prava s jedne i ugrožavanja ljudskog prava s druge strane. Naime, sasvim je normalno i prirodno imati u jednom takvom šarenolikom društvu pripadnike policije raznih veroispovesti, nacionalnosti i tsl. Takvu šarenolikost smatramo bogatstvom zemlje u kojoj živimo, koja treba i mora da simbolizuje jednistvo i slogu, ali nikako bilo šta suprotno od navedenog.

Neki ljudi ne znaju za moral. Amoralnost nije kažnjiva, nju osuđuje zajednica ali nije inkriminisana pozitivnopravnim propisima.  Potpuno licemerno i neshvatljivno je odabrati policijski poziv u Republici Srbiji, a onda nipodaštavati istu tu državu i sve njene građane unoseći pri tome nemir i neslogu među ljude. To nikako nije odlika budućeg policijskog službenika. Trenutno imamo jednu takvu osobu na obuci za policijskog službenika u Centru za osnovnu policijsku obuku (COPO) u Sremskoj Kamenici, koja se nalazi na praksi u Policijskog upravi za Grad Beograd. Izvesna, Jovana N. M. (1996.) drznula se da najpre načini fotografiju na kojoj maloletnom detetu obučenom u narodnu nošnju Albanije sa albasnkom kapom na glavi tzv. „keče“, pokazuje kako da uz pomoć šaka i prstiju obe ruke načini simbol koji simbolizuje „veliku Albaniju“, te zatim objavi fotografiju na društvenoj mreži Fejsbuk. Inače fotografija datira od septembra prošle godine.

Apsolutno je nespojivo štititi građane i ustavni poredak zemlje Srbije dok se nosi uniforma i nalazi se na službenom zadatku, a van službe smejati se i izrugivati se državi i njenim građanima veličajući simbole i zagovarajući ideju o tzv. velikoj Albaniji. Ujedno, smatrajući da ta fikcija u svom sastavu treba imati, između ostalih teritorija drugih suverenih država, Kosovo i Metohiju sa delom Pčinjskog okruga (Preševo i Bujanovac). Dakle, teritorije koje pripadaju Republici Srbiji, odnosno državi u kojoj dotična treba da služi i štiti njenim građankama i građanima!

„Mi iz Sindikata srpske policije smatramo da ovakav stav pre svega ponižava sve zaposlene u Ministarstvu unutrašnjih poslova, zatim građane Republike Srbije i samu državu! Ovakva osoba nije dostojna da nosi uniformu policijskog službenika i od nadležnih u MUP-u ćemo tražiti da preduzmu sve nepohodne mere kako bi zaštitili čast policijske profesije“ istakao je Lazar Ranitović predsednik SSP-a u razgovoru sa novinarom lista „Informer“.

Služba za informisanje SSP
Boban Đorđić

Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.