Синдикат српске полиције ће свакодневно, у циљу изазивања јавне осуде и подизања нивоа заштите на раду, упућивати дописе и обраћати се јавности уз помоћ медија, и постављати питања премијеру Србије и надлежним лицима у МУП Србије, све до добијања конкретних одговора, односно предузимања конкретних мера у циљу смањења напада, повређивања и смртности полицијских службеника на дужности.
Свакодневно ћемо постављати десет питања:
1. Зашто полицајци у Србији не задужују, као личну опрему, лаке панцирне прслуке као превенцију од напада хладним и ватреним оружјем?
2. Зашто у сваком патролном возилу полиције, у пртљажнику нема два тешка панцира, шлема, наоружања са дугом цевима (пушке)?
3. Колико у полицији опште надлежности има исправних панцира, да ли су и коме додељени?
4. Шта је држава конкретно учинила, од предходних убистава полицајаца на дужности до данас, у смислу превенције и смањења смртности на дужности? Да ли је урађена анализа и који је закључак анализе? Шта је предузето и какви су резултати?
5. Шта је конкретно учењено на плану обуке и поступања у опасним ситуацијама? Да ли су донета упутства и правилници?  Да ли је обука за употребу ватреног оружја адекватна и какви су резултати?
6. Да ли су закони довољно добри? Да ли је потребна измена, како би се полицајцу у поступању дала предност, а не криминалцу као што је случај сада? Шта ће се конкретно учинити и који је крајњи рок?
7. Да ли министар, директор полиције, начелници управа, осећају одговорност због тога што запослени гину јер немају адекватну заштитну опрему или су недовољно обучени? Ко ће је спреман да сноси одговорност због тога?
8. Када ће јавно рећи шта су конкретно учинили да се смање напади на полицију, тешка повређивање и убиства? Односно, какви су резултати тог рада.
9. Ако су полицајци представници државе – по изјави премијера, да ли држава планира заштиту својих представника и стриктну примена закона? Када ће почети са кажњавањем криминалаца и насилника који за пример треба да служе осталима који ометају, спречавају или нападају полицијске службенике на дужности?
10. Да ли је можда став државе да јој је јефтиније и исплативије да плаћа одштете и сахране, него да улаже у професионализацију, стручност и обученост полиције?“
Подсећамо, у полицији се од обећања не живи – у полицији се од обећања постаје мртав херој!

 Број:  148и/012
Београд, 16.12.2012. год.

Портпарол и шеф службе за информисање
Синдиката српске полиције
Драган  Жебељан

Comments

  1. Ja sam nezadovoljna i nemam neko misljenje ni o mnogim policajcima. Jer se mnogi bave nevaznim stvarima.
    Mnogi su korupirani ma i u policijise radi sve i svasta kao i svuda.Treba debelo precesljavanje da se uradi. Samo ja ne vidim ko bi to mogao da uradi. Samo treba dici ruke od svega i gledati posla sa milocijom nemati pos;la. Ja vise ih nebi pozvala ma kada bi neznam sta biolo ne i ne.

    1. Поштована,
      Какав народ и држава таква и полиција, судство, здравство и све друге организације. То значи, какв народ, такве су јој институције и запослени у њима. Добро сте рекли, многи су са оне стране закона, многи су поштени и раде свој посао јер га воле. Многи су спремни да умру за Вас и вашу имовину. Многи су умрли за грађане и њихову имовину. Никада немојте сметнути с ума, да не постоје лоше професије, постоје лоши људи.
      А колико сте Ви добар човек, то знају Ваши ближњи. Ако би полицајац или лекар требао да процењује по Вашој струци или послу да ли сте вредни пружања помоћи, многи би већ одавно били покојни. Зато,како рече наш упокојени партијарх Павле “Будимо људи”, у тешким временима.
      Ја Вам искрено желим, да Вам никада не затреба помоћ полиције, а и ако је будете требали, да ће те увидети да су то људи од крви и меса, са осећањима и проблемима, као што их и Ви имате, и на крају да ће Вам пружити помоћ и са њима бити задовољни. Као што је то и велика већина људи.

  2. Србија је окупирана. И тачка.
    То значи да нема своју власт, а Окупатори јој ову сасвим сигурно неће вратити. Нису је зато узимали.
    Дакле:
    Нема наше владе, наше полиције, наше војске, нашег правосуђа, наше скупштине, наших партија, наше опозиције, па, ево, ни наше цркве.
    Слажем се да окупаторске службенике у улози премијера, министара итд. ваља свакодневно цимати, па, ако терба , тужити и самом окупатору… односно њиховом главном представнику, амбасадору Кирбију…
    И то би имало више сврхе од притиска на слуге.

  3. Одлична питања. Ја знам одговор на 10. питање: ” Јефтиније и исплативије је да се исплати 15000 евра и по 40 евра месечно док се деца тог полицајца школују, него да уложи милионе евра за обуку на нивоу МУП-а током две године, колико је временски предвиђен обухват дообуком”. Нажалост, паре, паре и само паре, а не човек.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.