ДАЛИ СМО СВЕ ОД СЕБЕ – АЛИ ЗАКОН О ПОЛИЦИЈИ ЈЕ И ДАЉЕ ЛОШ!

Без обзира на то што ће поједине предложене измене и допуне Закона о полицији побољшати уређење и организацију Министарства и услове рада запослених, а чему је својим предлозима допринео и ССП, другим изменама и допунама Закона о полицији се враћамо корак уназад. Такође, није дошло до измене одређених одредби закона које су веома неповољне по запослене и на чијој измени или брисању ће ССП наставити да инсистира. Прочитајте шта је добро, а чиме смо незадовољни, односно који су наши предлози уважени, а за које нам предстоји наставак борбе.

ДАЛИ СМО СВЕ ОД СЕБЕ – АЛИ ЗАКОН О ПОЛИЦИЈИ ЈЕ И ДАЉЕ ЛОШ!
Share Button

Током целе 2015. године указивали смо на озбиљне мањкавости тадашњег предлога новог Закона о полицији. Указивали смо то својим многобројним дописима МУП-у, указивали смо на то на јавним расправама организованим широм Србије. Наши предлози нису уважени. МУП је заступао тезу да је то најбољи Закон о полицији икада.

Међутим само два месеца по ступању на снагу, 5.2.2016. године, баш и МУП-а кренуле су приче о потреби измене тек усвојеног ЗОП-а. Сасвим сигурно да је на то утицало и наше подношење иницијативе Уставном суду за испитивање уставности и законитости више одредби новоусвојеног ЗОП-а.

Ипак, требало је годину дана да МУП са речи пређе на дела и да оформи радну групу која ће разматрати измене и допуне ЗОП-а.

ССП је са великим одобравањем и надом дочекао отпочињање овог посла и опет се врло активно укључио – што слањем предлога на више адреса у МУП-у, што у директним састанцима и то је био значајан искорак у односу на ранију праксу када нисмо имали ниједан састанак са представницима МУП-а у вези са изменама закона.

Од јуче је Предлог измена и допуна ЗОП-а на дневном реду скупштинске расправе. Без двоумљења, Синдикат српске полиције није задовољан свим предложеним измена и допунама Закона о полицији, пре свега изражавајући незадовољство тиме што је усвојен недовољан број наших предлога и примедби и посебно имајући у виду да је за наше неуважене предлоге наша аргументација њихове неопходности уважавана на састанцима са представницима МУП-а. Стиче се утисак да је „струка“ сагласна са нашим примедбама, али да није било воље да се оне имплементирају у закон.

Ево шта је похвално, а чиме смо незадовољни у предложеним изменама и допунама ЗОП-а:

  • Незадовољни смо што се полицијском службенику за време рада и боравка на терену у случају коришћења дневног одмора на терену или забране напуштања објекта смештаја, а што није прихваћен наш предлог да се на свеобухватан начин уреди питање рада и боравка полицијског службеника на терену, те тако избегне примена више законских и подзаконских прописа и депеша које се односе на рад и боравак на терену, те изједначе они који раде и бораве на терену, а нису припадници ИЈП састава, са онима који то јесу.
  • Незадовољни смо што, у том смислу, није прихваћено наш предлог да се утврде следећи коефицијенти за увећање зараде у случају рада и боравка на терену: 1) за сваки сат рада на терену – увећање плате у висини од 100% вредности радног сата основне плате; 2) за сваки сат времена проведеног на терену ван рада (дневни одмор), рачунајући и време проведено у путу до терена и натраг – увећање плате у висини од 50% вредности радног сата основне плате и 3) за сваки сат времена проведеног на терену ван рада (дневни одмор) где је полицијском службенику онемогућено напуштање објекта – увећање плате у висини од 70% вредности радног сата основне плате.
  • Похвално је што сте усвојили наш предлог да се бришу одредбе из члана 172. према којима запосленом радни однос престаје самим покретањем кривичног поступка за кривична дела која се гоне по службеној дужности или осудом за ма које кривично дело које се гони по службеној дужности или утврђивањем безбедносних сметњи.
  • Незадовољни смо што приликом прописивања услова за престанак радног односа по сили закона (члан 172) као услов предвиђена „казна затвора“, уместо „безусловна казна затвора“.
  • Изузетно смо незадовољни што нису прихваћени наши предлози за прописивање јасног правног основа за исплату регреса за коришћење годишњег одмора и накнаде за исхрану у току раду (топлог оброка).
  • Похвално је што се поред постојећих јединица у седишту Дирекције полиције поред постојећих, уврсте и Јединица за заштиту, чиме ће запослени у овој јединици добити сва права и обавезе које имају запослени у посебним јединицама полиције.
  • Добро је што се поред службених значки и службених легитимација полицијских службеника уводи и службена легитимација државних службеника која служи искључиво за идентификацију и доказивање својства државног службеника за рад у Министарству.
  • Похвално је да додавање новог члана 173а, којим је предвиђен изузетак од примене Закона о ПИО, где се уводи и право на старосну пензију пре испуњења општих услова за стицање старосне пензије полицијских службеника који наврши 45 година живота и 15 година рада на посебно сложеним, специфичним односно оперативним пословима који захтевају посебну обученост и психофизичку спремност.
    Министар одлуком утврђује организационе целине у којима се обављају или су се обављали описани послови.
  • Незадовољни смо „избором“ кривичних дела која се по свом карактеру таква да запосленог у МУП-у чине „недостојним“ за рад у МУП-у (члан 172). Посебно смо незадовољни што међу тим делима нема кривичних дела против полне слободе, најтежих кривичних дела против имовине, кривичних дела у вези са дрогом (…), а што је „уврштено“ кривично дело Насиље у породице, с обзиром на могућност злоупотреба у вези са овим кривичним делом;
  • Похвално је што је усвојен наш предлог и брисана одредба да се путни трошкови исплаћују само у оквиру општине рада и у износу до 25% нето просечне зараде у Србији (и та наша примедба је уважена), али смо незадовољни што није усвојен наш предлог да се запосленом путни трошкови надокнађују и онда када је актом јединице локалне самоуправе омогућен превоз запосленима без накнаде, а у случају када ред вожње није усклађен са временом доласка и одласка са рада запосленог.
  • Незадовољни смо што се прописује да запослени може бити трајно премештен на упражњено радно место без интерног конкурса у оквиру извршилачких радних места исте стручне спреме, а без сагаласности запосленог, јер се тиме даје неограничена могућност законитог шиканирања и мобинга запослених, које би могли „селити“ из једне у другу организациону јединицу.
  • Апсолутно смо незадовољни предложеним што је у случају привременог премештаја брисан услов писане сагласности запосленог, јер је управо институт „писане сагласности“ запосленог један од оних који запослене штити од самовоље и шиканирања руководилаца.
  • Незадовољни смо што се рокови за застарелост за покретање и вођење дисциплинског поступка продужавају са шест месеци на годину дана за лаке повреде службене дужности и са годину дана на две године за тешке повреде службене дужности.
    Наиме, укидањем хитности као једног од основних обележја дисциплинског поступка, губи се смисао и сврха кажњавања, јер сврха казне треба да буде да је запослени осети што пре, те да се ефикасношћу кажњавања на остале запослене делује превентивно, а овим предлогом се иде супротно од тога, заправо „подстиче“ се лењост дисциплинских старешина.
  • У вези са одредбама о тесту интегритета нису уважене наше примедбе да се већ законом морају јасно прописати заштитни механизми који спречавају злоупотребу тестова у пракси због личних, политичких или других интереса.
    Такође, потребно је разрешити и уредити неколико питања, међу којима су најбитнија: одлука о намени тестирања – превенција или сузбијање корупције; субјекат тестирања и концепт интегритета; обавештавање о тестирању – унапред или након; специјалност и обученост припадника СУК; независност и финансијска обезбеђеност; заштита података о личности; однос теста интегритета и кривичног поступка.
    Уз то, тест интегритета може бити само оруђе за превенцију корупције, а не да замени Закон о кривичном поступку и Кривични законик. Треба поставити јасну границу између тога када је крај теста и прелазак на предистражни поступак и да тај који одлучује о томе не може бити СУК већ искључиво јавни тужилац.
    Такође, тест интегритета се мора спроводити у сарадњи са Агенцијом за борбу против корупције.
  • Позитивно је формирање Фонда за солидарну помоћ, јер се ова важна правна материја за запослене диже на највиши, законски ниво.
    Међутим, незадовољи смо тиме, што ће се на предложени начин, помоћ исплаћивати САМО ДО ВИСИНЕ СРЕДСТАВА НА РАЧУНУ ФОНДА, што значи да у случају да се средства потроше пре краја године, они који поднесу захтев након тога право на солидарну помоћ не могу остварити. На тај начин би се извршила дискриминација међу запосленима.
  • Незадовољни смо због неуважавања нашег предлога да се пропише обавеза министра да донесе акт о процени ризика радних места у МУП-у и одлуку о минимуму процеса рада.
  • Апсолутно смо незадовољни неприхватањем наших предлога који се тичу употребе ватреног оружја, а посебно с обзиром на учесталост напада на полицијске службенике.
    Наиме, према садашњем законском решењу, полицијски службеник може употребити ватрено оружје практично само у случају НУЖНЕ ОДБРАНЕ и КРАЈЊЕ НУЖДЕ, тј. у истим оним случајевима у којима то могу учинити и сви грађани, па се поставља питање – у чему је смисао полиције?
  • Позитивно је што је предложеним изменама члана 175. предвиђено право на отпремнину и осталим запосленим у МУП-у, а не само за полицијске службенике, као што је то сада случај. Позитивно је и проширење права на накнаду у случају привремене спречености за рад у висини 85% основне плате, увећане за минули рад, и за остале запослене, а не само за полицијске службенике.
  • Незадовољни смо начином прописивања неспојивих послова и делатности, јер је остављено дискреционо право руководиоцу, без неких посебних критеријума, да да или не да одобрење за обављање одређених послова и делатности ван радног времена. Ово такође оставља велики простор за мобинг и самовољу руководилаца.
  • Незадовољни смо и тиме што није дошло до измене одредби које се односе на штрајк, јер се постојећим одредбама ово право практично онемогућава и због чега је ССП Уставном суду поднео иницијативу за оцену уставности и законитости одредби о штрајку.
  • Сматрамо лошим и што директора полиције на други узастопни мандат може поставити министар без јавног конкурса. Примедба је, најпре, принципијелна – зашто директора полиције изузимати из система постављања без спровођења јавног конкурса? Управо је смисао конкурса стварање здраве, такмичарске конкуренције из које ће „испливати“ најбољи и најквалитетнији. С друге стране, стављање у изглед директору да може добити још један мандат без конкурса неминовно води ка губљењу независности директора полиције у односу према министру и Влади, јер ће се он понашати на такав начин да се „не замери“ министру и Влади, чак и на уштрб МУП-а и безбедности грађана и државе, што је свакако лоше.

У прилогу су образложени предлози ССП-а који нису уважени од стране МУП-а. Neuvazeni predlozi SSP-a

ССП ће наставити борбу да они што краће време постану саставни део Закона о полицији.

Генерални секретар
Виктор Ратковић

Коментари:

Коментар

Морате бити пријављени да бисте оставили коментар Пријави се!