Policijska profesija jedna je od najmanje popularnih profesija, kako u svetu tako i u zemlji Srbiji. Često osporavana, najčešće ismevana, ali uvek dostupna kada je potrebna pomoć u nevolji.

Da li je neko od vas zamislio sebe u ulozi policajca? Čak i ako jeste, siguran sam da najčešće nema odgovore na mnoga pitanja, koja se neminovno nameću “čim se obuče plava uniforma”.

Da li imam svoj društveni status? Imam li pravo na privatni život i opuštanje vikendom u krugu porodice i prijatelja? Da li moja deca mogu da se nose sa činjenicom da im roditelje nazivaju “kerovima” zbijajući pritom šale, i slane i neslane?

Da, razumem, mnogi će reći “to je vaš izbor-sami ste birali profesiju, i niko vas nije terao da budete to što jeste…” I gle čuda, potpuno ste u pravu! Neko mora da radi i ovaj “okrutan policijski posao”… baš kao što ga mnogi od vas, po sopstvenom izboru, često silom i sa puno nelagodnosti i nezadovoljstva, rade kod svog gazde ili poslodavca. Samo, vaš posao je vaš i “zaključan iza sedam brava”, i nije predmet  stalnih kritika, osporavanja, grdnji, provokacija. Moj izbor je protkan tradicionalnim vaspitanjem i željom da budem taj koji će svojim životom štititi druge od svih izazova, od lopova i kriminala, od napasnika i siledžija, od poplava i požara, od neprijatelja… Kada sam počinjao verovao sam u ovo, danas posle 20-tak godina staža u MUP-u sam ubeđen da sam   bio u pravu.

U nedelji za nama moje kolege su po ko zna koji put ponovo dospele u žižu interesovanja, puneći pritom novinske stupce i udarne vesti elektronskih i tv- medija. Povod “ovakvoj popularnosti PLAVACA“ leži u njihovoj intervenciji protiv naroda, tokom i nakon protesta građana u Beogradu, u zgradi RTS-a, i ispred zgrade predsedništva R.Srbije. Da budem iskren, po ko zna koji put sam se osetio ponosnim što sam pripadnik MUP-a, jer su moje kolege još jednom dokazale i pokazale šta znači profesionalizam, odlučnost, humanost i iznad svega zaštita života, imovine i ustavnog poredka. Mi smo samo radili svoj posao, strogo po pravilima službe i zakonima R. Srbije, želeći po svaku cenu da izbegnemo uvlačenje  u sukobe i podele, da svojim sugrađanima, komšijama, rođacima, prijateljima omogućimo da mirno protestuju, da u onom opštem metežu pre svega zaštitimo živote, imovinu i naravno svoje živote. Naš posao zahteva vrlo često i primenu represivnih radnji koje su definisane zakonom i vrlo često nam se ne dopada to što radimo, ali naš je zadatak jasan BEZBEDNOST ZA SVE I NA PRVOM MESTU.

Duboko poštujemo i cenimo vašu rešenost da protestima iskažete vaše nezadovoljstvo. Legitimno je pravo svakog od nas, da ima svoj stav i mišljenje u vezi sa aktuelnim dešavanjima u zemlji i okruženju, dokle god su oni u dostojanstvenom i ljudskom  obliku, bez ugrožavanja slobode drugih i bez ataka na živote i imovinu. Da li ste ikada razmišljali o tome, da  se vama desi situacija da vam grupa od 50 do 100 ljudi upadne u kuću, na radno mesto, i da od vas zahteva da im bez pogovora ispunite određene zahteve, a da pritom nigde nema policije. Od koga bi ste tražili zaštitu? Kakvu bi sliku poslali svetu, ako bismo se povukli i dozvolili da se nečije pravo ili nečija sloboda ugrožava? Policija je postupila u skladu sa svojim ovlašćenjima, izuzetno profesionalno sa visokim stepenom tolerancije prema građanima na šta smo svi mi veoma ponosni. Iako su mnogi od nas u momentima primene ovlašćenja grubo i bezobzirno vređani, šikanirani, gađani i tučeni, nismo dozvolili da budemo ispravocirani i podlegnemo atmosferi linča i anarhije.

Policija nije  pretorijanska garda i kamarila koju podjednako svojataju i vlast i opozicija. Mi se ne bavimo politikom niti imamo pravo na svoj stav. Mi smo tu zarad zaštite ustavnog poretka, narušavanja javnog reda i mira, ugrožavanja verskih sloboda i ljudskih prava, čuvari mira u službi svih građana. To nam je ustavni zadatak i zakonska obaveza, koju smo spremni da sprovodimo bez pogovora. Svako ko narušava mir, slobodu, živote, imovinu, imaće i ubuduće protiv sebe odlučne i hrabre profesionalce iz Policije spremne da pravovremeno i adekvatno reaguju na sve pretnje i izazove.

Mislite da nam je lako da mimo svojih ubeđenja, tradicije i vrednosti moramo da štitimo učesnike “parade ponosa”, da trpimo divljanje navijača gutajući dim od topovskih udara, baklji i suzavca, da budno čuvamo vaš miran san na položajima uz administrativnu i državnu granicu. Da li mislite da nemamo ljudskosti protkanu emocijama, kada moramo da porodici nastradalog saopštimo najtužniju vest? Mnoge od vas naravno opet ne dotiče sve ovo jer je njihova strast i želja da svoje nezadovoljstvo iskazuju na neprimeren način, dajući sebi za pravo da mogu da lome, pale, uništavaju nečiju imovinu, vređaju i nasrću na nas misleći da smo mi ćelija njihovog nezadovoljstva.

Ne tražim opravdanje, jer nemam razloga da se ikome pravdam zbog toga što savesno i odgovorno radimo svoj posao. Ono što tražim je da svako od vas u PLAVOJ UNIFORMI prepozna sebe, svog brata, sestru, oca i majku, prijatelja, rođaka, komšiju… Želim da nas posmatrate kao svoje prijatelje spremne da vam uvek, i u svakoj situaciji pomognu bez obzira na cenu. Želim da vas asociramo na mnoge svetle primere iz našeg svakodnevnog posla, da nas prepoznajete kao Sašu Čordića, mladog policajca koji je radeći svoj posao ostao upamćen samo zbog jedne rečenice „Moj Beograd si došao da lomiš“, Miodraga Rajkovića koji je po ekstremnoj hladnoći spašavao ljude iz smetova, Dejana Stojanovića koji je iz hladne Morave spasavao sugrađane, Radosava Lazovića policajca sa Novog Beograda koji se bacio na čoveka sa bombom kako bi spasio više nevinih života…Izvinjavam se kolegama koji zaslužuju da budu spomenuti ovde, a nisam ih spomenuo. Da nas prepoznajete po Vladimiru Grandiću, koji je poginuo jureći pljačkaše, Dejanu Lazareviću vatragascu iz Topole koji je dao  svoj život spasavajući komšije u razornim poplavama, Stamenković Miroslavu koji je jureći pljačkaša menjačnice ubijen na zadatku, Cvetić Slobodanu koji je životom platio svoju odvažnost da se suprostavi pljačkašima Komercijalne banke u Beogradu, Stevanu Sinđeliću koji je na administrativnoj granici sa južnom Srpskom pokrajinom položio svoj život, kao i armiji policajaca poginulih u borbama sa šiptarskim teroristima i NATO agresorima.

Ponosna policijska profesija je puna heroja koji su svoje živote podarili kao najveći zalog očuvanju bezbednosti svih nas. Nema te policijske stanice u Srbiji, na čijem se zidu ne nalazi tabla sa posvetom za večno sećanje na poginule kolege tokom NATO agresije, i borbe za srpske teritorije. Godinama unazad, prestižno priznanje “NAJPLEMENITIJI  PODVIG GODINE” bude uručeno nekom od naših kolega zbog hrabrosti, plemenitosti  i požrtvovanja u zaštiti imovine, života i slobode.

Eto to smo mi, policajci čiji je izbor da brane i štite ustavni poredak, slobodu i prava svakog od vas, da biste vi imali bezbrižan i normalan život. Radimo ćutke, bez pogovora, sa gomilom ličnih i profesionalnih problema, svesno noseći svoj teret na plećima, ne očekujući ništa sem lične satisfakcije da to što radimo – radimo za dobrobit društva. Svesni smo,  da i među nama ima  mnogo kukolja, i zato predano radimo da očistimo svoje redove od onih koji  sramote uniformu koju nose, narod i zemlju u kojoj žive.

Tako je uvek bilo i biće, od kako postoji sveta i veka, jer ljudska sloboda nema cenu.

Predsednik Sindikata srpske policije

Lazar Ranitović