Има ли нас довољно на улицама?

Администрације, планова, процена, процедура и нових обавеза све више, а полицајаца на терену све мање. До када се тако може издржати? Када ће већ неки од старешина смоћи снаге да "овима горе" каже "Аман људи, немамо возила, немамо опреме, немамо довољно људи, не измишљајте нам нове обавезе."?

Има ли нас довољно на улицама?
Share Button

Усвајање и измене тек усвојених закона, усклађивање подзаконских аката, прилагођавање захтевима различитих невладиних организација најчешће у вези са људским, мањинским правима, заштитом породице, заштитом података о личности, те мигрантска криза и ангажовања на терену и сличне обавезе представљају додатно оптерећење  на раду запослених у МУП-у.  То проузрокује повећани обим посла на улици, гужву на шалтерима, дуготрајно чекање на граничним и административним прелазима, обавезу  вођења многобројних дуплих евиденција и обавештавања, а извршилаца је све мање и мање.

Не разматрајући оправданост смањења, ионако, већ малог броја људства у организационим јединицама, проблеме руководиоца да у таквим условима несметано организују рад, покрију све линије рада, а при томе поштујући законске прописе,  они који такве послове никада нису ни радили доносе дискутабилне и свима нама неразумне одлуке. Добро је њима познато да извршиоци, али и руководиоци ОЈ не могу главу подигнути од толиког посла, покривајући празнине и обављајући неодложне послове других колега који због таквих одлука нису ни присутни у тим јединицама. A поред свега тога, наставља се пракса недовољне координације Дирекције и свих Сектора МУП-а са ОЈ у седишту и ван МУП-а, опстаје страх да се надређеном једном за свагда каже  „ми немамо довољно људства и возила, не можемо тај задатак извршити“.  Како би се додворили надређеном, већина руководиоца ОЈ прихвата све што им се предложи, поједини би чак скочили у бунар ако им се тако нареди, не марећи за последице. А то све кад-тад дође на наплату.  Због таквог односа према послу и колегама, као крајњу последицу имамо угрожавање система безбедности и ускраћивање права запослених. Већ је устаљена пракса да због тога бивају покренути судски спорови које, по неписаном правилу, МУП увек губи. И нажалост, то све директно иде на штету буџета и грађана који у виду пореза одвајају средства како би се осећали безбеднима и заштићенима.

Руководиоце то не интересује  јер новац не клизи из њиховог џепа. Битно је да себе „покрију“, дају неку нову идеју и добију боље радно место. Једна од таквих „генијалних“ идеја је план да се формира „Б“ формација ИЈП. Не можемо а да не поставимо два логична питања: „Шта ће нам?“ и „Шта нам се то спрема?“. Познато нам је да већ постоји „А“ формација ИЈП, која ради све и свашта ( утакмице, рад на терену, рад са мигрантима, разна обезбеђења итд.) и да њихова ангажовања на терену представљају ноћну мору сваког руководиоца ОЈ. Недовољан број људства, годишњи одмори, боловања и још када пристигне депеша „да је потребно за сутрашњи дан хитно организовати, на пример, 15 припадника ИЈП за рад на терену од  15 дана, обезбедити возила и логистичку подршку“  је кап која прелије чашу. Поступити се по наређењу мора, а одрећи се великог броја запослених на 15 дана је превише! И тако сваког другог-трећег месеца. И ево сада још једне главобоље –  „Б“ тим ИЈП.

Да ли формирањем „Б“ тима ИЈП можемо очекивати још више ангажовања на теренима широм Србије? Да ли ће ИЈП преузети базе у КЗБ? Хоће ли једну утакмицу уместо 30 сада обезбеђивати 60 припадника?  Да ли ви господо из фотеља знате шта је то онај прави полицијски посао којег упорно и тврдоглаво маргинализујете? Оваквим начином рада повлачите људе са улица, сектори остају недовољно покривени, информација са терена ће бити све мање јер нисмо на радном месту. Све ће то утицати на пораст криминалитета, али и на вашу статистику где сваке године имамо мање извршених КД и где је скоро свака станица најбоља у Србији, по томе, а криминалаца је све више.

Синдикат српске полиције ће у наредном периоду уложити додатне напоре и константно вршити притисак на послодавца да размотри ове проблеме са којима се сусрећу у ОЈ, заслугом појединаца који не маре за то. Осим за заштиту права запослених у МУП-у, јавно указујући на пропусте борићемо се да се смањи стопа криминалитета на улицама, а да полицајаца буде више тамо где су потребнији – раме уз раме са грађанима. А не по шумама, кућицама, болницама… Те ствари могу, а и требало би да раде друге надлежне институције.

И на крају преносимо поруку једног члана ССП:  „Колеге, немојте се нервирати, све ово што се дешава у МУП-у је нормално“.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

 

 

Коментари:

Коментар

Морате бити пријављени да бисте оставили коментар Пријави се!