Некад ни награда министра није довољна!

Да ли ће почетак система каријерног напредовања исправити старе неправде? Спречити метеорске узлете од позорника до генерала, омогућити стручним, вредним и пожртвованим да заузму заслужене позиције, или ће све остати по старом?!

Некад ни награда министра није довољна!
Share Button

Велику пажњу запослених у Министарству унутрашњих послова привукла је најава успостављања система каријерног напредовања. Пробуђене су наде хиљада запослених који годинама вредно и савесно раде, дају себе служби у потпуности, а заузврат не добијају било какво признање, осим тапшања по рамену. Тапкају при томе у месту у својим каријерама, гледајући неке друге колегинице и колеге како метеорском брзином напредују, пењу се на лествици радних места, прескачући и по неколико степеника.

У последњих десетак година имали смо прилику да видимо заиста зачуђујуће успоне у каријерама, где су полицајци од вођа патроле или сектора стизали за свега пар година до високих чинова, пуковника па чак и генерала. Тим метеорским успонима, наравно, кумовале су кумовско-рођачке, завичајне али и синдикалне и пре свега политичке везе. Подршка једног репрезентативног синдиката или одговарајуће странке (владајуће у том тренутку) била је сигурна улазница у „високо друштво“.

И данас је тако још увек! Искрено се надамо не још задуго јер како својевремено изјави министар Небојша Стефановић, најављујући новине у Закону о полицији: „Каријерно напредовање значи да чин стичете искључиво на основу знања и заслуга, током обављања посла, полицајац да би напредовао мора показати пожртвовање, резултате и мора да има одговарајућу школу.“

Управо то – пожртвовање, знање и добри резултати јесте оно што краси нашег колегу из једне подручне Полицијске управе и што нас је подстакло на ову причу. Тај полицијски службеник придодат је Одељењу криминалистичке полиције још давне 2008. године. Дужи низ година остварује изванредне резултате а као признање за тај и такав рад стигла је и вредна награда и то из руку министра. Проглашен је за полицајца године у Полицијској управи за 2015. годину и том приликом награђен револвером.

Међутим, дугогодишњи рад, многобројна признања и награда министра нису били довољни да тај колега напредује. Он и даље ради одговоран посао, посао криминалистичког инспектора, а прима плату обичног полицијског службеника. На предлог за распоређивање у ОКП добијен је одговор да за њега нема места!

И можда би такав одговор мање болео да није оне приче из другог пасуса овог текста, а тога је било и у тој ПУ у изобиљу. Многи су напредовали брзо и преко реда, а за изврсног полицајца, вредног и пожртвованог, ето, нема места!

Свесно и намерно избегавамо помињање именом и полицијске управе и конкретног колеге, да му не нанесемо додатну штету, уколико прораде сујете одговорних, али и због тога што конкретна имена не значе много – у нашем тексту многи се могу препознати! Надамо се да ће се неко у врху Дирекције полиције осетити прозваним, кад прочита овај текст, те покренути механизме за изналажење системских решења за овакве примере. А решење се за одличног радника мора наћи. Нема алтернативе уколико желимо успешну и ефикасну службу заиста, а не само пред камерама.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Коментари:

Коментар

Морате бити пријављени да бисте оставили коментар Пријави се!