Безобразлук и незаинтересованост надлежних служби Министарства унутрашњих послова за очајно стање на терену је сваким даном све већа. Да ли су разлог томе нетачне информације које врх МУП-а добија од руководиоца организационих јединица, нестручност у планирању буџета или пак свесно “завртање славине”, оставићемо надлежнима да утврде и изјасне се. Али, таман када смо се скоро навикли да нас ударају по леђима, кажњавају за све и свашта, да на терену за оброк добијамо један јогурт и парче саламе, зими радимо без грејања, обезбеђујемо све и свашта за 150 односно 75 динара у неквалитетним униформама, возимо неисправна возила или чак поједине интервентне патроле своју делатност обављају и без икаквог возила, МУП се потруди и изнеђе механизма да нам још више отежа свакодневни рад. Овог пута се на удару нису нашли само полицијски службеници који раде на терену, већ и њихови руководиоци. О чему се заправо ради?

Од почетка ове године, вероватно, неким чудним мерама штедње или због неког неуспелог тендера, ка организационим јединицама МУП-а се не врши испорука ни најосновнијих ствари – канцеларијског материјала у оном обиму који је заиста неопходан! У главу се ударају сви, почевши од чистачице која мора користити чисту воду уместо дезинфекционих средстава, па до начелника која писмена са својим потписима морају слати без коверата, импровизирајући папиром формата А4.

Дежурне службе по организационим јединицама, као срце ове службе, немају папира за штампање депеша, нити факс-ролни. Како би несместано функционисао проток информација полицијски службеници, који ту раде, организују се и новцем из свог џепа купују ове ствари. Папир формата А4 се свима дели на кашичицу, па су људи принуђени  да приликом куцања смањују фонт слова на 8 и 9 како би све стало на један папир. А папирологије је сваким даном све више.

Службене рачунаре и штампаче нико не поправља, тонере не пуни. Запослени су принуђени да путем пријатељских, родбинских веза, али и из свога џепа финансирају поправке и куповину делова. Неретко се обраћају и синдикатима за помоћ.  Срамота,  туга, јад, беда. Немамо речи којим бисмо могли описати ово стање на терену, које никада није било горе.

Синдикат српске полиције апелује на све запослене у МУП-у: Немојте трошити новац, преузимати обавезу послодавца и куповати средства за рад и канцеларијски материјал, нити поправљати уређаје. Уколико немате папира, не водите се паролом „снађи се“, доста смо то радили, све има своје границе. Немојте излазити на терен у неисправним возилима и ризиковати своје животе. Будимо сложни у овоме, одвикнимо послодавца од оваквих ствари, нека они који примају плату за то, о томе и размишљају.

Ако надлежни нису способни да нам обезбеде основна средства за рад, нека узму катанац и затворе поједине полицијске станице. И нек дају тај кључ неком ко ће бити способан да испланира потребе, организује и спроведе набавку и по најбољим условима испоручи горе поменута основна средства за рад. Јер овако, господо из МУП-а, више не иде… Шта нас следеће може снаћи, а да буде горе од овога? Ма, можемо ми радити и без струје и воде, покушајте, има ту простора за уштеде, дали смо вам пример. Навићи ћемо се и на то.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојичић

Leave a Reply

Your email address will not be published.