Prošlogodišnji pokušaj obračuna sa neposlušnim i samosvesnim policijskim službenikom, zvanično nazvan racionalizacijom, nespretno sprovođen putem izmišljenog sektora za poslove analize rizika, u sećanju velike većine zaposlenih još uvek je svež. Uprkos ili uinat tradicionalnom kratkom pamćenju u Srba.

Ipak, pamćenje na taj, možda i najružniji, period u istoriji Ministarstva unutrašnjih poslova, najsvežije ali najbolnije jeste kod ljudi koji se nađoše u tom čudnovatom sektoru. Kod ljudi, kojima ni dan danas nije ništa jasno, ni otkud su bili tu, niti zašto baš oni.

Istine radi, bilo je na tim spiskovima i pojedinaca koji ne zaslužuju da budu policajci, da nose uniformu i predstavljaju službu. Bilo ih je, da. Ali je mnogo veći broj onih koji na tu „listu za odstrel“, kako je neko nazva, dospeše ni krivi ni dužni, bez mrlje u karijeri.

Jedan od tih nedužnih ljudi je kriminalistički tehničar iz Policijske stanice Zemun, Bojan Milivojević. Pre samo godinu dana on je, kao četvrti u rangu među stotinu kriminalističkih tehničara u Policijskoj upravi za grad Beograd, bio raspoređen u izmišljeni sektor – smešio mu se otkaz. Srećom, taj suludi projekat je prošao kako je prošao a Bojan i mnogi drugi su ostali na poslu, da hrane svoje porodice služeći narodu i državi na najbolji mogući način.

Danas je Bojan Milivojević i zvanično najuspešniji tehničar u PU za grad Beograd, kao i cela grupa njegovih kolega u PS Zemun. Tehničari iz te stanice imali su ukupno 56 identifikacija nepoznatih izvršilaca putem tragova prikupljenih na uviđajima, a od toga Bojan je sam imao čak 24, skoro polovinu. Uspeh je tim veći kada znamo da je Bojan imao više identifikacija nego desetak policijskih stanica. Zaista zaslužuje sve čestitke!

Ali, zaslužuje i nagradu. Svakao, logično bi bilo da takav rezultat prati i adekvatna nagrada, no to ovde nije slučaj.

Ovde možete da pročitate pismo koje smo dobili od kolege:


Dana 18.12.2015. godine uručeno mi je rešenje za sektor analize rizika iako nisam nikada u svom životu bio osuđivan niti za bilo šta kažnjavan. U policijskoj stanici Zemun radim od 2001. godine. Završio sam SŠUP u Sremskoj Kamenici i 2004. godine završio sam krimalističko-tehnički kurs.

Krajem 2014. godine stigli su rezultati svih krim. tehničara za grad Beograd gde sam ja u 2014. zauzeo 8. mesto od 153 tehničara. U 2015. godini imao sam 14 identifikacija i zauzeo sam 4. mesto od 100 tehničara koji rade u PU za grad Beograd. Te godine moja stanica imala je ukupno 33 identifikacije i zauzela 4. mesto od 17 stanica u PU za grad Beograd a ja dobio rešenje za budući otkaz.

Zahvaljujući Sindikatu srpske policije, kome sam beskrajno zahvalan i čiji sam ponosan član ja sam u 2016. godini dobio novo rešenje i vraćen sam po rešenju na staro radno mesto, nisam dobio otkaz. U 2016. godini sam imao 24 identifikacije i zauzeo sam prvo mesto od 93 tehničara u PU za grad Beograd a moja stanica PS Zemun zauzela je prvo mesto u PU za grad Beograd sa 56 identifikacija.


U zadnjih par godina kolega je u samom vrhu kriminalističke tehnike u Beogradu ali nažalost dočekao je da bude stavljen na stub srama i da njegova porodica ostane bez jedine plate koju ima. A zbog koga i zbog čega? Sam izdržava sam dvoje dece i suprugu, privatno stanuje kao podstanar u Beogradu, skromno živi, vredno radi i opet svojim nadređenima nevalja.

Da li je kolega Bojan, za ovih šesnaest godina svog predanog rada i doprinosa policiji, nakon golgote kroz koju je prošao prošle, i nakon vanserijskih rezultata ove godine, zaslužio jednu vrednu opštinsku nagradu?

Sigurno da jeste, ali je još sigurnije i da je neće dobiti. Deset ili eventualno dvadeset posto uvećanja na platu je najviše što može dobiti, i to na rate, jer nažalost, skoro da niko ne ceni rad kriminalističke tehnike.

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.