Одложити доношење и примену Уредбе – омогућити премештаје!

Сачекати оцену Уставног суда, омогућити свим заинтересованим премештаје по месту пребивалишта, па тек онда евентуално усвајати Уредбу.

Одложити доношење и примену Уредбе – омогућити премештаје!
Share Button

Суочени са далекосежним последицама евентуалног усвајања и примене спорне Уредбе, као и са недоследношћу репрезентативних синдиката, још једном смо апеловали на министра да покаже државничку мудрост и спречи даљне осиромашење више хиљада запослених у Министарству унутрашњих послова. Председник синдиката Лазар Ранитовић упутио је дописа министру др Небојши Стефановићу, који вам преносимо у целости:

Поштовани господине министре,

У име Синдиката српске полиције и у име више хиљада запослених у Министарству, позивам Вас да још једном размислите о неодрживости предложене Уредбе Владе Републике Србије о начину и условима остваривања права на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада запослених у Министарству унутрашњих послова.

Потпуно смо свесни обавезе МУП да обезбеди спровођење Закона о полицији који у члану 189. даје смернице у том смислу, ограничавајући територију за коју следи накнада на територију општине рада, као и максимални износ накнаде. Али морате имати у виду недоследност и контрадикторност самог закона који у члану 155. ставу 5. превиђа управо супротно: „Руководилац је дужан да у случају прековременог рада обезбеди полицијском службенику превоз, односно накнади трошкове превоза од места становања до места обављања прековременог рада и обратно.“

Подсећамо Вас да и важећи колективни уговор за државне органе гарантујем свим запосленим право на правичну накнаду путних трошкова и да ће применом овакве Уредбе практично доћи до практичног раскида Анекса посебног колективног уговора за полицијске службенике који сте потписали са репрезентативним синдикатима. Наравно, сам системски закон опште важности, Закон о раду, гарантује иста права свим запосленим у Републици Србији и применом одредби ЗОП доћи ћемо у ситуацијуда наше колеге буду дискриминисане у односу на остале грађане.

Господине министре, још једном Вам указујемо да најмање 1/3 свих запослених у МУП спада у категорију путника који свакодневно путују из града у град, прелазећи често и више стотина километара. То наравно није логично, није ни економски исплативо, и стога разумемо послодавца који се води начелном економичности. Али то начело нико не сме да стави испред основних људских права и ефикасности самог система безбедности. Сигурни смо да Вам је позната хронична непопуњеност систематизованих радних места у великим градовима, првенствено у Београду. Познато вам је да неколико хиљада државних и полицијских службеника раде у Београду а живе у унутрашњости.

Да ли је ико од посланика у Скупштини Србије, који, узгред будиречено, наплаћују пуну цену доласка из својих пребивалишта у Београд где обављају своје радне задатке, да ли је ико од њих доносећи овакав Закон о полицији, мислио да је реално могуће пронаћи преко хиљаду полицијских службеника за Полицијску бригаду само на општини Чукарица, или пак неколико стотина припадника Жандармерије само на београдској општини Раковица, нишкој Палилули или Краљеву?

Да ли је неко мислио о томе да ће такав режим исплате накнада довести до даљњег сиромашења већ исувише осиромашених људи? Синдикат српске полиције страхује да ће људи бити приморани да бирају између прехрањивања породице и финансирања доласка на посао. Немамо дилему шта ће сваки савестан родитељ да изабере, и плашимо се да ће долазити до великих проблема у функционисању службе.

Овако предложена Уредба сигурно неће погодити већину високих руководилаца у МУП-у који свакодневно прелазе по више стотина километара службеним аутомобилима који су им дати на стално коришћење, већ најниже рангиране полицијске службенике и друге запослене, због чега је она дубоко неправедна, неразумна и неодржива.

Неодржива је јер не нуди никакву алтернативу. Потрено је да, пре доношења Уредбе, свима заинтересованима за премештај у место становања то и  омогућите у неком разумном року. Након тога, уколико и даље остане известан број путника, а мораће да их буде због потреба службе, урадити обрачун накнаде трошкова према томе. За оне којима не дозволите премештаје, или организујте превоз или платите реалну накнаду трошкова. То је једини пут у трајно и одрживо решавање проблема изазваних високим износима накнада за трошкове доласка на посао и одласка са посла.

Неразумна је јер очигледно нико није мислио на негативне последице које би могле наступити у функционисању Министарства унутрашњих послова и безбедности грађана. Да ли постоји процена о могућем одливу кадрова са потребним знањем и искуством и како би се њихово одсуство надоместило, посебно ако се узме у обзир велики број непопуњених радних места у складу са систематизацијом и реалним потребама?!

С обзиром на на потенцијалне, очекиване проблеме у функционисању службе које ће усвајање и примена Уредбе неминовно изазвати, као и због чињенице да је неколико синдиката, међу којима и ССП, поднело иницијативу Уставном суду за оцену законитости Чл. 189 ЗОП, предлажемо да сачекате са усвајањем и применом наведене Уредбе до одлуке Уставног суда, и да, у међувремену, омогућите премештаје свим заинтересованим радницима!

Председник ССП
Лазар Ранитовић

Коментари:

Коментар

Морате бити пријављени да бисте оставили коментар Пријави се!