Poštovani kolega Lukiću,

Zaista sam neprijatno iznenađen i neopisivo mi je žao što ste zalutali u Novom Sadu. Očekivao sam vas u ponedeljak ispred zgrade suda ali čujem da ste se obreli u Policijskoj upravi. Ne mogu da verujem da vas nisu obavestili gde se protest održava, gde se brani policijska čast i bezbednost svih nas.

Nestrpljivo sam isčekivao da se pojavite i stanete ispred ljudi, pored nas iz SSP koji smo organizovali protest, ili barem pored Jelenkovića i Ninkova, koji nisu imali problema da nađu zgradu suda. Da pokušamo zajedničkim naporima da sačuvamo živote kolegama, zaštitimo integrite policijskog službenika. Da nateramo državu da najstrože sankcioniše napadače na nas i da jednom za svagda prazna parola o napadu na državu zaživi u stvarnosti.

Ali vi ne dođoste, ne pojaviste se…

Šteta zaista, mada i nisam iznenađen, vama zaista ulica i ne priliči, kakvi protesti, kakve demonstracije. Pa vama odlično ide napredovanje i činovi, često fotografisanje sa ministrom. Ma vama i jeste mesto u načelničkoj fotelji a ne u sindikatu. Svakako je lakše potpisivati saglasnoti iz fotelje nego li nešto na ulici izboriti. A još je bolje da ostavite svoj faksimil i pečat u SIV1 pa da samim klimanjem glavom dajete saglasnost na pravilnike koje MUP donosi, poput ovog zadnjeg na temu solidarne pomoći koji je nepovoljniji u odnosu na PKU.

Vama priliči da štitite interese MUP i države, kakvi putni, dnevnice, uslovi rada…

Samo napred, pozdrav i svako dobro,

Predsednik SSP
Lazar Ranitović

P.S. – iskren savet za kolegu Lukića:

Jako srce, dobra duša, niko drugi da se sluša – to je profil sindikalca.
A ne – drugo (tuđe) srce, jaka (bez savesti) duša, dobro drugi da se sluša.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.