Једно од релативно нових и мање познатих занимања у министарству унутрашњих послова јесте радно место класификовано као „послови заштите од неексплодираних убојних средстава“. Ти послови су према Закону о ванредним ситуацијама и Уредби о заштити од неексплодираних убојних средстава (у даљем тексту: НУС) у надлежности Сектора за ванредне ситуације МУП Р Србије.

Да би свима било јасно о којим људима овде говоримо, рећи ћемо кратко и јасно: деминери или пиротехничари! Они припадају Одељењу за НУС, Управе за цивилну заштиту СВС-а и организовани су у тимове у Београду, Нишу, Крагујевцу и Новом Саду. Њихово ангажовање на терену подразумева преузимање експлозива и средстава за иницирање из магацина, превоз до места проналаска НУС, уништавање НУС детонацијом на лицу места или траспорт до привремених места предвиђених за уништавање. О ангажовањима на претрагама терена ради проналаска закопаних НУС, те откопавању или пак закопавању пронађених средстава, раду у разним метео условима, на њиви, у шуми…, не треба ни говорити, то је већ технички део посла који се од њих очекује да одраде рутински, мада у овом послу не сме да буде рутине нити се потребно знање стиче у школама. То је високоризично занимање за чије успешно обављање школа није довољна – потребно је дугогодишње искуство и учење од старијих у том послу, неопходна је хладна глава, висока концентрација и мирне руке!

И мотивација!!! Ипак је реч о занимању у којем се греши само једном!

Број људи уnus овој служби је јако мали, ради их свега деветорица у целој Србији, у просеку имају по стотинак целодневних ангажовања на терену! Од тога су двојица припадница Војске Србије придодати на испомоћ МУП. Потреба за новим свежим снагама је велика! Неопходно је одмах довести нове, младе људе, који треба да науче занат уз већ прекаљене пиротехничаре, али нажалост, одзив и интересовање за ово изазовно али и јако ризично занимање су јако мали. Основне плате запослених на овим радним местима су у рангу плата обичних полицијских службеника, а морамо признати да то и није баш логично. Уколико су приликом одређивања висине увећања радног стажа уважени сви ризици конкретног радног места и правилно одређено увећање од 6 месеци на годину дана, остаје нејасно зашто тај ризик није вреднован и приликом одређивања коефицијента плате. Да ли је том приликом пресудила сујета појединих начелника у Сектору или Управи, па је одлучујући фактор био „не могу они да имају веће плату од мене, ипак сам ја начелник“!

Да ли је потребно наглашавати чињеницу да пиротехничари за целодневни рад на терену, у високоризичном послу, као накнаду добијају дневницу у чувеном износу од целих 150 динара?! Да ли је онда чудно што нови људи не долазе, а стари гледају куда да побегну главом без обзира?!

Проблем са накнадом за пиротехничаре и њихову изложеност великом ризику приликом ангажовања на терену елегантно је решен у Војсци Србије – одлуком министра дефинисана је „Пиротехничка накнада“ и она тренутно износи 4.400 динара по дану. Наравно, уз то следи и посебан додатак за исхрану на терену али и ограничење ефективног рада у директном контакту са НУС на 5 сати дневно! Има ли потребе за појашњењем ових мера?

Синдикат српске deminerполиције сматра да је, због свега изнетог, неопходно хитно доношење одлуке министра којом би овој категорији запослених био увећан износ дневнице, односно накнаде за ангажовање за рад са НУС. Сматрамо да рад на пословима са мигрантима свакако није ризичнији од посла са неексплодираним убојним средствима, а да је број људи на овим радним местима, као и број њихових ангажовања на терену, такав да увећање накнаде не би требало да представља непремостиву финансијску препреку за МУП.

У посебном допису министру захтеваћемо поштовање равноправности запослених у различитим државним органима и поштовање принципа који говори о томе да исти рад треба да буде једнако вреднован и плаћен! Тражићемо да министар др Небојша Стефановић донесе посебну одлуку којом ће исправити наведену неправду учињену овим људима. Одлуку којом ће увести посебну накнаду за њихов теренски рад, појачану исхрану на терену и поштовање ограничења дужине трајања ефективно рада са НУС.

Верујемо да ће министар имати разумевања и свести да ће таквом одлуком спречити изумирање овог занимања у МУП. А потреба за овим занимањен никада неће престати с обзиром на бурну ратну прошлост наше земље и чињенице да смо само у последњих стотинак година имали неколико ратова и бомбардовања.

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.