Splet određeni okolnosti, donetih odluka, propusta u radu ostalih državnih organa, kao i kontradiktorne zakonske odredbe nedorečene podzakonskim aktima dovode do različitih bezbednosnih problema u društvu. A gde se bezbednost dovodi u pitanje, čak i da se radi o trunci sumnje, indicije, tu uvek ima mesta za postupanje pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova. Opravdano ili ne, po starom pravilu ostavlja se policijskom službeniku da proceni i utvrdi stepen rizika. Nakaradni sistem pretpostavki da „iz ničega možda bude nešto“ je tako postavljen već decenijama i koliko god to mi hteli da to promenimo, veoma teško ide. 

Ucrtan šablon o načinu obavljanja policijskih poslova, već duže vreme među rukovodiocama se ne menja. Bukvalno je isti od pamtiveka, ukratko, svodi se na to da je policajac školovan i obučen za procenu i rešavanje svih vrsta prijava u društvu. Da li je u pitanju dolazak vanzemaljaca na Zemlju, prisustvo vampira, ili se kokoška nalazi na komšijskoj parceli, zapaljeno parče papira na ulici, nebitno je. Policajac je taj kčija je OBAVEZA da postupi i na mesto događaja „ustanovi“ navode prijave. Pitamo se, ima li potrebe svakodnevno postupati u slučajevima kada jedna stara senilna gospođa svake noći prijavljuje NLO? Ili kada se radi o psihički nestabilnoj osobi koja svakog dana u isto vreme prijavljuje pokojnog supruga? Koja je svrha postupanja policijskih službenika kada gori papir na ulici? Ili kada se radi o podeli imovine i omeđavanju?

Pored ovakvih prijava, dodatno opterećenje u radu policije predstavljaju aktivnosti koje se moraju sprovoditi usled propusta nadležnih državnih organa. 

Vršnjačko nasilje je rasprostranjeni vid događaja, a u poslednje vreme je i medijski propraćen. Neorganizovanost i nemogućnost Ministarstva prosvete da na svom terenu, pre svega u školama, usmerava i kontroliše ponašanje učenika, koristeći savremene informacione tehnologije i angažuje pripadnike obezbeđenja, kao i propusti u radu prilikom procena, dovodi do angažovanja policijskih službenika u svojstvu školskih policajaca, ali i predavača, uglavnom na teme bezbednosti u društvu, narkomanije, trgovine ljudima i ponašanja u saobraćaju. Onih elementarnih stvari koje se uče u porodici i u školi. Da neko ne shvati pogrešno, ne bežimo od prevencije, tu smo da pomažemo građanima, ali smatramo da bi takve stvari u početnom segmentu trebalo da rade profesori, nastavnici i ostalo školsko osoblje čije je školovanje i specijalizacija usmerena na rad sa decom u konkretnoj oblasti.

Nasilje u porodici je poslednjih nekoliko godina jedan od prioriteta u postupanju pripadnika policije i sprovodi se njihova stalna edukacija u tom smeru. Zbog određenih propusta, najčešće Centara za socijalni rad, ali i blagom kaznenom politikom sudova, pripadnici policije na mestu događaja, osim otklanjanja opasnosti, zaštite bezbednosti i sprečavanja daljeg vršenja nasilja, postupaju i u svojstvu psihologa i procenitelja. Dodatna dužnost je da se izvrši i takozvana „procena rizika“ na osnovu koje se prema prijavljenom licu izriče mere zabrane prilaska i komunikacije i udaljenje iz stana. U praksi, odgovarajuća stručna i školovana lica iz Centara za socijalni rad uglavnom ne izlaze na teren po svim prijavama, već ostavljaju policajcu da sam proceni psihičko stanje nasilnika i žrtve, a sud po „defaultu“, u 99% slučajeva produžava mere na 30 dana i na osnovu procene policijskog službenika. 

Inspekcijski i komunalni organi u lokalnim samoupravama, takođe, pitanje svoje nadležnosti u pojedinim slučajevima prebacuju na Ministarstvo unutrašnjih poslova. Pripadnici policije su svesni razloga zbog kojih npr. komunalna milicija u mnogim opštinama i gradovima prijave glasne muzike u ugostiteljskim objektima i prekovremenog rada preusmeravaju na 192. Da stvar bude jasnija čitaocu teksta, u većini samouprava, u dane vikenda (petak i subota) njihovo radno vreme je do 01 časova. I u ovom slučaju policijski službenici postupaju i sačinjavaju niz pismena, a zatim ih kasnije dostavljaju pomenutim organima radi podnošenja prijava iz njihove nadležnosti. Šta se potom dešava, to možemo samo da nagađamo…

Postupamo i vršimo uviđaje i po prijavljenim događajima od strane preduzetnika i pravnih lica zbog nastalih lakih telesnih povreda, uglavnom ogrebotina na radu. I u ovim slučajevima, nadležni inspektori zaštite na radu ne izlaze na mestu događaja po prijavi, već od strane Ministarsva unutrašnjih poslova dobijaju izveštaje o događaju i uviđaju, takoreći, na gotovo. Iako je Zakonom o radu i podzakonskim aktima precizno definisano da je to dužnost poslodavca, odnosno odgovornog lica za zaštitu bezbednosti i zdravlja na radu. Napominjemo da se ovde radi isključivo o LTP.

Šta tek reći za ujed psa lutalice, odnosno, potraživanja za naknadu štete? Policijski službenici postupaju po prijavi i sačinjavaju izveštaje koji isključivo služe kao vrsta pismena stranci prilikom podnošenja zahteva za nadoknadu štete. I u ovoj situaciji, MUP se može zaobići, jer, praktično, nema postupanja na terenu. Dešavaju se situacije sa zloupotrebama i lažnim prijavama, ali tada procenu vrše nadležni medicinski organi i inspektori ZOO higijene koji su dužni da indicije, sumnje i dokaze proslede policiji koja će tada i postupati.

Ovo su samo nekoliko primera gde policijski službenici pored povećanog obima posla i papirologije stižu, da zbog propusta ostalih državnih organa „zakrpe rupe“. Na taj način određeni poslovi neprimetno prelaze u nadležnost MUP-a, a time  se umnogome otežava rad. Na ovom spisku možemo dodati i propuste radnika Srbijašuma, profesionalnih upravnika zgrada, uprava sportskih klubova, pripadnika obezbeđenja i td….

Sindikat srpske policije sprovodi niz aktivnosti sa ciljem smanjenja pritisaka, opterećenja na radu i obima poslova. Jedna od njih je i dopis direktoru policije 01.11.2019. godine http://ssp.org.rs/buka-u-ugostiteljskim-objektima-dopis-direktoru-policije/

Služba za informisanje SSP
Zoran Stojčić